Mitovi i legende o motornim uljima (drugi deo), Myths and Legends about engine oils (part two)

Legenda #1: Sintetička ulja su uvek bolja. (Mit #7.4) Zato se uvek trebaju koristiti samo ona.

Objašnjenje legende:

Sintetička ulja jesu bolja (nije mit) ali …

Mineralna ulja mogu biti jednako dobra za mnoge slučajeve (nisu značajno inferiornija). Naročito ona sa dobrim paketom aditiva i koja imaju isti nivo kvaliteta (npr. API SL) kao neka sintetička ulja.

Da li je sintetika vredna veće cene (dodatnih troškova)? Ne uvek! Naročito kod starijih automobila koji nemaju visoke zahteve (API SG, SH ili SJ) i za intervale zamene od 5 do 10 hiljada km. Potrebno je neke od komercijalnih tvrdnji uzeti sa dozom rezerve. Uostalom, neke viskozne kategorije se ne mogu zameniti u 100% slučajeva (15W-40 sa 0/5W-40 ili 20W-50 sa 5/10W-50).

Legend #1: Synthetic oils are always better. (Myth #7.4) Therefore, always should use only those.

Explanation of legend:

Synthetic oils are better (it is not myth) but …

Mineral oils can be just as good for many cases (not significantly inferior). Especially those with a good additive package and which have the same level of quality (eg. API SL) as a some synthetic oils.

Is the synthetic worth the extra cost? Not always!  Especially in older cars that do not have high requirements (API SG, SH or SJ) and change intervals of 3 to 6 thousands miles. You need to take some of the commercial claims with some caution. ). After all, some viscosity grades can not be replaced in 100% (15W-40 with 0/5W-40 or 20W-50 with 5/10W-50).

Legenda #2: Sintetička smanjuju potrošnju goriva.

Nije baš mit ali nije baš tako kako izgleda. Viskoznost je mnogo značajnija za uštedu goriva. Manji je udeo osobina sintetičkog ulja u tome. Kod motora pogotovu kao i u slučaju “mineralnih sintetika” (SHC). PAO ulja (i estri, doduše nešto manje) zaista mogu smanjiti koeficijent trenja ali je to značajnije kod menjača (i menjačkih ulja) i uopšte prenosnika nego u motoru. Dakle nešto je do sintetike ali je više do manje viskozosti, koju ona imaju.

Napomena: Ako koristite sintetička 5W-30 umjesto mineralnih 10W-30 očekuje se da će potrošnja biti 1-2% niža. Izvan grada bi bilo (max.) 1% (i to je više zbog organskih Mo aditiva nego zbog sintetičke osnove) i za gradsku vožnju 2-3% ili čak 3-5% u zimskom periodu. Ali, očigledno je da je potrošnja goriva manja više zbog niže viskoznosti na niskim temperaturama i u početnom periodu od vožnje kada motor nije na radnoj temperaturi.

Legend #2: Synthetic oil improves your fuel economy.

Not exactly a myth but it is not as it seems. Viscosity is more important to save fuel. A smaller part is in properties of synthetic oil. In particular when engine oils are in case and in case of "synthetic mineral" (SHC). PAO oils (and esters but as no. 2) can actually reduce the coefficient of friction but it is important for gears (and gear oils) and general transmissions than the engine. Therefore something is due synthetics but more is to less viscosity which they have.

Remark: If you use synthetic 5W-30 instead of mineral 10W-30 it is expected that fuel consumption would be 1-2% lower. Outside of city it would be (max.) 1% (and it is more due to organic Mo aditives than to synthetic) and for city driving 2-3% or even 3-5% in the winter. But it is obvious that fuel economy is more due to lower viscosity on low temperatures and in initial period of driving when engine is not on working temperature.

#8

MIT: Ulje treba menjati na 3-6 meseci i na 5000 do 7500km.

Stvarnost:

Ulje se menja prema preporuci proizvođača vozila. Intervali zamene ulja mogu biti mnogo duži, 30.000km ili čak 50.000km (u Evropi) [ili do 15000 milja u Americi].

Pogled sa strane: Ako ulje menjate mnogo češće nego što je neophodno, vi prosto povećavate troškove podmazivanja i imate mnogo više rabljenog ulja. Vidi takođe #8.1 i # 8.2

MYTH: Oil should be changed every 3-6 months or 3,000  to 5,000miles.

Reality:

Oil should be changed according to the manufacturer’s recommendations. The oil change intervals could be much longer, 30,000km or even 50,000km (in Europe) [or to 15,000 miles in US].

Side way of the myth: If you changing the oil more often than necessary, you simply will have higher costs of lubrication and much more wastes oil. See #8.1 & # 8.2 also.

# 8.1

MIT: Možda (i) ne moram da menjam na kraće vreme ali time produžavam vek motoru.

Realnost: Potpuno pogrešno. To uopšte neće pomoći u odnosu na dobro odmeren interval zamene.

MYTH: Maybe I do not have to change oil in shorter intervals but it prolongs engine life.

Reality: This is completely wrong. That does not gonna help in relation to well set change interval.

