Mannol – Nemačko a jeftino!?

Kao što imam običaj da kažem, Nemci su (bar) 80% hemije (sveukupne, koja postoji) izmislili, ostalo su čeprkali Ameri, Rusi i (tek u novije vreme) Japanci i Kinezi. Uz precepciju kupaca da nešto iz Nemačke mora biti bolje od Istočne Evrope (bilo koje zemlje) i automobilsku industriju koja je pozatvarala američku, Francuze i Italijane bacila na kolena, te Japance prinudila da ostanu prvi samo u broju proizvedenih automobila ali uz uštopovane cene, prosto se nametalo da neko smisli „biznis plan“ gde će se Nemačko a jeftino prodavati kao alva.

Tih devedesetih (kompanija je osnovana 1993 a brend Mannol nešto kasnije) je stvoreno više nemačkih kompanija na tu temu, ali izgleda da se Mannol najviše raširio po svetu (poput pandemije, u skoro 100 zemalja). Ravenol (o kome sam pisao) i Mabanol (o kome još nisam) su stariji brendovi, malo skuplji, još „nemačkiji“ i sa ambicijama o ulasku u premium klasu („premium light“), naročito Ravenol. Ovo je pokriveno i sa nešto više zvaničnih odobrenja, ali je i Mannol uradio ona najvažnija za svoja najprodavanija ulja.

Ipak od „nemačkog ulja za sitne pare“ nema baš mnogo u praksi, jer ta ulja (makar u početku, ali sve mi se čini i dan-danas ili do skora ili makar dobrim delom) pravi (naš stari poznanik) kompanija Wolf Oil Coorporation, sa viškom proizvodnih kapaciteta, vrlo dobrim kvalitetom, odličnim pogonom i naravno znanjem i iskustvom za proizvodnju maziva. Osim toga, geografski su na pogodnijem mestu (osim eventualno Hamburga) te postoji i ta komponenta za jeftiniju proizvodnju (inače ne bi bilo moguće). Radna snaga (najmanje bitna, jer u pogonu ne radi više od par desetina ljudi (i manje naravno, direkto) zbog velike automatizacije) je ionako na sličnom nivou sa platama, disciplinom i produktivnošću u malo zapadnijoj Belgiji. Bliži centar birokratije (Brisel) je takođe prednost, ali ovde je pre svega bila u velikim kapacitetima uz dugogodišnju tradiciju.

Toliko za uvod, prelazim odmah na proizvode uz naznaku da im je cena veoma niska. Npr. 15W-40 API SG/CD u litarskom pakovanju u maloprodaji (i to u provinciji) je tek 315 rsd (2,55€), a Safari (20W-50, API SL/CF) tek 365 rsd (2,95€). Još da spomenem i menjačko 80W-90 API GL-4 po takođe smešno niskoj ceni od 330 rsd (2,7€, neki cent ispod). Ne znam da li ću stići da pišem i o menjačkim uljima pa ovde samo da kažem da će to ulje biti verovatno sledeće u mom „crvenku“ (Zastava), ne toliko zbog niske cene koliko zbog GL-4 (dobro ima to i NIS, samo ne u mom kraju) i još više zbog 1,2-1,4% Olein (olefin, olefini ili alkeni - naravno, greška je u kucanju, prim. aut.)  sulfida, što je nisko i za GL-4 (dozvoljeno do 3%) što ga čini, verovatno, najnižim sadržajem od šire dostupnih ulja. Priča je poznata, gde su sulfidi (pa makar i u ulju) tu bakar (srebro) ne prolaze dobro.

Mannol engine oils – Preview

Legend+Ester 0W40

Zaista dobar naziv, Legen(darno) ulje. Ne samo što je 0W40 nego je i (delom) estarsko. Šta reći ... sjajno!
Ono što mu sprečava veću prodaju su verovatno nedostajuća odobrenja, ali ko kod se uklapa u napisano (iako MB nije zvanično) svakako mora da razmotri i ovo ulje.

Ispunjava: API SN/CF, ACEA A3/B3/B4, MB 229.3 (ovim indirektno i VW 502.00)

Karakteristike:

Gustina na 15°C, 842 kg/m³

Flash point COC                D 92, 224°C

Pour point D 97, - 50°C

TBN gKOH/kg: 10,16

Viskoznost na 100°C CSt: 12,55

Viskoznost na 40°C CSt: 68,2

Indeks viskozosti, 185

Naveo sam one najvažnije. Tačka stinjavanja (pour point) i gustina potvrđuju da je osnova sintetička (delom bazirana na estarskim sintetičkim baznim uljima). Po viskoznosti je blizu 0W-30, tj. kako to obično kažem „0W-35“. TBN je pravljeno po uzoru na Mobil 1 (preko 10) ali je (čini mi se) još bolje odmereno (slično Kroon Helar koje ima 9,7).

MANNOL Elite 5W-40 API SN/CF

Slično prethodnom ali bez estara (mada i dalje jako kvalitetnom osnovom) uz više ispunjenja raznih odobrenja (MB 229.3 je (npr.) zvanično). Veoma upotrebljivo ulje i verovantno jedno od (naj)prodavanijih u gami.

Ispunjava: API SN/CF, ACEA A3/B4, MB 229.3/226.5, OPEL GM LL-A-025/ B-025, PORSCHE A40, RENAULT RN0700/0710, FIAT 9.55535-M2 i VW 502.00/505.00.

