Eko Hellenic Petroleum motorna ulja (motor oils)

Po novoj koncepciji ovde neće biti dat istorijat kompanije no samo napomena da (pod drugim imenom) kompanija vuče korene još iz 1938 i pedesetih godina XX veka da bi u 70-tim postala ozbiljna i velika kompanija u državnom vlasništvu.

Relativno kasno je privatizovana (druga polovina devedesetih) što joj i pored duge istorije daje status mlade kompanije u ovom sektoru (poput Lukoil-a) sa više pozitivnih strana toga najviše u vidu dinamičnijeg rasta i agresivnijeg osvajanja tržišta.

Pomenuo bih samo da su od tri naftne kompanije u Grčkoj vodeća i ubedljivo najviše izvozno orijentisana kompanija koja ima jaka uporišta u susednim državama i šire regionu (Srbija, Bugarska, Albanija, Makedonija i Crna Gora) gde je u manjim državama kupila većinski paket akcija (vodećih) državnih kompanija.

Inače pred privatizaciju došlo je do udruživanje kompanija EKO i ELDA u EKO-ELDA grupaciju. Ne ulazeći u unutrašnju organizaciju podrazumeva se da Eko ulja ovde pomenuta su zapravo ulja grupe ove grupe bez obzira ko ih proizvodi i gde se proizvode.

I ne mogu a da ne odolim da spomenem njihova goriva koja jako priželjkujem po ukidanju monopola domaćeg benzina 2012.

Osim Euro dizela po EN 590 standardu („Euro 5“) i LPG po EN-589 a oba više nego solidnog kvaliteta (evropski standard za LPG je za nijansu bolji od JUS-a) pre svega mislim na benzine koje na žalost ne možemo kupiti.

Osim standardnog EN-228 bezolovnog (koji možda i može da se kupi kao „Premium BMB“ no nisam siguran) koji je naravno bolji od standardnog moram da naglasim sledeća dva:

1) bezolovni benzin od 96 oktana sa aditivom za supstituciju olova (sramota da se NIS ovog nije setio i da će ga tek privatizacija ili čak skidanje monopola naterati da uvede ovakvo gorivo koje bi s obzirom na vozni park ovde bilo još korisnije nego u Grčkoj).

2) Bezolovni od 100 oktana sa „nultim“ sadržajem sumpora.

Skidam kapu za oba i sa žaljenjem konstatujem da nam ostaje samo nada da će novo rukovodstvo NIS-a uvesti slično makar od sledeće godine.

EKO Motorna ulja

Više o opštem kvalitetu i utisku u zaključku. Za sada samo da napomenem da iako ne vrhunska (ili ne uvek ili bar ne za sve vrste) ovo su ulja jako dobrog kvaliteta i poprilično podcenjena. Kao i uvek predrasude su posledica neznanja te posle izloženog može da se da i zaključak po ovom pitanju.

Odrednica (prefiks) EKO kao sastavni deo imena svih motornih ulja će biti izostavljena jer se podrazumeva.

MEGATRON SYNTHETIC 5W-30

Vrhunsko i najbolje ulje Eko brenda. Osim toga je i najmodernije.

Potupno je sintetičko, mada se između redova nazire da je to zapravo „sintetsko“ HC i/ili SHC ulje. Kompatibilno je sa svim benzinskim katalizatorima i nekim DPF dizela (saglasno ispunjenim normama ulja). Jedino je „LOW SAPS“ ulje u produkciji kompanije.

Ovo je jedino motorno ulje sa ACEA C standardom i uz sav kvalitet istog proizvođač se morao potruditi da izbaci bar 2 ili 3 varijante ovog ulja no nije jedini koji je procenio da je takva diverzifikacija isuviše zahtevna i sumljivo profitabilna za region delovanja. Ovako imamo 5W-30 ulje odličnog kvaliteta i šire upotrebljivosti od 5W-30 specijalizovanih ulja (Ford u prvom redu uz VW i Opel).

Standardi koje ispunjava (Nivo performansi kako kaže Eko):

API SM/CF BMW-LongLife-04

ACEA C3-04 MB 229.51

ACEA A3/B4, A3/B3 VW 502 /00, VW 505 /00

Jako dobro i potvrđuje vrhunski kvalitet ovog ulja.

