Uvod u Motociklistička ulja; Introduction in Motorcycle Oils

Prvo da se pospem pepelom:

Najavljivao sam tekst(ove) o uljima za motocikle još leta (gospodnjeg) 2009. a objektivno sam mogao da ih objavim bar leta 2010. u vreme tekstova o viskoznosti, koji su i trebali da budu uvod ali nije ispalo tako.

Priznao – ne priznao, na ovaj ili onaj način, ispada da odlažem ovu oblast.

O.K. možda odlažem, ali šta tek reći za one koji bi morali da znaju više (i žive od toga), proizvođače (najveće svetske) koji ovu temu uporno i perfidno IZBEGAVAJU.

Kako god vam zvučalo, upravo je tako.

Možete čitati sve o njima, uzduž i popreko ali suštine zapravo nema.

Neko će naravno morati i ovim da se pozabavi (malo dublje) pa iako ima i takvih širom sveta guglovanjem zaista nisam našao tekst koji bi dao većinu (bar) odgovora.

O.K. neko mora, ajd’ pa ja (ili „eve ja“).

Naravno ne u jednom tekstu (moralo bi da bude stručno-enciklopedijski).

Počeću sa stanjem stvari, ovlaš dotičući specifičnosti i teorijske postavke.

Pre svega motocikli mogu imati motore:

- dvotaktne

- i četvorotaktne

Oni prvi su po pravilu vazdušno hlađeni dok četvorotaktni mogu biti i vazdušno (zapravo vazdušno-uljano) i (najčešće i sve češće) vodeno hlađeni.

Dalje, postoji gotovo posebna kategorija Quat (četvorotoškaša) motocikala, a i motorizovane sanke su opet vrsta motocikala. Uostalom i skuteri su tek posebna vrsta motocikala sa svojim specifičnostima, te (iako preterano) ih proizvođači maziva (čak) posebno tretiraju, za šta ima argumenata (dovoljnih ili ne, svejedno).

Dakle, tema je veoma široka i zanimljiva.

Ipak da bi tekst bio svrsishodan mora se tema suziti i od nečeg početi.

Pre svega moram da naglasim:

NA MUCI SE POZNAJU JUNACI.

Mnogi probali pa se us... Samo najbolji, najjači (i sve naj) proizvođači imaju svoje serije ulja za motocikle i opstali su na tržištu.

Ovo je područje gde (This is the area where) – SIZE DOES’T MATTERS. (veličina kompanije ne igra primarnu ulogu).

Okršaj je žestok i mnoge su „ale“ slomile (jake) zube na ovome (tvrdom orahu).

Da bi se napravilo VRHUNSKO ulje za motocikl, potrebno je tri stvari (po redosledu navođenja):

1) Prvo i prvo, posvećenost ovoj specifičnoj oblasti podmazivanja. Ovo podrazumeva i nezavisan tim koji bi se bavio samo ovim, i koji bi tek labavo bio vezan (i to direktno za vrh) za menadžment kompanije. Ljudi moraju biti kreativni (sve teže naći u multinacionalkama gde je (gotovo robska) lojalnost i formalno iskustvo i obrazovanje primarno a kreativnost deklarativna te ostale osobine sekundarne), moraju da razmišljaju kao motociklisti, da se sa njima druže (i makar amaterski ošinu mašinu), da gledaju očima mociklista, da ŽIVE kao motociklisti ...
Sastavite tim od najboljih stručnjaka i (zatvorite ih u laboratoriju i) dajte im da rade od „9 do 5“ i PUKLI STE!

Napraviti vrhunsko motorno ulje (za automobile ili teretna vozila) je više VEŠTINA i ZANAT nego PUKO ZNANJE, napraviti vrhunsko ulje za motocikl je UMETNOST.

Ne pomaže (samo) iskustvo (mada ga mnogo treba), morate imati (ali ne sa reklame) čeličnu volju, želju i težnju (pre svega) da napravite nešto beskompromisno, nešto najbolje ... sve kalkulacije se prozru kao na dlanu, nema im mesta, kada nablifate 15000 o/min., kada palite gume i kada svako ziheraštvo i kalkulacija ostaje samo kao opomena Hardvarskim đacima da se prava makina opire svim zakonima ekonomije koje su ikad učili. Nema šanse, sve pada u vodu!

2) Mnogo (ali MNOGO) znanja i specifičnog iskustva. Ovo je prilično jasno te ne bih dalje.

3) Resursi. Naravno oba prethodna padaju u vodu bez dovoljno resursa da se ideje ostvare, testiraju i analiziraju.

Gledajte proizvođače koji su u takmičarskim timovima, to vam je dobar vodič.

Odjedanput kao iza horizonta događaja izviru egzotična imena:

Idemitsu, Bardahl ... AMSOIL konačno ne mora 2x da piše belu knjigu, kontroverzne tvrdnje kod automobilskih ulja sada dobijaju na značaju ... od poznatih imena vrh čine ona srednje velika imena: Fuchs (Silkolene), Motul, Repsol ... i od velikih se koliko-toliko drži još Castrol, Mobil više dokazuje da ima (neograničene) resurse i vrhunske stručnjake (koji i bez stvaralačkog zanosa naprave čak i ovako nešto) nego što je posvećen ovoj oblasti.

Kroon ima izvanrednu seriju i pokazuje šta se iz Mobil base stock-a i skromnih resursa uz puno znanja, volje i želje, može (zapravo) iscediti. Sasvim korektna ulja koja vas neće izdati ni ako imate sportske ambicije i (često) vrtite motor preko 10k o/min.

Na kraju krajeva tu je i Shell koji je slična (ali lošija) priča Mobil-u.

Ima li (ih) još? Pa skoro da ne. Nađe se tu pokoja ptičica (Liqui Moly recimo) ali ovo je ono na šta treba obratiti pažnju.

U ovom tekstu ću malo više obratiti pažnju na četvorotaktne motore i to uglavnom modernijeg tipa, što gotovo podrazumeva vodeno hlađenje (ali ne isključivo).

Pre toga, mada će biti (sasvim sigurno) posebna tema, samo da pomenem problematiku 2T ulja.

Koliko god izgledalo prosto (ko pasulj) – NIJE. Ovo najbolje znaju oni koji su rasklapali 2T motore koji se vrte u visokim obrtajima: odakle ovoliko taloga? Nisu li gotovo sva 2T ulja bezpepelna? Jesu ali (samo) na reklami (i/ili etiketi). Izgaranje gotovo bez ostataka i pri tom izuzetno podmazivanje mogu (ipak) tek vrhunska ulja. Sintetička, zapravo.

Priča nije tako prosta a kao dobar putokaz uzmite da je minimum koji vam treba (skuteri, terenski i jači motocikli za asfalt (cestovni kako zgodno kažu u Hrvatskoj, „putovni“ baš nikako ne zvuči) – polusintetička 2T ulja ili vrhunska mineralna (neka od pomenutih firmi), optimum – sintetika, sintetika i samo sintetika.

Specifikacije? Praktično ih i nema. Bar ne za vrhunski kvalitet. Više o tome u posebnom tekstu. Za sada ih okačite, gde sunce ne dopire.

Dobro, kao i svuda specifikacije su početak (ali ovde brzo dođe kraj) svakog izbora:

API TC se podrazumeva, a podrazumeva se i tzv. TC+. No to ništa (posebno) ne kazuje.

Takođe je korisno imati (npr.) ISO EGD ali to imaju i (’obična’) mineralna ulja baš kao i super-sintetička. Možda je najkorisniji JASO-FC standard (uz naravno i FA i FB ali ne u smislu vrhunskog kvaliteta) koji je distanciran u odnosu na API standarde i može da znači nešto viši kvalitet; emisija dima je posebno limitirana za ulja koja ispunavaju FC standard, a ima i drugih detalja. Kako god standardizacija 2T ulja bi mogla da bude i bolja (detaljnija).

Šta je specifično kod ulja za 4T motocikle?

Pa, ništa naročito (kad bi se zezali). Može i motorno ... pa mi se javite kako ste prošli!

Naravno može i motorno kod starijih (i specifičnih) modela, no to nije tema.

Takođe nije tema, te samo da ne bude da se pravim lud, terenski motocikli imaju posebne zahteve i to naročito 4T (mada u manjoj meri i 2T gde se traži najbolje ali sa nekim specifičnostima). Filter (zauljeni) vazduha je krucijalna stvar, kvalitet ulja (naravno) ali pre svega da se ulje menja mnogo češće nego kod drugih 4T motocikla, ako se koristi u oblastima sitnog peska i mnogo prašine (za razliku od blata, zemlje i šljunka koji su manje opasni) upotrebljivost se svodi na par desetina radnih sati motora!

No vratimo se glavnoj temi.

Vi zapravo imate noviji (5 do 10 god. star) motocikl, 600 ili više kubika, četvorocilindraš i spemni ste da iz njega izvučete maksimum (vodeći računa o sopstvenoj bezbednosti pre svega). Ovo je priča za vas.

