Jedan kratak tekst pre
ozbiljne i “teške“ teme o suštini proizvodnje (proizvođača) maziva (u Evropi,
bar), o kojoj razmišljam da bude „no comment“ što bi većina stalnih čitalaca
dobro razumela, ali zbog višestruko više povremenih, ipak ide uz (masne, debele)
komentare.
Radni naziv ...
menja se iz časa u čas, trenutno je „Ko vas hebe u motor – zašto, koliko i kako?“.
Nakačiće mi se
gomila tantuza i mamlaza ali ... „no more mr. nice guy“, retke ali i RETKE (ko
proliv) komentare, diletanata, brišem u sekundi (čim ih spazim, za sada svega
par za par godina a i to ću rasčistiti, čim budem stigao), naročito
nepotpisane, a potpisane ostavljam neko vreme pa lete uz oznaku IQ-a (ispod 20,
0, negativna vrednost, minus beskonačno, imaginarna vrednost). Malicionzni
lete, potpisani ili ne. Vređanje bilo koga pa i moje malenkosti neće biti
dozvoljeno (više nikada; zašto da pljuje neko ko je školu posećivao u noćnim
satima, posle večere, nekog ko je išao u jutarnjim satima, pre doručka?)
Dakle, šta vas još
može sablazniti?
(osim teksta koji
sledi)
Iako je nekoliko
čitalaca (a još više „slobodnih mislilaca“ koji su tu u prolazu) zamerilo
(delimično bejaše u pravu) nedovoljno konkretnosti u tektovima o gorivu,
trebali bi da znaju ono što su tek pre mesec dana pročitali u novinama ili
net-u (poznato mi bilo još tad).
Dakle, 110 kontrola
od kojih 1/5 loše gorivo. 22 pumpe. A ja tvrdio da je gorivo bolje nego ikad?!
Dakle, gorivo jeste
bolje nego ikad ali situacija je takva-kakva je. Iskreno sam očekivao tek 10%
ali je bilo duplo više. Zašto?
Idemo od početka.
Rafinerijski bi
verovatno prošlo 100% uzoraka (ionako sve ide iz NIS-a). Iz uvoza (već spada u
distribuciju) bi kod zvučnijih imena bilo slično a sveukupno bi prošlo bar 95%.
Međutim pumpe su već „kritično mesto“. Za veliku brojku su zaslužne velike
kompanije koje su deo maloprodaje prepustile (manjim) privatnicima
(franšizing). Gde se gorivo kvari? Pa od rezervoara distributera pa nadalje.
„Izveštaj“ NIJE
NIŠTA BOLJI od mojih tekstova JER NIJEDNO
(?!) IME nije pomenuto (a ja da
nešto kažem, pa nek kažu državni organi, što bi se oni bojali ... ). U prvim
izveštajima nije bilo ni naznaka a kasnije su naveli gradove i broj pumpi na
kojima gorivo nije bilo dobrog kvaliteta. Precizno, nema šta.
Osim toga u
nedostatku laboratorije i usluga istih nisam u ravnopravnom položaju (ne
računajući mogućnosti inspekcije prilikom uzorkovanja), ali bih od tih 110
našao bar 23 loša uzorka ne ispitujući „po slovu zakona“ (jasno je valjda). No
i zakonska procedura nije toliko loša, samo kad bi se još neko time bavio
(uzorak od 110 pumpi nije mali ali na 6 meseci ili godinu dana daleko od
dovoljnog).
TNG nije bio „meta“
pa tu i nemamo podatke.