Relativno skromni VW standardi su više zbog specifičnosti 504, 507 i 506 serija zbog kojih se takva ulja posebno prave.

Ipak je ovo ulje pre svega formulisano da bi zadovoljilo zahtevan MB 229.51 standard što uz BMW LL-04 daje ovom ulju garanciju kvaliteta i mogućih produženih intervala izmene (30 i više hiljada km u optimalnim uslovima i zavisno od vozila).

Može se koristiti i za 5W-40 fabričku preporuku pogotovu zimi jer je kako to obično kažem po viskoznosti pravo „5W-35“ ulje i čak je bliže odrednici SAE 40 jer ga od toga deli samo 0,1 mm²/s.

Osnovne osobine:

Viskoznost na 100ºC 12,4 a na –30ºC ima 6060mPa·s što je bolje od čistog ispunjenja standarda. Ipak zbunjuje podatak o tački stinjavanja od „samo“ –36ºC što je za tri stepena manje od standardnog za moderna ulja HC osnove iste viskozne kategorije. Tačka paljenja preko 220ºC potvrđuje navode proizvođača o niskoj isparljivosti ovog ulja i opet je nestandardna osobina za klasu ali u svoju korist.

MEGATRON SYNTHETIC 5W-40

Takođe kvalitetno ali ne toliko moderno ulje kao prethodno. Takođe je HC osnove što je ovde još očiglednije. Namenjeno širem krugu vozila iz devedesetih godina i prvih godina XXI veka shodno specifikacijama.

Zadovoljava standarde kvaliteta: ACEA A3 / B3/B4, API SL/CF, VW 502 / 505 , BMW, PORSCHE, MERCEDES BENZ 229.1 / 229.3.

Nije naveden BMW standard, nema API SM ali sa istim VW standardima i ACEA A/B. MB 229.3 pokazuje dobar kvalitet ali ne i produžene intervale zamene.

Iako je pogodan i za „non DPF“ dizel motore proizvođač naglašava prevashodu upotrebu za benzinske motore gde je pogodno za sve osim par specifičnih motora koji striktno traže API SM ili „low SAPS“ zbog trostepenih katalizatora.

Osnovne osobine:

Viskoznost na 100ºC 14,9 a na –30ºC ima 4800mPa·s što je osetno bolje od ispunjenja standarda.
Zanimljivo je da je ova vrednost mnogo bolja i od „mlađeg brata“ u 5W-30 viskoznoj klasi što ga čini pogodnijim u zimskom periodu. Neuobičajeno ali ne samo moguće nego ne ni tako retko kao pojava. Tačka stinjavanja standardnih –39ºC što je više nego dovoljno pogotovu što se do pomenutih –30 a još više do (za regionalno klimatsko područje maksimalno niskih) –20ºC ponaša bliže 0W uljima nego 5W. Ovo omogućava lak hladan start uz bržu potunu zaštitu čak i zimi i samim tim manje habanje motora. Tačka paljenja ne baš impozantnih 205ºC što opet više odgovara 0W-40 i 5W-30 HC uljima.

MEGATRON ULTRA 10W-40

Polusintetičko motorno ulje veoma visokog kvaliteta.

Zadovoljava standarde: ACEA A3/B3, API SL/CF, VW 500.00/505.00, BMW, MB 229.1.

Nije impozantno ali tu nije kraj priče.

Osnovne osobine:

Viskoznost na 100ºC 14,6 a na –25ºC ima 5000mPa·s što je mnogo bolje od čistog ispunjenja standarda (na sajtu stoji pogrešan podatak o 500mPa·s) uz tačku stinjavanja od –33ºC što je standard za vrhunska ulja ove kategorije. Tačka paljenja od 205ºC tek ukazuje na HC „sintetičku“ komponentu, doduše u velikom procentu.
Ono što nije navedeno je to što ovo ulje čini izuzetnim.
Moram da se osvrnem na TEST motornih ulja u SAT reviji iz 2006. kada je ovo ulje izbilo u sam vrh i zavisno od gledanja i analize rezultata svakako u TOP 5 a ukoliko bi tvrdili i da je ostvarilo najbolji rezultat i da je najbolje od svih 20 testiranih uzoraka teško bi to bilo sporiti.

