Uvod u deo dva. Ili će to biti jako kratak deo.
U svakom slučaju tekst o jeftinim uljima će postati bar trilogija gde
će na kraju biti reči o “skupim uljima” u smislu da su takva uslovna baš “cheap
oils” (iako se to ne plati pri kupovini).
Kako god, ovde par (oko hiljadu) reči o jeftinim uljima a jakim
brendovima.
Nije li ovo paradoks?
Možda a možda i ne.
1) TOTAL grupa (sa naglaskom na slučaj Elf)
Ako ima jeftinog ulja (uslovno rečeno) a poznatog proizvođača, prvo što
vam padne na pamet je sigurno Elf i/ili Total. Makar na evropskom kontinentu.
Dakle ovo jeste (svetski) mejdžor na svom, domaćem (evropskom), terenu,
mada ne i jedini jer su tu još: Shell i BP.
Shell sa sve proizvodnjom u Poljskoj nije jeftin, mada bi se začudili
za pojedine cene (koliko nisu mnogo veće od konkurencije), tako da je on bliži
tekstu “skupo (jeftina) ulja”. O BP-u, naravno u ovom tekstu.
Vratimo se Total-u. Total je totalno obrnuo ćurak i više se ne može
prepoznati njegova poslovna politika u pogledu cena. Pristalice bi rekle da je
prosto te da je uspeo da napravi najbolji odnos kvalitet/cena, no to je (ipak)
uprošćena verzija stanja stvari.
Čak i kao neko ko (duboko) poštuje ovu kompaniju (brend, tj. brendove)
moram da naglasim da tu ima nekoliko kontroverzih stvari te se nadam da su
ovako niske cena za ovako jak brend nešto prolazno.
Iako cela grupacija dobro stoji (pre svega zbog eksploatacije nafte i
skoka cene iste) Total Lubircant (verovatno) nije na nivou cele grupe i
verovatno im ne cvetaju ruže. Nije problem u profitu već u plasmanu (naravno).
E sad, može se desiti i obratno, no živi bili pa videli.
Činjenica da su svi veliki zatvorili poneku rafineriju pa ni Total nije
izuzetak. Privremeno ili ne za sada nije ni bitno. Drugo makar u nekim
rafinerijama je promenjen “asortiman” baznih ulja koja se proizvode.
Bilo je toga i ranije ali ovo se nakako prebrzo odigralo, verovatno sa
uticajem krize evrozone.
Total ima stabilne poslove i na drugim kontinentima, naročito
Američkom. Ni u Aziji nisu slabi, mada zavisi i od ugla gledanja. Sve u svemu,
verovatno je poslovanje u Evropi nešto što kvari planove poslovanja a “tu je
pred nosom”.
Dakle, kod nas (Srbija i okolina) Total nije baš jeftin brend ali se
sve više profiliše i zauzima poziciju nižih cena za (jedan) premium brend a u
odnosu na mejdžorse mi samo Chevron/Texaco konkurišu na sličan način. Elf se čak
gura unutar ekonomske klase. Ovo je veoma zanimljivo jer se time dugogodišnja
izgradnja ovog brenda u premium kategoriji sada ubrzano troši. Znači da se ili
Elf trajno gura u jeftinu i (makar dugoročno) prosečno kvalitetnu klasu ili
(verovatno i/ili) na duži rok gasi što je na nekim tržištima najavljeno (USA);
pominjane su čuvene tablice konverzija sa Elf-a na Total.
Bilo kako bilo cene od cca. 5€ (ili čak i manje) za litar sintetike
(makar 5W-40) ili 6-7€ za 5W-30 u maloprodaji jesu povoljne ali i “nategnute”.
Podsečam da iako postoje načini i za manje, dobro 5W-40 ulje teško može biti
ispod 3€ (proizvodna) a 5W-30 sa skupljom aditivacijom (viši ispunjeni
standardi) i nešto iznad toga. O ovome više na kraju teksta.
Raznim izvorima sam saznao i cene Elf-a i Total-a u jednom delu Zapadne
Evrope koje su manje-više “šok” cene i iznenađujuće niske. Ne bih ulazio u
detalje (a i poverljivi su podaci) ali ako možete prodavati sintetička ulja ispod
4€/l na bačvu (makar i serviserima koji uvek dobijaju specijalne cene) a ni
INEO serija nije imuna i bez poreza je ispod 5€/l nešto je tu baš ili MNOGO
DOBRO ili MALO LOŠE.