# 8.2

MIT: (Ali) ja vozim po gradu i to su teški uslovi pa moram da prepolovim ili još više smanjim normalan interval zamene ulja. Uostalom to tvrdi i proizvođač vozila.

Realnost: Po ovome, i ako je istina, većina automobila trebaju da menjaju ulje po preporuci proizvođača vozila za teške uslove vožnje.  Gradska vožnja samo po sebi to nije.

Pogled sa strane: Ovo je za dužu priču. Čak ni taksi vožnja NE mora (ali može) automatski da znači izmenu za teške uslove vožnje. Možda samo ne treba ići na maksimalnu vrednost intervala zamene i ništa više od toga.

MYTH: I drive almost entirely in the city. These are the difficult driving conditions. Therefore, I need to halve or more reduce oil change intervals. After all that says and the vehicle manufacturer.

Reality: According to this, and if it is true, most cars should have their oil changed on the manufacturer’s recommended for severe driving conditions. Urban driving by itself is not.

Side way of the myth: This is a longer story. Even the taxi driving does not have to (but can) be condition for the heavy-duty driving . Maybe you just need not to go to maximum change intervals and nothing more than that.

#9

MIT: Sipanje ATF-a (recimo 20-30% u ulju) pre zamene (uz rad motora na leru) će očistiti motor.

Realnost: Ovo je loša ideja.

Objašnjenje: Ima mnogo boljih načina da se očisti motor (vidi tekstova na blogu o tome). ATF nema deterdženata (ili ima vrlo malo) a sami disperzanti nisu bog zna kakva garancija da će se motor isprati. ATF ima nisku viskoznost pa na tome (verovatno) i počiva mit, ali to nije dovoljno.

MYTH: Adding a some ATF (eg. 20-30% in oil) to your engine before an oil change (with some engine idling) will clean the engine

Reality: This is a bad idea.

Explanation: There are many better ways to clean up the engine (see this blog posts about it). ATF has no detergents (or very little) but dispersants that are not guarantee for the engine flush. ATF has a low viscosity and (probably) it is basis of the myth, but it is not enough.

#10

MIT: Ulje iz bureta je nižeg kvaliteta. (košta manje, zar ne?)

Realnost: Ulja iz većih pakovanja su jeftinija ali je kvalitet isti kao u litarskom pakovanju. Razlika u ceni ambalaže je uzrok za nižu cenu. Ovo važi za renomirane proizvođače inače malo istine u tome može da bude.

Pogled sa strane: Dve činjenice ostaju nesporne. Iako je u buretu isto ulje kao i u flaši, lakše je da ono, zbog nepravilnog skladištenja i dugog vremene pražnjenja bureta, više i brže izgubi na kvalitetu. Osim toga, većim pakovanjima se lakše manipuliše; uključujući i falsifikovanje.

MYTH: Bulk oil is of lower quality than bottled oil. (costs less, isn't it?)

Reality: Bulk oil price is generally less expensive, but it is the same quality as packaged product. Difference in the size of the container is reason for lower price. This is true for reputable manufacturers in other cases a bit of truth can be for it .

Side way of the myth: Two facts remain indisputable. Although in the barrel is the same oil as in the bottle, it is easier, because of improper storage, or slow emptying of the barrel, to lose the quality much faster. In addition, larger containers are easier for manipulations; including forging.

P.S.

Čega ću se sve setiti (i naći u skicama) i šta sve ljudi (nesuvislo) pričaju o uljima, prosto je neverovatno. Mislio sam da završim u sledećem post-u ali izgleda da sam tek na pola posla.

I wanted to finish in the next post but it seems that I'm done only half of the job. Quantity (and kind of) false claims about motor oils is amazing.

Mitovi i legende o motornim uljima (prvi deo), Myths and Legends about engine oils (part one)

# 1

MIT: Jedan brend motornog ulja je bolji od drugog zato što daje veći pritisak ulja na meraču.

Stvarnost:

Pritisak ulja u sistemu prvenstveno (i praktično jedino*) zavisi od viskoznosti ulja u datom trenutku. Viskoznija ulja obično stvaraju veći pritisak ulja. Uzmite u obzir da viskoznost zavisi od temperature tako da je i pritisak ulja takođe zavisan od temperature (ulja). Slični uslovi rada nisu dovoljni za poređenje jer temperatura ulja zavisi i od vremenskih uslova. Ulja različitog kvaliteta a iste viskozne gradacije bi trebala da daju sličan pritisak ulja u sistemu.

Podled sa strane:

Često se (kod multigradnih ulja) pritisak ulja koristi da bi se procenilo da se ulje (polimeri) “razbilo” što ima malo zasnovanosti ali je isuviše neprecizno za prave zaključke.

MYTH: A brend of motor oil is the better then other because my engine shows higher oil pressure.

Reality:

The pressure of oil primarily (and practically only) depends on the viscosity at the time of measurement.

Oils with higher viscosity usually show higher oil pressure. Take in mind that viscosity depends on temperature so the oil pressure is also affected by temperature. Similar operating conditions are not enough for comparation ‘cos oil temp. depends from weather conditions. Oils of different quality, of the same viscosity grades, would be expected to give the similar engine oil pressure.