U svakom slučaju TBN od 9,1 bio je među manjima ali je ispunjavao čak i neobaveznu TP9 normu. Uzgred mnoga moderna i kvalitetna ulja imala su sličnu vrednost ili još bolje reći da je većina uzoraka imala između 9 i 10 što se pokazalo kao standard.
Iako je sreća imala malo uticaja imponuje podatak da je izmerana viskoznost na 100°C bila veoma blizu kataloškoj što nije uvek slučaj. I ostale vrednosti su bile u samom vrhu ili najbolje od testiranih uzoraka. Sve u svemu grubo bi se moglo reći da je Megatron Ultra bio najsličniji uljima: Selenia Gold i Mobil Super S u toj meri da su izmerene razlike bile unutar statističke greške zbog malog (ali statistički značajnog) uzorka. Tu treba napomenuti da sa Mobil-om nema mnogo sličnosti u sastavu dok je sa Selenia Gold jako blizu ne samo po kvalitetu već i po sastavu i po ceni!

Sve u svemu: bez obzira na test (čije rezultate možete naći na internet-u) radi se o jako kvalitetnom polu-sintetičkom ulju koje uz umerenu cenu ima (bar inicijalno) osobine koje nimalo nisu lošije od najjačih imena u svetu motornih ulja. Sve pohvale!

MEGATRON SUPER 15W-40

Viskoko kvalitetno mineralno motorno ulje. Mogućnost korišćenja i u savremenijim benzinskim motorima (posle 2000.) koji nemaju veće zahteve od API SL ili ACEA A3 no ipak pre svega za benzinske i dizel motore iz osamdesetih a naročito devedesetih godina XX veka.

Podrazumeva se pogodnost za katalizatore, turbo dizel i turbo benzinske motore i viševentilske konstrukcije (hidraulični podizači naravno).

Zadovoljava standarde kvaliteta:
ACEA A3/B3, API SL/SJ/CF, VOLKSWAGEN 505.00, MERCEDES BENZ 229.1.

Za mineralno motorno ulje više nego dobro.

Osnovne osobine:

Specifična gustina na 15ºC 0,884kg/lit. viskoznost na 100ºC 14,5 a na –20ºC 7000mPa·s što je na samoj granici standarda (mada je stroga definicija za 15W ulja data za temp. od –15ºC). Proizvođač ne navodi tačku stinjavanja ali po prethodnom ona nije niža (i bolja) od –27ºC čime ovo ulje ispunjava standarde ali nije za niže od –15ºC za razliku od nekih iz iste klase koja mogu da posluže i do –18ºC ili čak –20ºC. Naravno ovo ne znači da se ne može koristiti i ako temperatura par jutara bude i ispod –15ºC uz garažu ili rad motora od nekoliko minuta u večernjim satima. U krajnjem slučaju nekoliko paljenja neće napraviti habanje koje bi bilo od većeg značaja. Ipak je napomenuto za poklonike rubrike „do meseca i nazad“ gde je čak i ovakva rasprava od značaja.

GEOTRON 20W-50

Mineralno motorno ulje namenjeno starijim generacijama motora. Moguća upotreba kod motora koji traže 15W-40 u slučaju jako tople klime (Grčka) i naročito leti ili za teže uslove rada (vuča prikolice). Inače je za iste motore samo kod onih sa mnogo pređenih kilometara koji su već (umereno) počeli da troše ulje.

Ispunjava API SG/CC.

Ovo je za benzince bolje od ispunjenja CD naročito kod starijih konstrukcija kao što su na primer VW vazdušnjaci poslednje generacije (iz sedamdesetih godina).

Ima stabilan i jak uljani film malu isparljivost i shodno viskoznoj gradaciji ograničenu zimsku upotrebljivost (do –10 ili maksimalno –12ºC) osim kod „vazdušnjaka“ gde bi moglo i do –15ºC.

Dati su skromni i nepotpuni podaci o osobinama:

Radni viskozitet 17,8. Tačka paljenja veća od 215 i stinjavanja od – 24ºC.

