Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

субота, 27. фебруар 2010.

Eko Hellenic Petroleum motorna ulja (motor oils)


Po novoj koncepciji ovde neće biti dat istorijat kompanije no samo napomena da (pod drugim imenom) kompanija vuče korene još iz 1938 i pedesetih godina XX veka da bi u 70-tim postala ozbiljna i velika kompanija u državnom vlasništvu.

Relativno kasno je privatizovana (druga polovina devedesetih) što joj i pored duge istorije daje status mlade kompanije u ovom sektoru (poput Lukoil-a) sa više pozitivnih strana toga najviše u vidu dinamičnijeg rasta i agresivnijeg osvajanja tržišta.

Pomenuo bih samo da su od tri naftne kompanije u Grčkoj vodeća i ubedljivo najviše izvozno orijentisana kompanija koja ima jaka uporišta u susednim državama i šire regionu (Srbija, Bugarska, Albanija, Makedonija i Crna Gora) gde je u manjim državama kupila većinski paket akcija (vodećih) državnih kompanija.

Inače pred privatizaciju došlo je do udruživanje kompanija EKO i ELDA u EKO-ELDA grupaciju. Ne ulazeći u unutrašnju organizaciju podrazumeva se da Eko ulja ovde pomenuta su zapravo ulja grupe ove grupe bez obzira ko ih proizvodi i gde se proizvode.

I ne mogu a da ne odolim da spomenem njihova goriva koja jako priželjkujem po ukidanju monopola domaćeg benzina 2012.

Osim Euro dizela po EN 590 standardu („Euro 5“) i LPG po EN-589 a oba više nego solidnog kvaliteta (evropski standard za LPG je za nijansu bolji od JUS-a) pre svega mislim na benzine koje na žalost ne možemo kupiti.

Osim standardnog EN-228 bezolovnog (koji možda i može da se kupi kao „Premium BMB“ no nisam siguran) koji je naravno bolji od standardnog moram da naglasim sledeća dva:

1) bezolovni benzin od 96 oktana sa aditivom za supstituciju olova (sramota da se NIS ovog nije setio i da će ga tek privatizacija ili čak skidanje monopola naterati da uvede ovakvo gorivo koje bi s obzirom na vozni park ovde bilo još korisnije nego u Grčkoj).

2) Bezolovni od 100 oktana sa „nultim“ sadržajem sumpora.

Skidam kapu za oba i sa žaljenjem konstatujem da nam ostaje samo nada da će novo rukovodstvo NIS-a uvesti slično makar od sledeće godine.

EKO Motorna ulja

Više o opštem kvalitetu i utisku u zaključku. Za sada samo da napomenem da iako ne vrhunska (ili ne uvek ili bar ne za sve vrste) ovo su ulja jako dobrog kvaliteta i poprilično podcenjena. Kao i uvek predrasude su posledica neznanja te posle izloženog može da se da i zaključak po ovom pitanju.

Odrednica (prefiks) EKO kao sastavni deo imena svih motornih ulja će biti izostavljena jer se podrazumeva.

MEGATRON SYNTHETIC 5W-30

Vrhunsko i najbolje ulje Eko brenda. Osim toga je i najmodernije.

Potupno je sintetičko, mada se između redova nazire da je to zapravo „sintetsko“ HC i/ili SHC ulje. Kompatibilno je sa svim benzinskim katalizatorima i nekim DPF dizela (saglasno ispunjenim normama ulja). Jedino je „LOW SAPS“ ulje u produkciji kompanije.

Ovo je jedino motorno ulje sa ACEA C standardom i uz sav kvalitet istog proizvođač se morao potruditi da izbaci bar 2 ili 3 varijante ovog ulja no nije jedini koji je procenio da je takva diverzifikacija isuviše zahtevna i sumljivo profitabilna za region delovanja. Ovako imamo 5W-30 ulje odličnog kvaliteta i šire upotrebljivosti od 5W-30 specijalizovanih ulja (Ford u prvom redu uz VW i Opel).

Standardi koje ispunjava (Nivo performansi kako kaže Eko):

API SM/CF BMW-LongLife-04

ACEA C3-04 MB 229.51

ACEA A3/B4, A3/B3 VW 502 /00, VW 505 /00

Jako dobro i potvrđuje vrhunski kvalitet ovog ulja.

Relativno skromni VW standardi su više zbog specifičnosti 504, 507 i 506 serija zbog kojih se takva ulja posebno prave.

Ipak je ovo ulje pre svega formulisano da bi zadovoljilo zahtevan MB 229.51 standard što uz BMW LL-04 daje ovom ulju garanciju kvaliteta i mogućih produženih intervala izmene (30 i više hiljada km u optimalnim uslovima i zavisno od vozila).

Može se koristiti i za 5W-40 fabričku preporuku pogotovu zimi jer je kako to obično kažem po viskoznosti pravo „5W-35“ ulje i čak je bliže odrednici SAE 40 jer ga od toga deli samo 0,1 mm²/s.

Osnovne osobine:

Viskoznost na 100ºC 12,4 a na –30ºC ima 6060mPa·s što je bolje od čistog ispunjenja standarda. Ipak zbunjuje podatak o tački stinjavanja od „samo“ –36ºC što je za tri stepena manje od standardnog za moderna ulja HC osnove iste viskozne kategorije. Tačka paljenja preko 220ºC potvrđuje navode proizvođača o niskoj isparljivosti ovog ulja i opet je nestandardna osobina za klasu ali u svoju korist.

MEGATRON SYNTHETIC 5W-40

Takođe kvalitetno ali ne toliko moderno ulje kao prethodno. Takođe je HC osnove što je ovde još očiglednije. Namenjeno širem krugu vozila iz devedesetih godina i prvih godina XXI veka shodno specifikacijama.

Zadovoljava standarde kvaliteta: ACEA A3 / B3/B4, API SL/CF, VW 502 / 505 , BMW, PORSCHE, MERCEDES BENZ 229.1 / 229.3.

Nije naveden BMW standard, nema API SM ali sa istim VW standardima i ACEA A/B. MB 229.3 pokazuje dobar kvalitet ali ne i produžene intervale zamene.

Iako je pogodan i za „non DPF“ dizel motore proizvođač naglašava prevashodu upotrebu za benzinske motore gde je pogodno za sve osim par specifičnih motora koji striktno traže API SM ili „low SAPS“ zbog trostepenih katalizatora.

Osnovne osobine:

Viskoznost na 100ºC 14,9 a na –30ºC ima 4800mPa·s što je osetno bolje od ispunjenja standarda.
Zanimljivo je da je ova vrednost mnogo bolja i od „mlađeg brata“ u 5W-30 viskoznoj klasi što ga čini pogodnijim u zimskom periodu. Neuobičajeno ali ne samo moguće nego ne ni tako retko kao pojava. Tačka stinjavanja standardnih –39ºC što je više nego dovoljno pogotovu što se do pomenutih –30 a još više do (za regionalno klimatsko područje maksimalno niskih) –20ºC ponaša bliže 0W uljima nego 5W. Ovo omogućava lak hladan start uz bržu potunu zaštitu čak i zimi i samim tim manje habanje motora. Tačka paljenja ne baš impozantnih 205ºC što opet više odgovara 0W-40 i 5W-30 HC uljima.


MEGATRON ULTRA 10W-40

Polusintetičko motorno ulje veoma visokog kvaliteta.

Zadovoljava standarde: ACEA A3/B3, API SL/CF, VW 500.00/505.00, BMW, MB 229.1.

Nije impozantno ali tu nije kraj priče.

Osnovne osobine:

Viskoznost na 100ºC 14,6 a na –25ºC ima 5000mPa·s što je mnogo bolje od čistog ispunjenja standarda (na sajtu stoji pogrešan podatak o 500mPa·s) uz tačku stinjavanja od –33ºC što je standard za vrhunska ulja ove kategorije. Tačka paljenja od 205ºC tek ukazuje na HC „sintetičku“ komponentu, doduše u velikom procentu.
Ono što nije navedeno je to što ovo ulje čini izuzetnim.
Moram da se osvrnem na TEST motornih ulja u SAT reviji iz 2006. kada je ovo ulje izbilo u sam vrh i zavisno od gledanja i analize rezultata svakako u TOP 5 a ukoliko bi tvrdili i da je ostvarilo najbolji rezultat i da je najbolje od svih 20 testiranih uzoraka teško bi to bilo sporiti.

U svakom slučaju TBN od 9,1 bio je među manjima ali je ispunjavao čak i neobaveznu TP9 normu. Uzgred mnoga moderna i kvalitetna ulja imala su sličnu vrednost ili još bolje reći da je većina uzoraka imala između 9 i 10 što se pokazalo kao standard.
Iako je sreća imala malo uticaja imponuje podatak da je izmerana viskoznost na 100°C bila veoma blizu kataloškoj što nije uvek slučaj. I ostale vrednosti su bile u samom vrhu ili najbolje od testiranih uzoraka. Sve u svemu grubo bi se moglo reći da je Megatron Ultra bio najsličniji uljima: Selenia Gold i Mobil Super S u toj meri da su izmerene razlike bile unutar statističke greške zbog malog (ali statistički značajnog) uzorka. Tu treba napomenuti da sa Mobil-om nema mnogo sličnosti u sastavu dok je sa Selenia Gold jako blizu ne samo po kvalitetu već i po sastavu i po ceni!

Sve u svemu: bez obzira na test (čije rezultate možete naći na internet-u) radi se o jako kvalitetnom polu-sintetičkom ulju koje uz umerenu cenu ima (bar inicijalno) osobine koje nimalo nisu lošije od najjačih imena u svetu motornih ulja. Sve pohvale!

MEGATRON SUPER 15W-40

Viskoko kvalitetno mineralno motorno ulje. Mogućnost korišćenja i u savremenijim benzinskim motorima (posle 2000.) koji nemaju veće zahteve od API SL ili ACEA A3 no ipak pre svega za benzinske i dizel motore iz osamdesetih a naročito devedesetih godina XX veka.

Podrazumeva se pogodnost za katalizatore, turbo dizel i turbo benzinske motore i viševentilske konstrukcije (hidraulični podizači naravno).

Zadovoljava standarde kvaliteta:
ACEA A3/B3, API SL/SJ/CF, VOLKSWAGEN 505.00, MERCEDES BENZ 229.1.

Za mineralno motorno ulje više nego dobro.

Osnovne osobine:

Specifična gustina na 15ºC 0,884kg/lit. viskoznost na 100ºC 14,5 a na –20ºC 7000mPa·s što je na samoj granici standarda (mada je stroga definicija za 15W ulja data za temp. od –15ºC). Proizvođač ne navodi tačku stinjavanja ali po prethodnom ona nije niža (i bolja) od –27ºC čime ovo ulje ispunjava standarde ali nije za niže od –15ºC za razliku od nekih iz iste klase koja mogu da posluže i do –18ºC ili čak –20ºC. Naravno ovo ne znači da se ne može koristiti i ako temperatura par jutara bude i ispod –15ºC uz garažu ili rad motora od nekoliko minuta u večernjim satima. U krajnjem slučaju nekoliko paljenja neće napraviti habanje koje bi bilo od većeg značaja. Ipak je napomenuto za poklonike rubrike „do meseca i nazad“ gde je čak i ovakva rasprava od značaja.