Side way of the myth:

Often (for multigrade oils) oil pressure is used to estimate the broke up of oil (polymers) that has little grounding but is too imprecise to make conclusions.

* pri istom nivou (istoj količini) motornog ulja, naravno; at the same level (same quantity) of motor oil, of course.

#2

MIT: Ne mogu se mešati mineralna i sintetička ulja (nastaje gel - ?!?).

Stvarnost: Mineralna i sintetička ulja se mogu mešati. Druga je stvar što to nije dobra praksa i nema mnogo smisla, osim u hitnim slučajevima.

Pogled sa strane:

Mit potiče iz ’70-tih i početka ’80-tih XX veka kada je bilo zrno istine u ovakvoj tvrdnji. Ne važi bar četvrt veka (neverovatno koliko su neke stvari ukorenjene).

Myth: You can not mix mineral and synthetic oils.

Reality:

You can mix mineral engine oils with synthetic ones. It is just not good practice and there is no point, except in an emergency.

Side way of the myth:

The myth comes from the 70s and early 80s of the twentieth century when there was a grain of truth in this assertion. Not valid at least a quarter century (amazing how some things are rooted).

Aneks: Ima i tvrdnji da posle mešanja mineralnog ulja i sintetike ulje PENUŠA. Jedina pena će biti kad pobesnim zbog ovakvih gluposti (ili od silne priče).
Annex: There are also claims that after mixing mineral oil and synthetic, oil FOAMING. The only foam will be when I get angry because of such stupidity (or a lot of talking).

Aneks 2: Osnova mita je činjenica da mešanjem veoma različitih tipova ulja može dovesti do problema. Veoma različitih tipova ulja (u industriji). Reduktorska ulja sa turbinskim ili oba sa nekim hidrauličnim ili slično. Problem je u hemiji (aditiva). Dobar savet je: ako niste sigurni, ne mešajte (tako) različita maziva.

Annex 2: Base of the myth is fact that mixing very different type of oils could lead to problem. Very different type of oils (in industry). Gear oils with turbine oils and both with some hydraulic oils or similar. It is chemistry (of additive) related problem. Good advice is: when you are in doubt, do not mix different lubricants. 

#3

MIT: Koristio sam godinama (preporučeni) Brend ulja; sada ne mogu da promenim proizvođača.

Stvaranost:

Proizvođača ulja (brend) možete promeniti u svakom trenutku, vodite računa da koristite isti nivo kvaliteta koji je preporučio proizvođač motora.

MYTH: I’ve used Brand X in my engine for several years; Now I can’t switch brands.

Reality:

You can change the brand oil used any time, just continue to use the same high quality level recommended by the engine manufacturer.

#4

Mit: Ne smete mešati ulja različitih proizvođača.

Stvarnost:

Ovo samo nije najbolja praksa. Međutim neće biti ozbiljnih problema ukoliko dodate ulje drugog proizvođača istog kvaliteta. Mnogo je važnije održati potrebnu količinu (nivo) ulja u motoru.

Myth: You can’t mix brands of motor oil.

Fact:

Mixing brands is just not the best practice. However, no serious problems will occur if you add a different brand of equivalent quality. It is more important to maintain proper oil level.

#5

Mit: ne treba se dosipavati ulje izedju izmena (!?)

Realnost:

Ovo je već veoma opasan mit. Lošiji savet od ovoga teško da ćete dobiti. Potpuno netačno i veoma štetno!! Ulje treba dosipavati u cilju održanja potrebnog nivoa ulja u motoru.

Pogled sa strane:

Moguće je da ulje ne treba dosipavati ali samo u slučaju kratkih intervala izmene (5000km ili 7500km). To nikako ne znači da to ne treba raditi ili da je loše (upravo je suprotno).

Myth: You should not top up the oil between oil changes (!?)

Reality:

This is already a very dangerous myth. You will hardly get worse than this advice. Completely false and very harmful! You should top up the oil in order to maintain the required level of oil.

Side way of the myth:

It is possible that you should not top up oil but only for short oil change interval (3000miles or 5000miles). This does not mean that it should not be done or that it is bad (just the opposite).

#5.1

MIT: Kada počneš (zapravo AKO dosipavaš*) da dosipavaš ulje tvoj motor je zreo za generalku.

Stvarnost:

?! (ko li je smislio ovakvu glupost? Udruženje mehaničara?)

MYTH: When you start (IF you top up**) to top up your engine oil  is ready for overhaul.

Reality:

?! (who do you think came up with such nonsense? Mechanics Association?)

* Ako počneš da dosipavaš u slučaju da je između zamena potrošnja bila od max. do min. (oko jednog litra) onda si se naravno samo opametio; čak iako je potrošnja sa tih litar (ili pola) porasla par dl ali ne raste progresivno, sve je naravno O.K.
** If you start to top up and you did not do it, you are just smarter than before (consumption was about 1 quart between changes); even if consumption raised for few dl and stop there, everything is O.K. (just check the level).

#6

MIT: Kad jednom sipate sintetiku u motor ne možete se vratiti na mineralno ili polusintetičko ulje.