Postoji nekoliko klučnih (krucijalnih) razlika između upotrebe ulja (maziva) kod motocikala i automobila, pa ću probati da ih što više navedem:

I
Broj obrtaja motora – Motocikli rade na visokim obrtajima motora, mnogo višim nego automobilski motori. Ovo je poseban napor za ulje i pred njega postavlja velike zahteve. Prvenstveno je su u pitanju velike smicajne sile (naponi) koje lako obore radnu viskoznosti ulju za jednu gradaciju čak iako je ono sintetičko i solidnog kvaliteta. Veliki obrtaji značajno povećavaju pojavu penjenja te je što manja sklonost prema ovome neophodna i to mnogo viša nego kod automobila. I naravno otpornost prema habanju mora biti značajno veća. Do skora je glavna strategija bila povećan sadržaj ZDDP-a i njegovih analoga i viši nivo cinka, čiji su organski kompleksi i dalje najznačajniji za borbu protiv habanja.

II
Sporadično korišćenje – Motocikli se obično koriste daleko ređe nego automobili. Umesto svakodnevno (makar u gradu i da odete do posla), motocikli se koriste obično (samo) vikendom i sezonski (leti daleko više nego u proleće i jesen a zimi gotovo da se ne koriste). Dobro, pa šta?

Ovi dugački periodi neaktivnosti motora su „smrt“ za svako ulje. Setite se (šta je već pisalo na blogu i u odgovorima na CBC-u i Mycity forumu) automobil se mora (makar) jednom mesečno (ili još bolje dva puta) isterati van grada na nekih 30min. ako se ne koristi. Cilj je izbaciti kondenzate, sprečiti taloženje komponenti i pružiti bolju korozionu zaštitu koja je u stanju mirovanja ograničena.

Kod motocikala je ovo redovna pojava, a često su stvari mnogo gore, jer osim zimske pauze, redovni interval (vikend) često kvare vremenski uslovi (kiša), mada znam šta će reći pasionirani motociklisti – da ni oni ni mašine nisu od šećera.

III
Takozvano „specifično“ opterećenje, koje je ovde ekstremno. Snaga motora po zapremini (prem da se ovo može smatrati posledicom visokih obrtaja motora u razmatranju podmazivanja je posebana faktor) i odnos kompresije. Kao dodatak ovome i faktor opterećenja ulja je visok. U klasičnom smislu faktor opterećenja je snaga (kW, KS) motora po litri ulja. Ovde se čak radi o kombinovanom FO, klasičan FO uz veliku specifičnu snagu motora i visoke radne temperature uz visoke (radne) obrtaje.
Motori motocikala daju otprilika duplo veću snagu po zapremini motora što dovodi do termičkog i mehaničkog opterećenja maziva. Vrlo težak zadatak za bilo koje mineralno ulje.

Kompresioni odnos je jednostavno veći nego kod automobila. On doprinosi većem oterećenju motora i povišava njegovu radnu temperaturu. Viša radna temperatura dovodi do brže termalne degradacije ulja, uz očigledan kraći životni vek istog. Povećava se habanje i lakše se formiraju depoziti, što je jedan od glavnih razloga da se mineralna ulja izbegavaju, čak i kada se mogu koristiti.

Indiraktno ovo postavlja i pitanje otpornosti na razređenje (ulja) gorivom, no to je posebna priča i uz dobro podešen rad motora ne toliko izražena.

IV
Posebna „posebnost“ je često rešenje da motorno ulje biva i menjačko ali i da se koristi za takozvano „mokro“ (potopljeno) kvačilo. Ili drugim rečima kvačilo u ulju, gde je neophodno da koeficijent trenja između pogonskih (frikcionih) ploča ne bude izuzetno nizak, da ne bi došlo do iskliznuća ili samo težeg menjanja prenosa; doduše kod same konstrukcije se vodi računa da se delimično koristi i viskoznost, tako da „visoko“ frikcione (ili normalno) osobine ulja treba uslovno shvatiti. Ovo direktno diskvalifikuje laichtlauf (low friction, nisko frikciona) ulja, post aditive kao što su čvrsta maziva: grafit, MoS2, hBN i slične ili modifikatori trenja (kao post aditivi ili samo aditivi u ulju).

Ovo takođe diskfalifikuje motorna ulja API SJ i viših kategorija (mada već sa SH treba kod nekih (ali samo nekih) modela biti oprezan). Ispunjenje SJ je ipak moguće ali uz JASO MA tj. samo za ulja specijalizovana za motocikle. Više odrednice (SL, SM) nisu bile moguće do skoro odnosno API SL je bio moguć uz JASO MB.

Dakle ne treba se opterećivati (mnogo) teorijom, nego se više držati standarda koje je propisao proizvođač. Samo vodite računa da imate i API i JASO standarde koje ulje mora da ispuni.
Pojašnjenje ovoga pri kraju teksta.

Naravno postoje i motocikli koji koriste menjačka ulja i nemaju „mokro“ kvačilo.
A tek je to posebna tema.

V

Hlađenje motora motocikla.

Iako postoje motocikli sa visoko efikasnim vodenim hlađenjem, veliki broj mnotocikla se hladi vazduhom ili kombinovano vazdušno/uljno. Naravno sve je to dobro proračunato ali ipak daje veće varijacije i u principu veće radne temperature. U svim slučajevima, motocikli su osetljiviji na gradsku „stani-kreni“ vožnju i više se greju (u proseku) od automobila.

Sve u svemu visoke temperature uzrokovane faktorima navedenim pod III i V često dovode (često) do razređenja ulja ili (pak) njegovog zgušnjavanja. Prvo se obično javlja ranije, posle par hiljada km, a drugo, kao postledica (termalne) oksidacije, najčešće tek posle više od 5000km.

Jedno od najvažnijih pitanja je i indeks viskoznosti i odabir prave viskozne gradacije, no to je velika i teška tema koja definitivno zaslužuje poseban tekst (ili bar dobar deo) te će o tome više biti reči u nekom od sledećih (verovatno prvi koji sledi) tekstova o uljima za motocikle.

Shodno gore navedenom, ulje mora da zadovolji veoma ozbiljne i ponekad protivurečne zahteve (osobine):

1. Zadržavanje konstantne (ili makar u okviru gradacije) viskoznosti pri dužem izlaganju visokim temperaturama; visoka HTHS vrednost (pride).

2. Zadržavanje viskoznosti u dužem vremenskom periodu.

3. Otpornost na smicajne napone (sile) i zadržavanje viskoznosti pri kombinovanom uticaju smicajnih sila i visoke temperature.

4. Oksidaciona otpornost ulja.

5. Što manja isparljivost (meri se po Noack-u), obavezno ispod 10% a što bliže 5% je nešto što bi za motocikle bilo idealno.

6. Natprosečne anti habajuće osobine ulja; kako za motor tako i za menjač.

7. Minimalna sklonost ka penjenju, trebala bi da bude bolja od automobilskih motornih ulja i sa rezultatom 0 ili 10-20 u svim standardnim sekvencama (gde je više od 10 dopušteno) testova. Inače po JASO T903:2006 dopušteno je 10/50/10.

8. Što bolja deterdžentska svojstva što treba da održi motor čistim i u ekstremnim uslovima, praktično i zahtev za sintetičkom ili bar delimično sintetičkom osnovom.

9. Veći TBN broj nego kod motornih ulja za benzinske motore (ili kombinovano benzinske/dizel)

10. Što bolje antikorozione osobine. Ovo podrazumeva i spečavanje korozije u periodima neaktivnosti.

Sve u svemu očigledno je da primena motornog ulja kod motocikala ima drugačije zahteve i prioritete nego kod automobila. Naročito u svetlu modernih ulja za uštedu goriva kod automobila.

Stoga motorna ulja za motocikle moraju da budu posebno formulisana i namenjena za visoka opterećenja i teške uslove rada motora, uz gore navedene specifičnosti.

Specifikacije:

- Nivo kvaliteta

- Pogodnost za korišćenje kod „mokrih“ (u ulju potopljenih) kvačila

- Viskoznost

- Vrsta ulja (osnova)

1) Nivo kvaliteta
Najčešće (i dalje) dat API nivoom kvaliteta. Zahtevi mogu biti: SL, SJ, SH i SG.
Samo su prva dva aktuelna ali stariji motocilki imaju i niže (fabričke) zahteve. Obično ulja motocikle ispunjavaju dve ili više kategorija (do svih 4 gore navedenih). To znači da se mogu koristiti i kod starijih motocikala. Liči na pleonazam ali za razliku od automobila (gde ovo ne samo da ne mora, nego i ne treba biti naglašeno) ovde je poželjno (iako ne i obavezno) da tako nešto bude navedeno.
Ako imate noviji motocikl (posle 2000. uglavnom) onda višu specifikaciju (obično se već traži API SL) ionako ne možete koristiti a nižu ionako nećete.
Šta je prava mera za starije? Jedna API kategorije više je nešto što bi bilo idealno.
Za većinu (i u proseku) motocikala iz devedesetih to su API SJ ulja ili SJ/SH/SG.
Za one iz osamdesetih uzmite da je min. API SG (pa bilo da koristite automobilsko ili motociklističko ulje). Ulja sa API SH kategorijom ionako teško možete naći, osim nekih Racing varijanti ali to je posebna tema. Ovde nije loše spomenuti da postoji tzv. API SG+ kategorija, koja označava „poboljšanu“ automobilsku specifikaciju bez ograničenja u sadržaju cinka i drugim za automobile bitinim detaljima. U principu su to ulja otprilike API SJ kvaliteta te ih za motocikle iz 80-tih i prve polovine 90-tih veoma preporučujem. To su uglavnom kvalitetna mineralna, delimično sintetička ili full HC ulja (dakle samim tim mineralna, ali nije loše naglasiti ovu razliku).
Ukoliko Vaš motocikl ima katalizator onda su vam samo API SL ili (eventualno) SJ jednine realne opcije a po preporuci proizvođača.