GEOTRON 20W-50

Mineralno motorno ulje namenjeno starijim generacijama motora. Moguća upotreba kod motora koji traže 15W-40 u slučaju jako tople klime (Grčka) i naročito leti ili za teže uslove rada (vuča prikolice). Inače je za iste motore samo kod onih sa mnogo pređenih kilometara koji su već (umereno) počeli da troše ulje.

Ispunjava API SG/CC.

Ovo je za benzince bolje od ispunjenja CD naročito kod starijih konstrukcija kao što su na primer VW vazdušnjaci poslednje generacije (iz sedamdesetih godina).

Ima stabilan i jak uljani film malu isparljivost i shodno viskoznoj gradaciji ograničenu zimsku upotrebljivost (do –10 ili maksimalno –12ºC) osim kod „vazdušnjaka“ gde bi moglo i do –15ºC.

Dati su skromni i nepotpuni podaci o osobinama:

Radni viskozitet 17,8. Tačka paljenja veća od 215 i stinjavanja od – 24ºC.

Solidno ulje za namenu ali svakako ne baš vrhunsko. Preteže namena za starija vozila sa puno pređenih kilometara.

Ovim se završava produkcija (makar namenjena širem tržištu) motornih ulja pogodnih za benzinske motore i uopšte putničke automobile. EKO ima još seriju Marsa monogradnih motornih ulja:
SAE 10W, 20W, 30, 40, 50 i 20W-50 namenjenih pre svega dizelima ali dobrim izborom i za starije konstrukcije koje imaju koristi od korišćenja monogradnih motornih ulja. Za VW bubu je Geotron ipak bolji izbor od Marsa koje ima više detergenata koji su i jačeg dejstva kao i za tu upotrebu nepotrebnih dispergenata.

Forza je serija motornih ulja za teretna vozila.

Relativno malo njih ima širu upotrebu. Većina je baš za teretni program isključivo.

Forza je osnovno ulje ove serije. Mineralno sa posebno selektovanim aditivima.

Zadovoljava (opšte) standarde kvaliteta: API CG-4/CF-4/CF/SJ/SH, ACEA E2/B2/A2, MERCEDES BENZ 228.1/229.1, VOLKSWAGEN 505.00/501.01, kao i niz proizvođačkih standarda za teretna vozila. Postoji u 15W-40 i 20W-50 varijanti. Može se i dobro ga je koristiti u dizel motorima putničkih vozila, makar onih starijih i onih kojima treba malo čišćenja motora. Uslovno je ulje za mešovite vozne parkove i takođe je moguće korišćenje i kod benzinskih motora.

Osnovne osobine su jako slične „Megatron Super“ pa ih je nepotrebno navoditi.

Verzija 20W-50 je slične osnove, veće viskoznosti i nešto nižeg opšteg kvaliteta. Ispunjava iste ACEA standarde ali i manje proizvođačkih za teretni program. Takođe ispunjava nešto niže API standarde za benzinske motore, u ovom slučaju: API CG-4/CF -4/CF, API SH/ SG/CD.

Forza Plus SHPD (Super High Performance Diesel) i pored ispunjenja API SG tek je uslovno i za povremenu primenu kod benzinskih motora. Ovo je visoko specijalizovano ulje za teretni program i teške uslove eksploatacije. Izrađuje se u 15W-40 i 20W-50 viskoznim kategorijama.

Forza Premium SHPD je gore navedeno ulje u nešto višem kvalitetu. Postoji samo u 15W-40 varijanti. Može (za razliku od prethodnog) izdržati i produžene intervale zamene i do 45k km kod turbo dizela (prethodno kod turbo motora samo do 30k km a tek kod atmosferskih i do istih 45 hiljada km). Osim toga ispunjava više kvalitetne standarde:

ACEA E7/E5/E3/B4/B3/A3, API CI-4/CH-4/CG-4/CF-4/CF/SL.
Forza Synthetic 10W-40 je najmodernije ulje iz Eko produkcije za oblast teretnih (komercijalnih) vozila. Pruža širu klimatsku prilagođenost koja se prostire na praktično celu Evropu. Ima sintetsku osnovu (HC) ali nije „low SAPS“ ulje i nije pogodno za Euro 4 motore, već maksimalno za Euro-3 što mu je i primarna namena. Ima produženi interval zamene koji se kreće i do 80 hiljada km zavisno od uslova vožnje i konkretnog vozila. Ne ispunjava veliki broj standarda te ih je dobro sve navesti:
ACEA E7/Ε4, API CF, MAN M 3277, MERCEDES-BENZ 228.5, MTU Type 3, CUMMINS CES 20072.

Od svih je najvažniji MB 228.5 i uz njega ACEA dok je po API-ju samo CF što praktično i nije za teretni program naročito moderan. Korišćenje u benzinskim motorima se ne preporučuje.

Iznenađuje odsustvo motornih ulja za najnovije Euro 4 i Euro 5 motore teretnih vozila.

ZAKLJUČAK

Jako je teško oceniti Eko Hellenic-a program motornih ulja. Izvesno je da nije širok i da grubo podseća na osnovnu postavku Shell-a. Program takođe nije ni moderan, čak je poprilično zastareo i jedino Megatron Synthetic 5W-30 može da se nazove modernim uljem za drugu polovinu prve decenije XXI veka.

Dizajn ambalaže je vrhunski uz praktičnost što daje pozitivan utisak i pored činjenice da je ambalaža od sekundarnog značaja u ovoj oblasti. Nije loše podsetiti se AMSOIL-a koji namerno koristi krajnje jednostavan i gotovo ružan dizajn svoje ambalaže. Ovako „spartanski“ dizajnirana ambalaža upravo treba da asocira na spartanski duh njihovih ulja i beskompromisnost u kvalitetu koji je takav da mu šminka i privlačnost ambalaže ne priliče.

Sa druge strane gotovo „svemirski“ dizajn EKO proizvoda treba najmanje da iskaže modernost ulja koja su u njima a zapravo je suprotno.

Još više se zapaža (da ne idem u detalje i ne delim zanatske tajne tek tako) nešto što bi najbolje bilo opisati kao „nedovoljna posvećenost“ sektoru motornih ulja (unutar kompanije) i samim uljima kao proizvodu (unutar sektora). To ne treba shvatiti kao površnost ili tako nešto ili nečim što utiče na kvalitet koji je svakako na jednom solidnom nivou. Više je u sferi brendiranja, vizije i budućnosti koja svakako nije na nivou koji kompanija kao celina ima a pogotovu kako bi, obzirom na resurse, sve to moglo biti. Dakle, kada jedan gigant za region i energetska (naftna) kompanija srednje veličine u svetskim razmerama ima solidne ali osrednje rezultate u branši, to bi moralo da bude nešto o čemu bi već u narednim godinama kompanija kao celina morala da dâ konačan stav: ili je sektor ulja značajan ili je usputna delatnost uz distribuciju derivata i energije uopšte. Trenutno stanje je „nešto između“ i ne vidi se jasan odgovor na ovo pitanje.
Poklonici brenda i kompanije ne bi trebalo da ovo dočekaju na nož već kao dobronamernu kritiku koja bi i ljudima iz kompanije mogla da pomogne. Ako sam slično rekao za kompaniju INA bilo bi nepošteno da ne pomenem i ovde jer je mnogo jače izraženo.

I najvažnije – KVALITET.

Gde je EKO sa kvalitetom?

Ovo pitanje nad pitanjima za svaku konkretnu kompaniju nije jednoznačno a kod Hellenic-e je baš divergentno. Ima i prosečnih ali i vrhunskih ulja. Ističu se pre svega Megatron Synthetic 5W-30 i Megatron Ultra 10W-40 gde su oba (ulja) svako u svojoj klasi iznad proseka i mogu se smatrati vrhunskom produkcijom. Synthetic je vrlo dobro ulje ali ne odskače od konkurencije (unutar „sintetske“ HC ili SHC kategorije), dok u viskoznoj klasi (5W-40) sintetike sa PAO baznim uljima odskaču za klasu. Ostala ulja kako Megatron tako i Forza serije ne samo da nisu moderna nego i kvalitetom spadaju u neku „zlatnu sredinu“ ne zaostaju ali nisu ni bolja od proseka iole renomiranih kompanija dok u odnosu na vrhunske brendove imaju od nijanse do klase lošiji kvalitet.

Gde EKO zapravo spada? Svakako u renomirane proizvođače ali gde mu je mesto?

Odgovor je: u okruženju!!

Da ne bih širio priču najbolje je uporediti ga sa domaćim proizvođačima (možete dodati i INA i Prista brendove uz analizu bez velike greške u sličnim zaključcima).

Počnimo sa zaključkom: EKO motorna ulja su ista klasa kao i Galax i FAM. Detaljna analiza bi pokazala da je nijansa kvaliteta na strani grčke kompanije ali samo u slučaju ulja za automobile a ne i teretnog programa gde bi od obe kompanije bili poraženi.

Samo neke naznake:
1) EKO vs. Galax

u 5W-30 klasi EKO ima malo modernije ali za nijansu manje kvalitetno ulje.
u 5W-40 klasi Galax ima malo modernije i za nijansu kvalitetnije ulje.

Kod 10W-40 polusintetika EKO pobeđuje u fotofinišu, kao i u slučaju 15W-40 mineralnih ulja više (API SL) klase. Kod mineralnih ulja za starija vozila opet je EKO u blagoj prednosti.

Teretni program kao i kod FAM-a nije ni za ovakav pregled jer EKO gubi k’o od šale.
Suženi proizvodni program nije doveo i do za kategoriju
nedostižnog kvaliteta a neka popularna ulja poput GAS kategorije svakako bi bila neophodna.

2) EKO vs. FAM
FAM nema zapravo 5W-30 ulje pa je predstavnik u klasi 0W-30 „Gold“.
EKO ima modernije ulje ali je kvalitet na strani FAM-a.

Kod 5W-40 klase FAM je i moderniji i kvalitetniji.
EKO dobija u polusintetičkoj klasi 10W-40 i to sa osetnom razlikom.

EKO dobija i u premium klasi mineralnih motornih ulja. Super Eko je ipak bolji od FAM Super-a.

Kod ulja za starije automobile Geotron je bolji od S Univezal ulja 20W-50 mada je sam Univerzal opet bolji (mada nije iste viskoznosti te ih je teško uporediti) od Geotron-a.

Uži asortiman je nešto što podržavam ukoliko niste multinacionalka no FAM ima dobro odmeren a Eko-u nedostaje nekoliko značajnih pozicija. Teretni program je opet na strani FAM-a.