Stvarnost:

Sintetička ulja su potpuno kompatibilna sa mineralnim i polusintetičkim uljima. Možete prelaziti sa jednog na drugo u svakom trenutku, promenite obavezno (kao i uvek) filter ulja pri zameni. Prelazak na mineralno ulje je loša odluka jer sintetička bolje štite motor. Opravdano je jedino zbog smanjenja troškova održavanja (u slučaju male godišnje kilometraže).

MYTH: Once I use synthetic motor oil in my car, I cannot switch back to conventional motor oil.

Reality:

Synthetic motor oils are compatible with conventional and part synthetic (blend) motor oils. You can switch between types of oil in any time, just change the oil filter (as always) when changing oil. Swiching from synthetics to convencional is bad decision for synthetic deliver superior engine protection versus conventional oils. Only justified due to the reduction of maintenance costs (in case of small mileage per year).

#7

MIT: Sintetička ulja su samo za nove automobile.

Stvarnost:

Sintetička ulja se mogu koristiti i kod starih vozila kao i kod novih, čak i kod onih kod kojih je korišćeno mineralno ulje.

Pogled sa strane:

Vidi: 7.1, 7.2 i 7.3

MYTH: Synthetic oil is only for new cars.

Reality:

Synthetic motor oil can be used in old as well as new cars, including vehicles in which conventional oil was previously used.

Side way of myth:

See: 7.1, 7.2 and 7.3

#7.1

MIT: Pri prelasku sa mineralnog na sintetičko prvo morate koristiti polu-sintetičko ulje (i to više puta).

Stvarnost:

Ne morate! (možete ali nije obavezno)

Pogled sa strane:

Možda (ali samo MOŽDA) pri prvoj zameni sintetika brže potamni i potrošnja ulja bude nešto veća. Možda je dobro prvi put skratiti interval zamene. Pri sledećoj promeni sve je O.K. (treba biti uporan a ne zbog manjih porblema odustajati).

MYTH: When switching from mineral to synthetic, you must use a semi-synthetic oil (few times).

Reality:

You do not must! (you can but it is not necessarily)

Side way of the myth:

Maybe (just MAYBE) at the first oil change synthetic would darkens quickly and oil consumption could be slightly higher. Perhaps a is good to shortened the first drain interval. In subsequent change all will be O.K. (you have to be persistent and not give up because of minor problems).

#7.2

MIT: Sintetička ulja uzrokuju curenje ulja (iz zaptivki) kod starijih vozila.

Stvarnost:

Sintetička ulja prolaze testove kompatibilnosti sa elastomerima od kojih se prave zaptivke. Ako je staro vozilo (motor) u dobrom stanju i nema curenja sintetička ulja neće biti njihohov uzrok.

Pogled sa strane:

U retkim slučajevima (vozila starija od 30 godina) postoje izuzeci. Tadašnji materijali mogu biti značajno drugačiji od onih iz poslednje dve decenije. Naročito kod tadašnjih vozila iz Istočne Evrope i Rusije.

MYTH: Synthetic oil cause oil leak (from the seals) of older vehicles.

Reality:

Synthetic oils are tested to ensure that they are compatible with the elastomeric materials from which all automotive seals and gaskets are made. If an older engine is in good condition and does not have oil leaks, synthetic does not cause leaks.

Side way of the myth:

In rare cases (vehicles older than 30 years), there are exceptions. Then materials may be significantly different from those of the past two decades.

#7.3

MIT:  Kome je stalo? (do svega prethodnog); Starija vozila ionako ne zahtevaju kvalitetna ulja.

Stvarnost:

Stariji motori su podložniji habanju. Ovi motori zahtevaju kvalitetno podmazivanje da bi se zaštitili vitalni delovi motora i produžio njegov vek.

Pogled sa (druge) strane:

Više u sledećem delu (specifične potrebe starijeg motora)

Myth: Who cares? (for all above); there is no need to use quality oil for the old car.

Fact: Older engines are more prone to wear and tear. An older engine needs quality lubrication to protect main engine parts and ensure its longer life.

Side way of the myth:

More in the second part (specific needs of older engine)

P.S.
Mit 7.2 dopuna
Status ovog mita je zapravo: "moguć". Caka (uvek ima neka caka) je u tome što je stanje zaptivki  10 ili 15 godina starog automobila uvek pod znakom pitanja. Za još starije je lako reći da je loše, čak iako se to ne primećuje. Pod "starim vozilom" proizvođači ulja smatraju ona od oko (ili malo preko) 10 godina. Zato budite oprezni sa zaista "starijim vozilom". Zbog svojih interesa "uljari" nameću sintetička ulja i vozilima starim 20 ili 25 godina što može i da razbije ovaj mit. Iako će kod većine vozila sve biti O.K. treba biti spreman na zamenu zaptivki (koje su uglavnom već zrele za to pa će sintetika samo preblem istaći iako neće biti glavni uzrok). 
Myth 7.2 amendment
Status of this myth is actually a "possible". Catch (there is always a catch) is that the condition of seals for 10 or 15 years old car is always in doubt. For even older is easy to say it's bad, even though it does not notice. Under the "old vehicles"  oil producers consider it around (or just over) 10 years. So be really careful with the really "older vehicle". Because of their interest "oilers" impose synthetic oils for the vehicles that are 20 or 25 years old which can break this myth. Although the majority of vehicles will all be O.K. you should be ready to replace gaskets (which are mostly already ripe for it and the synthetic will only point out that but will not be the main reason).