2) Specifikacije za korišćenje kod „mokrih kvačila“
One su definisane JASO T904 standardom. Tu opet postoje dva: iz 1998. godine i 2006. (JASO T 904:98 i JASO T 904:2006, respektivno).
Po starijem su postojale samo dve klasifikacije: MA i MB.
Za mokra kvačila je relevantan bio JASO MA standard koji je jedino osiguravao optimalna svojstva trenja i rad „mokrog“ kvačila bez problema uz optimalno podmazivanje samog motora i menjača.
Od 2006. su uvedene nove JASO MA-1 i MA-2 specifikacije.
Uprošćeno rečeno one pooštravaju JASO MA kategoriju. Može se i reći da je MA divergirala u MA-1 i MA-2 pri čemu je MA-1 delimično pokrila i nešto je iznad a MA-2 u potpunosti prevazilazi MA kategoriju. Prilično je uobičajeno da se MA-1 retko navodi i često poistovećuje sa MA što (zapravo) nije (potpuno) tačno, mada i nije velika i krucijalna greška. Naime po test metodologiji pomenutog JASO standarda ulja mogu da budu (ukoliko uopšte imaju kompatibilnost sa „mokrim“ kvačilima) u jednoj od 4 kategorija: MB, MA, MA-1 i MA-2. Praktično identična metodologija (testiranja) je po odgovarajućem ISO standardu koji ima: ISO L-EMB, L-EMA, L-EMA1 and L-EMA2. Sufiks na kraju je nedvosmisleno preuzet iz JASO standarda.
Često se (iz čisto praktičnih razloga) navodi da neko ulje (ili češće serija) ispunjava MA/MA-2 što je strogo gledano pleonazam (MA-2 ispunjava sve što i MA) ali ljudima olakšava izbor.
Četvorotoškaši obično koriste MB ulja (a mogu često i automobilska). U slučaju nedoumice koristite ulja po JASO MA standardu jer se (naravno) mogu koristiti i kod MB zahteva.
Ulja sa MB standardom se mogu koristiti i kod (nekih) automobila, naročito malo starijih i/ili onih koji se koriste u sportske svrhe, no to nije (uvek) baš najbolji izbor.
MA bi takođe odradilo posao gde nama zahteva za niskofrikcionim uljima ali je kod opšte primene em preskupo em ne baš najbolje. Za specijalne će se profesionalci i/ili napredni amateri već snaći. Naravno u oba slučaja mora biti ispunjen minimalni API standard za automobil (ili jedan veći).
Tačno je da se automobilska ulja i ona za motocikle ne razlikuju toliko po sastavu i opštim karakteristikama (te se ograničeno i mogu koristiti međusobno) ALI su koncepcijski veoma različita te je MNOGO BOLJE da svako od njih ostane u svojoj kategoriji (slično slučaju, relaciji, benzinski motor/motorno ulje za teretni program).

3) Viskoznost (naravno) po preporuci proizvođača, no tu ima dosta „varijacija na temu“. Osim (očiglednih) klimatskih prilagođavanja, tu je i način vožnje, ali PRE SVEGA to od čega je ulje načinjeno. Potpuno sintetička ili specifično sintetička ulja obično imaju „šire“ viskozne gradacije, što je više nego O.K. pa čak i bolje nego „samo“ poštovati „default“ vrednost.
Ubedljivo najviše korišćena VG je 10W-40 a zatim sledi 15W-50. Obe kategorije pokrivaju PAO-estarska 10W-50 ulja, no i cena je izuzetna. Kod starijih motocikala se koriste još i 15W-40 ili (još češće) 20W-50. Manje su u upotrebi 5W-40 a naročito 5W-50 ulja no i ona imaju svoj značaj. Ipak ova druga kao i 10W-60 treba izbegavati ukoliko nemate jak razlog za njihovo korišćenje. Naročito 10W-60 mogu imati problema sa dugoročnom otpornošću i stabilnošću (naročito viskoziteta) te nisu za više od par hiljada km kao i za neke normalne uslove, bar ne kod većine motocikala i većina načina vožnje. To su zaista specifična ulja za specifične namene. Principijalno treba koristiti „manje razvučene“ gradacije ali nije baš tako prosto, kao što će se videti u nekom od sledećih tekstova.
I na kraju treba spomenuti i 10W-30 ulja koja se primenjuju kod novije generacije motocikala (tipično Honda modela).

4) Vrsta ulja je takođe jako bitna jer dodatno determiniše pogodnost neke viskozne gradacije (10W-40 sintetičke osnove je bolje nego 15W-40 mineralne, kao što i 10W-50 biva uglavnom ravnopravno sa konvencionalnim 20W-50 ili PS 15W-50).
I naravno bitna je kao opšta „specifikacija“. Mineralna ulja obogaćena aditivima mogu biti jako dobar izbor kod teretnih vozila, PS ulja kod automobila (ili full HC), ali JAKO dobar izbor kod motocikala čiji se motori vrte na visokim obrtajima (preko 8000) su samo sintetička ili eventualno kvalitetna PS.
Ovde je dodatni problem što na ambalaži pa čak i u tehničkim specifikacijama nemate baš precizno dat sastav baznog ulja, te se morate snalaziti (čitati blog npr.). Opšte poznata marketinška podvala (ua!) je da se HC ulja proglašavaju sintetičkim. Ovo još i drži vodu (ulje) kod SHC baznih ulja (III bazna grupa) ali svakako ne kod onih koja pripadaju II baznog grupi. Zapravo ne drži vodu u oba slučaja te će nadalje potpuna sintetička osnova biti posebno naglašavana. Veoma su retka ulja koja su zaista prave sintetike čak i kod motociklističkih. Ipak SHC ulja uz solidan deo sintetike obično biva dovoljno dobro za full sintetičku kategoriju (ali ne i 100% sintetičku) i za normalne do umereno opterećujuće uslove vožnje.

Naravno, teško je u tekstu kraćem od deset kucanih strana obuhvatiti (pa čak i spomenuti) sve aspekte (čak i samo motornih ili motorno/menjačkih) ulja za motocikle.

Tako da će biti toga još. Tema je obimnija od ulja za automobile, te molim za malo strpljenja.

Čisto da pomenem kao važnu stvar:

Posebna oblast su Harley Davidson i uopšte V-Twin motocikli. Ovde se koriste specijalna ulja a kod nekih od njih (uglavnom starijih) se mogu, i čak je preporučljivo, koristiti i ulja za dizel motore (pre svega za teretni program). Inače kod iole novijih i brzohodnih motocikla ova ulja nikako ne idu.

I na kraju ali ne i po značaju: koje brendove koristiti?

Gore su navedena vodeća imena u ovoj oblasti a kada se to prevede na uslove „zemalja Zapadnog Balkana“ (čitaj: bivša Juga i okolina) znači sledeće:

1) Motul i Silkolene (Fuchs) ulja. Oba brenda imaju širok asortiman i pri pravilnom izboru mogu da pruže najviše. Cene nisu niske, no zaista je teže u ovoj primeni naći dovoljno kvalitetno ulje po (relativno) niskoj ceni.

2) „Amerikanci“ – AMSOIL se teško može naći a i ako se nađe, nije isto jer makar (ozbiljna) podrška mora da izostane a i cene su verovatno (mnogo) više nego u USA. Bardahl je takođe tipično američka kompanija iako ih ima na svim kontinentima. Kvalitetom je tu negde kao i prethodni (negde manje, negde više) ali je asortiman nešto uži (mada zadovoljavajući). Problem bi mogao da bude (a ne mora da znači) u slabijoj podršci (kako centrale prema uvozniku, tako i prodavca prema korisnicima) kao i činjenica da su ta ulja „američki prilagođena“ (klimi, gorivu, načinu vožnje i drugim specifičnostima) što samo po sebi NIJE loše ali se tu gubi deo izuzetnog kvaliteta koja ta ulja ostvaruju na domicilnom tržištu (važi i za AMSOIL). U svakom slučaju iznad proseka.

3) Manji evropski proizvođači: Kroon i Liqui Moly. Da naravno!

4) Castrol: možda pre svih ostalih VELIKANA. Posvećenost izuzetna, kvalitet vrlo dobar, cene (tipično) visoke ali za namenu primerene (primerenije nego kod automobila). Pomalo nervira (ali nije loše) forsiranje JASO MA-2 specifikacije.
Naravno i podrška nije vrhunska i pored toga što distributeri imaju kvalitetan kadar. Kupio si Castrol (najskuplje) šta još hoćeš? Sigurno je dobro! Malo karikirano ali ne i daleko od istine. Mogućnost falsifikata nije zanemarljiva.

5) Mobil. Mobil – DA, ali šta?
Imate samo dva (doduše oba izvanredna): Mobil Extra 4T (10W-40; API SJ/CF, JASO MA) i Mobil 1 Racing 4T 15w-50 (API SL, JASO MA). Prvo je PS ulje a drugo potpuno sintetičko. Tu su i da 2T ulja (opet Extra i Racing).
Tačno da pokriva (bar) 80% potreba ali ako vam iz bilo kog razloga treba nešto malo različito (npr. 10W-40 full sintetika ili 10W-30 ulje) možete samo da se žalite lokalnom vodovodu (proliće mnogo vode (suza) iako vam neće rešiti problem). Mogućnost falsifikata nije zanemarljiva.