Ovo je impozantna lista i time se svrstava uz ulja premium klase, te iako nisu sva odobrenja zvanično može se uzeti (uslovno) da su ispunjena.

Karakteristike:

Gustina na 15°C, 848 kg/m³

Flash point COC                D 92, 234°C

Pour point D 97, - 42°C

TBN gKOH/kg: 10,56

Viskoznost na 100°C CSt: 13,5

Viskoznost na 40°C CSt: 80,5

Indeks viskozosti, 171

Karakteristike su veoma dobre i ne zaostaju mnogo za Legen/Estar uljem. U praksi zanemarljivo.

Energy Formula PD 5W-40

Standardno ACEA C3 ulje koje ispunjava (i) VW 505.01 (FOord WSS-M2C917A) i MB 229.31

Dakako, ulja sa MB 229.51 su korak dalje, ali uz povoljnu cenu i gde „51“ nije obavezno, može biti isplatljivija kupovina.

MANNOL Diesel Turbo 5W-40

Ovo je tipično „multi-fleet“ ulje (za mešovite vozne parkove).

Ispunjava: API CI-4/SL, ACEA B4/A3 i VW 502.00/505.00

Naravno, prvenstveno za dizel motore, naročito dostavnih vozila (gde standardni odgovaraju). Može se koristiti i za teretna vozila (ali uslovno) i kod benzinskih (kada ih je manje u velikom voznom parku, naročito „srednje generacije“).

MANNOL Diesel TDI 5W-30 API SN/CF

Ovo je standardno ACEA C3 i Dexos2 ulje u 5W-30, uz VW 505.01 što se kod nas malo koristi, inače dobar izbor za mnoge Opel motore (od 2000 pa nadalje).

MANNOL Energy Ultra JP 5W-20 API SN

Jedno od retkih (osim Selenia 5W-20) ulja ove kategorije. Namenjeno pre svega modernim američkim automobilima, naročito Ford motorima ali i GM.

Ispunjava:

API SN, ILSAC GF-5, GM dexos1 (za benzinske motore) i „sve“ modernije Ford standarde:
FORD WSS-M2C945-A/B, FORD WSS-M2C930-A, FORD WSS-M2C930-B (extended drain capability), FORD WSS-M2C925-A, FORD WSS-M2C925-A/B, FORD WSS-M2C948-B, CHRYSLER MS-6395.

Takođe se može koristiti i za mnoga Japanska vozila, naročito ona koja se prodaju u USA.

O ovom ulju sam već pisao na CBC-u (forumu).

***

Od  „Low viscosity engine oils“ moram da pomenem dva koja nisu „low viscosity“ ali su se nekako našla u toj kategoriji.

Stahlsynt Ultra 5W-50

 Ovo „čelično-sintetičko“ ulje ispunjava: API SN/CF i ACEA A3/B3.

Dakle, pre svega je za benzince ali i dizele koji ne traže izričito ACEA B4.

Uglavnom namenjeno za „sportski orijentisane“ koji vole da „izađu“ na pistu (Navak) ili za mnoge gde je 5W-40 default a imaju pređenih 250 ili 300k km. Za peak-life fazu motora kako to (lepo) Mobil kaže.

Od osobina samo one važnije:

TBN gKOH/kg: 9,6; Viskoznost na 100°C CSt: 16,6; Viskoznost na 40°C CSt: 99,1 i Indeks viskozosti – 182.

TBN pristojno velika vrednost (i više nego dovoljna za sve pa i sportske ambicije). Viskoznost je tek malo prešla u SAE 50 oblast pa je više SAE „5W-45“ nego prava pedesetica. Uz veliki indeks viskoznosti projektanti su uspeli da visk. Na 40 održe na ispod (tačno) 100, što je odlično što se tiče zahteva ležajeva u motoru (za SAE 40 radno), tako da ulje neće gušiti ni motore u dobrom stanju (koji još mogu da koriste 5W-40 i ne troškare ulje).

Racing+Ester 10W-60

Ovo je 0W-40 „Ester“ (legenda) u viskoznijem izdanju.

Ima tačku stinjavanja (tečenja) od -40 °C što znači da je viskoznije na -25 od 5W ulja, ali da se može sa njima izjednačiti na još nižim temp. (-30 cel.).

Ispunjava: API SN/SM/CF, ACEA A3/B3/B4.

Ovo je klasično „racing“ ulje, više namenjeno starijim vozilima ili onim koji uz 10W-40 ili 5W-40 mogu da ih koriste (BMW i Alfa Romeo, kao što je u ranijim tekstovima pomenuto). Spada u „gušća“ 10W-60 ulja, na 40 cel. Ima celih 165 a na 100 °C 22,2 Cst. TBN je 10,22 što znači da (verovatno) deli (isti) paket aditiva sa 0W-40. Indeks viskoznosti (relativno) skroman: 161, što bi moglo značiti da ulje ima manje polimera od proseka za ovu klasu (i da je stabilnije, teže se „razbija“). No, to bi moglo da bude ali u praksi treba dokazati.

*****

Mannol svoja motorna ulja za putnička vozila klasifikuje u još TRI (3) kategorije:

1) OEM ulja.

