Pola miliona, Half a Million

BROJKE, NUMBERS

Okrugla i značajna cifra je neposredni povod za vanredni kratak tekst (sledeći takav tek na „milionče“). Kako je brojač „okačen“ tek kasnije prave cifre su u tom trenutku (oko 500.000 na brojaču) bile:

    265.183 poseta

   155.072 pojedinačnih korisnika

   540.614 pregleda stranica

Za nešto manje od 5 godina sasvim dobro. Dakle, ako sam napisao da ne mogu da utičem ni na 2,5% korisnika, to nije tačno ili je tačno samo u smislu da NE mogu da ubedim 2,5% korisnika automobila ŠTA (tačno) da kupe ali na bar 2,5­% mogu (i verovatno indirektno jesam) da utičem da za sebe kupe bolje ulje i ne pate od predrasuda. Kako je oko 80% korisnika iz Srbije ispada da je njih 120.000 u 5 godina posetilo sajt a većina njih je tu zalutala, nije im se svidelo ili se nisu snašli (oko 60% njih koji su ostali na jednoj stranici i otprilike toliko koji su tamo bili manje od 30 sekundi). Ostaje oko 50.000 što zaista dođe nekih 2,5% korisnika automobila u Srbiji iako je tih „2,5%“ bilo rečeno figurativno.

Može se reći da je uticaj i na oko (bar) po 1% u zemljama bivše SFRJ, naročio jezički bliskim.

Ovo nije neka hvala ali nije mala stvar. Kad sam počinjao, par stotina ljudi je bilo cilja grupa (doduše toliko je „zagriženih“ članova, pa ni tu nisam omašio).

Sve u svemu, 0,5% ili 5% (preko onih koji su pročitali) manje je važno ali to je već „armija“ ljudi na koje sam (nadam se pozitivno) uticao da makar obrate pažnju na to šta sipaju u svoje motore i da ako ih tema više zanima i nešto nauče uz pronalazak „perfect match“-a za svoj automobil. Što je opet manje bitno, i odgovarajuće je u redu.

Ovoliki broj poseta me pre svega čini odgovornim za sve što napišem a manje mi hrani sujetu.

Možda je i razlog da ne bude više tekstova, jer nije toliko da mi treba vremena koliko koncentracije da bih napisao bilo koji novi tekst.

Iskreno, posle par hiljada sati, nije mi ponestalo volje koliko su me sustigle druge obaveze. No nastaljamo druženje uz uslov da nije „hitno“ (napisati nov tekst ili odgovoriti).

Same cifre su varljiva stvar i retko kad pokazuju kvalitet nečega. Ako uzmem „youtube“ kao reper, onda sam sustigao neke od poznatih estradnih zvezda, ne samo domaćih (lokalnih) nego i svetskih (makar onih starijih). Pomalo me je sramota da Bob Geldolf za zvanične spotove za par godina skupi svega 200.000 (osim „I don’t like Mondays“ – koja srećom ima preko milion), a pomalo mi jeste krivo što nisam sustigao neke koji su pretegli milionče a nisu ništa naročito (ni u muzičkom smislu niti u popularnosti), ali nije bitno jer igra velikih brojki je samo statistika, uticaj na ljude je malo drugačiji.

Čudan je svet, sve je čudniji.

Naravno da broj poseta ne znači mnogo, inače bi Psy-eve milijarde za Gangnam style presudile, ovako ostaje da je to samo najpopularniji spot svih vremena ali 99% ljudi (koji su ga gledali) će se lako složiti da nije (daleko od  toga) i najkvalitetniji.

Dakle, ovo nije glasanje pa ko ima više on je pobednik i „uzima sve“, ovo je proces razmene informacija i znanja, bez obaveza da se čovek tome posveti (ja jesam ali ne još zadugo).

Uglavnom, velike zvezde sa preko 50 miliona ću dostići (ovim tempom) tek za 500 godina, međutim, obzirom na jezičke barijere ekvivalent bi mogao biti već za 10 godina (ala je vreme relativno).