Toliko za sada. Vodič za kupovinu (gore naveden) uzmite uslovno i više kao putokaz nego pravi vodič. Mnogo zavisi od motocikla ali i od (svakog) pojedinačnog ulja. Teško je uopštavati ali je dobro naglasiti od čega treba poći. Znači, radi se o startnoj poziciji ali do cilja (izbora) mora dosta „ulja da proteče“.

Napomena:

Tekst je (i pored ljubazne ponude administratora jedog od vodećih „bajkers“ foruma u Srbiji, ali i šire) pisan praktično bez čitanja (ili vrlo malo i to u periodu od pre više meseci) motociklističkih foruma u smislu iskustava, preporuka i sličnog.

Ne zato što autor ne bi nešto novo naučio (što namerava da uradi) nego da bi se za uvodni (i više teorijski) tekst zadržala DISTANCA. Smatram da je to zaista neophodno ne bi li polazne osnove bile prečišćene i zaista to što jesu – OSNOVE.

Finesa ima mnogo a verovatno kod motocikala mnogo više nego kod automobila. Uz pomoć VAS (čitalaca), doćićemo i do njih. Malo strpljenja.

Naravno, nije kraj ni o temi menjačka ulja, kao ni automobilska motorna ulja, ali jeste nešto što razbija monotoniju tekstova i tema, a pre svega je AKTUELNO.

Motociklistička SEZONA samo što nije počela.

P.S.

Koliko je u ovom svetu (motociklizma) bitno obratiti pažnju na detalje ('posvećenost') i sam dokazujem i lepo demonstriram već u prvom tekstu (jako dugačkom doduše).

Malo manje koncentracije i odmah promašen zicer. Zaista nije namerno i čista je omaška. U delu gde se nabrajaju brendovi prvog izbora u Srbiji (i okolini) totalno sam izostavio Repsol, koji je trebao da bude u kategoriji sa Castrol-om, kao velika kompanija koja ima jak moto sektor. Šta više, ceo brend se zasniva na motociklizmu te je ovaj brend svakako onaj na koji se mora obratiti pažnja. U odnosu na motorna (i menjačka) ulja za automobile, ovde su kategorija više, u samom vrhu.

Niko nije nepogrešiv, ko radi taj i greši a ko mnogo radi, valjda mora i više da greši.

Blog nema recenzenta no u odnosu na knjigu je 'živ'. Tu su čitaoci koji će me ispraviti a pre svega dopuniti. Izvolite.

Total/Elf menjačka ulja; Total/Elf Gear Oils

Takođe ne treba (posebno) predstavljati. Francuski gigant, peti u svetu. Proizvodnja obuhvata sve faze eksploatacije nafte (i gasa), od primarne proizvodnje do maloprodajnih objekata (pumpne stanice). Maziva su bitan segment rada i posvećuje mu se velika pažnja. Program motornih ulja je savremen i dovoljno širok ali je oblast menjačkih ulja ipak malo slabija strana ovog giganta. Naravno to prati i druge velike proizvođače (Shell, Exxon-Mobil, Chevron-Texaco) tako da je to više optimizacija resursa u tako velikim kompanijama nego (ne)nameran propust.

Zbog malog broja ulja u ovoj kategoriji biće pridodata i Elf ulja za menjače. Ionako se radi o istoj grupi (Total), tako da je ovo spajanje sasvim logično. Osim toga najavljuje se (slično kao kod Esso i Mobil) prelazak Elf ulja u Total brend (i podizanje njihove cene) tako da je to razlog više da se ona zajednički predstave.

TOTAL GEAR OILS (Menjačka ulja)

EP 85W-90

Tipično ulje za teretni program. Namenjeno menjačima, osovinama i transimisijama sa umerenim zahtevima po pitanju udarnih opterećenja. Dakle za sve GL-4 zahteve. Naročito za MAN i Mercedes vozila.

Specifikacije:

API GL-4, MAN 341 type N i MB 235.1 odobrenje (approval)

Karakteristike:

Specifična gustina (15ºC): 895kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 17,5mm²/s i 195mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 96. Tačka paljenja 225ºC, tačka stinjavanja: –18ºC.

Vrlo slične viskoznosti kao SAE 50m tj. 25W-50 motorna ulja. Podaci su očekivani. Tačka stinjavanja bi mogla da bude i nešto bolja ali je svakako (makar) bolja od monogradnih SAE 90 ulja koja može u potpunosti (120%) da zameni.

EP B 85W-90

Praktično varijanta prethodnog ali sa više EP aditiva. Opet su MAN i Mercedes vozila ciljna grupa ali za slučaj većih zahteva. Praktično se radi o ulju za hipoidne prenosnike.

Specifikacije:

API GL-5, MAN 342 type M-1 (ex MAN 342 tip N), ZF TE-ML 05A, 07A, 16C, 17B, 19B, MB-Approval 235.0

Karakteristike:

Specifična gustina (15ºC): 905kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 17,5mm²/s i 198mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 95. Tačka paljenja 222ºC, tačka stinjavanja: –15ºC.

Slične karakteristike kao prethodno ali još lošiji podatak o tački stinjavanja.

Dynatrans DA 80W-90

Ulje koje zaista nije za putnički program ni po jednoj osnovi. Radi se o hipoidnom ulju za LS diferencijale. Prvenstveno (čak) za poljoprivredne, građevinske i rudarske mašine i tek uslovno za teretni program.

Ispunjava API GL-5 LS te veći broj odobrenja za teretni program (ZF) a još više za poljoprivredne i građevinske mašine (Deutz, Ford M2C 104A, Steyr ... Case, Jcb, Liebherr, Terex, Volvo ... ).

Karakteristike:

Kinematska viskoznost na 100ºC: 16,2mm²/s i 164mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 102. Tačka stinjavanja: –30ºC.

Transmission TM Multigrade 80W-90

Evo prvog ulja za automobile iz ove grupe. Ipak nije tipično automobilsko već tipično za teretni program, ali se može koristiti i kod lakih dostavnih vozila i automobila.

Ispunjava API GL-5.

Karakteristike:

Specifična gustina (15ºC): 891kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 15mm²/s i 117mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 133. Tačka paljenja 204ºC, tačka stinjavanja: –36ºC.

Sasvim u skladu sa očekivanjima. Ipak treba primetiti indeks viskoznosti koji je veći od prosečnog i to zahvaljujući korišćenim HC baznim uljima. Proizvođač naglašava (izuzetan za klasu) podatak o viskoznosti na –26ºC gde ona iznosi 40.000mPa·s što je gotovo 4x manje od maksimalno (za 80W ulja) dozvoljenih 150.000mPa·s.

Time se može lakše rešiti dilema da li treba ići na (skuplja) 75W-90 ulja ili ne.

Transmission BV 75W-80

Ulje za manuelne transmisije (menjače) i to isključivo putničkih vozila. Najverovatnije da je PS ulje.

Ima sve potrebne osobine: smanjenje habanja, redukovanje korozije, odličnu termičku otpornost i nadasve FE osobine (ulje koje štedi gorivo zahvaljujući manjem koeficijentu trenja te manjim otporima, što naročito dolazi do izražaja zimi i u gradskoj vožnji). Prvenstveno namenjeno vozilima PSA grupacije i nekim Renault modelima.

Specifikacije:

API GL-4+, PSA Peugeot Citroen B71 2330

Karakteristike:

Specifična gustina (15ºC): 887kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 8mm²/s i 49mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 137. Tačka paljenja 208ºC, tačka stinjavanja: –45ºC. Viskoznosti na –40ºC iznosi 104.000mPa·s.

Transmission TX 75W-90

Jedno ulje opšte namene. Za sve potrebe gde se zahteva GL-5 specifikacija. Potpuno sintetičko ulje (verovatno HC, treće bazne grupe) i solidnog kvaliteta po umerenoj ceni. Jedino što smeta je nedovoljna definisanost ciljne grupe ovog ulja jer ulje zapravo nije širokog spektra i ne pokriva više API kategorija. Može se naravno koristiti i kod automobila.

Ispunjava API GL-5.

Karakteristike:

Specifična gustina (15ºC): 884kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 17mm²/s i 106mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 175. Tačka paljenja 210ºC, tačka stinjavanja: –39ºC.

Solidno ali ne i izuzetno. Pada u oči izuzetno visoka (natprosečna) vrednost indeksa viskoznosti. Otprilike odgovara 5W-50 motornim uljima po pitanju viskoznosti.

Transmission SYN FE 75W-90

Na kraju najbolje. Potpuno sintetičko ulje za menjače. Šta više univerzalno. Spada u ono što Total naziva T.D.L. (Total Drive Line), što znači da je za sinhronizovane i nesinhronizovane menjače, diferencijale i osovine. Kako kod teretnih vozila tako i (pre svega) kod putničkih vozila.

Veoma je slično Mobilube 1 75W-90.

Specifikacije:

API MT-1, API GL-4, API GL-5, MACK GO-J, MACK GO-J MAN 3343 tip S (ex MAN 3343 tip SL), SAE J 2360, SCANIA STO 1:0, ZF TE-ML 02B, 05B, 07A, 12B, 16F, 17B, 19C.