P.P.S.
Tekst o mitovima (i legendama, ovo je malo drugačija kategorija) sam obećao još na početku pisanja bloga. Sa zakašnjenjem od 4 godine je ugledao svetlo monitora. Taman za leto i ove vrućine (preko 30°C) pre par "teških" tekstova (ostavljam za jesen).
Text about the myths (and legends, this is a little different category) I promised at the beginning of writing a blog. With a delay of 4 years it has seen the light of the monitor. Just right for the summer and the heat (above 90°F) and before a few "difficult" texts (I leave them for the fall).

(asocijativni) tok svesti; Stream of Consciousness (narrative mode)

Optima ... moglo je i u tekst o novinama, mada nije bilo uputno jer se radi o „starinama“. Kako god, zgodno je nastaviti baš sada (a odavno gledam da udenem negde, prvobitna ideja za nastavak serijala „do meseca i nazad“ ali nikako da takav tekst napišem).

Zastava 101B iz ’77. sa pređenih nešto preko 200 hiljada km. Čovek moj kolega do prošle godine (on u penziji a ja promenio firmu). Znao sam da vozi Pasata 1.9TDI mlađeg od 10 god. pa sam se iznenadio kada me je prvi put povezao „žutom ’ticom“. Priča klasična: prirastao mu uz srce ... dobar i dalje za lokal i poslove u selu ... odbija da kapitulira, pod godinama i kilometrima. Koliko će još šasija izdržati, videćemo ali mi je ovde zanimljivija priča o motoru ovog young-timer(a).

Kako je održavan? „Crna“ Optima (Super Visk, 15W-40) od prvog do zadnjeg dana! Ulje menjano na 5000km ± 10% (više plus, retko ispod), jednom do dva puta godišnje. U početku vožen oko 10 hiljada km godišnje a kasnije oko 5000km pa sad i manje (godišnja izmena ulja). Filter ulja je (do skora) menjan na dve zamene ulja (10 hiljada km ili manje), a u poslednjih 10-tak godina ide uz svaku zamenu ulja. Frad, naravno!

Lepo radi, ne trese, ne troši ulje ... dobro vuče. Naravno, koliko je do Modriče a još je više do porekla jer je ovo jedan od poslednjih sa Fiat motorom (proizveden ’76-te). Ti su lako prelazili i svih 250 hiljada km a do toga se još nije stiglo (makar godine uticale kao da je svih 400).

Ništa posebno ne sugerišem, eto tako, zanimljivo je.

Kad smo već kod Zastave, a ono čovek mi u Bugarskoj (na moru) traži gde da kupi karburator za Skala GT 55. I mic po mic, ispriča mi on da ima taj automobil još od ’87. i da iako ima drugi ovaj ne menja jer ne posustaje („vi se šalite“, rekoh nekoliko puta, dok čovek prosto nije počeo da me vuće za rukav da vidim, što mi nije baš trebalo). Koliko je prešao? – pitam ja. Ne znam! – odgovara, na 170 hiljada sam mu stavio od Lade (kada se brojčanik pokvario) pa ne pokazuje isto, ali sam i taj „okrenuo“ ... negde oko 300 hiljada. A šta si mu od ulja sipao majstore?! Tu smo se tuc-muc razumeli ali prvih par godina „državno Bugarsko“ (ne sećam se više koje) pa i posle uglavnom njihovo (Insa i Prista) ali posle čak i Shell (i sa drugih pumpi, OMV na primer). Kako god, 15W-40 sipano isključivo. Za primorje drugo nije ni bilo za preporuku a moglo je i 20W-50 makar posle 100 hiljada km ali čovek je dosledan. Kako je karoserija izdržala (i šta je radio u vezi nje) nije mi poznato a toliko vremena ni on ni ja nismo imali.

Uf! Još malo pa tekst za Zastava forum što nije bila ideja. Osim toga intenzivno se preračunavam kao (i kad) da dopunim flotilu (ne prodajem crvenka, za pare koje mogu da dobijem ... ma nema šanse makar ga vozio još par godina) a stižu informacije o „besmrtnosti“. E ali ... niti je 2006. Ono što su bile 1987. a naročito 1977. a i tehnološka zastarelost je tolika da već pristajem i na bižuteriju koja neće raditi posle 15 god. i 250k km, auto treba i menjati (a i oba „svedoka“ imaju druge, modernije, automobile – što je pravo navaoručenije priče: čuvaj starudiju i koristi ali kao auto br. 2 ili 3).