Sve u svemu: uslovno bi moglo da se kaže da je kvalitet izjednačen ili za nijansicu (nijansu nijanse) na strani Eko Hellenic kompanije. Doduše cene nisu visoke ali je razlika u ceni veća od razlike u kvalitetu (gde je ima). Uprošćeno bi se moglo reći da su EKO Hellenic-a motorna ulja na akciji ista vrednost kao Galax i FAM osim polu-sintetičkog Megatron Ultra 10W-40 koje ima za trećinu veću cenu od prethodnih, no i tako ima preporuku, ali na akcijama tek 10 do 15% kada se dolazi čak malo ispred prethodna dva (Sint i BM Extra) i postaje pravi Best Buy proizvod.


Sve navedeno u zaključku shvatite vrlo uslovno a služi za veliku dilemu mnogih korisnika da li ili ne da pređu na ovaj brend kao i gde mu je uz solidnu cenu mesto po kvalitetu.

Još je veće pitanje Lukoil vs. Eko Hellenic Petroleum ali o tome po završetku „pumpadžija“ i novih tabela preporučene kupovine i best buy proizvoda (proizvođači obrađeni posle prvih tabela). Ova kategorija bi na kraju mogla da ima i unakrsno poređenje makar okvirno (tabela) sa pros. & cons.

Uz „pumpadžije“ bi trebalo da se nađe i NIS sa Niscotec serijom ali tek posle teksta o OMV-u.

Treba li naglasiti? Prethodna poređenja nisu jako zasnovana nego izvedena iz osnovnih podataka poznatim javnosti i samo su mišljenje autora, ozbiljno ali nikako jako utemeljeno.

P.S.

Treba reći i još jedno. Galax i FAM su ipak u nekoj vrsti "prelaznog perioda" i relativno su skoro privatizovane kompanije za razliku od EKO Hellenic Petroleum. To dalje znači da Eko ima duži stabilan period za sobom i sasvim sigurno ujednačeniji kvalitet. Da se razumemo, daleko od toga da Galax ili FAM osciliraju van specifikacija no ponovljivost i stalnost kvaliteta u dužem vremenskom periodu je nesumljivo na strani Eko-a.
Sam SAT test to indirektno potvrđuje. Galax je prošao više nego dobro i jako blizu ili bolje od prosečnih vrednosti koje daje, FAM je bio unutar specifikacija ali ispod svog proseka i "tipične vrednosti" osobina dok je Eko neke od osobina "uboo u dlaku" dok su druga daleko iznad specifikacija pa čak i svojih "tipičnih" ili "prosečnih" vrednosti. To je nešto što se ne oseća u vožnji ali kada znate da je tako znate da je proizvod koji kupujete urađen maksimalno brižljivo i uz punu pažnju (kontrolu) nad svakim detaljem. I naravno, tako nešto vredi platiti nešto više.

понедељак, 22. фебруар 2010.

MOL (MOL-Lub) motorna ulja; MOL motor oils


Nastavljamo sa „pumpadžijama“ kojima (i pored veličine, mada i tri koje slede iako manje i dalje predstavljaju multi-milijarderske kompanije po vrednosti i godišnjem prometu) pripada i ranije predstavljeni Lukoil. Ovaj nadimak nisam mogao da odolim da im dam jer su zaista pre svega poznate po distribuciji goriva kroz mrežu benzinskih pumpi.

Malo izmenjena koncepcija podrazumeva da se istorijat kompanije više ne navodi i da će to čitaoci koje bude zanimalo naći na sajtu kompanije koja ih zanima. Ovako autor dobija vreme da na nekoliko tekstova objavi jedan preko što zbog pomanjkanja vremena nije uopšte zanemarljivo.

Prva od kompanija koja će biti predstavljena a pripada „pumpadžijama“ je mađarski MOL.

Poznata po jako kvalitetnom dizel gorivu (po EN 590) ali i LPG (TNG) koji je EN 589+ sa MON (motornim oktanskim brojem) od cca. 93 za razliku od standardnih 91 ili po JUS-u još uvek aktuelnih 89. Ovo je zapravo više od benzina (zašto je MOL ovo pogrešno predstavio ostaje misterija, osim u slučaju da je marketing potcenio specifičnost tehničkih detalja pa „pobrkao lončiće“) kod koga se daje RON (Research Octane Number) koji je (nije linearno) otprilike za oko 10 za slučaj TNG i Benzin manji od MON-a. Tako da benzin od 95 oktana ima zapravo tek 86 MON a onaj od 98 nekih 88. „Plin“ zapravo ima oko 100 ili nešto iznad a u slučaju MOL-ovog to je nekih 102 „oktana“.

MOL Maziva

Kompanija MOL-Lub, članica MOL grupe, proizvodi i prodaje sve osnovne tipove maziva, uključujući motorna i ulja za menjače, industrijska ulja, specijalna maziva, sredstva za obradu metala, masti, aditive i autohemiju.

5W-30 ulja

Ako izuzmeno ulja za mešovite vozne parkove ova ulja čine otprilike polovinu ukupnog broja koje MOL ima u proizvodnji. Naravno ovo je i uopšte danas najkorišćenija vizkozna gradacija a veliki broj posebnih standarda (proizvođača automobila-motora naročito) dovodi do velikog diverziteta koje je doduše u slučaju ovog proizvođača nešto veće i po broju različitih proizvoda premašuje i velike brendove poput Havoline-a koji imaju veći broj ulja u ovoj viskoznosti.
MOL-ov brend je zapravo Dynamic (uz slogan „beskrajna dinamika“ ili „neograničena“) i sva ga ulja imaju u imenu te će MOL Dynamic biti izostavljano iz naziva pojedinih ulja pošto je očigledno o kom ulju se radi a tekst će naravno biti mnogo manje opterećen.

GOLD

Gold je visokokvalitetno „low SAPS“ ulje koje ispunjava:

VW 502 00/505 00; VW 505 01

MB-Approval 229.51

BMW Longlife-04

ACEA C3-04

ACEA A3/B4-04

API SL/CF

Namenjeno je pre svega Mercedes i BMW vozilima novije generacije ali je pogodno i za mnoga druga s obzirom na ispunjene standarde. Menja se, zavisno od vozila, na 30 ili više hiljada km a u oblastima sa lošijim gorivom i putevima (CEE) na manje ali bi manje od 20 bilo preoprezno i skupo osim u 80% i više gradske vožnje.
Tehničke karakteristike su standardne: Gustina od 0,862; malo veća viskoznost za 5W-30 ulje koja na 40ºC iznosi 70mm/s2 a na 100°C čak 11,8! Ovim se svrstava u, kako volim da kažem, “SAE 5W-35“ ulja što je donekle uslovljeno i MB standardadima koji traže HTHS veći od 3,5 što je ako mene pitate samo velika mudrost i iskustvo kompanije koja je i izmislila automobil.

Ovome ide u prilog i vanserijska tačka paljenja od 230ºC pogotovu ako se uzme u obzir tačka tečenja od –39ºC. Ovaj podatak je dovoljan da biste (ako ste pažljivo čitali) pogodili da se odrednica „potpuno sintetičko“ odnosi zapravo na SHC ulja treće i/ili II+ bazne grupe.
To samo potvrđuje i MSDS za ovo ulje.

Bezbedonosne liste materijala (MSDS) su kod kompanije MOL na najvišem mogućem stepenu po čemu im jedino INA može konkurisati što je, uz slična zakonodavstva, i logično jer se radi o istoj grupi kompanija (ne zaboravimo da MOL poseduje nešto preko 40% akcija komšijske INA kompanije).
Za Gold bi još trebalo pomenuti indeks viskoznosti od 165 i TBN od (supermodernih) tek 7,0.

Gold Longlife je samo (pod)varijanta istog ulja sa tek neznatno drugačijim paketom aditiva i većim delom identičnom baznom osnovom ali uz veću razliku zbog 25 do 35% PAO base stock-a. Ispunjava:
VW 504 00/507 00, ACEA C3-04, ACEA A3/B4-04, MB 229.51
Te uz sve prethodno može (i primarno je zamišljeno) da se koristi i kod VW-a novije generacije. Naravno da je kao ACEA C i „low SAPS“ motorno ulje potpuno kompatibilno sa DPF kod dizela i trostepenim katalizatorima kod novijih benzinaca. Kao i prethodno može da podnese 30 i više hiljada km no za servisni interval konsultujte zvanični servis vašeg vozila.
Ima manju gustinu od prethodnog (0,849) što je i logično s obzirom na značajno učešće PAO base stock-a. Ima nešto manji indeks viskoznosti (158) i vrlo slične vrednosti viskoziteta na 40 i 100 cel. Tačka paljenja od 210ºC je neobična obzirom na promenu u sastavu te bih sa 50% verovatnoće zaključio da su one pomešane sa prethodnim uljem, TBN nije dat ali je verovatno identičan, a tačka stinjavanja je nešto niža (bolja) i iznosi –42ºC što se savakako može pripisati uticaju PAO sintetike.

Dobro mesto za malu digresiju i objašnjenje. U ranijim tekstovima pominjao sam manji udeo PAO sintetike mislići pri tome na PAO jedinjenja čiji sastav ne prelazi 5 ili 10%. Sam base stock PAO porekla čini u „100%“ sintetičkim uljima 60 do 80% mada često tek 50% ili uz SHC ulja i manje (prethodni primer). Ne bih sada o dobrim ali i lošim osobinama PAO osim po jedne: negativno je da se blago rastvara u organskim rastvaračima (alkoholima a tek benzinu ...), ovo je ujedno i dobra osobina i poznata karakteristika PAO sintetičkih ulja da se odlično mešaju sa mineralnim (oba su zapravo parafinskog tipa pa je mešanje izuzetno), jedna od (mnogih) izuzetnih osobina je i to što oni (ona) imaju tačku ključanja u rasponu od 375 do čak 505ºC što je zaista izuzetno. Na 100ºC imaju viskoznost od 4 do 10 cSt što znači da obično imaju polovinu viskoznosti krajnjeg ulja.

PAO sintetička ulja su hemijski Hidrogenisani homopolimer 1-decene(a) u vidu molekulske formule C10nH20n+2, gde je n = 3 do 6 ukupne molekulske mase u proseku oko 550.

Obično im je čistoća veća od 99% a distribucija oligomera sledeća (okvirno):

C30: 15 - 35%, C40: 40 - 60%, C50: 12 - 25%, C60: 1 - 10%

STAR (serija)

Star 5W-30 je sintetsko (a ne baš sintetičko) motorno ulje čije je bazno ulje mešavina više vrsta ulja II, II+ i III (pretežno) bazne grupe ali izuzetnog paketa aditiva. Ovo je low SAPS ulje namenjeno prvenstveno Ford i Mazda automobilima nove generacije. Pogodno je za DPF i trostepene katalizatore.