Karakteristike:

Specifična gustina (15ºC): 866kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 15mm²/s i 101mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 157. Tačka paljenja 190ºC. Viskoznosti na –40ºC iznosi 66.000mPa·s.

Zanimljivo je da tačka stinjavanja nije navedena ali je ona blizu (oko) –50ºC a u najgorem slučaju –45ºC. Viskoznost na –40ºC je nešto više nego 2x manja od maksimalno dozvoljene. Ovo je možda i jedini kriterijum gde neznatno zaostaje za Mobil ili Castrol uljima zasnovanih na PAO baznim uljima što je i ovde slučaj mada se to ne samo ne naglašava već se prosto krije.

ELF menjačka ulja (Gear Oils)

Program je još skromniji i verovatno predodređen za stapanje sa prethodnim.

TRANSELF TYPE B 85W140

Prevashodno EP mazivo namenjeno podmazivanju osovina i transmisija kod teretnih vozila.

Specifikacije: API GL-5, MIL L2105D.

Karakteristike:

Specifična gustina (15ºC): 910kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 25mm²/s i 345mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 92. Tačka: –15ºC.

TRANSELF TYPE B 80W-90

Isto kao prethodno samo u drugoj viskoznosti. Zbog toga mu je i namena neznatno drugačija:

mehaničke menjačke kutije, hipoidne osovine i upravljačke sistemi.

Čisto mineralno ulje. Visok sastav EP aditiva.

Specifikacije:

API GL-5, MIL L2105D; Poseduje homologaciju i odobrenje od: MAN 342 tip N 80W-90; Odobren od strane važnijih proizvođača ZF TE-ML 05A, 07A, 12A, 16B, 17B, (SAE 80W-90); Zadovoljava zahteve proizvođača: DAF, IVECO, RENAULT VI , VOLVO.

Karakteristike:

Specifična gustina (15ºC): 901kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 15mm²/s i 144mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 102. Tačka stinjavanja: –27ºC.

TRANSELF NFJ 75W80

Veoma slično ulju Total Transmission BV 75W-80. Mala distinktivna razlika je u nameni gde Total prvenstveno naginje PSA grupi a može se koristiti i kod Renault-a a ovde je obrnuto.

U pogledu osobina i sastava su takođe slična ulja, Total za nijansu #

Dakle jedno tipično transmisiono ulje za automobile. Ovo ulje je (maksimalno) prilagođeno Renault-ovim vozilima sa « J « familijom menjača, TL4 i NDX menjačima koje imaju npr. vozila: Clio, Twingo, Laguna i druga. Može se koristiti i za druga vozila a kao generalna preporuka se navode mehanički menjači putničkih vozila i lakih dostavnih vozila koji imaju prstene sinhrona od mesinga.

Specifikacije:

API GL-4+.
Zvanično je preporučen od strane Renaulta za vozila sa menjačima tipa JXX, TL4 i NDX.

Zamenjuje prethodno preporučena ulja TRANSELF TRJ, TRT; TRZ 75W80.

Karakteristike:

Specifična gustina (15ºC): 884kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 8,5mm²/s i 47mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 175. Tačka stinjavanja: –40ºC (ispod ove vrednosti).

O.K. indeks viskoznosti je strogo računski zapravo 160 te bi tek 44mm²/s na 40ºC bilo dovoljno za tako veliku vrednost. Ovo zapravo oponaša neke vrste ATF ulja (manje-više, zapravo nešto malo više od toga). Sve u svemu jako moderno i kvalitetno ulje.

To je to.

Moglo bi se reći – četa mala ali odabrana, mada sa druge strane i: ništa naročito, dva solidna 75W-80 ulja i jedno sjajno 75W-90 full sintetičko. Može li bolje? I više? Sigurno da, DA. Jedino što se to verovatno računovođama iz centrale ne isplati. Kako god i sami proizvođači su učestvovali u himeri u vidu „fill-for-life“ pa se sad većina njih pita šta im je to trebalo.

Kako god Total grupa ima šta da kaže i na ovom (bojnom) polju. U Evropi je jako utvrđena i ima ozbiljno prisustvo i u jugoistočnoj Evropi. Kod nas su pristutni ne samo preko Profaco-a, koji je ozbiljna firma, već i kao Total d.o.o. i deluju ozbiljnije čak i od nekih većih ili više prisutnih kompanija. Ipak, većinom pokrivaju (samo) francuske proizvođače i tek vozila ekonomske ili donje srednje klase ostalih proizvođača i to u manjoj meri.

Sve u svemu ako i nisu po kvalitetu sam vrh, sigurno su „tu negde“ te iako ima i kvalitetnijih ulja manjih proizvođača, a naročito većeg izbora, Total daje natprosečan kvalitet uz jak brend što ne samo da deluje pouzdano i uliva poverenje nego je uvek makar vrlo dobar, ako već ne odličan, izbor.

Same cene su za Elf jako pristupačne dok su za Total za nijansu jače, ali taman prema snazi brenda.

Total nije jeftin ali je uvek jeftiniji u odnosu na Shell pa i Mobil. Mnogima je to više nego dovoljno a tako bi i trebalo da bude. Kao i Chevron-Texaco, na mestu su pet, a četvrto i peto mesto su uvek nezahvalna mesta, ne samo na sportskim takmičenjima već i u svetu maziva.

To znači da ne mogu biti jeftini a čak i kad imaju kvalitet Castrol-a, Mobil-a i Shell-a, ne mogu imati njihove cene. Dakle nijanse su u pitanju (kvalitet) a niža cena se može i osetiti prilikom kupovine.

Svako će izabrati po svom nahođenju. Greške nema.

Mobil menjačka ulja, Mobil Gear Oils

Mobil zaista (ali ZAISTA) nije potrebno predstavljati jer ne da su za njega čule i ptičice na grani već ga ima i po selima i zaseocima.

To ga čini šampionom u disciplini „dokupi litar“ ulja jer ma gde da ste u svetu (u proseku) ćete najlakše naći baš Mobil.

Iako ne više prvi po proizvodnji maziva Mobil je ostao prvi po marketinškom nastupu, prepoznatljivosti i vrednosti brenda te dostupnosti.

Ulja za (manuelne) menjače su im u asortimanskom značenju slabija strana, no kao i uvek kod ovog proizvođača kvalitet ne dolazi u pitanje.

Cene su tipične za Mobil. Ne toliko niske ali dobro odmerene. Čak i vrhunska ulja ovog tipa bivaju jeftinija od Castrola i bar za nijansu od Motul-a, a tek neznatno viša od Fuchsa, Kroona ili Eneosa. Naravno da mnogo zavisi i od prodavnice u kojoj kupujete, kao i od distributera te nijanse mogu biti izjednačene zavisno od trgovačke marže ili akcija koje su često prisutne.

U ovom tekstu će biti obrađeno devet menjačkih ulja od kojih je sedam moguće naći kod uvoznika i distributera (Plattner). Od ovih 7 je tek 4 automobilski nastrojenih a samo su dva tipično automobilska.

Mobilube HD SAE 80W-90 i 85W-140

Tipična hipoidna mineralna ulja namenjena pretežno za teretni program kao i za (zadnje) diferencijale vozila, posebno onih sa 4x4 pogonom. Postoji posebno ulje iz ove serije (Mobilube HD-N) u 80W-140 verziji namenjeno Scania kamionima. Doduše ono već spada u PS ulja i ima jako zanimljiv indeks viskoznosti od 125 a inače je znatno pogodnije u zimskim uslovima od 85W-140 mineralnih ulja.

Specifikacije:

API GL-5

Tipične karakteristike: (80W-90)

Gustina na 15°C: 897kg/m³, Viskoznost na 40°C: 136mm²/s; Viskoznost na 100°C: 14,5mm²/s. Indeks viskoznosti: 97. Tačka paljenja 202°C, tačka tečenja (mržnjenja) –30°C.

Tipične karakteristike: (85W-140)

Gustina na 15°C: 905kg/m³, Viskoznost na 40°C: 328mm²/s; Viskoznost na 100°C: 25,3mm²/s. Indeks viskoznosti: 97. Tačka paljenja 224°C, tačka tečenja (mržnjenja) –18°C.

Prosečne karakteristike. Nema slabih tačaka ali ni posebnog isticanja. Ulje veće viskoznosti nije primenjivo kod automobila i zaista je samo za teretni program. Inače je (kao što je uobičajeno za ovu VG) približno viskoznosti koja imaju najviskoznija motorna ulja: 25W-60. To mu omogućava prilično dobro i natprosečno ponašanje na visokim (radnim) temperaturama i pored klasične osnove. Verzija 80W-90 je na višim temp. 20W-40 motorno ulje s tim da se na niskim temperaturama ponaša kao 15W ili 10W ulje.

MOBILUBE HD-A 85W-90

Za razliku od prošla dva ulja ovo je još naglašenije ulje za teretni program. Namenjeno transmisijama i diferencijalima: komercijalnih vozila, lakih komercijalnih vozila kao i kod građevinskih i poljoprivrednih mašina.

Specifikacije:

API GL-5, MB 235.0, ZF-TE-ML 05A/07A/12A/16C/17B, MAN 342 Type N.

Naravno, shodno nameni i neophodna odobrenja koja ovom ulju ne nedostaju za razliku od prethodnih.