Kad smo već kod odmora, nemoguće je zaobići pitanje goriva u susedstvu. Ovog puta (opet) Bugarska. Cene su „tu negde“. TNG je bio 1,18 (1,12 do 1,20) na magistralama i auto putevima, retko skuplji, a u naseljenim (gradovi srednje veličine) mestima i nešto manje (leva), 1,12-1,13. To je 0,58 do 0,61€ za litar ovog goriva (67 do 70 din. po kupovnom kursu). Dakle, isto ili neznatno manje nego u Srbiji. Kvalitet? Razlike su (moram da priznam) sve manje ali ostaje da je Lukoil TNG u Bugarskoj bar za nijansu bolji nego(li) ovde i da je Shell (makar bio i Vitogas) još uvek u nijansama bolji od svih. OMV je nekako dobar i tamo i ovde pa je taman negde između. Naravno ovo su samo utisci, pre svega po potrošnji ali i „vuči“ (što se oseća kod slabijeg automobila, krcatog „do krova“). Ovde je NIS nekako odigrao najbolje i (osim za zimski ... tek ćemo videti) kod TNG-a uspeo da se udene u (makar) (istočno)evropske tokove. Konačno i neopozivo.

O dizelu ne bih mnogo pričao jer (to) gorivo ne koristim. Za razliku od Makedonije i Grčke gde je (evro) dizel osetno jeftiniji od benzina, u Srbiji su cene iste ali je paritet u Bugarskoj još nepovoljniji pa je dizel za malo skuplji od benzina (2,61:2,53). Naravno, ima i aditiviranih dizel-a ali i kod nas se (sramežljivo) pokazuju (MOL ... Eko). Za razliku od Srbije tamo ih ima kod svakog većeg (internacionalnog) distributera gorivom.

Benzin. O ovome će najviše biti reči. Prvo o kvalitetu. Ponavljam da je NIS konačno ustalio (celokupne količine) Euro 5 kvalitet (ovog) goriva (EN 228:2009). Ispunjava sve zahteve. Naravno posle godina lagarije većina će ovo prihvatiti tek u toku sledeće godine. Mnogi od vas (legenda) su sa druge strane sasvim u pravu kada kažu da je gorivo u Zapadnoj Evropi bolje. To niti sporim niti ću u skorije vreme. Jednostavno to je činjenica. Pa u čemu je onda stvar? Nis-ovo gorivo je jednostavno standardni kvalitet, ispunjenje zahteva i ništa više. Ovo garantuje da sa motorom neće biti problema i da će specifikacije porizvođača biti ispunjene (potrošnja, snaga, obrtni moment). Ali ovo je samo ulaznica u svet kvalitetnih evropskih goriva, i to je ono što se u Bugarskoj prodaje kao A95H. Da bar ima i A98H pa još i nekako ali – jok! Ima, doduše, kod EKO-a, čiji je 98 oktanski benzin upravo to: A98H. Cene su bile 2,53 i 2,66-2,72 leva (1,30 i 1,36-1,39€).

Naravno to su standardna ali skoro na svakoj pumpi je bilo i (dodatno) aditiviranih benzina. Počevši od onih sa 95 oktana (Ekto, Lukoila ili V-Power Fuel Saver Shell-a) sa cenama između A95H i A98H, Shell čak bliži prvim (imaju ih i Eko i Omv), preko „Blue Force“ od 96 oktana (i aditiviran) do specijalnih goriva od 100 oktana. Najčešće se radi o aditivima za čišćenje dizni ali još češće „multifunkcionalnim“ gde se osim toga obećava ušteda goriva i/ili veća snaga motora (uz bolje „podmazivanje motora“). Ovo ne mora biti netačno ali je caka u tome što se procenti od skromnih 1% (za snagi i obrtni moment) na nižim obrtajima penju na značajnih 5-7% tek na visokim obrtajima što većina (koja vozi penzionerski, makar zbog potrošnje) neće primetiti. Ušteda na gorivu je još skromnija i bar u reklami ide „i do 5%“ što je u stvarnosti 0,5-2% zavisno od uslova rada motora.

Skeptici bi rekli da je od svega toga slaba vajda, i da veća cena ne opravdava rezultate. Tu su donekle u pravu jer se na kraju u najboljem slučaju korist potre sa cenom, ali 3-5% veća cena nije toliko nedostižna ili preterana. Uvek ću glasati da imamo izbor, opravdan ili ne, svejedno. Lično mislim da je za većinu manja korist od štete ali da je kod starijih (i slabijih) automobila kao i sportskih dobro sipati „dorađene“ („dopingovane“) verzije. Takođe su (kao što sam pre par tekstova već rekao) visoko oktanski benzini dobra kupovina za motore sa visokim kompresionim odnosom. Čisto oktanima „zasićeni“ benzini su i najbolja kupovina (100 oktana) jer su sa cenom 2,70-2,75 (u to vreme, pre 10-tak dana) bili jako blizu A98H gorivu a jeftiniji od „nabudženih“ 98-ica.

Na kraju, ali ne i po značaju, kralj svih benzina (makar u pasivnim krajevima): Shell V-Power Nitro+ (sa min. 100 oktana). Cena ... prava sitnica: 2,99 (1,53€). Ali kada ste no. 1 cena uvek ide neproporcionalno (nelinearno, eksponencijalno) sa kvalitetom (ili kvalitet logaritamski sa cenom).

Ovo gorivo ima i hemijski sastav koji omogućava par % veću snagu, obrtni moment ... i garantovano veću potrošnju (iako i za to proizvođač navodi skromnu uštedu) jer ćete gaziti nemilosrdnije nego bez njega.