Solidno ulje za namenu ali svakako ne baš vrhunsko. Preteže namena za starija vozila sa puno pređenih kilometara.

Ovim se završava produkcija (makar namenjena širem tržištu) motornih ulja pogodnih za benzinske motore i uopšte putničke automobile. EKO ima još seriju Marsa monogradnih motornih ulja:
SAE 10W, 20W, 30, 40, 50 i 20W-50 namenjenih pre svega dizelima ali dobrim izborom i za starije konstrukcije koje imaju koristi od korišćenja monogradnih motornih ulja. Za VW bubu je Geotron ipak bolji izbor od Marsa koje ima više detergenata koji su i jačeg dejstva kao i za tu upotrebu nepotrebnih dispergenata.

Forza je serija motornih ulja za teretna vozila.

Relativno malo njih ima širu upotrebu. Većina je baš za teretni program isključivo.

Forza je osnovno ulje ove serije. Mineralno sa posebno selektovanim aditivima.

Zadovoljava (opšte) standarde kvaliteta: API CG-4/CF-4/CF/SJ/SH, ACEA E2/B2/A2, MERCEDES BENZ 228.1/229.1, VOLKSWAGEN 505.00/501.01, kao i niz proizvođačkih standarda za teretna vozila. Postoji u 15W-40 i 20W-50 varijanti. Može se i dobro ga je koristiti u dizel motorima putničkih vozila, makar onih starijih i onih kojima treba malo čišćenja motora. Uslovno je ulje za mešovite vozne parkove i takođe je moguće korišćenje i kod benzinskih motora.

Osnovne osobine su jako slične „Megatron Super“ pa ih je nepotrebno navoditi.

Verzija 20W-50 je slične osnove, veće viskoznosti i nešto nižeg opšteg kvaliteta. Ispunjava iste ACEA standarde ali i manje proizvođačkih za teretni program. Takođe ispunjava nešto niže API standarde za benzinske motore, u ovom slučaju: API CG-4/CF -4/CF, API SH/ SG/CD.

Forza Plus SHPD (Super High Performance Diesel) i pored ispunjenja API SG tek je uslovno i za povremenu primenu kod benzinskih motora. Ovo je visoko specijalizovano ulje za teretni program i teške uslove eksploatacije. Izrađuje se u 15W-40 i 20W-50 viskoznim kategorijama.

Forza Premium SHPD je gore navedeno ulje u nešto višem kvalitetu. Postoji samo u 15W-40 varijanti. Može (za razliku od prethodnog) izdržati i produžene intervale zamene i do 45k km kod turbo dizela (prethodno kod turbo motora samo do 30k km a tek kod atmosferskih i do istih 45 hiljada km). Osim toga ispunjava više kvalitetne standarde:

ACEA E7/E5/E3/B4/B3/A3, API CI-4/CH-4/CG-4/CF-4/CF/SL.
Forza Synthetic 10W-40 je najmodernije ulje iz Eko produkcije za oblast teretnih (komercijalnih) vozila. Pruža širu klimatsku prilagođenost koja se prostire na praktično celu Evropu. Ima sintetsku osnovu (HC) ali nije „low SAPS“ ulje i nije pogodno za Euro 4 motore, već maksimalno za Euro-3 što mu je i primarna namena. Ima produženi interval zamene koji se kreće i do 80 hiljada km zavisno od uslova vožnje i konkretnog vozila. Ne ispunjava veliki broj standarda te ih je dobro sve navesti:
ACEA E7/Ε4, API CF, MAN M 3277, MERCEDES-BENZ 228.5, MTU Type 3, CUMMINS CES 20072.

Od svih je najvažniji MB 228.5 i uz njega ACEA dok je po API-ju samo CF što praktično i nije za teretni program naročito moderan. Korišćenje u benzinskim motorima se ne preporučuje.

Iznenađuje odsustvo motornih ulja za najnovije Euro 4 i Euro 5 motore teretnih vozila.

ZAKLJUČAK

Jako je teško oceniti Eko Hellenic-a program motornih ulja. Izvesno je da nije širok i da grubo podseća na osnovnu postavku Shell-a. Program takođe nije ni moderan, čak je poprilično zastareo i jedino Megatron Synthetic 5W-30 može da se nazove modernim uljem za drugu polovinu prve decenije XXI veka.