Tipične karakteristike:

Gustina na 15°C: 903kg/m³, Viskoznost na 40°C: 184mm²/s; Viskoznost na 100°C: 17,0mm²/s. Indeks viskoznosti: 99. Tačka paljenja 222°C, tačka tečenja (mržnjenja) –24°C.

Praktično SAE 50 monogradno motorno ulje po viskoznosti ili (neuobičajeno retko) 25W-50 sa malo boljim ponašanjem na niskim temperaturama. Zanimljivo je razmotriti ga kao zamenu za monogradna SAE 90 GL-5 ulja za zadnje diferencijale.

MOBILUBE GX 80W-90

Evo jednog klasičnog automobilskog ulja za menjače. Prevashodno zamišljeno kao „čista četvorka“ i u klasičnoj viskoznoj gradaciji. Time je idealno za menjače starijih automobila (VW buba, Zastava, Opel i Ford iz osamdesetih i slična) kao i za većinu vozila sa kraja osamdesetih i devedesetih koja nemaju posebne zahteve nego samo GL-4. Naravno može se koristiti i kod (uglavnom malo starijih) teretnih vozila koja ne traže posebna proizvođačka odobrenja već im je API standard propisan kao zahtev.

Specifikacije:

API GL-4

Tipične karakteristike:

Gustina na 15°C: 892kg/m³, Viskoznost na 40°C: 135mm²/s; Viskoznost na 100°C: 14,5mm²/s. Indeks viskoznosti: 104. Tačka paljenja 240°C, tačka tečenja (mržnjenja) –33°C.

Očigledno je da je ovo malo „lakše“ ulje i da je nešto kvalitetnije osnove od HD ulja iste viskoznosti. Osim kvalitetnijih mineralnih base stock verovatno je jedan deo (cca. 20%) baznog ulja (osnove) i HC porekla. Uz to verovatno ima i više aditiva za snižavanje tačke stinjavanja a u tom smislu je jedno od najboljih 80W-90 ulja na tržištu.

Uz manje aditiva od HD (makar EP) ima nešto veću cenu ali kvalitet to opravdava. Kod teretnih vozila naravno da HD ima prednost ali kod većine automobila ona prelazi na stranu ovog ulja. Ponašanje zimi je toliko dobro da ako već nije obavezno korišćenje 75W-90 ulja možete prištedeti bez (velikog) žrtvovanja ponašanja na mrazu, koje jeste značajno lošije od 75W-90 ulja ali sasvim dovoljno za klimu u Istočnoj i Jugo-Istočnoj Evropi.

MOBILUBE GX-A 80W

Praktično varijanta prethodnog. Bazno ulje je istog nivoa kvaliteta ali niže viskoznosti. Jedan deo odobrenja je dobijen i samo zahvaljujući tome. Ipak verovatno je za nijansu obogaćeno nekim singl aditivom jer je osnovni paket verovatno identičan prethodnom. Veća koncentracija je takođe moguća ali su tu mogućnosti odraničene zbog API GL-4 koji ograničava sadržaj EP aditiva.

Specifikacije:

API GL-4, ZF TE-ML 02A/17A, MB 235.1, MAN 341N / 341 Type E1.

Tipične karakteristike:

Gustina na 15°C: 890kg/m³, Viskoznost na 40°C: 76mm²/s; Viskoznost na 100°C: 10,0mm²/s. Indeks viskoznosti: 104. Tačka paljenja 216°C, tačka tečenja (mržnjenja) –36°C.

Zanimljivo je da je specifična gustina ulja gotovo identična prethodnom iako je 80W viskoznosti. Obično je ova razlika veća. Druge osobine su prosečne za VG. Za podatak o tački stinjavanja navodi se i –33°C ali je onda (verovatno) prethodno pogrešno. Razlike bi ipak trebalo da ima. Kako god kao 80W ulje sasvim zadovoljava kao FE (za malo starija vozila) i za zime u većem delu Evrope.

MOBIL GEARLUBE VS 200 75W-90

Evo već jednog vrhunskog ulja za menjače i diferencijale putničkih vozila. Proizvođač navodi da je potpuno sitntetičko što je tek uslovno jer kao i najbolje (Mobilube 1) veći deo su SHC ulja III i III+ bazne grupe. Naravno jedan je deo PAO sintetičkog baze stock-a ali manji nego kod perjanice gde je on značajan.

Kako god ovo ulje je i blago specijalizovano (iako se može i šire koristiti) te je prvenstveno namenjeno vozilima VW grupe (VW, Audi, Skoda i Seat) kao i nekim japanskim proizvođačima.

Specifikacije:

API GL-4, VW 501.50, Nissan, Toyota, Mitsubishi.

Za japanske proizvođače se radi o preporuci Mobil-a a ne pravim approval-ima.

Tipične karakteristike:

Gustina na 15°C: 865kg/m³, Viskoznost na 40°C: 75mm²/s; Viskoznost na 100°C: 15,0mm²/s. Indeks viskoznosti: 204. Tačka paljenja 214°C, tačka tečenja (mržnjenja) –45°C.

Solidne karakteristike. Indeks viskoznosti veći nego kod konkurencije tako da je u ovoj kategoriji više FE nego ona. Tačka paljenja je solidna, a tačka stinjavanja odlična, mada se podrazumeva za ovu kategoriju. Preporuka za navedena vozila.

MOBIL GEARLUBE VS 500 & 600

VS je zapravo serija ulja (200, 500 i 600) no samo je VS 200 relativno lako naći. To je zbog činjenica da su 500 i 600 specifična ulja sa jasno determinisanom namenom (nisu opšteg tipa). VS 500 je ulje za LS diferencijale (BMW) dok je 600 za klasične diferencijale (opet kod putničkog programa tipično za BMW). Oba su GL-5 nivoa kvaliteta (bolje reći nivoa sastava EP aditiva). VS 500 je SAE 75W-140 dok je VS 600 SAE 75W-90.

Specifikacije:

API GL-5 (oba) i MAN 342 SL (samo VS 600).

Tipične karakteristike: (VS 500)

Gustina na 15°C: 862kg/m³, Viskoznost na 40°C: 177mm²/s; Viskoznost na 100°C: 25,0mm²/s. Indeks viskoznosti: 174. Tačka paljenja 224°C, tačka tečenja (mržnjenja) –54°C.

Tipične karakteristike: (VS 600)

Gustina na 15°C: 857kg/m³, Viskoznost na 40°C: 101mm²/s; Viskoznost na 100°C: 15,4mm²/s. Indeks viskoznosti: 161. Tačka paljenja 218°C, tačka tečenja (mržnjenja) –57°C.

Oba ulja imaju vrhunske karakteristike. Uočava se visok sadržaj PAO base stock-a te se radi zapravo o osnovi koja je praktično PAO uz nešto naftenskih i/ili estarskih sintetika zbog bolje rastvorljivosti (nekih) aditiva.

MOBILUBE 1 SHC 75W-90

I naravno najbolje na kraju. Mobil 1 je uvek u vrhu bilo da se radi o motornim ili menjačkim uljima. Ime naravno govori da je glavna osnova u SHC uljima ali sigurno je da ima i PAO baznih „stokova“.

Kako god bilo da vam je zahtev GL-4 ili GL-5 i ma koja viskoznost unutar 75W-90 ovo ulje sigurno možete koristiti u vašem automobilu. Malo opreza jedino kod specifičnih VW, Ford i Opel (internih) standarda.

Ovo ulje ima izuzetnu fluidnost na niskim temperaturama (iznad standarda i prosečnog 75W-90 ulja), veliku termičku i oksidacionu otpornost. Ima visok „prirodan“ indeks viskoznosti (VI) i ima jači uljani film od mineralnih ulja 80W-90 ili PS 75W-90 koja svoje VI duguju pogoljšivačima VI (polimerima). Uprošćeno se može reći da je smicajna otpornost i jačina uljanog filma jednaka (ili bolja) od monogradnih mineralnih SAE 90 ulja.

Može se koristiti i za sportsku vožnju i čak kao Racing ulje u nižim kategorijama takmičenja.

Zaista jako dobro ulje te iako (relativno) skupo vredi svaki dinar (evro).

Specifikacije:

API GL-4/GL-5/MT-1, MB 235.8, MAN 3343 SL/ 341 type E3, Scania STO 1:0, ZF-TE-ML 02B/05B/07A/12B/16F/17B/19C/21B.

Sasvim dobro. Iako nije izuzetno, opravdava ulogu univerzalnog GL-4/GL-5 (GL-4+) ulja.

Tipične karakteristike:

Gustina na 15°C: 868kg/m³, Viskoznost na 40°C: 102mm²/s; Viskoznost na 100°C: 15,1mm²/s. Indeks viskoznosti: 156. Tačka paljenja 202°C, tačka tečenja (mržnjenja) –54°C.

Očigledno je da je pretežno PAO osnove (ma kako se zvalo). Indeks viskoznosti dobijen bez upotrebe modifikatora viskoznosti je zaista odličan. Ova osobina mu daje posebnost kao i kod nekih Castrol, Motul ili (pre svih) Statoil ulja. I zaista onoliko hvaljena Statoil ulja i njihova osobina nemaju modifikatore viskoznosti je i ovde prisutna. Ovako veliki VI je postignut zahvaljujući posebnom izboru (vrhunskih) PAO base stock-a najnovije generacije. Zaista se nije štedelo na formulaciji. Na višim temperaturama se ponaša kao 10W-40 motorno ulje a inače kao 0W-40. Veoma preporučujem.