Ova kategorija obuhvata moderna ulja i namenjena je pre svega servisima i za vozila novija od 10 god.

Ima raznih, 0W-20/30 i 5W-30/40 ali najviše 5W-30 ulja.

Treba ih birati prema uputstvu za vozilo (pa ako je ispunjen zahtev, eto „jeftinog a dobrog“ ulja za vaš motor).

Na primer:

MANNOL 7701 O.E.M. 5W-30 je Dexos 2 ulje, ACEA C2/C3; pre svega za Opel vozila.

MANNOL 7703 O.E.M. 5W-30 je ACEA C2 ulje (ispunjava i A5/B5) koje ispunjava PSA B71 2290 i namenjeno pre svega vozilima PSA grupe ali i novijim Fiat vozilima (naročito dizel).

7706 O.E.M. 5W-30 je za novije Renault motore, ispunjava ACEA C4 i RN 0720.

7707 O.E.M. 5W-30 je pre svega za Ford motore jer ispunjava FORD WSS-M2C913-C.

ITD. & SL.

Premium engine oils

Su ulja namenjena pre svega vozilima starijim od 10 god. Uglavnom su to 10W-40 ulja, a ima po jedno 5W-30, 10W-30 i 15W-40 ulje. Cene povoljne, pa su solidna kupovina. Kvalitet standardan, uglavnom API SL/CF.

Izdvojio bih par ulja iz ove kategorije:

Nano Technology 10W-40

Pre svega jer ispunjava API SM/CF a manje zbog „nano“ tehnologije (koja može biti bilo šta a ništa posebno). Kako god, naglašava se da se koriste HC bazna ulja i (dodatni?) aditivi na bazi nano tehologije.

Classic 10W-40

Ovo ulje kao da pripada premium klasi jer se navodi ispunjenje:

API SN/SM/CF, ACEA A3/B4, MB 229.1, RENAULT RN0700, VW 502.00/505.00

Favorit 15W-50

Na kraju ali ne i po značaju! Ovo je ulje zanimljivo kako zbog visk. Gradacije tako i ispunjenja zahtevnih standarda po čemu se može meriti sa npr. Total 7000. Tačka na i je API CF-4 (uz MAN 271) što ga čini odličnim uljem za mešovite vozne parkove, naročito srednje generacije. Ulje je standardno polu-sintetičko. Posebno je dobro za 10W-40 i 15W-40 default (motore) sa mnogo km u sebi ili pri prvih znacima troškarenja ulja.

Ispunjava: API SL/CF/CF-4, ACEA A3/B3/E2, MB 228.1/229.1, VW 501.01/505.00, MAN 271

Standard engine oils Standard engine oils

Ovo su ulja namenjena uglavnom vozilima iz 90-tih i 80-tih. Kvalitet je dobar za tu vrstu automobila i dostavnih vozila a cene su bolje (niže) čak i od istočno-evropskih proizvođača. Ovoj grupi pripadaju:

Diesel 15W-40 API CG-4/CF-4/CF/SL, Standard 15W-40 API SL/CF, Universal 15W-40 API SG/CD, Gasoil 15W-50 API SG/CD, Safari 20W-50 API SL/CF.

Prvo je dizel ulje koje može i u teretna vozila (pa i traktore i građ. mašine), opet jedno (dobro) multi-fleet ulje. Safari (već pominjani) je odlično ulje po niskoj ceni. Nema baš mnogo 20W-50 ulja sa API SL/CF na domaćem tržištu (pa ni u Evropi), pa je svaka ponuda dobrodošla.

U ovoj grupi je posebno zanimljivo (i) Gasoil 15W-50 API SG/CD.

Namenjeno pre svega benzinskim motorima, naročito ukoliko koriste TNG. SG je više nego dovoljno za ceo niz automobila: Golf I/II (pa i III), Opel Kadet „kocka“ i „suza“ (pa i Astra F), Ford Escort iz 80-tih, sva Zastava vozila (nova i stara), Lada Samara i starije, Aleko,  itd. (i sl.).

*****

Mannol prodaju trgovci (vlasnici brenda) koji su spojili rezervne delove i maziva i lepo (to) upakovali (sa sve mašnicom) u „Nemačko, od glave do pete“ ALI nemački je samo biznis, menadžment, reklama i ime.

Sve se to pravi (verovatno) širom sveta (a ponajmanje u Nemačkoj), ali dobro zvuči.

Pravljeno je da ispuni standarde, ali i da bude što jeftinije. Zato ne treba očekivati vrunski kvalitet („Nemački“) jer nije tako pravljeno (da bude).

Kao što su (nekoliko njih) na poljoinfo komentarisali, jeftino, dobro ALI da se menja na „default“ radnim časovima ili malo ranije („drži pritisak“ ali se razbije pri kraju servisnog intervala. Za cenu se isplati).