Ali da ne idem daleko, već da najavim bar sledeća dva teksta (sigurno u februaru, obećavam):

„kako se završava papazjanija“ i  „Power of Africa“.

Kao i završetak priče o baznim uljima u martu. Posle slede aditivi do leta pa malo odmora za sve nas i u septembru „opet u školu“ sa nekim novim temama.

P.S.
Zaključak (poentu) sam ostavio Vama (čitaocima), ali možda bolje da je naglasim:
Kad svi zajedno (nevezano za ovaj blog) učinimo da KVALITET bude i POPULARAN onda će i ova planeta biti bolje mesto.
Opet ostavljam Vama da to postignete i nađete način (očigledno da sam samo manjim delom uspeo u tome).

Shell HX serije drugi deo, Shell HX# part two

(GTL Technology - RESISTANCE IS FUTILE)

Shell je mal(k)o dopunio svoj asortiman na šta me je podsetio jedan od čitalaca pa je red da dopunim tekst  iz juna prošle godine.

Dakle, radi se pre svega o serijama HX5 i HX7, ostalo sam napisao.
(podnaslov je manje u vezi sa ovim, naročito HX5 ali je to tema drugog dela teksta)

HX5

Kao što sam tada napomenuo, visoko kvalitetno mineralno ulje sa novijom generacijom aditiva sa većim dejstvom, što omogućava čistiji motor i duže intervale zamene. Dok je HX3 sasvim u redu za vozila do sredine 90-tih (sa API SJ) ova serija ispunjava API SL i time je pogodna i za one do kraja 90-tih pa i prvih godina aktuelnog veka.

Ako je HX3 za do 7500km ili u gradskoj vožnji do 6000km (može naravno i manje ali nije potrebno), HX5 je sasvim O.K. i za do 10 hiljada km. Namena, naravno, pre svega za vozila starija od 10 god. ili za novija ali starije konstrukcije motora. Sasvim je u redu i za starije motore (GII ili GI) pa je prednost HX3 pre svega ako se vozilo ne upotrebljava mnogo (do gore navedenih kilometraža godišnje) kao jeftinija a zadovoljavajuća alternativa. Čak ni „troškarenje“ ulja više nije ekskluziva HX3 serije jer to pokrivaju i HX5 i HX7 sa višim kvalitetom proizvoda.

Iako Shell ne naglašava, moguće je da HX5 serija ima i nešto (naravno manje od pola) HC ulja u sebi, mada to nije izvesno (izjave po ovom pitanju su im tipično advokatske).

Da podsetim: HX5 (bez dodatnih oznaka) je ulje sa API SL/CF i sa ACEA A2.

Diesel varijanta ispunjava API CF i ACEA A2/B2 pa je očigledno prvo pogodnije za benzince a ovo za dizele iako je moguće i obratno (kod starijih modela).

G je varijanta „GAS“ za hibridne pogone (benzin/TNG) sa istim specifikacijama kao i „obično“ i malim međusobnim razikama.

Noviteti

E (obično i diesel) su varijante u 10W-30 viskozitetu, što je pogodno za neke japanske/USA automobile i/ili hladnija područja. Istih specifikacija kao i obično HX5 ulje, znači i istog sastava aditiva, samo od manje viskoznih baznih štokova i sa manje polimera.

AJ je „isto“ to samo još više prilagođeno japanskim automobilima (motorima) te je prvi izbor gde je fabrička preporuka 10W-30 uz ILSAC GF-3 (praktično API SL).

Obe verzije unapređuju efikasnost, tj. smanjuju potrošnju goriva.

K – najveći (i najmanje očekivan) novitet.

(svakako NE smanjuje potrošnju goriva)

Ovo je HX5 u 15W-50 verziji! Korak dalje u odnosu na 15W-40 ili 20W-50 (HX3). Malo je mineralnih (ili te kategorije) ulja ove viskoznosti (Aral, OMV, Selenia; Motul) a svaka sličnost sa Motul 4000 je „slučajna“.