Još samo da spomenem da postoji i Mobilube SHC 75W-90 (koje nije „1“) i specifično je MB 235.8 ulje te više namenjeno teretnim vozilima (naročito MB). Ima slične ali nešto lošije osobine i za nijansu je viskoznije i ima VI od (tek) 140 a takođe nema modifikatore VI.

SHC seriju dopunjuju verzije 75W-140 i 75W-90 LS ali im je upotreba specifična i namenska. Osim toga, nije ih lako ni naći. Šteta što bar Mobilube SHC LS 75W-90 nije šire dostupno.

Kralj je (još) uvek na vrhu ili makar pri vrhu čak i u disciplini koja mu nije jača strana: menjačka ulja za manuelne menjače.

Svi smo mi Japanci, We are all Japanese People

Filozofija neizrecivog Ludwiga Wittgensteina dobila je svoje lice, svoj pojamni oblik u fizičkom, materijalnom svetu. Sve je jasno ali se ne može rečima iskazati. Sve što se može izustiti ili napisati gubi smisao istoga trenutka.

I jedna slika je oživela ... kao da je sa platna lik postao cela planeta ...

Edvard Munch i njegov "Krik".

Ne priča prošlosti nego sadašnjosti, u XXI veku, ...

Da li je sve slučajnost, da li je priroda pokazala svoju zlu stranu ili nas je samo podsetila da je ona takva kakva je a da se mi možemo menjati i postajati drugačiji ... možda bolji ... prema sebi samima i njoj.

Koliko misli, koliko vekova i na kraju opet Plotin:

- Duša sveta (psihe), koja prožima čitav svemir, je izvor nastanka svih pojedinačnih duša.

"Okrenuta ka unutra, upravljena je na više sfere duha, a okrenuta spoljašnjem, emanira svoje najniže sfere. Tako duša stvara i materiju koja nema svoje nezavisne realnosti. Sve dok duša živi u čistom svetu biti, ona se ne odvaja od drugih duša; ali čim postane vezana uz jedno telo, upravljajući onim što je niže od nje, odvaja se od drugih bestelesnih duša. Tako duša, osim u malog broja ljudi, postaje sve više vezana uz telo"

Neka duša bude oslobođena, ne kod malog broja ljudi, neka bude kod svih, baš SVIH.

Nesreća nam je premostila više od dva milenijuma i spojila Plotina i Vitgenštajna. Da li je oslobođena energija bila dovoljna za tako nešto ili je samo otvorila crvotočinu u vremensko-prostornom kontinumu?

Nije više ni bitno. Odgovori, reči, znanje, rad, dobra volja, ...

"Words, words, words!" kao što kaže Hamlet.

Nemojte se nećkati, nemojte oklevati, simbolična ili ne svaka pomoć je značajna!

Jer ovih dana - svi moramo biti Japanci - raditi kao oni, biti disciplinovani kao oni, biti darežljivi kao oni i biti pametni kao oni.

Za sada pošaljite bar jedan SMS na 2001. 50din. bez dodatnih troškova. Za sada samo iz VIP-a.

Kap u moru, suza u okeanu ... dokažimo da smo ljudi, pre svega i da je svaki život neprocenjiv.

Ukoliko iko sazna da se davanjem krvi može pomoći, nadam se da bar dosadašnji davaoci neće oklevati, a eto prilike da se razbije nerealni strah zbog neznanja. Davanje krvi za iole zdravog čoveka nije štetno a pomoć je neprocenjiva i nenadoknadiva. Hemičari su svašta izmislili pa i kratkotrajnu zamenu za krv (baš Japanci) ali sadržaj ćelija nijedna hemija neće zameniti, još mnogo vekova, možda još celo razdoblje između Plotina i Vitgenštajna. Jedan tren. Ali do koga možemo stići samo kao čovečanstvo a ne kao pojedini narodi ili države. Svet je isuviše veliko mesto za bilo koju(i) pojedinačno.

2001 iz VIP mobilne mreže, poruka može biti prazna, ili simbolično napisana.

Znam da znate i ne podsećam vas, želim da vam zahvalim na već učinjenom.

Iskreno,

Vaš Stalker

P.S.

Izvinjavam se na pogrešnoj informaciji. Broj 2001 nije univerzalan i ne važi za sve mobilne mreže kao što sam naveo. Ovo sam u tekstu korigovao ali za one koji su već pročitali evo ispravke.

2001 je samo za VIP mrežu. Molim sve zainteresovane da pozovu svog mobilnog operatera za potreban broj. Na sajtovima MTS i Telenora nisam takve našao.

Novac se prebacuje Crvenom Krstu Srbije i dalje Crvenom Krstu Japana.

Broj se lako pamti. Kao odiseja 2001. do koje ni 2011. (tehnološki) nismo stigli. Da smo malo manje sebični i vredniji možda bi već bili "deca zvezda". Pokušajmo makar biti odgovorna i humana deca planete.

Shell menjačka ulja, Shell Gear Oils

Shell ne bih posebno predstavljao. Od skoro je no. 1 sa učešćem od oko 14% dok je Exxon-Mobil drugi tek sa 12,5% svetskog tržišta maziva. No kako će se uskoro videti oba proizvođača imaju veoma tanke programe menjačkih ulja za automobile dok su teretnjaci (normalno) bolje pokriveni ali i dalje (bar kod Shell-a) proizvodni program nije impozantan.

Shell je slično Esso-u (koji se uskoro utapa u Mobil) bio vrhunac minimalističkog pristupa i kod motornih ulja za automobile. Od sredine, a naročito kraja, devedesetih su program proširili nizom specifičnih ulja ali je osnova ostala na 4 osnovna modela. Ni kod menjačkih ulja situacija nije bolja.

Kao i kod Mobil-a postoje manje varijacije zavisno od kontinenta do kontinenta.

Shell DENTAX G

Počinjemo sa jednim zanimljivim uljem. Iako je prvenstveno namenjeno za Volvo teretni program zanimljivo je i za niz automobilskih menjača koji imaju sinhrone od bakarnih legura te onim koji (zbog prethodnog ili iz drugih razloga) imaju zahteve za API GL-3.

Mineralno ulje sa dobro izbalansiranim aditivima. Sadrži blage EP (anti wear) aditive. Blage u smislu uticaja na materijale ali sasvim dovoljnih za tražene zahteve (i više od toga).

Pripada 80W-90 viskoznoj gradaciji.

Specifikacije i odobrenja:

API GL-3 i Volvo 97305.

Tipične osobine:

Specifična gustina (15ºC): 896kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 14,5mm²/s i 142mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 100. Tačka paljenja (COC) 220ºC, tačka stinjavanja: –27ºC.

Sasvim solidne osobine i u skladu sa očekivanim. Odgovara (po apsolutnoj viskoznosti) motornim 20W-40 uljima na temperaturama iznad nule ali se na nižim ponaša kao 15W.

Shell SPIRAX MA

Opet ulje koje je više za teretni program. Spada u 80W ulja. Ima ’fuel saver’ svojstva. Može se koristiti i kod automobila kojima odgovara 80W viskoznost i GL-4 nivo kvaliteta. Tipičan primer su Opel vozila (Kadet E tip) sa kraja osamdesetih i prvih godina 90-tih godina prošlog veka.

Spada u EP ulja ali za umerene zahteve i uslove EP-a.

Proizvedeno je za ispunjenje zahteva MAN, MB i ZF.

Specifikacije i odobrenja:

API GL-4; MAN 341 Type ML i N; MB 235.1 i 235.5; ZF TE-ML 02A-17A.

Tipične osobine:

Specifična gustina (15ºC): 893kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 9,9mm²/s i 87mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 92. Tačka paljenja 180ºC, tačka stinjavanja: –36ºC.

SPIRAX G

Radi se zapravo o seriji ulja raznih viskoznosti. I šire gledano o seriji SPIRAX G/A jer im je osnova potpuno ista a razlikuju se u nivou EP aditiva koje poseduju.

Spirax G se proizvodi u sledećim VG: 80W, 80W-90, 90 i 140. Ovde će biti predstaljena samo verzija 80W-90 koja je najupotrebljivija i može se naći kod glavnog distributera na domaćem tržištu. Inače je obe serije koja je namenjena teretnim vozilima i lakim dostavnim, pre svega ali je G pogodno i za automobile i poljoprivredne mašine.

Specifikacije i odobrenja:

API GL-4

Tipične osobine: (za 80W-90)

Specifična gustina (15ºC): 900kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 14,7mm²/s i 146mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 100. Tačka paljenja (COC) 175ºC, tačka stinjavanja: –27ºC.

SPIRAX A

Takođe serija mineralnih ulja sa GL-5 specifikacijom. Namenjeno za hipoidne prenosnike, udarna opterećenja i uopšte teške uslove i veće zahteve za EP.

Više je namenjeno teretnom pregramu ali je pogodno i za automobile gde postoji GL-5 zahtev posebno za zadnje diferencijale RWD vozila.

Spirax A se proizvodi u sledećim VG: 80W, 80W-90, 90, 80W-140, 85W-140 i 140.

Podaci će biti navedeni za SAE 90 verziju i SAE 85W-140 jer se te dve verzije mogu naći kod distributera.