Mannol je dosta prisutan u Rusiji (bar bio), a ima i svoju „ispostavu“ u Letoniji (Latvia) u vidu brenda Pemco, što su verovatno ista (ili slična) ulja samo pod drugim nazivom (i još nižom cenom). Ova se možda prave i u Letoniji, pa su možda i malo nižeg kvaliteta, ali (bar neka) su ista samo sa različitom etiketom. Solidno, jeftino. Baš „(mnogo) dobro a (mnogo) jeftino“ nije, niti to može biti ali je veoma blizu tome i pravi brend za ova krizna vremena. Naročito je dobro za prostore (Balkan npr.) gde ljudi ne prelaze mnogo km u toku godine, pa razlika u kvalitetu u odnosu na premium brendove može i da se ne primeti a „olakšanje“ novčanika (bar pri kupovini) sigurno može. Ipak, na godišnjem nivou i za one koji prelaze (bar) 10 hiljada km, ušteda je ipak skromna, a za servisne intervale od 15000km kupovina skupljih brendova (i dalje) nije luksuz.

P.S.
Ovo je ujedno i jubilarni 300. tekst na blogu ... nije kome je namenjeno već kome je suđeno (nisam planirao baš za Mannol, ili bilo kog proizvođača, a za "jubilarni" opšti tekst, i nije baš bilo (možda za 500.).

Ravenol

Prvi deo je više “Ravenol – review (pregled)“ nego „full“ tekst, ali na taj načim može biti i koristniji (manje ću da „davim“).

Ovo je ujedno prvi od tekstova o „manjim“ (globalno) nemačkim kompanijama (koje su srednje veličine a mnogi brendovi prisutni na svim ili skoro svim kontinentima). Ovo sam trebao odavno ali ...

Odlikuje ih veliki broj odobrenja, veliki izbor proizvoda (mnogi koji nedostaju kod mejdžorsa), tipična nemačka pedantnost (visoka tehnologija i tehnološka disciplina ali i posvećenost i mnogo znanja) i na kraju ali svakako ne po značaju, veoma konkurentne cene (skoro bi se reklo NISKE).

Počinjem od Ravenol-a, pre svega zbog duge tradicije; većina drugih, ne računam Fuchs, to nemaju, pa čak i vodeći nemački brend (Liqui Moly), a mnoge srednje velike kompanije su ponikle 80-tih i 90-tih godina prošlog veka.

70 god. od osnivanja kompanije, 62 god. brenda ... za svako poštovanje.

Šta je glavna odlika Ravenol-a?

Izuzetno široka paleta proizvoda.

Po ovome su u rangu brendova sa velikim brojem proizvoda, kao što su: Kroon, Motul ili Wolf (naročito), Sintetička PAO ulja, ili PAO/estar kombinacije su sve ređe ali Ravenol ih (itekako) ima u svom programu. Dobro nije baš Motul sa celim serijama ali nije jedno ulje pa čisto da se hvale.

I izbor Visk. Grad. je zaista izvanredan. Kod menjačkih ulja i ne baš toliko, npr. nemaju 75W-85 (što im već zameram i gde bi morali da isto nađete kod Mannol-a) ili 80W-110 (Total), imaju egzotične VG kao što su 75W-110. Međutim kod motornih ulja tu je praktično sve:

0W-16, 5W-16 (!), 0W-20/30/40 (naravno), 5W-50, 10W-50/60 ... ali i 10W-30 kao i monogradna SAE 30, 40 i 50. Naravno uz sve standardne VG. (uzgred kod motociklističkih, iako to sad nije tema imaju i 20W-40 što je prepruka za mnoge motocikle iz 80-tih i 90-tih prošlog veka ili je dobro za one sa 10/15W-40 preporukom sa mnogo km).

Nedostaju samo (zaista ezoterična) 0W-50 i 5W-60 (ako u brzom pregledu nešto nisam propustio).

Proizvodni program motornih ulja se sastoji iz 4 grupe:

ClearSynto® (savremena, PS i pre svega sintetička ulja), standardna motorna ulja (pre svega mineralna), high-mileage (ulja za motore sa velikim brojem km) i Rallye/Racing serija motornih ulja.

Kod proizvođača sa tako širokom lepezom proizvoda, mora se napraviti dobar izbor inače ni dan od 25h neće pomoći. Lično sam se odlučio za ulja koja nisu standardna, a od njih više za one sa detaljnijim specifikacijama, koje se mogu i bolje (onda) komentarisati.

Formel Standard 10W-30

Kao što mu i ime kaže, ovo je ulje starih standarda za stara vozila (iz 80-tih ili ranije) a posebnost je u tome da je mineralno 10W-30, što je danas retko naći. Ovim se preporučuje kao ZIMSKO ulje u većini vozila iz 70-tih i 80-tih prošlog veka.

Ispunjava: API SF/CD i ACEA A2/B2.

Od tehn. podataka  bih izdvojio:

Indeks visk. je 144, tačka stinjavanja -29°C i sulf. pepela oko 0,8%.

Ovim je idealno za korišćenje do oko -20°C (ali ne i preko +20) i za vozila sa TNG instalacijom.

HVT (High Viscosity Turbo) SAE 5W-50 (High Mileage Oil)

Izdvojio sam ovo HM ulje (umesto standardnih 10W-50/60) jer je ovo HM ulje za malo modernije motore, pre svega one sa turbo punjačem (bilo dizel bilo benzin). Omogućava lakši start (naročito zimi) i uopšte je bolji izbor od 10W-40 ulja za 5W-40 default sa mnogo km (preko 200k).

Nije naglašeno ali najverovatnije je „full HC“ ulje, što nije loše. Trebalo bi da (donekle) smanji potrošnju ulja a ima dodatnu količinu aditiva za kondicioniranje zaptivki pa neće negativno (tj. hoće pozitivno) uticati na zaptivke starije od 10 god.