Dizajn ambalaže je vrhunski uz praktičnost što daje pozitivan utisak i pored činjenice da je ambalaža od sekundarnog značaja u ovoj oblasti. Nije loše podsetiti se AMSOIL-a koji namerno koristi krajnje jednostavan i gotovo ružan dizajn svoje ambalaže. Ovako „spartanski“ dizajnirana ambalaža upravo treba da asocira na spartanski duh njihovih ulja i beskompromisnost u kvalitetu koji je takav da mu šminka i privlačnost ambalaže ne priliče.

Sa druge strane gotovo „svemirski“ dizajn EKO proizvoda treba najmanje da iskaže modernost ulja koja su u njima a zapravo je suprotno.

Još više se zapaža (da ne idem u detalje i ne delim zanatske tajne tek tako) nešto što bi najbolje bilo opisati kao „nedovoljna posvećenost“ sektoru motornih ulja (unutar kompanije) i samim uljima kao proizvodu (unutar sektora). To ne treba shvatiti kao površnost ili tako nešto ili nečim što utiče na kvalitet koji je svakako na jednom solidnom nivou. Više je u sferi brendiranja, vizije i budućnosti koja svakako nije na nivou koji kompanija kao celina ima a pogotovu kako bi, obzirom na resurse, sve to moglo biti. Dakle, kada jedan gigant za region i energetska (naftna) kompanija srednje veličine u svetskim razmerama ima solidne ali osrednje rezultate u branši, to bi moralo da bude nešto o čemu bi već u narednim godinama kompanija kao celina morala da dâ konačan stav: ili je sektor ulja značajan ili je usputna delatnost uz distribuciju derivata i energije uopšte. Trenutno stanje je „nešto između“ i ne vidi se jasan odgovor na ovo pitanje.
Poklonici brenda i kompanije ne bi trebalo da ovo dočekaju na nož već kao dobronamernu kritiku koja bi i ljudima iz kompanije mogla da pomogne. Ako sam slično rekao za kompaniju INA bilo bi nepošteno da ne pomenem i ovde jer je mnogo jače izraženo.

I najvažnije – KVALITET.

Gde je EKO sa kvalitetom?

Ovo pitanje nad pitanjima za svaku konkretnu kompaniju nije jednoznačno a kod Hellenic-e je baš divergentno. Ima i prosečnih ali i vrhunskih ulja. Ističu se pre svega Megatron Synthetic 5W-30 i Megatron Ultra 10W-40 gde su oba (ulja) svako u svojoj klasi iznad proseka i mogu se smatrati vrhunskom produkcijom. Synthetic je vrlo dobro ulje ali ne odskače od konkurencije (unutar „sintetske“ HC ili SHC kategorije), dok u viskoznoj klasi (5W-40) sintetike sa PAO baznim uljima odskaču za klasu. Ostala ulja kako Megatron tako i Forza serije ne samo da nisu moderna nego i kvalitetom spadaju u neku „zlatnu sredinu“ ne zaostaju ali nisu ni bolja od proseka iole renomiranih kompanija dok u odnosu na vrhunske brendove imaju od nijanse do klase lošiji kvalitet.

Gde EKO zapravo spada? Svakako u renomirane proizvođače ali gde mu je mesto?

Odgovor je: u okruženju!!

Da ne bih širio priču najbolje je uporediti ga sa domaćim proizvođačima (možete dodati i INA i Prista brendove uz analizu bez velike greške u sličnim zaključcima).

Počnimo sa zaključkom: EKO motorna ulja su ista klasa kao i Galax i FAM. Detaljna analiza bi pokazala da je nijansa kvaliteta na strani grčke kompanije ali samo u slučaju ulja za automobile a ne i teretnog programa gde bi od obe kompanije bili poraženi.

Samo neke naznake:
1) EKO vs. Galax

u 5W-30 klasi EKO ima malo modernije ali za nijansu manje kvalitetno ulje.
u 5W-40 klasi Galax ima malo modernije i za nijansu kvalitetnije ulje.