Specifikacije i odobrenja:

API GL-5; MIL-I-2105D; Mack G0-G

Tipične osobine: (za 85W-140)

Specifična gustina (15ºC): 908kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 25,6mm²/s i 358mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 94. Tačka paljenja (COC) 215ºC, tačka stinjavanja: –15ºC.

Tipične osobine: (za SAE 90)

Specifična gustina (15ºC): 909kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 14,3mm²/s i 145mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 96. Tačka paljenja (COC) 180ºC, tačka stinjavanja: –18ºC.

Spirax A LS

Ulje koje je praktično identično prethodnom samo što sadrži aditive koje ga čine pogodnim za LS diferencijale („šper“ dif. Teretnih vozila, mašina ili putničkih vozila).

Specifikacije i odobrenja:

API GL-5; US Military MIL-L-2105B; ZF TE-ML 05C-12C; Ford ESW-M2C 119-A.

Tipične osobine: (za SAE 90)

Specifična gustina (15ºC): 909kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 15,5mm²/s i 155mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 102. Tačka paljenja 210ºC, tačka stinjavanja: –27ºC.

Zanimljiva je mala razlika u osobinama A i A LS koja nije očekivana. Malo doterivanje (povaćanje) viskoznosti na višim temperaturama je O.K. a tačka paljenja ima logičniju vrednost kod LS-a dok je sa druge strane tačka stinjavanja tipična za 80W-90 i kod LS-a ne deluje ubedljivo. Kako god podaci su iz Shell-ove dokumentacije iako izgleda da su ovde nešto pomešali i/ili izrgrešili.

Shell SPIRAX AX

AX je opet mini serija ulja koja ispunjavaju GL-5 specifikaciju. Namenjena su za teško opterećene transmisije/osovine i diferencijale kao i sinhronizovane i nesinhronizovane ručne menjače.

Prvenstveno su ova ulja namenjena teretnom programu, kako onom putničkom tako i za teške poljoprivredne, građevinske i rudarske mašine.

Podaci će biti dati samo za 80W-90 verziju.

Specifikacije i odobrenja:

API GL-5; MB 235.6; MAN 342 ML; ZF TE-ML 05A-07A-12A-16C-17B.

Tipične osobine:
Specifična gustina (15ºC): 900kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 16,8mm²/s i 169mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 106. Tačka paljenja 220ºC, tačka stinjavanja: –30ºC.

Shell ne naglašava sastav ali je očigledno da osnovu čine HC ulja. Odatle i veća postojanost preka oksidaciji i mogućnost dužih intervala izmene. Radna viskoznost je veća nego kod prethodnih ulja i otprilike je kao za 15W-50 motorna ulja. Indeks visk. je veći baš zbog HC osnove kao i tačka stinjavanja koja čini ovo ulje upotrebljivije zimi od klasičnih mineralnih 80W-90.

Shell SPIRAX GX

Kao i malopre radi se od dve serije GX/AX ulja. Prva se proizvodi u varijantama: 80W, 75W-90 i 80W-90 a druga serija u: 80W-90, 90, 85W-140 i 140.
Spirax GX je ulje namenjeno za upotrebu u sinhronizovanim menjačima i srednje opterećenim osovinskim pogonima. Ima manje EP aditiva i zadovoljava „samo“ GL-4. Za razliku od prethodnog može se koristiti i kod automobila ali ostaje da je pretežno industrijsko ili menjačko ulje za teretni pogon.

Specifikacije i odobrenja:

API GL-4; MB 235.1; MAN 341 ML; ZF TE-ML 02B-08A; Eaton , Isuzy

Tipične osobine: (za 80W)

Specifična gustina (15ºC): 885kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 9,5mm²/s i 78mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 100. Tačka paljenja 210ºC, tačka stinjavanja: –33ºC.

Shell SPIRAX GSX

Još kvalitetnije ulje G serije. Sada potpuno sintetičko. Još uvek više namenjeno teretnom programu ali kao i cela G serija malo upotrebljivije za automobile od serije A.

Specifikacije i odobrenja:

API GL-4; MT-1.

Tipične osobine: (za 75W-80)

Specifična gustina (15ºC): 849kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 9,1mm²/s i 56mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 145. Tačka paljenja (COC) 245ºC, tačka stinjavanja: –45ºC.
Dinamička viskoznost na –40ºC: 36.500mPa·s dok je viskoznost na 100ºC posle primene velikih smicajnih napona: 8,8mm²/s.

Na prvi pogled se uočava da se radi o veoma kvalitetnom SHC ulju. I dalje bez ili sa jako malo polimera koji služe za modifikaciju viskoznosti. Na –40ºC ulje ima više nego 4x manju viskoznost od dozvoljene. Pad viskoznosti zbog smicanja (standardnom metodom merenja) je svega 3,4% što zaista nije mnogo te se može reći da je izuzetno otporno na smicanje. Tačka paljenja izuzetna za 75W-80 da je i za sintetičko ulje previše i liči na grešku.

Kako god može se iskoristiti za automobile te ako cenite kvalitet a nemate posebne zahteve osim GL-4 ovo ulje može biti dobar izbor.

SPIRAX ASX

Ovo ulje je vrh A serije. Sintetičko je. I zaista više za teretni program i to u toj meri da je slabo upotrebljivo za automobile. Zbog toga će biti navedeni podaci bez komentara.

Specifikacije i odobrenja:

API GL-5/MT-1; MAN 342 SL-Scania STO 1:0; ZF TE-ML 05B-07A-12B; DAF.

Tipične osobine: (za 75W-90)

Specifična gustina (15ºC): 878kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 15,2mm²/s i 115mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 138. Tačka paljenja (COC) 210ºC, tačka stinjavanja: –42ºC.
Dinamička viskoznost na –40ºC: 135.000mPa·s dok je viskoznost na 100ºC posle primene velikih smicajnih napona: 14,5mm²/s. Pad viskoznosti zbog smicanja: 4,8%.

Shell Spirax MB (SAE 90) – ulje namenjeno pre svega teretnom programu. Naročito prilagođeno MB vozilima.

Ispunjava: API GL-5; MIL-L-2105 D; ZF TE-ML 05A-07A-12A; MB 235.0; MAN 342 Type N; Volvo 97310.

Shell Spirax MA (SAE 80W) – ulje namenjeno pre svega da zadovolji MB i ZF zahteve za teretna vozila.

Ispunjava: API GL-4; MAN 341 Type ML; MB 235.5; ZF TE-ML 02A-08A.

Shell TRANSAXLE OIL LS
Izuzetno zanimljivo ulje namenjeno pre svega sportskim automobilima sa LS diferencijalima.

Ipak, prilično je neupotrebljivo za svakodnevnu upotrebu a kome treba (i poseduje Ferrari i/ili Porsche znaće da iskoristi njegove kvalitete). Ulje je u SAE 75W-90 kategoriji.

Ispunjava: API GL-5; Ferrari - odobreno; Porsche – odobreno.

Shell GEAR OIL S: Gear Oil SL

Posebna menjačka ulja za Subaru vozila.

1) Gear Oil S je namenjeno za Subaru: Justy, Rex i Libero, ispunjava specifikaciju GL-3.

2) Gear Oil SL je namenjeno za Subaru: Legacy, Leone i Impreca), ispunjava specifikaciju GL-5.

Gear Oil SL

Navedeno je već da ispunjava API GL-5. I ništa više. No posebno je preporučljivo za navedene Subaru automobile.

Tipične osobine: (75W-90)

Specifična gustina (15ºC): 892kg/m³; Kinematska viskoznost na 100ºC: 14,9mm²/s i 99mm²/s na 40ºC, uz indeks viskoznosti od: 157. Tačka paljenja 185ºC, tačka stinjavanja: –45ºC.

Shell GETRIBEOIL ZLS-BMW

Sintetičko hipoidno ulje za BMW osovinski pogon s lamelnim diferencijalom. Time i vrlo specifično i sa uskom ciljnom grupom kupaca (korisnika).

Ispunjava: API GL-5; BMW B.H.33

Shell SF 5288 SAE 75W-80W

Menjačko ulje za Peugeot i Citroen motorna vozila.

Slično je Kroon Gearlube RPC 75W/80W. Mineralno menjačko ulje koje ispunjava API GL-5.

Pogodno i za neka Renault putnička vozila.

GETRIEBOIL EP SAE 75W-90

Menjačko ulje bazirano na Shell XHVI tehnologiji. Osnova je od baznih ulje III+ bazne grupe dobijenih (najverovatnije) GTL tehnologijama iz prirodnog gasa (metana).

Namenjeno velikom broju vozila, budući da je GL-4 ulje ali posebno velikom broju VW vozila koja zahtevaju ulja po VW 501.50 standardu (sa tim odobrenjem).

Po ovome je sličo Kroon Syngear a još više OMV SLY ulju.

Shell i pored sve svoje veličine zapravo nema veliki broj ulja koja su čisto automobilska. Ta činjenica je toliko uočljiva da se lako pomisli da je to i namerno. Tržište nije tako veliko no opet je čudno za no. 1 da se toliko malo posvećuje ovoj grupi ulja pogotovu što se radi o kompaniji iz Evrope.

Ipak ono malo ulja koja jesu automobilska su odličnog kvaliteta te ukoliko iole imate afinitet prema ovom brendu ne žalite malo više novca za njih. Neka čak i nisu preskupa, naročito mineralna.