I tako iz dva-tri
različita medija (iz istog izvora informacija) saznajemo (šturo) da na 22 pumpe
gorivo (makar to bilo i lož ulje i u međuvremenu ukinuti D2) nije bilo dobro te
da su podnete i 22 prijave. Pa u drugim novinama kažu 8 krivičnih (što bi
značilo da je 14 samo prekršajnih, ili možda i ne). Pola će se kroz pravni sistem
provući (makar jeftino, ako ne i bez posledica) pa od toga niko vajdu neće
imati. Da li je izrečena mera zabrane rada (makar određeno vreme?). Tome se
možemo nadati ali po svemu sudeći – NE. Od svih slučajeva 5 ili 6 su vezane za
benzin (nije rečeno šta ali verovatno oktanski broj te sadržaj olova), srećnih
13 je u vezi dizela (o tome malo kasnije) a 3 se odnosi na lož-ulje, gde šteta
ne može biti velika, makar sam pre 25 god. iskusio zapušenje dizni na furuni, a
ko sipa u motor, zna se, sam je preuzeo odgovornost.
Takođe se navodi da
je 35 tona D2 otpisano i poslato na reciklažu (ili možda rafinerijsku preradu,
verovatnije) jer je klasifikovano kao OTPAD. Zamislite šta ovaj „otpad“ može
učiniti motoru.
I na kraju se navodi
(iz dobro obaveštenih izvora) da je dizel najčešće padao na utvrđenom dodavanju
baznih (mineralnih) ulja. Dobro, nije baš kao otkriće Amerike, jer je ovo
postalo „popularno“ još osamdesetih a naročito od '90 i opšte je poznato (kao
paradoks viška baznih ulja pri preradi nafte). Naravno zvanično se to ne
odobrava i uopšte je van zakona ali ko zna koliko hiljada tona su progutali
motori u vreme lošijih goriva (pa čak i Euro 3). Od Euro 4 norme, common rail i
pumpa-dizna (PD) motora, stvari se komplikuju pa iole više baznih ulja sigurno
kvari ispunjenje norme čak je i sumpor postao stavka koja se ne ispunjava ali i
cetanski indeks kao i drugi parametri. Skoro je da se pukne od smeha to što su
bar boš-pumpe bile podmazne – samo tako.
Tu ne mogu da odolim
a da ne primetim da je 5% bio-dizela više nego dovoljno za nadoknađivanje
„posnosnti“ (bio mit ili ne) ED goriva. Šta tek može učiniti 10% baznog ulja?
Na kraju, ako zbog 2
od 22 pumpe velikih proizvođača (distributera) cela stvar NE može u javnost,
valjda je bar 49% jasno zašto se i sam ne izjašnjavam (uz nedostatak kompletnih
informacija). Ostaje to da je (bar) onih 14 prekršajnih zapravo zbog problema
sa distribucijom, verovatno zbog niže tačke paljenja dizela (benzin u njemu),
što je i u BiH bio slučaj na više pumpi (u skorije vreme). Naravno sve se
dešava zbog cisterni koje nisu samo za jedno gorivo ili rezervoara (još i
gore). Ovo je bar lako „nanjušiti“ makar u stilu „sumnivo je“.
Ipak, sve je to
podnošljivo. Skoro je lako sa 98% sigurnosti naći pumpu gde je gorivo iz
rafinerije (ako vam se samo čini sumnjivom, izbegavajte a ako uliva poverenje
onda je to, to; brend znači te iako nije 100% ima uticaj, po logici što jači
(skuplji) to bolje, a Gazprom je trenutno vodeći (ne samo kao NIS+).
I to ne samo zbog
toga što je pre 10, 15 ili 20 god. bilo kao u ogledalu (možda je 1/5 pumpi bilo
O.K.) nego pre svega zbog toga što je i ono malo kontrole hrane sada sve više
pod znakom pitanja.