Ispunjava: API SN/CF, ACEA A3/B4, MB 229.1

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 847 kg/m3, viskoznost: na -30°C: 4950 mPas, na 40°C 105 mm2/s i na 100°C 17,0 mm2/s. Ind. Visk. 177. Tačka paljenja 238°C, tačka tečenja -36°C.

Ovde je očigledno da viks. Na 40 cel. ima vrednost koja je slična 10W-40 i 15W-40 uljima. SAE 50 je tek „umereno“ (malo u SAE 50 kategoriji, koja počinje od 16,3) tako da neće smetati motorima i sa manje od 150k km (uz sve navedene benefite). Viskoznost na -30 je prosto izvandredna i prevazilazi i mnoga 5W-40 ulja (ovo ukazuje na kvalitetnu osnovu ulja).

RSE 10W-50 Racing

Iz ove serije sam izdvojio ovo ulje. Osim za BMW M seriju i Alfu TS, sigurno je bolji izbor od 10W-60 za ostale motore. Osim pravih takmičenja, preporuka (naravno) pre svega za Track Day.

Ulje je PAO/estar osnove (dakle, izuzetno) uz odlične karakteristike. Slobodno koristite za velike a dugotranje napore motora (neće Vas izdati). Pre svega je jako stabilne HTHS viskoznosti što za ovakve upotrebe ima veliki značaj.

Ispunjava: API SN/CF, ACEA A3/B4, MB 229.1

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 852 kg/m3, viskoznost: na -25°C: 4810 mPas, na 40°C 108 mm2/s i na 100°C 16,4 mm2/s. Ind. Visk. 165. Tačka paljenja 240°C, tačka tečenja -45°C. TBN 8,8 mg KOH/g; Noack isparljivost 7,2%; HTHS viskoznost 4,46 mPas.

Ulje je na samoj granici 10W-40 i 10W-50, pa se može upotrebiti ne samo za 5W-40 default već i 5W-30. U odnosu na PS 10W-40 ima mnogo bolje osobine na niskim temp. (nižu visk. zahvaljujući sintetičkoj osnovi). Ind. Visk. umeren (verovatno i umeren sadržaj polimera) Tačke paljenja i tečenja samo potvrđuju sint. Osnovu. TBN tipično sportski (između 8 i 9), Noack isparljivost odlično (mala), skoro duplo manje od Low HTHS 5W-30 ulja (naročito PS). HTHS je taman koliko treba, nije izuzetna vrednost (sličnija 5W-50 uljima) ali ima tu dovoljno rezerve i za najzahtevnije primene. Doduše, zaostaje za Motul 300V serijom (a i Mobil 1 5W-50 ima sličnu) jer 10W-40 ima gotovo isto toliku (a 0W-40 samo 10% manju) ali je i cena Motul-a značajno veća pa će mnogi „rekreativci“ naći računicu za ovo ulje.

ClearSynto® Serija

EFE (Extra Fuel Economy) 0W-16

Ovo izvandredno ulje je prvo na tržištu u 0W-16 VG. Osim toga, ono je zaista vrhunskog kvaliteta.

No, čemu ovo osim (najnovijih) Honda vozila? Kao što proizvođač kaže, može i za 0/5W-20 zahteve.

To je opet (kod nas) uglavnom Honda, ali tu su i mnogi Ford motori.

Zelene je boje (sa jasnom asocijacijom na ekologiju, ali i posrednom na „vanzemaljsku tehnologiju“).

U (doduše propagandnom) spotu se navodi smanjenje potrošnje goriva od blizu 10% u realnim uslovima u odnosu na ACEA C3 5W-30 ulje (na Toyota-i Aygo 1.0). Može malo da se uzme sa rezervom (i navedeno je kao 0-0,5l na 100km uštede) ali je sasvim sigurno da se oko 5% (naročito u gradu i na kraćim relacijama) može (lako) postići. Pri ovome zaštita motora ne dolazi u pitanje. Ulje ne samo da ispunjava (ima zvanično) API SN, nego i mnoge norme (npr. test habanja) premašuje (manje habanje) višestruko.

Ispunjava: API SN (dakle, samo za benzince, pre svega hibride)

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 843 kg/m3, viskoznost: na -40°C: 10400 mPas, viskoznost: na -35°C: 4400 mPas, na 40°C 38,4 mm2/s i na 100°C 7,2 mm2/s. Ind. Visk. 156. Tačka paljenja 242°C, tačka tečenja -58°C. TBN 6,2 mg KOH/g; Noack isparljivost 8,2%; HTHS viskoznost 2,4 mPas. Sulfatni pepeo: 0,9%.

Sa ovim uljem možete (bez problema) startovati motor i pri -40 pa čak i -45°C (-50°F). Zimi ćete sigurno osim lakeg hladnog starta (na npr. -25°C) imati i znatno nižu potrošnju goriva na kratkim relacijama (izvesno 10% i više) ALI i mnogo bolju zaštitu motora.