Elf je (naravno) još jeftiniji.
Stoga su cene u Hrvatskoj, Srbiji ili nekoj okolnoj državi ITEKAKO
moguće. Tačno da treba dodati transportne troškove kao i zaradu uvoznika,
distributera i porez (PDV) ali je sve to moguće uz male marže. Dobro za kupca,
sasvim sigurno, no koliko je dugoročno moguće uz prepoznatljiv kvalitet, nešto
je o čemu ćemo pričati za koji mesec ili godinu.
Nema razloga sumnji da ta ulja ispunjavaju sve standarde ali ipak može
da navede makar na pomisao da su formulacije “cenovno dorađene”. Naravno,
jedostavnije objašnjenje može biti i u velikim zalihama, bilo gotovog proizvoda
bilo baznih ulja.
Dakle, za sada samo dobrobit za kupca te se to mora pozdraviti.
2) CASTROL
Castrol pa jeftin? “O čemu ovaj priča” – pomislili ste.
Dakle, ovako: Castrol će neminovno biti i u tekstu “(jeftino) skupa
ulja” ali je došao u situacije da boje skupog brenda pre svega brani EDGE
serija.
Magnatec nije jeftin u prodaji ali jeste za distributere!
To što su ista ili jako slična ulja prodavana (ali samo na određenim
tržištima u Evropi) jeftinije od Castrol-a (slično Elf-Total relaciji) nije
ništa čudno i “legalno” je. Ipak kao da ni to nije bilo dovoljno.
Kada sam prošle godine video izvozne cene za Castrol ulja, imao sam
sumnje da se radi o nekoj “akciji” većih razmera međutim kada se one protežu do
današnjih dana (verovatno će zbog skuplje nafte biti malo korigovane).
Kako god, nije neka tajna da Castrol Magnatec 5W-40 možete kupiti po
3,50€ ili manje (za litarsko pakovanje; prim.aut. 01-Sept.-2012), zavisno da li kupujete jednu paletu ili ceo šleper Castrol
robe. Tačno da uvoz, prevoz, carina
(koje možda i nema ili je simbolična, doduše) i zarada uvoznika/distributera
to mora da natera na bar 6€, ali to je još uvek “jeftino ulje” (ili bi moglo
takvo biti, mada su cene obično veće od 7€).
Ako je sve kako treba (isti kvalitet kao ranije), ovo je nešto što kao
i kod Total-a, jako pozitivno ukoliko nema za nameru da izbaci slabije igrače
iz igre pa posle opet “Jovo, nanovo” i opet budemo imali cene Castrola, Elf-a
ili Total-a od 10-tak € za litar (ne računajući najskuplja ulja, nego “običnu”
5W-40 “sintetiku”).
3) TEXACO (Chevron)
Ovaj se mejdžors dobrano povukao iz Jugo-istočne Evrope, što se tiče
proizvodnje ali naravno nije prepustio (ni ta) tržišta samim tim. Ako je u
Italiji Gazprom-u prodao proizvodnju uz to je išla i predaja distribucije što
im u krajnjoj liniji ide i u prilog (verovatno uz nadedene količine). Ipak
dugoročno to nije baš dobar posao jer će G pre svega gledati svoje interese i
kad-tad preuzeti (makar deo) tržište C/T-a.
Bilo kako bilo, ovde su stvari makar najjasnije. Proizvodnja i
centralna distribucija u Belgiji, cene već par godina najniže od svih mejdžorsa
(pa i sad negde između Elf-a i Total-a, mada može biti i skuplji).
Još i privatne robne marke (poput Slovenačkog Petrol-a) pa eto vama
jeftinog Tecaco-a, po ceni ispod mnogih jeftinih ulja (i svakako manje poznatih
brendova).
Toliko za sada. Biće tu bar i verzija 2.1 u kojoj će biti više o
jeftinim uljima nacionalnih kompanija, što bi trebalo da zaokruži priču o
jeftinim uljima ili uslovno jeftinim uljima.
A za kraj (ovog serijala) će biti reči o skupljim uljima, zašto su
takva i da li su zaista neisplativa ili nije baš tako kao što se čini na prvi
pogled.