Kako god, osim veće viskoznosti ovo ulje ima i (kako Shell kaže) 30% više AW aditiva (čitaj ZDDP) u odnosu na HX 15W-40. Malo manje efikasni detergenti (ali i dalje 20% veće efikasnosti od standardnog mineralnog ulja, doduše u odnosu na 27% standardnih za HX5) ALI uz dodatak bustera (booster, dodatni paket(ić) aditiva) ima pomenuti višak aditiva protiv habanja.

Zašto je ovo urađeno (osim što je dozvoljeno zbog više viskoznosti)?

Zato što je namenjeno:

Oštrijem režimu vožnje (motori u solidnom stanju)

Starijim automobilima (motorima)

Da bi se poboljšao hladni start (smanjio negativni uticaj istog na niskim temp.)

Sve u svemu – „navali narode“. Ako vam par % veća potrošnja goriva nije od značaja a volite dužu vožnju u višim obrtajima, vučete prikolicu ili slično, a imate automobil iz osamdesetih i devedesetih (sa umerenom potrošnjom ulja) – evo (jednog od) idealnog ulja.

Uglavnom namenjeno tolijim klimatskim područjima pa je neizvesno koliko ga je lako naći. U svakom slučaju pre svega za motore sa više od 100 hiljada km (2000rh) koji su na početku svoje karijere bili podmazivani 10W-40 ili 15W-40 uljima. Takođe će smanjiti umereno povećanu potrošnju ulja („troškarenje“), naravno manje efikasno od 20W-50 ili HX3 K (25W-60), ali za tu fazu je čak i bolje (i više nego dovoljno).

Pogodno je i za duže intervale zamene (do 10 hiljada km) skoro kao i standardno HX5 ulje (naravno uz više polimera što je ipak za umerenije intervale zamene, do 125h ili 7500km).

Ispunjava iste standarde kao i HX5 (API SL/CF i ACEA A2/B2). Ovim nije za iole modernije (turbo) dizel motore.

Shell HX7

Slično HX5 seriji samo u višem rangu kvaliteta (i boljoj, PS – sintetskoj, osnovi). Dakle kvalitetnija bazna ulja (štokovi) i aditivi uz naravno veću (višu) cenu. Naravno gde mora, onda mora, a i gde ne mora ima koristi.

Obično je 10W-40 kao i diesel verzija.

5W-40 verzija je sada HX7 C i malo je modernizovana. Osim što je standardno ulje ove kategorije (MB 229.3 i API SM) ima i API SN, JASO SG+, Renalut RN0700 i 0710 ... što znači da ima i dodatni buster aditiva (makar začinski). Ovim je ostalo jeftinija alternativa Ultra verziji ali konkurentnije nego ranije.

HX7 E je jeftinija ali veoma kvalitena zamena uljima Ultra serije iz 5W-30 viskozne gradacije. Ispunjava API SN/CF, ACEA A3/B3/B4 i C3, MB approval 229.31, BMW LL-04, VW 502 00/505 00.

Kao i prethodno je (verovatno) smeša baznih ulja II i III grupe te kao takvo nestandardno PS ulje visokog kvaliteta (slično Motul 6100, 5W-40 ima i analoga u vidu 6100 u toj gradaciji). Dakle Shell za novija vozila po umerenoj ceni i naročito namenjeno smanjenju troškova održavanja automobila (motora) viskokih zahteva (API SN, BMW LL-04 ili ACEA C3) koji su prešli mnogo (preko 100, 200 hiljada) km.

HX7 G je  (naravno) verzija za TNG (metan) pogon. Ispunjava isto što i HX7 ali bez odobrenja. Razlike su veoma male, ali i u ceni pa je možda bilo i nepotrebno i uglavnom izbačeno zbog konkurencije (još uvek malo proizvođača ima baš 10W-40 „gas“ ulja, ali se broj povećava pa nisu, kao najveći proizvođač, da budu među poslednjima).