Da li sam odoleo da ne sipam ovaj benzin (iako sam išao na TNG oko 85% puta a bez toga bar 90)?

Ne, naravno. Desetak litara (na već pola rezervoara, oko 20lit.) donela su novi kvalitet ... jednostavno kada puni idete 110-120km/h uz 5-6% uspona (5. brzinom), sa 55ks i puni „ko oko“, ne treba vam laboratorija da bi dokazala da li se nešto dobija, dobija se itekako. Naravno, „ledeno hladna“ elektronika će kod većine automobila „ubiti“ ovakav užitak, ali bi smanjenje goriva moglo da bude u nekoj meri (par %), što neće opradvati cenu ovom benzinu ali će makar vratiti pola razlike u odnosu na standardno gorivo, taman koliko da se sipa i bez neke potrebe.

Gde su odmori tu je i leto, a gde leto tu su i visoke temperature. Sa visokim temperaturama ide i da poneki motor prokuva.  Statistički jako malo, možda tek 0,01% vozila (za ceo period). Ne, neću davati savet šta raditi kada se to desi (postoje razni saveti tog tipa na net-u), nego (naravno) kako to sprečiti.

To vam se neće desiti ako vam je ispravan termostat. I ako nemate taloga u rashladnom sistemu. Podrazumeva se ispravna pumpa za vodu i ventilator.

Zvuči prosto. Ali kako to primeniti u praksi.

Osim provere na razne načine (od uključenja ventilatora do provere na kojoj je to temperaturi) i uopšte posetu servisu (što starije vozilo to veća preporuka) ono što spada u preventivno održavanje a nije sve napomenuto u uputstvu vozila je:

1) Redovno menjajte RT (rashladnu tečnost). To je na 2 do 5 god.

2) Svake druge zamene RT-a promenite i termostat. Ovo je uopšteno pravilo i svakako ne toliko obavezno ali je činjenica da mnogi zanemaruju činjenicu da iako termostat može raditi 10 ili 15 god. bez problema (pa i više, a obično se nikada ne menja preventivno nego kad „crkne“), može otkazati (i obično je tako) bez najave (još gore ako smao ne radi dovoljno dobro). Što je stariji, verovatnoća se povećava.

3) Ne koristite čistu vodu, naročito ne „česmušu“, bez obzira što je leto. Iako je toplotni kapacitet vode veći od vodom razblažene RT, a i prelaz toplote je bolji (a i manje je korozivna od RT). Zašto? Za česmušu je jasno: stvoriće se talozi (karbonatni) pa ste nadrljali. Za destilovanu vodu razloga ima nekoliko: nema inhibitora korozije, tačka ključanja je niža, „strujanje“ tečnosti je manje izraženo (nema gasova, doduše nema rastvornih ni u dobroj destilovanoj ali se lakše rastvaraju u istoj tokom punjenja sistema, provere, ekspanzione posude ...) i slično. Minimalno koristite 30% (zapravo 33% vol. Ili 1:3) RT čak iako zimi ispuštate vodu ili dolivate po litar-dva 100% RT. Za leto (toplu klimu) je idealno koristiti nešto razblaženije RT (oko 40%), kao što za hladniju klimu treba 55-60% što se u većem delu Evrope (pa i Balkanu, naročito tu jer ima ekstrema koji su u kraćem trajanju kao kod obe vrste klimatskih zona) svodi na najbolji kompromis: 50% (za celu godinu).

4) Držite motor čistim, kao i hladnjak. I spolja i iznutra. Hladnjak se valja isprati prilikom zamene RT, a motor redovnom zamenom ulja.

5) Ulje koristite ili „year around“ (celugodišnju viskoznu gradaciju) ili malo viskoznije (ako dva ili više puta menjate isto u toku godine) ali ne preterujte. Manje viskozna ulja (čak) bolje hlade motor.

Otprilike je to ono najvažnije. Uz sve ovo da navedem specifične slučajeve motora koji „guraju“ visoke temperature a sve je ispravno. Ovde nije rešenje koristiti specijalne RT koje ključaju na preko 150°C a nikako obične 100%. Eventualno se sa 60-65% RT ovaj problem još ponajbolje rešava. Rashladni sistem (hladnjak) je pod nekim pritiskom (1,5-2bar) pa voda tu ključa na oko 115°C. 50% RT ključa (već) na oko 125 a malo više koncentracije i preko 130. Više od ovoga je na svoju štetu (i bez „kuvanja“ može se oštetiti glava motora i zaptivke). Još da pomenem i motore sa vazdušnim hlađenjem. To je posebna priča ali samo da pomenem par stvari. Prvo: ispravnost ventilatora (te električne instalacije) je od primarnog značaja, način vožnje je veoma bitan (to znaju oni kojima treba) i što se ulja tiče: ovde je ulje najbolje menjati pred leto i sa „taze“ uljem ići na odmor.