Dakle, nisam protiv niskih cena mejdžorsa ako iza njih ne stoji veći
cilj, i dugoročno veće cene (pa nam svima nama ove niske mogu presesti).
P.S.
Treća bazna grupa ulja je i pre najnovijih poskupljenja bila na nivou
od oko 1600-1700€ za tonu (berzanske cene za EMEA tržište; oko 1800$ u USA)
tako da je to u litri “sintetičkog” ulja predstavljalo nekih 1,2€. Skuplji aditivi
(za takav tip ulja) su morali činiti još toliko, tako da se cena od 3€ po
buretu u fabrici mogla nekako i postići (pa i nešto niže). Litarsko pakovanje u
distribuciji bi moralo biti bar 20% više te je očigledno da su cene (gore
pominjane) još uvek iz zaliha i bez kalkulacija sa cenom nafte od preko 90€ za
barel. Na sreću, nafta je sad baš na toj granici (a bila je i preko 92€) pa
osim neminovne korekcije cene baznih ulja (do 5%) ne treba očekivati prevelike
oscilacije u cenama maziva. Naravno dokle god cena nafte ne pređe 95€ (zavisno
od kursa ali čuvenih “psiholoških” 120$) po barelu.
Sve je u granicama mogućeg ali očigledno neuobičajeno za dugogodišnje
uspostavljene relacije.
Sami razmislite koliko je uticaj krize a koliko drugi faktori. Sigurno
je kriza spustila cene ili ih držala istim čak i za skuplju naftu (ne
zaboravite, nafta je od kraja maja pa do početka avgusta bila nešto i
jeftinija).
Ipak, proizvodnja na granici rentabilnosti nije dugoročno izvesna.
Nemam razloga da sumnjam u ovako ugledne kompanije, ali jedno od sledeća dva
(makar dugoročno) je neminovno:
1) Povećanje cena
2) Smanjenje kvaliteta
Dok ćemo prvo (svi zajedno) lako primetiti (kao kada je Lukoil završio
promocionalni period izuzetno povoljnih cena a trajalo je i više od godinu
dana), ovo drugo nećemo tako lako uočiti. Ostaje uverenje (ili nada) da nas
veliki neće izraditi jer do sada nisu ili je bilo medijski praćeno (kao kada su
prelazili sa pravih na uslovno sintetička ulja, krajem devedesetih) te da je
vrlo verovatno da ćemo znati za “nove standarde” koje će pre ili kasnije
prihvatiti i manji od njih.
Za sada se zna da više (u Evropi) nema PAO-a u 5W-30/40 uljima (a nema
ni estara ili ima u simboličnom procentu ili je praćeno visokom cenom (Motul,
EDGE, Mobil 1) pa je najviše sintetike u
izuzetno skupim (još uvek) 0W-20/30 uljima. Kako god III bazna grupa je sve
bolja pa su 5W-30 ulja (uz jake aditive) bolja nego ikad, mada Low SAPS ima i
drugu stranu, kao u slučaju CD/vinil, a to je da donekle i smanjuje cenu, nekad
baš u sistemu aditiva a nekada jer izvlači više iz bazih ulja manjeg kvaliteta.
U svakom slučaju 5W-40 i 10W-40 se čine najviše pod uticajem “proguravanja”
jeftinije II ili (eufemistički) II+ bazne grupe ulja te da se deo cene obara i
na taj način.
Ne znači da to rade ovde spominjani (ili da ne rade ne spominjani) nego
kao opšti princip industrije maziva.
Uostalom zaista bih voleo objašnjenje za “HC Synthetic Techology” ili
slično na nekim od 5W-40 ulja (slično ima i na Mobil 3000 a o drugima i da ne
pričamo). Šta to zaista znači? Ja ne znam, osim da može biti izgovor za
prethodno rečeno (“piše vam na etiketi”) a da sigurno SUGERIŠE (bar) III baznu
grupu ulja (praktično sintetičkih u današnjem smislu reči).
Dakle da li je neko ulje 5W-40 PS ili sintetičko ili “full” sintetičko …
sve je teže reći i sve je manje važno (cena će vam kazati sama ili će uskoro
svi isto raditi pa je zaista svejedno, ako već nije bilo – JUČE).