Ispunjava: ACEA C1-08, ACEA A5/B5-04, Ford WSS M2C934-A.
Za razliku od Gold dvojca (bez kormilara) ovo je izrazito low SAPS štedljivo motorno ulje no zbog A5/B5 standarda uz to i ulje za visoke performanse.
Ovo je nešto „tanje“ ulje na donjim granicama viskoznosti unutar standarda (54 i 9,9 na 40 i 100 cel. respektivno), ima indeks viskoznosti od 165, gustinu od 0,850 a tačku stinjavanja kao i živa što je –39ºC dok je tačka paljenja 225ºC. TBN je jedan od nižih uopšte ali za standarde zadovoljavajući i iznosi tek 4,7 !! Ništa strašno ali upozorava da koristite isključivo dizel goriva sa ekstremno niskim sadržajem sumpora. Stari „euro dizel“ (sada EKO 50) sa 50ppm-a je samo za urgentne slučajeve dok se ne dokopate boljeg goriva koje mora biti takozvano „Euro 5“ odnosno po EN 590 standardu (10 delova na milion sumpora).
Dakle ovo ulje može proći i 20 hiljada km ali uz, što ne reći, neki kvalitetniji dizel kao što je MOL-ov po EN590.


Star PC 5W-30 je varijanta prethodnog samo za motore PSA grupacije (Peugeot, Citroen).

Ispunjava: ACEA C2-08, ACEA A5/B5-04, API SL/CF.

I naravno ispunjava sve (naročito PSA) zahteve za DPF i „threeway“ katalizatore i omogućava im maksimalno dug radni vek.

Sadrži i PAO sintetička ulja za razliku od prethodnog a karakteristike su mu slične:

Gustina 0,850 a viskoznost na 40 i 100ºC: 59,0 i 10,4 respektivno uz indeks viskoznosti od 166 i tačku paljenja od 230ºC a stinjavanja –42ºC. Na kraju ali ne i po značaju: TBN od modernih ali solidnih 7,5 što bi i kod nas (i šire u CEE) moglo da omogući punih 30k km između dve izmene ulja.

Star F 5W-30 je po proizvođaču i dalje sintetsko motorno ulje i sa nekih 60 do 70% HC i SHC base stock-a ono to i jeste, mada bi cepidlački mogli da ga svrstamo i u „polusintetička“.

Kao što mu i ime kaže pre svega je namenjeno Ford benzinskim i TDCi dizel motorima.

Ispunjava (očekivano):
ACEA A1/B1-04, API SJ, Ford WSS M2C913-A, Ford WSS M2C913-B.

Tipične osobine:
Gustina 0,860 a viskoznost na 40 i 100ºC: 61,2 i 10,5 respektivno uz indeks viskoznosti od 162 i tačku paljenja od 230ºC a stinjavanja –42ºC. Na kraju ali ne i po značaju: TBN od izuzetnih 10,3 što mu uz nisko-sumporna goriva omogućava pune produžene intervale zamene preporučeno od Ford-a čak iako ponekad koristite i dizel ili benzin nešto nižeg kvaliteta ili je neka od isporuka malo lošija.

Star 0W-40
Malo iskače iz glavnog podnaslova („5W-30“ ulja) ali je unutar „Star“ grupe ulja.

Ovo je „suva“ sintetika i jedno od par najviše sintetičkih motornih ulja MOL-a. Osnova je PAO base stock i to oko 55% uz 15 do 20% estarske sintetike i otprilike toliko mineralnog ulja kao osnove paketa aditiva koji je jako bogat i krcat kako deterdžentskim komponentama tako i aditivima protiv habanja gde prednjači „stari dobri“ ZDDP u koncentraciji od oko 1,4% zbog čega ovo ulje nije čak ni API SL iako je po kvalitetu i iznad SM kategorije. Time je blago pogodno za nešto starije konstrukcije motora i umerenu sportsku vožnju.

Ispunjava:
MB 229.3, ACEA A3/B4-04, API SJ/CF, VW 502 00/505 00 i 503 01, BMW Longlife-98.

Kako se vidi i iz liste ispunjenih standarda (specifikacija) ovo nije „low ash“ ulje (ulje sa niskim sadržajem pepela) i teorijski je zavisno od vozila pogodno za do 20k km kod benzinaca i 40k km kod dizela što bi u uslovima većine CEE zemalja bilo tek 15/30k km.

Osnovne osobine su mu, osim specifične gustine, praktično identične Mobil 1 0W-40 što je zapravo dobro i vrlo često u praksi. Naime kao prvi Mobil je postavio uzor i referencu za sva 0W-40 sintetička ulja sa PAO osnovom. Neka ponešto i odstupaju ali MOL se nije pravio pametan i ispravno je postupio. Vodite računa da je MOL ulje manje pogodno za novija vozila (posle 2000.) ali da je zato za starije konstrukcije čak i pogodnije.

Osobine:

Spec. gustina: 0,862 dok je kinematska viskoznost na 40 i 100ºC: 78,6 i 14,0. Ovo znači i izuzetan indeks viskoznosti od 185. Tačka tečenja –48ºC (izuzetno ali očekivano) dok je „flash point“ 230ºC što indirektno potvrđuje malu isparljivost za jedno lakotečljivo ulje.
Podatak za TBN nije dat ali bi po svemu sudeći (ispunjenje nešto starijih standarda) ova vrednost morala biti veća od 9 te bih pretpostavio da je negde oko 10.

SYNT 5W-30

Synt je po sastavu donekle slično Star ulju (bez sufiksa) ali uz izpunjenje različitih standarda što je doterano drugim paketom aditiva. Osim toga ovo nije „low Ash“ ili „low SAPS“ ulje. Ovo je zapravo ulje prilagođeno GM vozilima (po standardu koje ispunjava) mada ima i širu primenu. Dakle uz VW i BMW produžene intervale za vozila bez PDF-a ističu se GM (Opel) produženi intervali zamene:

MB-Approval 229.3, GM-LL-A-025, GM-LL-B-025, BMW Longlife-01, ACEA A3/B4-04, API SL/CF, VW 502 00/505 00, ILSAC GF-4.

Tipične osobine:
Gustina 0,860 a viskoznost na 40 i 100ºC: 69,6 i 11,8 respektivno uz indeks viskoznosti od 166 i tačku paljenja od 225ºC a stinjavanja –39ºC. Na kraju ali ne i po značaju: TBN od izuzetnih 10,7 što mu omogućava ne samo primenu sa lošijim gorivima (Eko 50 ili čak D2), što API CF potvrđuje, nego čak i produžene intervale zamene sa „sumporastijim“ dizel gorivima.

Synt RN
Slično prethodnom i praktično varijanta istog posebno prilagođeno „Renault“ vozilima i normama za njih. Osnova je slična i zasnovana na HC uljima II i II+ bazne grupe no uz mala uprošćenja kod RN-a (manji broj base stock-a koji ulaze u sastav baznog ulja) i naravno sa donekle različitim paketom aditiva.
Za razliku od prethodnog koje jeste prevashodno ulje za Opel vozila ovo je striktno Reno namenjeno što se vidi i iz svega dva odobrenja (standarda koje ispunjava):

ACEA C4-08 i Renault RN0720.
Proizvođač daje šture podatke o ulju:
Gustina 0,853 a viskoznost na 40 i 100ºC: 70,0 i 11,8 respektivno što znači da je indeks viskoznosti 167 (izračunat ali ne od proizvođača dat; uzgred kod prethodnog bi trebalo da je 168 no nije od većeg značaja) dok je tačka stinjavanja –39ºC.

ESSENCE 5W-30 je podvarijanta Synt-a. Nije baš jasno „šta je pisac hteo da kaže“ jer je ovo ulje namenjeno potpuno istoj vozačkoj populaciji kao i Synt. Essence je „energy saving“ motorno ulje namenjeno pre svega vozilima grupacije General Motors (Opel, Chevrolet i Daewoo) ali i svim ostalim savremenim vozilima koja zahtevaju standarde koje ovo ulje ispunjava:

ACEA A3/B4-04, API SL/CF, VW 502 00/505 00, MB 229.3, GM-LL-B-025, BMW Longlife-01.

Praktično je potpuno HC ulje i ima sledeće osobine:
Gustina 0,855 a viskoznost na 40 i 100ºC: 65,3 i 11,4 respektivno uz indeks viskoznosti od 170 i tačku paljenja od 225ºC a stinjavanja –39ºC. TBN mu je 9,8 čime garantuje produžene intervale zamene čak i uz gorivo osrednjeg kvaliteta.

Ovo je ujedno i poslednje 5W-30 ulje za motorna vozila iz MOL produkcije koje će biti predstavljeno jer drugih i nema.

Essence 5W-40 je viskoznija varijanta prethodnog uz sličnu osnovu i nešto izmenjen (ne mnogo) paket aditiva. Osim svih dobrih osobina koje se podrazumevaju za ovu klasu (čisto HC ulje, sintetsko ili sintetičko kako već se stvari postave) MOL naglašava i stay-in-grade shear stability (veliku otpornost na smicanje pri čemu ulje ostaje u viskoznoj gradaciji i pri najvećim opterećenjima). Uz malu isparljivost i smanjenu potrošnju ulja zgodno je i za nešto starije mašine.

Ispunjava jako moderan niz specifikacija i standarda:

ACEA A3/B4-04

API SM/CF

VW 502 00/505 00

VW 505 01

Ford WSS M2C917-A

Renault RN0710

Osobine su mu standardne za klasu kojoj pripada (vizkozno i kvalitetom):

Gustina 0,856 a viskoznost na 40 i 100ºC: 84,3 i 14,2 respektivno uz indeks viskoznosti od 175 i tačku paljenja od 230ºC a stinjavanja –42ºC. TBN mu je 7,5.

Vrlo dobro ulje koje može da pokrije veliki broj benzinaca pre svega ali i dizela bez DPF-a.

Prvo od polusintetičkih i 10W-40 ulja koje će biti predstavljeno je poslednji član Essence grupe ulja: Essence 10W-40.
Ovo je pravo polu-sintetičko motorno ulje koje u sastavu ima 20 do 25% SHC sintetskih ulja ali i
Polyolefin polyamine succinimide, polyol (PAO sintetičku komponentu izuzetnog kvaliteta, nije PAO base stock, vidi gore) pa makar i u koncentraciji od 2% jer ni potpuno sintetička ulja obično nemaju više od 5%. Znači bazno ulje je klasično no vrlo dobrog kvaliteta. Paket aditiva više nego solidan, te sve u svemu, iako ne u većoj meri, prevazilazi prosek polusintetičkih 10W-40 ulja. No kvalitet bi mogao da bude i veći ali je ciljano da cena bude umerena.

Standardi i specifikacije proizvođača motora:

ACEA A3/B4-08, API SL/CF, VW 501 01/505 00, MB 229.1

Ispunjenje standarda je relativno skromno no podešeno da pripada ciljnoj grupi koja konzumiraju ovakva ulja a to su pre svega automobili iz devedesetih ili čak osamdesetih godina XX veka.

Ipak ga najnovija verzija ACEA B4 standarda preporučuje za dizele novije generacije osim u slučaju DPF a slično je i sa benzincima.