Iako su gledišta
saveza potrošača malo (uslovno rečeno, jer je osetljiva roba u pitanju, posle
lekova verovatno najznačajnija) medijski našminkana i zvuče katastrofalno,
istina nije daleko (od toga). Ako se par godina unazad ne radi unakrsna
kontrola kvaliteta, sve je jasno. Nije ni toliko do srećnih okolnosti pre
konzumiranja (kupovine) hrane (zvuči kao apokalipsa) nego je i do toga da
proizvođači sa dobrom praksom dugoročno gube bitku jer kvalitet mora da košta a
ako se nekvalitet prodaje u istoj kategoriji, posle par godina lošiji će
zauzeti više tržišta pa kada i bude objavljeno istraživanje može biti kasno jer
će nekoliko dobrih izgubiti od većine loših.
I tu dolazimo do
maziva. Ako se hrana kontroliše ali samo na osnovne i osetljive stvari poput
mikroorganizama (čisto da se ne zarazite istom) a i to nedovoljno, ako se
gorivo kontroliše tako što se to radi na par (2-3%) isporuka goriva (nadam se
da je toliko, jer je verovatno i manje) onda manje od 1% provera maziva (ako
nije i 0%) je nešto što otvara mogućnosti da se mune šarža od pre 10 godina,
propust u proizvodnji (reciklirati stotine tona košta, pa zamislite koliki je
rabat moguć, uh, samo za vas još 5%, a biznismen koji još misli da zna sve o
mazivima sav srećaj jer je za*ebao drugu stranu, ma šta će njemu stručnjaci,
šta oni znaju, kakve analize, kakvi bakrači, oni bi kupili 10% skuplje, pa još
ne bi ni prodali, samo cena znači prodaju, super brend po ceni bofl robe ... ma
ide, kao podmazano.
Zvuči sarkastično
ali ako se hranom još niste otrovali onda je bar 90% šansi na ni motor niste
oštetili (negativno delovali) lošim gorivom. Nema dovoljno podataka inače bi se
moglo izračunati statističkim metodama (vrlo precizno).
Ako niste kupili užegli zejtin
ne znači da niste i motorno ulje ali za ovo drugo je jako teško reći sa koliko
% ste sigurno sipali ono što na etiketi piše (piše i na tarabi) ili da li je to
bar zaista ulje koje ste hteli da kupite pa makar bilo i za nijansu lošije od
onog što treba da bude, što je mnogo, mnogo bolje nego naleteti na totalni
otpad ili bazno ulje bez imalo aditiva.
Najgore u svemu je
(ranije pominjano) to što se čak i sa sve analizama (makar rađen statistički
značajan uzorak) možete slikati. Zakonski utvrđeno je tek da ulje liči na
pravo, a kako će se ponašati u motoru posle 100rh ili da li zaista ispunjava
bar nešto od onoga što piše na etiketi ... to ćemo kasnije dok u međuvremenu
ljudima motori otkazuju, prevremeno se rade remonti (još ako se naleti na
„smeće“ od goriva, eto „veselja“, bez navodnika za majstorski esnaf, onaj
lošiji deo, većinski na žalost), menjaju skupi delovi (turbine, EGR ventili
...).
Mislite da je mnogo
bolje na zapadu? Bolje jeste ali ne toliko zbog mnogo više analiza (i tamo se
ne rade detaljne, osim u slučajevima kada je sumnjivo) nego zbog jednostavne
činjenice da onaj koji muti mora da nadoknadi štetu, e tu bi se baš naštedeli
sa dodavanjem ovoga ili onoga ili sa nižim kvalitetom. Noviji vozni park bi
osetio svaku mućku u toku sezone, pa bi se brzo otpetljalo. Ne kažem da nije
bilo ni tako, ali jednostavno ne može da opstane.
Dakle, nije više
gorivo posebno bolje tamo zbog boljih rafinerija jer osim NIS-a i OMV ima super
moderne rafinerije u regionu, slično i MOL sa par derivata dostojna najvećih i
najboljih (samo ih kod nas nema), itd. Problem je u tome što solidno (po
evropskim merilima) gorivo na putu do pumpe (i na njoj) doživi transformaciju
pa od labuda postane ružno pače, od dr. Džekila – mr. Hajd, od vina – voda.