Tačka paljenja je na nivou 15W-50 HC ili 20W-50 mineralnih ulja, a isparljivnost je jedva malo veća od Racing 10W-50 (sintetičkog) ulja. To ukazuje na nisku potrošnju ulja. Ipak, HTHS je niže i od 2,6 pa ulje ne bi trebalo koristiti čak ni kod 5W-30 sa Low HTHS zahtevima (više od 2,9 manje od 3,5), tačnije samo za motore gde fabrika to dopušta (dakle, eventualno 0W-20). Ovo štedi gorivo ali je ipak za posebne konstrukcije. Opšta viskoznost (na 40 i 100 cel.) ulja je vrlo slična (praktično identična) ATF-ima!!

Eco Synth ECS SAE 0W-20

Iako u odnosu na prethodno izgleda konzervativno, ovo je takođe super-moderno ulje. Naročito je pogodno za korišćenje kod Honda benzinskih motora, novijih ili iz prve decenije XXI veka. Ulje je na PAO osnovi (verovatno većinski PAO, tj. praktično čisto PAO osim 20-tak % „rastvarača“). Glavna razlika u odnosu na prethodno je ispunjenje uslova da HTHS ima više od 2,6 mm2/s.

Ispunjava: API SN RC, SM EC, ACEA A1/B1, ILSAC GF-5.

Pratkično ispitano i pogodno za zahteve: Ford WSS-M2C947-A, GM 6094 M, Honda/Acura HTO-6 i sl.

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 839 kg/m3, viskoznost: na -40°C: 12340 mPas, viskoznost: na -35°C: 4960 mPas, na 40°C 44,3 mm2/s i na 100°C 8,1 mm2/s. Ind. Visk. 158. Tačka paljenja 234°C, tačka tečenja -58°C. TBN 9,5 mg KOH/g; Noack isparljivost 8,1%;. Sulfatni pepeo: 0,95%.

Tipične (prosečne) karakteristike su jako slične 0W-16 ulju a i namena im je slična.

SSO SAE 0W-30

Ravenol ima nekoliko 0W-30 ulja u ponudi. Izabrao sam jedno „klasično“ (i odlično) ulje, koje je High HTHS i nije namenjeno (previše) uštedi goriva (iako sam proizvođač napominje da može uštedeti „i do 8% u odnosu na konvencionalna“ (čitaj, mineralna 15W-40)) već pre svega lakom startu i odličnoj zaštiti motora od niskih (startnih) temperatura do visokih (radnih).

Ovakva ulja se sve manje koriste (ugrožena vrsta) a izuzetna su (sintetička, često sa visokim udelom PAO baznih ulja). Slično ima i npr. FAM ali slabo to ko koristi na „brdovitom Balkanu“ (gde i za 0W-20 default servisi (čak i ovlašćeni) sipaju 5W-40).

Ispunjava (specifikacije): API SN/CF, ACEA A3/B4

Odobrenja: BMW LL-98, MB 229.5, Renault RN0700/0710, VW 502.00/505.00, Volvo VCC 95200356.

Pratkično ispitano i pogodno za zahteve: VW 503.01, GM-LL-A-025, GM-LL-B-025, BMW LL-01.

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 843 kg/m3, viskoznost: na -35°C: 5450 mPas, na 40°C 61,0 mm2/s i na 100°C 11,0 mm2/s. Ind. Visk. 174. Tačka paljenja 236°C, tačka tečenja -51°C. TBN 10,1 mg KOH/g.

Jedno sasvim dobro 0W-30 ulje, pogodno i za dizel i za benzinske motore. Karakteristike su manje ekstremne od prethodna dva (ulja) ali i dalje je to izuzetno.

SSL (Super Syntetik Öl) SAE 0W-40

Još jedno u nizu dobrih sintetičkih ulja. Dobar kompromis za star(ij)e Honda motore kao i za iole nov(ij)e motore sa 5W-40 podrazumevanom vrednošću. “Super sintetičko” znači da liči na prethodna (PAO) ulja, čak na istom (skoro 100% što se baze tiče) nivou. Kako god, to je iznad proseka čak i premijum brendova.  Pogodno je i za duge servisne intervale (već prema motoru u kome se koristi).

Ispunjava (specifikacije): API SN (zvanična licenca), ACEA A3/B4.

Odobrenja: MB 229.5, Renault RN0700/0710, Porsche A40, VW 502.00/505.00.

Pratkično ispitano i pogodno za zahteve: MB 229.3, BMW LL-01, Chrusler MS-10725, Fiat 9.55535-M2.

Dobro ovo za 229.3 se podrazumeva ali je verovatno naglašeno zbog upotrebe u Van (kombi) vozilima.

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 843 kg/m3, viskoznost: na 40°C 74,4 mm2/s i na 100°C 13,25 mm2/s. Ind. Visk. 182. Tačka paljenja 236°C, tačka tečenja -60°C. TBN 10,0 mg KOH/g, HTHS 3,7 mPas.

Tačka tečenja potvrđuje da je ulje PAO (ili PAO/estar kombinacija) , HTHS dovoljno i za velike napore motora koji traže ovu vrednost preko 3,5.

VST (VollSynth Turbo) SAE 5W-40

Ulje slično prethodnom (ali je ovde verovatno kombinacija sa III+ baznom grupom, mada u manjoj meri, tj. verovatno je skoro čisto PAO) samo u 5W-40 verziji (nešto veće viskoznosti na svim temp. do 100(110)). 100% sintetičko ili ne i dalje je iznad proseka (čak i) premujum kategorije ulja.