Kombinacija baznih ulja je dobro uklopljena tako da su neke od osobina natprosečne vrednosti u klasi:

Gustina 0,875 a viskoznost na 40 i 100ºC: 95,0 i 14,1 respektivno uz indeks viskoznosti od 152 i tačku paljenja od 220ºC a stinjavanja –36ºC (jako dobro). TBN mu je 8.

Poslednje od 5W-30 ulja koje će biti pomenuto je zapravo ulje za teška teretna vozila ali je nekog greškom zalutalo u putnički program na MOL sajtu. Ima izuzetnu TBN vrednost i pošto teretni program neće biti pokriven ovom prilikom malo više detalja sada.


MOL Dynamic Tornado 5W-30 synthetic diesel engine oil
Zaista izuzetno motorno ulje po svim mogućim parametrima osim donekle ekoloških.

Tornado je vrhunsko potpuno sintetičko (PAO sintetičko) ulje za teške uslove rada (heavy duty) ulje za dizel motore. Nije namenjeno za benzinske motore i nije za stalnu upotrebu kod automobilskih dizel motora ali bi kao povremeni gost moglo da učini dosta dobrog, recimo očisti motor da bude kao nov.

Nije low SAPS ulje (naprotiv) zbog bogatog paketa aditiva i visokog sadržaja sulfatnog pepela. Namenjeno je pre svega Euro 3 motorima ali i Euro 4 i 5 bez DPF-a za autobuse i kamione na dugim relacijama. Pod takvim uslovima interval promene je 100.000km ili čak i više što zavisi od konstrukcije i tipa motora.

Ispunjava „sve“ osim novijih API standarda jer je naveden samo CF.

Volvo VDS-3

Scania LDF

DAF HP1/HP2

Avia

ACEA E7-08

ACEA E5-02

ACEA E4-08

API CF

MB 228.5

MAN M 3277

Renault RXD

MTU Type 3

Cummins CES 20077

Cummins CES 20076

MACK EOM Plus

IVECO 18-1804

Osnovne karakteristike su:

Gustina 0,860 a viskoznost na 40 i 100ºC: 70,0 i 11,2 respektivno uz indeks viskoznosti od 155 i tačku paljenja od 225ºC a stinjavanja –48ºC. TBN mu je (impozantnih) 15,5.

Ukoliko vam je potrebna API CI-4 ulje onda je to MOL Dynamic Synt Diesel 10W-40 koje je za Euro 3 i 4 motore bez DPF-a ali i za Euro II i III MAN motore, kako za duge tako i za kratke relacije i ima još impozantniji TBN od 16,2.
Još bi trebalo pomenuti i MOL Dynamic Transit 15W-40 ulje za mešovite vozne parkove pogodno i za automobilske kako dizel tako i benzinske motore. Osim standarda proizvođača teretnih vozila ispunjava:

ACEA E7-08
ACEA E5-02
ACEA E3-96 Issue 4
ACEA A3/B4-04
API CI-4/CF/SL

Ima umerenu vrednost TBN-a od 10,2 a postoji i u verziji 10W-40.

MOL Dynamic Prima 5W-40

Sintetičko (SHC) ulje, prava klasika po osnovi za svoju viskoznu klasu i ulja koja nisu PAO sintetička. Međutim ono spada u višu klasu HC ulja i ima bogat paket aditiva.

Spada u low SAPS ulja i predviđeno je za izuzetno duge intervale zamene (do 30k km kod benzinskih i 40k km i više kod dizel motora).

Ispunjava:

VW 502 00/505 00, VW 505 01, MB 229.51, BMW Longlife-04, Porsche GL

ACEA C3-08, ACEA A3/B4-04, API SM/CF, Ford WSS M2C917-A, Renault RN0700 i RN0710.

Izuzetno moderno motorno ulje za moderne motore (vozila) proizvedene posle 2000.

Pokriveni su VW, Reno, Ford, BMW i MB direktno a indirektno većina automobila moderne produkcije. Nije i super-moderno i toliko specifično jer nije VW 504/507 ili slično no MB 229.51 je standard koji je rezervisan za moderna ali izuzetno kvalitetna motorna ulja.

Ulje je slično Liqui Moly seriji TOP 4xxx i pokazuje (dokazuje) da su HC (SHC) bazna ulja uz odgovarajuće aditive sposobna ne samo da se nose sa potpuno sintetičkim uljima već i da ih prevaziđu. Kod Mobil-a je to Extended Performance serija „keca“ koja je zbog sastava dočekana „na nož“ od konkurencije a radi se samo o tome da Mobil 1 serija pre svega teži da bude vrhunskog kvaliteta a tek potom „potpuno sintetička“. Uostalom dobar deo konkurencije je ionako dobio sudsku odluku u USA da se (S)HC ulja mogu nazvati sintetičkim te im je kritika više po principu „smejala se kuka krivom drvetu“.

Naravno DPF dizelaši i benzinci sa trostepenim katalizatorima su primarna ciljna grupa ovog ulja. Čak i sa lošijim gorivom ne bi trebalo skraćivati intervale zamene na manje od 20k km za benzin i 30k km za dizel ali bi obavezno trebalo kontaktirati zvanični servis. Doduše kako je u mnogo tekstova ranije pokazano mnogo zavisi i od načina vožnje te se ne može 100% tvrditi.

Osobine – vrlo dobre:

Gustina 0,851 a viskoznost na 40 i 100ºC: 87,9 i 14,5 respektivno uz indeks viskoznosti od 172 i tačku paljenja od 225ºC a stinjavanja –42ºC. TBN mu je 7,5.

Max 10W-40

Želite li vrhunsku polu-sintetiku? Essence jeste dobro ulje ali ako ste pomislili da MOL ne može bolje grdno ste pogrešili. Radi se samo o ciljnoj grupi (starija ili novija vozila) i ceni te ako vam treba nešto bolje od solidnog Essence možete preći na MAX.

Doduše, ruku na srce, razlika i nije enormna te bi preciznije bilo reći da je ovo malo modernije nego malo bolje motorno ulje.

Max koristi HC osnovu te je Essence ovde čak u blagoj prednosti (bazna ulja). Doduše Max iako nije za produžene intervale kod VW-a kod Mercedesovih vozila može da se menja na 15k km kod benzinaca i 20 do čak 30k km kod dizela kojima odgovara. Paket aditiva je jako sličan (možda čak i identičan).

Ispunjava: VW 502 00/505 00, MB-Approval 229.3, ACEA A3/B4-08, API SL/CF.

Neznatno ali ipak bolje od „brata blizanca“.

Osobine:

Gustina 0,866 a viskoznost na 40 i 100ºC: 95,0 i 14,0 respektivno uz indeks viskoznosti od 155 i tačku paljenja od 230ºC a stinjavanja –39ºC. TBN mu je 8,5.

Može se uočiti veća prilagođenost dizel motorima. Neke osobine kao što je tačka tečenja su tipične za HC ulja a manja gustina ukazuje na možda bazna ulja manjeg kvaliteta (koja čine sintetički deo) ali nesumljivo njihovu veću koncentraciju u odnosu na PAO kod Essence.

Na kraju ali ne i po značaju je pogodnost ovog ulja za lakša teretna vozila (kombiji i druga vozila ukupne mase do 3,5 tone) i za LPG (TNG) pogon.

Racing 5W-60

Evo vrhunskog ali zaista vrhunskog motornog ulja iz MOL produkcije. Ovo je pravo Racing ulje sa posebnom pogodnošću lakotečljivosti pri startu i niskim temperaturama i vrhunske stabilnosti uljnog filma. Iako je prethodno rečeno odlika svih klasičnih 10W-60 Racing ulja zapazite da se ovde radi od 5W-60. Slično onome što sam davno napisao za Eneos 0W-50, treba li išta dodati na 5W-60? Skoro da ne. Ovo ulje je skoro jedninstveno (ima još par sličnih ali ne mnogo komercijalnih) i praktično prevazilazi čak i Eneos i približava se apsolutnom vrhuncu i teorijskoj mogućnosti 0W-60 motornog ulja. Istini na volju postoje i takva ulja ali ih nećete naći u slobodnoj prodaji jer ih zapravo i nema dok se male i teško dostupne serije za specifične namene razgrabe za čas a ionako su za automobile preskupa ulja sa cca. 100$ po litru.

Još je zanimljivije da je MOL Racing zapravo „klasično“ sintetičko motorno ulje sa nekih 20% mineralnog u sebi. Doduše sintetički deo je „surovo beskompromisan“ i svakako vrhunski sa nešto preko 50% (51-?) PAO sintetičkih baznih ulja (base stock-a) i 10-tak % estarske sintetike. Dole kape, majstori iz MOL-a su napravili pravu „babarogu“.

Detergentske komponente su vrhunske i u velikom procentu a ZDDP-a ima, kako priliči pravom trkaču, preko ekoloških (i zašto ne reći – penzionerskih) granica postavljenim još sa API SL pa nadalje. Ovo je jedini ali JEDINI razlog zbog koga je ovo ulje „samo SJ“, slično Mobil 1 Racing uljima koja su tek SH, inače bi se moglo, po kvalitetu, klasifikovati kao (imaginarni i nepostojeći) API SZ ili bar SX (Alfa i omega, paradigma za motorno ulje, uz ograničeni vek trajanja, što je jedina slaba tačka ovog ulja kao i svih Racing).

Ograničen vek je nekih 10.000km za običnu vožnju ili 6 meseci ali vic je u tome da pri izuzetno teškim sportskim uslovima u izuzetno visokim obrtajima i pri enormnim temperaturama ono izdržava 2 do 3000km ili čak i 5000km (kombinovana vožnja) dok bi standardna sintetička ulja za produžene intervale „ciknula“ već na 1000km ili manje pri navedenim uslovima.
Dakle termička stabilnost i otpornost ne dolaze u pitanje ali antikorozivne su kod „trkača“ od sekundarnog značaja jer je zadatak ovih ulja da izdrže desetak (par desetina) radnih sati u ekstremnim uslovima vožnje i sve je podređeno tome.

Od ispunjenih specifikacija i odobrenja ima:

ACEA A3/B4-04, API SJ/CF

Za jedno Racing ulje više nego dovoljno!

Osobine:

Gustina 0,860 a viskoznost na 40 i 100ºC: 152 i 23,2 respektivno uz indeks viskoznosti od 182 i tačku paljenja od 245ºC a stinjavanja –45ºC.
TBN vrednost nije data a ionako je od sekundarnog značaja. Zapazite tek umereno veliki indeks viskoznosti koji odgovara tek 0W-40 sintetikama (čak i manji) ili standardan za 10W-60 sintetička Racing ulja. Ovo je pokazatelj umerenog sadržaja modifikatora viskoznosti kojima bi relativno lako moglo da se dobije 5W-60 ulje međutim ovde se ne radi o tome već o izuzetnoj sintetičkoj osnovi koja i bez tih polimera ima indeks viskoziteta 150 ili 160!