Kod 10W-40 polusintetika EKO pobeđuje u fotofinišu, kao i u slučaju 15W-40 mineralnih ulja više (API SL) klase. Kod mineralnih ulja za starija vozila opet je EKO u blagoj prednosti.

Teretni program kao i kod FAM-a nije ni za ovakav pregled jer EKO gubi k’o od šale.
Suženi proizvodni program nije doveo i do za kategoriju nedostižnog kvaliteta a neka popularna ulja poput GAS kategorije svakako bi bila neophodna.

2) EKO vs. FAM
FAM nema zapravo 5W-30 ulje pa je predstavnik u klasi 0W-30 „Gold“.
EKO ima modernije ulje ali je kvalitet na strani FAM-a.

Kod 5W-40 klase FAM je i moderniji i kvalitetniji.
EKO dobija u polusintetičkoj klasi 10W-40 i to sa osetnom razlikom.

EKO dobija i u premium klasi mineralnih motornih ulja. Super Eko je ipak bolji od FAM Super-a.

Kod ulja za starije automobile Geotron je bolji od S Univezal ulja 20W-50 mada je sam Univerzal opet bolji (mada nije iste viskoznosti te ih je teško uporediti) od Geotron-a.

Uži asortiman je nešto što podržavam ukoliko niste multinacionalka no FAM ima dobro odmeren a Eko-u nedostaje nekoliko značajnih pozicija. Teretni program je opet na strani FAM-a.

Sve u svemu: uslovno bi moglo da se kaže da je kvalitet izjednačen ili za nijansicu (nijansu nijanse) na strani Eko Hellenic kompanije. Doduše cene nisu visoke ali je razlika u ceni veća od razlike u kvalitetu (gde je ima). Uprošćeno bi se moglo reći da su EKO Hellenic-a motorna ulja na akciji ista vrednost kao Galax i FAM osim polu-sintetičkog Megatron Ultra 10W-40 koje ima za trećinu veću cenu od prethodnih, no i tako ima preporuku, ali na akcijama tek 10 do 15% kada se dolazi čak malo ispred prethodna dva (Sint i BM Extra) i postaje pravi Best Buy proizvod.

Sve navedeno u zaključku shvatite vrlo uslovno a služi za veliku dilemu mnogih korisnika da li ili ne da pređu na ovaj brend kao i gde mu je uz solidnu cenu mesto po kvalitetu.

Još je veće pitanje Lukoil vs. Eko Hellenic Petroleum ali o tome po završetku „pumpadžija“ i novih tabela preporučene kupovine i best buy proizvoda (proizvođači obrađeni posle prvih tabela). Ova kategorija bi na kraju mogla da ima i unakrsno poređenje makar okvirno (tabela) sa pros. & cons.

Uz „pumpadžije“ bi trebalo da se nađe i NIS sa Niscotec serijom ali tek posle teksta o OMV-u.

Treba li naglasiti? Prethodna poređenja nisu jako zasnovana nego izvedena iz osnovnih podataka poznatim javnosti i samo su mišljenje autora, ozbiljno ali nikako jako utemeljeno.

P.S.

Treba reći i još jedno. Galax i FAM su ipak u nekoj vrsti "prelaznog perioda" i relativno su skoro privatizovane kompanije za razliku od EKO Hellenic Petroleum. To dalje znači da Eko ima duži stabilan period za sobom i sasvim sigurno ujednačeniji kvalitet. Da se razumemo, daleko od toga da Galax ili FAM osciliraju van specifikacija no ponovljivost i stalnost kvaliteta u dužem vremenskom periodu je nesumljivo na strani Eko-a.
Sam SAT test to indirektno potvrđuje. Galax je prošao više nego dobro i jako blizu ili bolje od prosečnih vrednosti koje daje, FAM je bio unutar specifikacija ali ispod svog proseka i "tipične vrednosti" osobina dok je Eko neke od osobina "uboo u dlaku" dok su druga daleko iznad specifikacija pa čak i svojih "tipičnih" ili "prosečnih" vrednosti. To je nešto što se ne oseća u vožnji ali kada znate da je tako znate da je proizvod koji kupujete urađen maksimalno brižljivo i uz punu pažnju (kontrolu) nad svakim detaljem. I naravno, tako nešto vredi platiti nešto više.