Ispunjava (specifikacije): API SN/CF, ACEA A3/B4. (zvanična API SN licenca).

Odobrenja: MB 229.5, Porsche A40, VW 502.00/505.00.

Pratkično ispitano i pogodno za zahteve: BMW LL-01, GM LL-B-025, Renault RN0700/0710, Fiat 9.55535-Z2 i drugo (Crysler MS-12991, Fiat GH-2 …).

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 847 kg/m3, viskoznost: na -30°C 4250 mPas, na 40°C 82,3 mm2/s i na 100°C 13,8 mm2/s. Ind. Visk. 173. Tačka paljenja 240°C, tačka tečenja -50°C. TBN 10,5 mg KOH/g, Noack isparljivost: 8,5%, sulfatni pepeo 1,15%.

Jedno od boljih ulja uopšte (globalno) u 5W-40 VG i u samom vrhu onoga što možete naći u Evropi.

Visok udeo (ako ne i potpuno) sintetičkih baznih ulja (pravih) uz nisku isparljivost (mada je to tek vrlo dobro za kategoriju) i umereni sulf. pepeo, čine ga pogodnim i za dizele (bez DPF) i za benzince (pa i TNG).  Posebno je naglašena upotreba u Fiat i Opel motorima, kao i MB i BMW te VW nešto starije generacije (i za fiksne intervale zamene i naravno bez PD).

***********

Toliko o konkretnim uljima (za ostala ćete naći na sajtu proizvođača).

Ravenol je ozbiljna sredne velika kompanija iz Nemačke. Uliva veliko poverenje i svakako respekt za sam brend i većinu njihovih proizvoda. Upotreba PAO baze je na visokom nivou i to bih posebno pohvalio.

Odnos kvalitet/cena je visok, i svakako da ova ulja od mene (lično) dobijaju preporuku.

***********

Ujedno da upozorim da sledeće nedelje (uključujući i sledeći vikend) neću moći da odgovaram na pitanja, a to će se verovatno preneti i na drugu nedelju jula (tada zbog nagomilanih profesionalnih obaveza), tako da još par dana pa nastavljamo (intenzivno) druženje u drugoj polovini jula.

Promena ulja na "Ferrari"-ju; Oil Change on "Ferrari"

Jeste zezanje ali ne toliko kao što izgleda na prvi pogled. Pošto pričam pre svega o motornim uljima, razlika između jedne Zastave (Yugo-a) i Ferrari-ja i nije tolika*, zapravo je manja nego kod većine savremenih automobila. Naime, 10W-60 sipati u bilo šta osim Alfe (TS), BMW M serije, Ferarija i Zastave (sa DMB motorom) je u 99% (velika) greška. Može, nije da ne može, naročito za oštru vožnju ali i onda je 0/5/10/15W-50 rešenje za skoro sve (osim navedenih).

* ne računam samo (tipičnu) crvenu boju

Dobro, o 10W-60 ćemo pričati sledeći put (kada pred zimu budem baš to sipao) a sada se vraćamo na „dobre, stare“ mineralke (dyno oils).

Dakle, da podsetim:

Poslednji put sipano Wolf Guardtech 15W-40 (API SL/CF); dobijeno (na poklon) ljubaznošću ljudi iz firme Gazela (povodom „akcije“ na SAAB klubu, gde je poklonjeno i jedno ulje za najpitanje godine; mala promocija, svima taman (dobro)).

Ulje ima TBN od 8,3 (kataloški), natprosečno dobro na niskim temperaturama (nisam mogao da proverim čak ni na osećaj jer ispod -12 nisam koristio automobil, bila je blaga zima, a tu bi i 20W-50/60 odradilo posao). Ulje je zamenjeno na 6340 km uz cca. 180 rh (veći deo km je bio u gradu, bar nekih 70%), posle nepunih 7 meseci. Po ispuštanju je izgledalo odlično, lepe smeđe boje, ni tragova crne, što (doduše) ništa ne znači (kao što sam više puta govorio) ALI ukazuje na to da je moglo (bar) još malo.
Spobodan sam da kažem da bi 7500km verovatno bilo idealno, uz više vožnje (leti) van grada ni 10k km ne bi bilo nedostižno (o.k. TNG pogoduje tome, ali starost motora i pređeni km (i još više radni sati) ne).
Potrošnja ulja je bila nekih 700 ml (6-8 dl) što se uklapa u višegodišnji prosek od oko 1 dl/1000km, tako je bilo (praktično) od starta (pre 10 god.) uz male oscilacije (i naravno leti malo više, zimi malo manje; u prvih 5000km manje, posle neznatno više). Ovde je malo više od očekivanog ali motor je već (odavno) prešao 100k km što za 2006. godište nije baš ni malo.

Zamena ulja je izvršena na TAČNO 119.000km (ni manje ni više, malo sam (naravno) to „naštimovao“). Da već nije kraj maja, plan je bio da zaokružim na 120.000km ali već mu je „došlo vreme“ (a cediti suvu drenovinu nije uvek najbolja opcija). Šta je sipano? Wolf (Guardtech) 20W-50, API SF/CD.
„Ala se ovom osladilo da „pije“ na tuđ račun“ pomisli ćete. Pa i jeste, ali sad darodavac NIJE bila pominjana kompanija, već pojedinac, jedan od registrovanih članova koga sam upoznao u Bgd.-u (Hvala još jednom). Poklon se ne odbija (ja sam tražio baš ovo ulje, em je jeftinije, em dovoljno dobro za par meseci, tj. letnju sezonu, taman jun-oktobar).