Tačka paljenja indirektno ukazuje na izuzetno malu isparljivost ovog ulja a tačka tečenja je u rangu 0W ulja.

Ukoliko volite povremene izlete u sportski režim ili samo imate mogućnosti da iznajmite vreme na poligonu (stazi) punu zaštitu motora možete očekivati samo od Racing ulja 10W-60 ili još i bolje 5W-60 kakvo je MOL Racing.

Gas Eco + 15W-40

Mineralno motorno ulje sa kvalitetnim baznim uljima i posebnim paketom aditiva. Nije kao većina ovih ulja prvenstveno za automobile već za stacionarne motore koji koriste LPG uz dodatnu pogodnost korišćenja u vozilima. Zanimljivo je da se može koristiti i u dizel motorima i to čak i uz veću preporuku nego za čist benzin.

Specifikacije i odobrenja:

ACEA E7-08, ACEA A3/B4-04, API CI-4/CF/SL

Osobine:

Gustina 0,885 a viskoznost na 40 i 100ºC: 111,5 i 15,0 respektivno uz indeks viskoznosti od 140 i tačku paljenja od 225ºC a stinjavanja –30ºC. TBN iznosi 10,2.
Prilično interesantne vrednosti. Malo veća viskoznost unutar granica klase je uobičajena za „Gas“ ulja kao i natprosečni (za 15W-40) indeks viskoznosti. I tačka tečenja je malo bolja od proseka i više pripada 10W-40 kategoriji ali je i to uobičajeno za Gas-na ulja. Neuobičajeno je veliki TBN broj što ga osim „salonske“ preporuke za dizele preporučuje u potpunosti čak i za loša dizel goriva, zapazite da osim CI-4 ima i CF (pogledati za više detalja tekst „deset najčešćih pitanja o motornim uljima“ iz decembra 2009.).

Iako nije u grupi „premium engine oils“ zaslužuje opis bar Univerzal ulje dok su druga ulja „za starija vozila“ zaista za takva i tek neka zaslužuju da budu pomenuta bez navođenja detalja.

Ovde spadaju osim Dynamic Universal ulja i:
Dynamic Turbo Diesel 15W-40 (ispunjava, između ostalog: ACEA E2-96 Issue 5, API CF-4/CF/SJ, MB 228.1 i MAN 271) i namenjeno je pre svega teretnim vozilima.

MSE 15W-40 i Botond 20W-50 su API SF/CC motorna ulja za starije konstrukcije.

Universal 15W-40

Mineralno motorno ulje za mešovite vozne parkove jako solidnog kvaliteta. Kvalitetna mineralna ulja uz dobar paket aditiva pružaju potpunu zaštitu svim vozilima do sredine 90-tih godina. Posebna odlika je kompatibilnost sa starim vrstama zaptivki i uopšte onima u lošijem stanju (zbog godina) kao i solidna smicajna otpornost.

Po specifikacijama ovo je: API SJ/CF.

Od osnovnih osobina tu su:

Gustina 0,882 a viskoznost na 40 i 100ºC: 113,7 i 14,5 respektivno uz indeks viskoznosti od 137 i tačku paljenja od 230ºC a stinjavanja –27ºC. TBN iznosi 7,6.

Solidno ulje po jako konkurentnoj ceni te dobija preporuku za vozila sa kraja osamdesetih i početka devedesetih godina a pogodno je i za starije konstrukcije bregaste osovine zbog povećanog sadržaja ZDDP-a.

MOL-Lub je proizvođač jako kvalitetnih motornih ulja. Dostupnost im je solidna a kao i kod drugih „pumpadžija“ originalnost praktično 100% uz kupovinu na MOL pumpama.

Ukoliko ste samo zabrinuti za originalnost uz Lukoil, OMV, EKO Hellenic-u tu je i MOL koji je neznatno skuplji od Lukoil-a i Eko Hellenic ali osetno jeftiniji od OMV-a.
Lukoil i MOL zapravo i nisu veliki konkurenti u oblasti motornih ulja (kao kod goriva) jer su im proizvodni (i prodajni) programi zapravo suplementarni.

Za sada bi ostala dva velika i renomirana proizvođača ostavio po strani od poređenja jer još nisu predstavljeni ali su na redu već sledeći.

Najavljeni tekst o poslovnim potezima Lukoil-a i Shell-a uz još par zanimljivosti i aktuelnosti će očigledno sačekati mart makar na štetu aktuelnosti informacija.

уторак, 16. фебруар 2010.

Podmazivanje u visokim obrtajima


Ne mogu da odolim a da ne objavim makar deo teksta koji je namenski pisan za Honda klub Srbija.
Iako su preporuke davane za Honda motore pre svega VTEC opšte stvari su primenjive i za sve druge motore koji se vrte u visokim obrtajima. Posebno je interesantna samo priča o uljima i njihovim osobinama.

Na blogu samo početak i kraj a ceo tekst možete naći na www.hondaclub.co.rs pa na forumu pod naslovom:

PODMAZIVANJE U "ZONI SMRTI" (IZNAD 8000 o/min.)

Sam forum traži registraciju ali je procedura krajnje jednostavna. Čak i ako niste ljubitelj honda automobila nije loše biti registrovan na forumu jer osim priče o uljima ima i drugih zanimljivih tekstova.
Naravno ako to ne želite i strpljivi ste za par dana bi se isti tekst mogao naći i na sajtu (ne forumu) te vam registracija i neće biti neophodna.
U svakom slučaju preporučujem integralnu verziju teksta.

PODMAZIVANJE U "ZONI SMRTI" (IZNAD 8000 o/min.); izabrani delovi

Teško je odoleti i ne napraviti paralelu između broja obrtaja i nadmorske visine.
Čak je dobra i za niže obrtaje ali naročito kod viših sličnost je frapantna.
Mnogi čak i benzinski motori najveću snagu daju pri samo 5000 o/min. i nerado se vrte preko 5500. Uobičajenih 6000 za najveću snagu i „crveno polje“ od 6500 je nešto što važi i za alpiniste, do 6500m utreniran sportista uz aklimatizaciju solidno podnosi.
Kod mnogih vozila gornje srednje klase postoji i elektronska blokada upravo na 6500 ili 7000 obrtaja ne bi li se sprečilo „izivljavanje“ koje bi drastično skratilo životni vek motora ili čak dovelo do kvara.
„Brzohodni“ se obično odnosi na dizel motore no ima i takvih benzinaca.
Oni vole više obrtaje, maksimalni obrtni momenat postižu na 4500 ili 5000 obrtaja u minuti a rado se vrte i do 7500.
Međutim Honda motori su zaista specifični po ingenioznoj VTEC tehnologiji.
Ne bih ulazio u tehničke detalje ali uprošćeno se radi o sistemu koji elektronski prebacuje rad bregaste u drugi režim što je ekvivalentno sistemu da dve bregaste osovine, obe prilagođene različitom broju obrtaja motora (niskim i veoma visokim).
Sistem su kasnije razvile još neke japanske kompanije i (naravno) Porše koji ima motore koji se vrte i do 9000 te im je takav sistem vrlo potreban.
Ipak u ekonomskoj i srednjoj klasi ne postoje motori koji se poput Honda motora vrte i do 9000 obrtaja.
Svaka sličnost sa Mont Everestom je slučajna ali prava.
Kao što alpinisti kažu da je preko 8000m „zona smrti“ jer bez kiseonika imate jako ograničeno vreme za boravak a čak ni sa njim nemate neograničen.
Slično je i sa motorima i visokim obrtajima. Ako nije neuobičajeno da oblast 7000 do 7500 podnose relativno dobro i nešto starije konstrukcije, 8000 je granica gde bi velika većina motora „ispustila (plemenitu) dušu“ u roku od nekoliko minuta ...

.
.
.