AJ i AJ-L diesel su zanimljiva PS ulja u 10W-30. Pre svega za Japan (Aziju), Australiju i USA ali bi bilo dobro takvog imati i na tlu Evrope (nadam se da će ih biti). AJ verzija je pretežno benzinska API SM/CF, ILSAC GF-4 a AJ-L dizel, uz (samo) ACEA B1 i JASO DL-1. Namenjena su (svakako) smanjenju potrošnje goriva (Low HTHS) kao jeftinija varijanta u odnosu na sintetička 5W-30 ali i kvalitetnija od 10W-30 mineralnih ulja (kao PS ulja).

I na kraju (najzanimljivije): HX7 K.

Ovo je ulje slično HX5 K ali višeg kvalitetnog ranga. Znači „PS+“ ulje u 15W-50 uz ispunjenje:

API SL/CF, ACEA A3/B3/B4, JASO SG+

Takođe sadrži 30% više ZDDP-a (Anti-wear agent) u odnosu na standardno HX7 10W-40.

Očigledno rađeno po uzoru na Motul 4100 15W-50 (i 6100 ali ono ostaje u prednosti zbog posedovanja brojnih odobrenja, za koje Shell verovatno neće ni potezati proceduru, jer da je hteo već bi to odradio; dakle "takmiči" se pre svega sa 4100 a 6100 ulju prepušta "tron" računajući da će razliku u ceni platiti tek neki % korisnika, pravih entuzijasta - tekst u kurzivu (italic) je dodat naknadno 25.01.2014. - prim. aut.).

Namenjeno pre svega za motore sa više od 100k km u sebi i/ili oštrijoj vožnji kao i smanjenju potrošnje ulja. U odnosu na HX5 ima i ACEA B4 pa je pogodno za mnoge moderne dizel motore.

Skuplja i kvalitetnija verzija HX5 K u odnosu na kog ima i manje polimera (zbog većeg indeksa viskoznosti baznog ulja) pa je otpornija na „razbijanje“. Uz to sama PS osnova omogućava duže intervale izmene (i do 15000km ali kod starijih automobila bolje je menjati na 10-tak hiljada km).

Shell je veoma dobro opredelio nivo kvaliteta (aditive) prema kategoriji kupaca. Na primer, retko ko kupuje 15W-40 uz ACEA A3/B4 već većina taj nivo kvaliteta vezuje uz 10W-40 (ili 5W-40) tako da je ACEA A2/B2 dobro određeno. Takođe su same (najprodavanije) kategorije (3, 5 i 7) proširene da za svaku potrebu postoji potrebno ulje a ako je kvalitet nedovoljan to pokriva viša kategorija. Veoma dobro ali svakako nije lako da se kopira jer traži veliko i raznovrsno (globalno) tržište. Naravno Shell to pravi po sopsvenim ambicijama i radi održanja pozicije no. 1 (uz USA brendove koje je kupio).

HX2 i HX3 su čisto mineralna ulja, a HX5 (kako već koje) su i delimično HC ulja (?), HX6 bi mogla biti ulja čisto II bazne grupe ili baš prava kombinacija I+III, dok HX7 je sigurno kombinacija II i III bazne grupe iz Perl-a, pogotovu 5W-30 varijanta (E) koja sigurno ima nešto base stock-a (trojke) iz druge grupe verovanto u kombinaciji sa III (gde postoje i veće viskozosti).

Teško je reći jer je na startu Shell krenuo sa 4 i 8 u III bazne grupe i 3 II ali su najavljena i druga pa je sve moguće a možda su kod 10W-40 prisutna i mineralna bazna ulja. U svakom slučaju 15W-50 HX5 je sigurno čisto mineralno ali je HX7 verovatno kombinacija mineralnih sa „osmicom“ iz Perl-a (ili bi ja tako voleo da bude). HX8 i Ultra su sigurno na osnovi iz GTL postrojenja (sve bliže, ako već nije, punom kapacitetu) koje prevazilazi (po proizvodnji) kapacitete za mineralna bazna ulja (ovog proizvođača).