A osim motora pregreva se i vozač (putnici) pa je potrebno izvršiti servis klime (zajedno sa uljem za podmazivanje kompresora) ali to ćete ostaviti da uradi neki servis. Vaše je da (možete i sami) zamenite filtere klime i odete do servisa gde bi izvršili servis klima uređaja (što NE podrazumeva punjenje rashladnim fluidom, to je već intervencija i dodatno će koštati ali ako mora da se uradi, idealno je vreme pre polaska na odmor). Po potrebi uraditi i dezinfekciju istog, obavezno ako se osećaju neugodni mirisi iz klime a poželjno po planu servisiranja ili nakon 2-3 godine. Poželjno je takođe (osim zamene filtera) ovo uraditi i prilikom kupovine polovnog auta. E sad, ako idete u Francusku a menjate rashladni fluid, pazite da ne bude „stari, loši i zli“ R-134a da vam se ne desi isto što i kompaniji Mercedes-Benz čija su nova vozila „proterali“ iz te zemlje jer imaju upravo ovaj rashladni fluid a ne  R1234yf  koji je PROPISAN od strane EU birokrata (još 2011. Koliko razumem slučaj, ali naročito od 1. januara ove godine). Mercedes je nastavio sa „starim, dobrim“ R-134a i sada se njihovi novi automobili ne mogu registrovati u Francuskoj.

Šta reći? Smešno! (ne, nije žalosno, mada će biti uskoro). Kada su R-1x proglašavani dijaboličnim jedinjenjima koja uništavaju ozonski omotač* (osamdesete godine prošlog veka) pa devedesetih zamenjivani „ekološkim“ R-134a, onda se niko (od industrije) nije posebno bunio što je R-134a mnogo bliže R-1x nego R1234yf njemu (svega nekoliko puta manjeg efekta „staklene bašte“ od R-1x tipova a par stotina puta većeg od R1234yf, što se uništavanja ozona tiče ... tu se iznose posredni uticaji sa opet sličnim odnosima). Dakle, ekološki kada treba a neekološki kada se proizvodi i u poslednjem selu Afrike ili Azije. Sve je jasno ali je još smešnije što se Mercedes poziva na „sigurnost putnika“ (da nisu zabrinuti i svoje kupce zbog povećanih troškova?! Celih 40€ na 40 hiljada za neki model C klase). Ono što je činjenica je da se R-134a pali tek na 734°C a novi 1234 (da li sledi 12345...) već na „niskih“ 405°C, kao i da ne pravi eksplozivne smeše dok potonji ima donju i gornju graničnu koncentraciju (dobro utvrđenu). Ovo vodi ka tome da je sada (tek) posle dvadesetak godina došla ekologija u pravi prvi plan, a sigurnost je nešto drugo, ako ćemo tako onda su stari R-11 bio još bolje rešenje. U svakom slučaju ni Mercedes ni instituti za bezbednost vozila nisu stručni (makar akreditovani) za oblast hemije tako da će u svakom slučaju Honeywell (Dow Chemical, Du Pont ...) lako dokazati da su u pravu. To da li je propis na mestu (i da li je tajming za njega bio pravi) je takođe posebna tema, kojom neću da se bavim.

* nikada sa jakIm dokazima, što je posebna priča, ali nešto što ima 4-5x veću gustinu da stigne do 25km i to tamo gde je pritisak atmosfere skoro nula (nekoliko stotina Pa) ... kako vam zvuči? Kao samoubistvo uz 117 uboda nožem u leđa? Pa tako nešto.

Propis je propis, pa Mercedes (na žalost, inače bih navijao za njih) nije u pravu. Gde su bili pre par godina pre donošenja propisa? Razlozi za ovakvo ponašanje su razni ali to nije tema ovog teksta. U svakom slučaju navijam za Mercedes i/ili nemačku auto-industriju zbog lobiranja da se posle 2020. zastane sa nerazumnim propisima za smanjenjem CO2 emisije kod motora SUS.

Zašto nerazumnim? Posena je priča (za ceo jedan, poseban, tekst).

Kako god, visoke temperature se podcenjuju a akumulatori (baterije), rashladni sistem i sistem podmazivanja su makar jednako opterećeni kao i na previše niskim temperaturama. Zapravo i više, jedino što je vozilo zimi teže pokrenuti zimi, zato i većina menja RT pred zimu (a mogla bi i trebala možda i pred leto), a takođe i akumulatore i ulje. Sve se može i preokrenuti. O promeni ulja (motornog, naročito) ću dopuniti tekst (odavno planiram, a komentar jednog, anonimnog, čitaoca će to ubrzati) „four seasons“ sa malo cepidlačenja oko te teme. Kod akumulatora je priča kraća, a promena u maju ili junu može biti mnogo bolje rešenje jer se mogu naći i netom proizvedene jedinice (mada kao i uvek treba proveriti datum prodaje, može biti i nerasprodatih količina od prošle zime, mada vam to i u toku jeseni ne gine, sa još negativnijim posledicama) te se od takve promene može i profitirati; osim toga, leti se više koristi vozilo pa će i akumulator biti dopunjen i dočekati zimu u „punoj formi“ a ne sa „polovičnom formom“.

I nešto mi (tok misli) kaže da je bolje da ovde stanem. Sledeći tekst (i naredni) biće mnogo konkretniji (naravno). Ovo je mali predah od velikih vrućina i obaveza koje pritiskaju (sa rokom za juče ili do kraja avgusta).