Naravno vi ste od fele kojoj nije dovoljno osvojiti Everest, pa makar išli sa severne pa se vratili sa južne strane. Ne vama nije dovoljan ni K2 „klasičnom stazom“ (The Abruzzi Spur) nego morate da „terate“ takozvanu „The Magic Line“ poznatiju kao „samoubilačku“ rutu. Vi jednostavno uživate u terenju motora iznad 8000 obrtaja i to vam je ušlo u krv.
Niste pravi takmičar ali imate slične apetite.
Dok neka od ranije navedenih „Racing“ ulja mogu poslužiti (i koriste se) ne samo u nižerazrednim već i prestižnijim takmičenjima za prave rezultate i mogućnost da česti izleti preko 8000 obrtaja a skoro stalna vožnja iznad 5 ili 6 hiljada neće skratiti vek vašem motoru više od deset puta, ili drugačije rečeno vi naravno želite da vam motor i pri ovakvim uslovima (uz bar 50% penzionerske vožnje) potraje nekih 50k km ili par stotina radnih sati onda vam preostaje samo jedno:
PRAVA TRKAČKA MOTORNA ULJA
Naravno prava trkačka motorna ulja su još bolja za kraće izlete u svet sportske vožnje više da osetite atmosferu Touring takmičenja (krug) ili relija. Za reli može biti i preopasno no za „krug“ bi na pravom trkalištu (ukoliko je još neko preostalo) ili na poligonu (Navak) mogli prilično bezbedno da to isprobate u realnosti. Visoka cena ovih ulja i njihov kratak rok (najduži pod datim uslovima no još uvek ograničen na svega par hiljada km ili par desetina sati rada motora) u tom slučaju ne znače tako mnogo kao inače. Sama vožnja na poligonu je premalo no možete spojiti u nekoliko vikenda pa da ulje promenite uz bar deset sati poligona i više stotina km forsiranja visokih obrtaja makar u nižem stepenu prenosa (da bi ispoštovali ograničenja brzine ili se ograničili na 20km/h više pri čemu ne dobijate „tačkice“ a i kazna nije više od izmene ulja!).
Bilo kako bilo vodite računa o svojoj i bezbednosti drugih učesnika u saobraćaju.
A sad „best of the best“ makar u sferi visokih obrtaja: TRKAČKA ULJA.
Pažljiviji čitaoci su primetili da Elf nisam spominjao što svakako nije slučajno jer će od pravih trkačkih ulja biti obrađena upravo njihova.
Posebno organizovana grupa (firma) sa 300 ljudi samo u razvoju i na nekoliko lokacija pravi ova izuzetna ulja specijalno za potrebe takmičarskih ekipa. Dostupnost im je ograničena i teško da ćete kupiti par litara za jednu izmenu ali ukoliko se organizujete kao klub i naručite stotinak litara u par varijanti možda vam se i posreći. Drugi način je naći preostale zalihe nekih takmičarkih klubova. Zbog specifičnosti prave preporuke bi trebali da dobijete upravo od Elf tima koji pravi ova ulja a u tekstu više upoznavanje sa njima i okvirne preporuke na osnovu samih navoda Elf-a.
Ova ulja imaju specijalne modifikatore trenja i pitanje je imaju li i u kojoj meri ZDDP ali i bez obzira na to teško da su „čuvari“ vašeg katalizatora te i o tome morate voditi računa.
Stogli smo u Elf Racing no pre ulja da napomenem da imaju i Racing Fuels (Goriva za trke) i to po FIA standardima (kada im je oktanska vrednost ograničena na 102) i ona koja to nisu. Za motocikle su po pravilu sa većim oktanskim brojem no primenjiva su i za motore pravih trkačkih motora automobila ali specijalnih konstrukcija. Dakle za automobile su za nijansu manje „oktanaže“ ali tek za nijansu.
Kako sam Elf kaže verovatno najveće oktanske vrednosti benzina uopšte:
1. Za bezolovne – 113 (praktično blizu teorijskog maksimuma).
2. Sa olovom (i to 1,5 grama po litru) – 124.
Voda vam je pošla na usta? Najbliži diler u Mađarskoj.
Naravno nije oktanska vrednost jedini pokazatelj kvaliteta goriva (benzina) no kao brojna vrednost na plastičan i blizak način pokazuje kolika je razlika u odnosu na „civilna“ goriva. Kakve veze to ima sa uljima? Otprilike takva je razlika i u uljima (dve klase više ali samo za svrhu kojoj su namenjena).
Elf HTX 3825 je 0W-20 a HTX 3821 0W-30 motorno ulje i oba su namenjena BUKVALNO za F1, Moto GP, Superbike i nižerazredne formule (F3, Formula Reno) a svojom lakotečljivošću omogućavaju par % više snage a zbog ograničene sposobnosti zaštite motora u oblastima do 19000 o
/min. namenjena su pre svega treninzima radi postizanja najboljih mogućih vremena.
I vrednost HTHS kod oba pokazuje (ipak) ograničeno vremensko trajanje inače superiorne zaštite uz „neprirodno“ nisko trenje. Obe vrednosti su „za dlaku“ ispod SAE zahteva tako da zapravo strogo gledavši ne samo da nisu po API sertifikovana ulja nego nisu ni po SAE J300 u smislu viskoziteta.
Oba imaju nekih 10 do 20% nižu viskoznost na 40ºC od uobičajenih sintetika istog viskoziteta a na 100ºC viskoznost prvog je na sredini zahteva za SAE 20 što je manje od uobičajenih 8 ili 8,5 dok je drugo na donjoj granici od 9,3!
HTX 3818 je 5W-30 ulje sa uočljivom razlikom u viskoznosti u odnosu na 3821 jer na 40ºC ima 50% veću vrednost koja prevazilazi i većinu „civilnih“ ulja a na „radnoj“ (ovde to sigurno nije) je na granici 40-tica što je i kod HTHS sa 3,7 dodatno podcrtano. Sve ovo zbog namene koja je prevashodno za kraće trke.
Kao i prethodna dva pogodno je do 19000 obrtaja u minuti.
Prva dva su za Honde koje ionako traže taj viskozitet ali samo za desetak ili par desetina sati na poligonu (stazi). Tek će 3818 poslužiti i za „civilne“ potrebe naročito kod motora kojima je 0W-30 fabrička preporuka. Uz par izleta na pistu i dosta visokih obrtaja možete voziti sa njim par hiljada km.
Ipak prava ulja koja možete koristiti i van staze su zapravo (trkačka) ulja veće viskoznosti i trocifrenih oznaka. Prvo od njih je ELF HTX 835 i spada u 15W-40 ulja.
Nije (baš) za F1 i ima ograničenje za broj obrtaja od 13000 ali je i dalje sa nekih 50% rezerve u odnosu na mogućnosti vaših „civilnih“ Hondi.
Kao i ostala dva nema neke izuzetne osnovne osobine (tehničke karakteristike) no gledajući u te tabele može se zaključiti da su to „vuci u jagnjećoj koži“.
835 je pre svega pogodno za malo starije Honde pre svega VTEC mašine iz devedesetih koje imaju 10W-40 preporuku. Iako je nekih 5000km moguće odvesti zbog nepostojanja nekih aditiva koje normalna ulja imaju više je za 2 do 3 hiljade km voženih u veoma oštrom režimu.
HTX 805 je 5W-50 motorno ulje i pre svega pogodno za Honde sa 5W-40 fabričkom preporukom. Ostalo kao za prethodno navedeno. Ipak ovo ulje je naprednije i za razliku od prethodnog pruža zaštitu i pogodno je i za zimske vremenske uslove (celugodišnje zapravo) za razliku od prethodnog koje je više za letnje i traži malo više zagrevanja pre gaženja preko 7 ili 8 hiljada obrtaja (bar 5 minuta u letnjim uslovima).
I naravno višeg je opšteg i trkačkog kvaliteta i šire pogodnosti za razne uslove.
Uže gledano idealno je ulje za „krug“ (kružne trke).
I na kraju ali nikako po značaju: HTX 825 trkačko ulje gradacije 10W-60. Negde je između prethodna dva po širini pogodnosti ali je neprikosnoveno u dugim teškim uslovima pogotovu u uslovima visokih spoljnih temperatura (preko 35ºC).
Iako i druga a naročito 805 i 835 nemaju visoku Noack isparljivost ovde je ona ekstremno niska i ispod je 5%.
Uz sve ostalo ovo ulje je najpogodnije za sportske turbo dizel motore prem da sva tri ulja viših viskoznosti mogu da se koriste kod dizelaša i to trka kamiona. 3818 i 3821 i pored slabe pogodnosti za dizel ipak mogu i koriste se za sprinteve kamiona.
Iako imaju neke posebnosti kao na primer 805-ica koja ima sintetički polimer sa reverzibilnim (i ograničenim) padom viskoziteta pri velikom smicanju čime se dobija na snazi pri ubrzanjima na visokim obrtajima dok 825-ica ima veoma jak i stabilan uljani film jako otporan na smicajne sile, čime je zapravo pogodnije za malo običnije i netrkačke uslove. Kao i obično 835-ica je negde između jer poseduje pomenuti polimer ali sa manjim dejstvom nego kod modela 805.
I pored razlika nekoliko osobina su zajedničke za sva ova ulja:
– Potpuno sintetički sastav, što znači da za razliku od većine „običnih full sintetika“ nemaju deo mineralnog ulja u kome su obično rastvoreni aditivi. Ovo omogućava veću termičku stabilnost.
− Organsko-metalni aditivi protiv habanja.
− Modifikatori trenja
− Organsko-metalni detergenti izuzetnog dejstva
Sva su jako otporna na koksovanje što je značajno pri temperaturama ulja preko 150ºC što je u trkačkim uslovima praktično zagarantovano.
Valja zapaziti da čak i ovakva specijalna i „120%“ sintetička ulja ne traže specijalan tretman nakon bilo kod drugog ulja (ispiranje i slično) nego samo ispuštanje (i dobro ceđenje) prethodnog uz zamenu filtera. I pored osobenih baznih ulja i aditiva koje koriste sva ova ulja nisu posebno agresivna prema zaptivkama što ih čini pogodnim za sve umereno stare modele.
Zanimljivo je da se sva i još jednom SVA ova ulja od 0W-20 do 10W-60 mogu međusobno mešati u svim mogućim odnosima bez ikakvih problema.
Naravno treba znati šta se time želi postići a posebna je tema i svakako vezana više za iskustva sa takmičenja nego za neke opšte preporuke i standardne postavke.

Prava trkačka ulja zapravo teško da su za obične vozače no kako Elf navodi nisu neki „bauk“ te osim visoke cene koja je zaista neizbežna vrhunski kvalitet se može probati i u manje sportskim automobilima. Naravno ova ulja su projektovana i dizajnirana (formulisana) da izdrže mnogo veće zahteve što zapravo znači da im je u običnim vozilima vek produžen nekoliko puta (oko 5 puta*). Kod motora pre VTEC pogona su zaista nepotrebna ali svaki motor koji se vrti na preko 8000 može da ima koristi od njih.
Kod starijih modela se osim što nema rezona pojavljuje i potencijalan problem uticaja na zaptivke pa se i iz tog razloga upotreba ovih ulja ne preporučuje.
Upotreba aditiva koji se naknadno dodaju u ulja je:
− nepotrebna i kontraproduktivna
za uobičajene (MoS2 i mazive keramike).
− nepreporučljiva za „engine remetaling“ (aditive koji vrše metalurške promene, kao Metabond i Polytron); zapazite da se koristi termin „nepreporučuje se“ umesto „zabranjeno je koristiti“, što bi nekim skrupuloznostima u vidu apriori odbacivanja ovih aditiva trebalo da probudi pozornost (skrene pažnju).

* pošto nedostaje deo teksta koji pojašnjava ovaj navod i da ne bude zabune: ova ulja naime za trkačke automobile nisu predviđena za više od nekoliko takmičenja što sa sve treninzima može da iznosi do 1000km mada češće i manje, recimo nekih 500km.

недеља, 7. фебруар 2010.

Značajna pitanja o motornim uljima


10 pitanja i odgovora traži svoju dopunu. Čitajući tekst i pitanja sa foruma i iz mejlova primećujem da (osim koje ulje u moj automobil) postoji još jedna grupa često postavljanih pitanja koja zaslužuju pažnju te se lista mora proširiti za bar (i za sada) na 15.

Prvo tri kratka pitanja i odgovora:

1) Da li motorna ulja imaju rok trajanja i ako da koliko on iznosi?
Motorna ulja imaju rok upotrebe od 3 godina. Do skora je bio 5 i to je neka vrednost koja se još uvek toleriše. Naravno ne kupujte ulja starija od 3 godine a ako dobijete na poklon ili je vašom krivicom prekoračilo rok upotrebe (iako je kupljeno na vreme) držite se da u normalnim uslovima skladištenja (garaža bar) isto možete koristiti i 2 godine nakon isteka. Ukoliko je na samom ulju rok 5 godina ne premašujte rok za više od 6 meseci. U oba slučaja razmotrite malo skraćenje intervala zamene, na primer od 20% ili tu negde.

2) Koliko je preporučljivo mešati ulja različitih proizvođača?
Tekst o mešanju ulja već postoji na blogu čak ima i svoj nastavak. Ipak relativno je to dug odgovor i pomalo nedorečen.
Ulja različitih proizvođača NAROČITO ako su iste viskoznosti, kategorije kvaliteta (API, ACEA, proizvođačke specifikacije) i istog tipa (mineralna, polu-sintetička i sintetička) se mogu mešati. Mogu se mešati i ulja SLIČNIH viskoziteta i kategorija i tipa (mineralna sa polusintetičkim i ova druga sa sintetičkim) čak iako su od različitih (ali renomiranih) proizvođača.