A to treba i potrošiti ... Shell još uvek uživa u tehnološkom (doduše skupo plaćenom) vodstvu koje pruža ova (masovna) GTL tehnologija (jedini mada ne još dugo) ... dok bi ExxonMobil mogao da uzvrati krajem decenije „renesansom“ PAO baznih ulja iz etena ... no to ćemo tek da vidimo (otom potom) ... u krajnjem slučaju to je isto GTL tehnologija.

U svakom slučaju: Shell ulja nisu jeftina ali jesu kvalitetna. Možda (verovatno) Chevron ima bolji odnos kvalitet/cena ali je to tako i projektovano (forsiranje HC tehnologije). Tako da veliki jednostavno diktiraju tržištu i svoje bazne tehnologije praveći tako jedni drugima mesta ali i dovoljno mesta i za manje proizvođače. Ipak, manji su polako ali sigurno „sve ugroženija vrsta“ i glavni otpor multinacionalkama (u odnosu na duvandžije i pivarsku industriju) pružaju nacionalne kompanije (srednje veličine) kao i „ekskluzivni“ (ili po kvalitetu ili po niskoj ceni) manji proizvođači koji koriste njihove sirovine.

Dakle, to je jedini razlog što nema samo desetak proizvođača no tek ćemo videti kako će se završiti jer je sasvim izvesno da će (ionako većinski) kolač tržišta lagano rasti u korist giganata.

GTL tehnologija nije toliko ekskluzivna (samo) izuzetno zahtevnim projektovanjem (malo firmi to može dobro da projektuje iako je sama osnova relativno jednostavna) već PRE SVEGA visokom cenom investicije (EM je već ugovoreno postrojenje u Kataru prepustio Shell-u).

Isuviše skupo čak i za državne kompanije (država do 50 pa i 100 miliona stanovnika).

Kvalitet goriva je POTPUNO NEUPOREDIV sa bilo čim što može izaći iz „obične“ rafinerije (preradom nafte) po nižoj ceni.

Navešću samo primer dizel goriva. Dok su rafinerije na „čudu“ i granici mogućnosti sa 1 do 10 ppm sumpra, GTL ('ladno) ima NULA sumpora (deset do sto puta manje, praktično nula). Dobro 5ppm ili 0,5 ppm i nije neka razlika (bar do Euro 7 ili 8) ali je cetanski broj 75-80 nešto što i najbolje rafinerije mogu samo da sanjaju (sa 55-60).

Naravno, živi bili pa gledali, kako „zeleni“ sada brane „prljave tehnologije“ zarad „mira u kući“ ... standardima (omiljeno sredstvo).

Ipak, tehnološki razvoj je nezaustavljiv i svaka birokratska barijera se na kraju lupa o glavu onome ko je postavi. Bolje je pitanje: ko će sledeći (da se usudi) implementirati GTL? (pominjao se Lukoil) i kada će postati masovna tehnologija (uz smanjenje cene pogona).

Ovako ili onako, prirodni gas ima tendenciju pada cene (makar u odnosu na naftu) ali i ograničenje u isplativosti transporta, tako da tečni proizvodi svakako predstavljaju višu fazu prerade i izvlačenje više novca iz ove (mineralne) sirovine.

Ne bih smeo da se kladim ko će biti drugi, treći ili peti proizvođač sa ovom tehnologijom ali bih smeo da se kladim ko će sigurno ovo imati u svom dvorištu (u dvadesetim godinama ovog veka) ... toliko je lako pogoditi da neću ni napisati.

P.S.
Ovo je ujedno i 250. tekst na blogu, pa to moram da naglasim.
Takođe je na blogu i jubilarni prijavljeni čitalac Miloš Milekić pa ovim i zahvalnost za 175. registraciju na blogu.