Ipak ovo NIJE DOBRA PRAKSA i ako mešate ulja sličnog kvaliteta, uslovno i kao primer imaginarnog indeksa 100, umesto da dobijete kvalitet 110 (kombinacija najboljih osobina) ili zadržite indeks 100 (dobre i loše strane se potru), u praksi je najčešći slučaj da se dobije mešavina kvaliteta 90 ili čak 80. Nije posebno strašno ali potpuno je nepotrebno. Osim toga industrijski testovi za mešljivost ulja su samo to: pokazuju mogućnost mešanja ulja bez gubitka osnovnih kvalitetnih osobina, ali testovi kvaliteta takvih mešavina se ne rade te su konsekvence dugotrajne upotrebe pod znakom pitanja.

Ukoliko niste potpuno sigurni ili nemate iskustva IZBEGAVAJTE da mešate ulja različitih proizvođača. Što se tiče istog proizvođača možete biti mnogo slobodniji pri dolivanju i uopšte mešanju ulja no ne preterujte.

Osnovna pravila su (za ulja istog proizvođača):

Možete mešati i različite viskoznosti ali ipak bliske (5W-40 sa 10W-40 ili 5W-30 sa 5W-40), takođe mešajte mineralna sa polusintetičkim a ne sa sintetičkim i gledajte da imaju isti API ili jedan gore ili dole.

I na kraju ali ne i po značaju: ne mešajte „low SAPS“ ulja sa „normalnim“ jer sadrže različite aditive, ovo čak i kad su istog proizvođača!

3) Da li su skuplja ulja kvalitetnija i ako jesu da li koristiti pretežno njih?

U principu da ali nije uvek pravilo. Osim toga zavisi i od distributera a i cene u različitim regionima mogu biti prilično drugačije. Brend vuče dobar deo cene i o tome se mora voditi računa. Osim toga svako pravilo ima izuzetaka a pogotovu ovo.
Osim toga treba voditi računa o ukupnom trošku podmazivanja i onome koliko on vredi i koju investiciju (motor) čuva. Skuplja ulja bolje štite motor i dugoročno se pokazuju jednako jeftinim kao i ona jeftinija. Postoji još bar dva aspekta koja ih i na kraći rok čine „jeftinijim“:

a) O.K. skratiću interval zamene za trećinu kod jeftinijeg ulja da bi dobio sličnu zaštitu (vidi sledeće pitanje za detalje), da ali se razlika u ceni smanjuje i potencijalno izjednačava.
Recimo: 5W-30 ili 10W-30 polusintetika koja košta 30€ za 4 lit. i 0W-30 sintetika koja košta 45€ za istih 4 litara. Ukoliko prvu menjate na 10k km a drugu na 15k km dolazite na istu cenu.

b) U prethodnom primeru čak iako zadržite isti interval zamene razlika na 15 hiljada km iznosi koliko i 15 litara goriva (ili nešto manje litara)! Na tolikom putu ta je razlika nekih 0,1 litar goriva na 100km. Upravo toliko vam drugo može uštedeti u odnosu na prvo!!

Kombinacija faktora polako ali sigurno preteže na stranu skupljeg ulja.

SADA BIH NAVEO 2 NE TOLIKO ČESTA ALI IZUZETNO VAŽNA PITANJA

4) Da li je bolje koristiti duplo jeftinije ulje i menjati ga 2 puta češće od skupljeg?

Ovo je već mala ali bitna razlika u odnosu na prethodno slično pitanje.

Na ovo se pitanje ne može 100% odgovoriti jer mnogo zavisi o kom vozilu se radi kao i o kojim uljima (naročito kojoj kombinaciji auto-ulje).

Ipak u principu je odgovor da je bolje skuplje koristiti pun interval zamene preporučen od proizvođača automobila nego poloviti interval i koristiti ulje manjeg kvaliteta.

Ako se može nekako uštedeti praksa je pokazala da je ova druga strategija superiornija (ušteda za slučaj 50% skupljeg ulja a duplo dužeg intervala zamene koji ne prekoračuje standardni); pogledajte i tekst: „interval zamene motornih ulja“.


Prikazana je tipična situacija. Ona čak i nije prosečna i najčešća jer je češći slučaj da skuplje ulje u celom intervalu zamene zadrži bolji kvalitet. Kvalitet je dat na ordinati u imaginarnim jedinicama kvaliteta, dok je na apcisi pređeni put u hiljadama km.
Na dijagramu je prikazano ono što zapravo maksimalno možete očekivati (i dobiti) od jeftinijeg ulja, a svakako da je situacija u realnosti obično nepovoljnija za tu opciju.

Slučaj sa slike ima i svoje varijacije no to bi dodatno zakomplikovalo temu.

Kao što se vidi prva polovina intervala je ubedljivo na strani kvalitetnijeg (i skupljeg) ulja a druga počinje sa istih pozicija, 90(%), i tek je neznatno na strani jefinijeg i u startu neznatno manje kvalitetnog ulja. Kod njega i sam kvalitet brže pada. Ako se uslovno uzme da je granica za zamenu 50(%) može se reći da oba ulja odrađuju posao ali da sa skupljom varijantom dobijate više za isti novac.

5) Da li je dobro koristiti ulja za teretna vozila u automobilima?

Ako su u pitanju dizel motori odgovor je lakši: DA ali ne stalno. Možda je najbolje koristiti ih kod svake treće ili pete izmene ulja kao jeftin i efikasan način za pranje motora.

Ovo naročito ako vozite umereno i ukoliko vaš dizel nije „brzohodan“.

Kod benzinskih motora odgovor je donekle drugačiji.

Ova ulja se mogu koristiti ali ne sva. Vodite računa da sadržaj sulfatnog pepela iznad 1,5% nije dozvoljen kod benzinaca. Ulja koja nemaju Sx API odrednicu sigurno nisu za ove motore. Ako pak imaju ovu odrednicu onda se uslovno mogu koristiti.

Međutim i kad mogu opet su samo kompromisno rešenje jer su ulja za teretna vozila po mnogim osobinama prilagođena njima a te su osobine i zahtevi bitno drugačiji, počevši od najočiglednijeg – broja obrtaja motora.

Postoje i ulja za mešovite vozne parkove. I ona su pretežno dizel ulja a kod dizel automobila su vrlo primenjiva dok kod benzinaca i dalje uslovno jer iako se slobodnije mogu koristiti i dalje su kompromisno rešenje.

Jako gruba ali slikovita i plasična paralela se može napraviti sa pneumaticima na vozilima.

Kamionska ulja su kao zimska (ne M+S već prava) guma leti, može ali nije preporučljivo.

Ulja za mešovite parkove su kao M+S pneumatik leti, skoro da može ali i dalje nije baš sjajno rešenje.

I na kraju dizel optimizovana ulja za putnička vozila su kao „all seasone“ pneumatici koji već itekako mogu da se koriste i razlika je prilično mala ali nije baš idealno.

Ulja za benzin i dizel (prvo S pa C oznaka) su letnja guma leti, očigledno najbolje rešenje.


P.S.

Da budem malo jasniji.

Osim obavezne Sx oznake (x - slovo abecede, F do M, najčešće G do J bez I naravno) ulje za teretni program mora imati maksimalno CF (CF-4 eventualno) da bi bilo pogodno za benzinske motore putničkih vozila. Treba izbegavati CG-4 a naročito CH-4 i CI-4 (naravno CJ-4).

Ovo je klasnično gledanje na stvari ali je izuzetno jednostavno, tačno i precizno uputstvo koga se treba držati. Naravno svako pravilo ima i izuzetaka te podsećam da je Lukoil Avangard Extra solidno pogodan čak i za benzinske motore (slučaj Lade 110 i Samare kao provereni) i uopšte bliži motorima automobila, uključujući i dizel, od "običnog" Avangard. Prvo je CG-4 a drugo CF-4 te je ovo jedan od boljih dokaza da nijedno pravilo ne važi 100%.
Neko će reći izuzetak koji potvrđuje pravilo no ipak dobar izuzetak dodao bih.

Dakle, najsigurnije je držati se maksimalno ulja za mešovite vozne parkove kod benzinskih motora (više nego dovoljno) i to ne kao stalan nego povremen izbor. Kod dizela bi ulja za mešovite vozne parkove mogla da budu i stalna a ulja za teretni program birajte pažljivo. Otprilike ne biste trebali preći TBN od 12 jer je više nego dovoljno, takođe vodite računa da postoji bar API oznaka ako već ne i ACEA B što bi bilo jedino 100% sigurno. Dizeli bi mogli i da profitiraju od API CG-4 pa čak i CH-4 ulja dok bi CI-4 moglo da se koristi tek kao ulje za čišćenje motora ili slično.

Kod benzinskih motora ne prevaljujte servisni interval mada je moguće ispuniti ga i u težim uslovima vožnje kada i ima malo smisla u korišćenju ulja za teretni program.

Dizeli, pogotovu sa indirektnim ubrizgavanjem i nešto starijih konstrukcija (može i sa turbinom) mogu da imaju koristi u teškim uslovima od ovakvih ulja naročito SHPD 15W-40 dok moderniji motori moraju koristiti max. 10W-40 a još bolje 5W-30 ulja za Euro-4 motore teškaša.

Ovo vam nisam rekao: sa uljima za teretni program (ukoliko se pravilno izaberu) moguće je (malo) povećati interval zamene. Ipak vodite računa da ne pređete vremensko ograničenje jer vam tu tek sintetike donekle mogu pomoći i za to vam ova ulja nisu pogodna. Pređeni kilometri se mogu nešto povećati ali nemojte preterivati: 20-30% (npr. sa 15k km na 20k km) je prava mera i to ako ste pre toga isprali motor uljem za to (ili aditivom) ili ako vam je motor pristojno čist iznutra (recimo posle sintetičkog ulja).

I na kraju ali ne i po značaju: pravilan izbor ulja za teretni program traži prilično iskustva i dobro poznavanje vašeg automobila (ograničenje autora u smislu pomoći) tako da ukoliko nemate poseban razlog i dovoljno znanja (kao na primer Laza) nemate poseban razlog da koristite ulja za teretni program čak ni u dizel motorima a pogotovu benzinskim.

Moram da zahvalim Aleksandru (čest gost u komentarima) koji me je podstakao na ponovo prelistavanje literature pitanjem za korišćenje Lukoil Avangard Extra ulja u Nissan Sunny diesel 2.0 iz 1995.
O tom slučaju će biti reči i u trećem tekstu o viskoznosti ulja a sam Aleksandar je ustupio "autorsko pravo" na prepisku te ću je iskoristiti (izostavljajući manje ineresantne delove ili one koji se ponavljaju) uz uopštavanja koja bi koristila većem broju čitalaca i bila primenjiva za više motora.
Nissan Sunny diesel iz devedesetih (1.7 i 2.0 naročito) su motori posebno pogodni za ulja namenjena teretnim vozilima. Još jednom naglašavam: nemaju svi dizel motori takav afinitet prema tom tipu ulja. Bolje je koristiti pogodno ulje za putničke automobile nego manje pogodno za teretni program! I nije pravilo da su ova druga bolja od prvih.
Ponavljaću makar dosadio:
ekstremno dugi intervali zamene kod ulja za teretna vozila nisu primenjivi kod automobila!!