Zašto (pobogu) 20W-50 (kad već ne troši ulje)? Zato što je SAE 40 (i time 20W-50) njegov pravi default osim za zimske uslove (20W-50 i za zimu je ali blažu kao prethodna). Dakle i za nov motor. Za onaj sa 120k km – još bolje (nisam naivan da ne verujem da je motor poprilično istrošen iako vuče kao mazga). Osim toga bilo je u planu da se ide na more sa „crvenkom“ (bio bi to deveti put) ali se od toga odustalo (u međuvremenu) ... više zbog nedostatka prostora (bar da nije boce TNG-a u rezervoaru, makar od 30 lit. pa nekako ili da je 1.3 65 „konja“ pa da se koristi i krovni nosač, ovako – ne vredi).
Dakle, za auto „pun k'o brod“ i (blago) pretovaren na putu od 700 do 900km (Grčka se krčka, čisto malo da se promeni, pa makar i po džepu) i 10 god. star (uz 3x oko planete), 15W-40 bi bilo „na ivici žileta“.

Pa, kakvo je (novo) ulje? Lepo, žuto (nije tamno), nije od rekilata, makar bilo manje aditiva (malo sam teže „progutao“ TBN od 4,9 ali ako već „držim predavanja“ da 6 ili 7 nije malo (doduše u savremenim motorima) ni za 20-30k km (750rh), onda je red sa se malo i „uhvatim u kolo“ i probam i na sebi, makar 5-6k km i u starom motoru (stare konstrukcije).

Da li je vrednost od 4,4 lit. pri zameni ulja sa sve filterom MIT ili ne, upravo sam ovom letnjom zamenom (po n-ti put) dokazao da NIJE (mit), jer se baš poklopilo sa tom vrednošću (približno). Dakle, posle zamene je sipano 4 lit. a nivo je „tačno“ (malo više) na sredini. Do maksimuma bi trebalo jo 3-5 dl i to je baš koliko je i navedeno od strane proizvođača (4,4). Da, obično je potrebno 4 lit. do maksimuma (ili 3,5 do sredine) ALI uz DOBRO ZAGREJAN motor (18 km, zadnjih par, oštro uz veći napor motora (uzbrdo, gas u patos)) i letnje vreme (+28 °C u hladu, a auto je bio na suncu gde nije padalo ispod 35) uz „ceđenje“ u trajanju od 1,5h – isceđena je suva drenovina (dušu je ispustio), do poslednje kapi (starog ulja). Naravno, prvo je sipano 3,5 lit. (uz očekivanje da će biti između min. i max. na pola ali nije) pa pošto je bilo tačno na min. doliveno još pola litara. I naravno, servisno je 4 lit. taman za max. nivo (zimi i 3,5) jer nije realno očekivati ceđenje duže od pola sata (standardno i manje, oko 15 min.) u servisu.

Na kraju da dodam – zaptivač filtera je bolje namazati mazivom mašću nego uljem (može i ovo ako vam mast nije pri ruci) jer je opet (kao i uvek) filter odvijen „bez po muke“.

IDEMO DALJE (u planu je 10W-60 ...  neko jeftinije)

Kako sam završio sa dve Tajlanđanke napred i dve Turkinje pozadi?

(znam zvuči lepo ali ne radi se o (lepim) ženama)

Šta se još dešava oko održavanja a može biti zanimljivo?

Pneumatici.

Mal(k)o sam pisao o ovome na CBC-u (posredno) ali ajd' i ovde (direktnije).

„Ferrari“ je prošle godine dobio „italijanske cipele“ (Pirelli P4 u 165/70, mad in Turkey), koje su se pokazale vrlo dobrim (iako su škripuckale na pogonskim točkovima na kružnim tokovima na +30 u hladu). Mana im može biti kišno vreme (i skromna ocena E po EU normama iako u praksi nisu delovale lošije od guma sa C) ali je obećani Treadwear (od 420) opravdao očekivanja. Potrošnja od 1-1,2mm na 8000km napred (u letnjem periodu) je najmanje duplo bolja od  Tigra i/ili Save (sa TW 240) što je više od „kataloškog“ očekivanja i makar (obećanih) 50% bolje od Kleber-a i Goodrich-a. Da su jefine – nisu, ali po km su taman kao i sve ostale.
Ove godine sam planirao da uparim sve četiri Pirelli ali mi se (kao i uvek do sada osim sa Wintera-ma) nije dalo. Nove su bile 6000 rsd (prošle godine 5600 po komadu, a bilo je i 10% popusta za gotovinu, a sad su sa sve „akcijom“ bile skoro 20% skuplje (ne nama inflacije, to vam se „priviđa“, kako da ne). Iskreno, skupo, a i razlika za povećani kurs evra od 1-2% mi je bila čisto „hebanje u mozak“ pa sam odlučio da se pomognem internetom. Na moju sreću, jesam. Čeprkaj ovamo, onamo (Goodrich za 3700 su bile favorit pre toga) naletim na Goodyear Efficent Grip (Compact) u istoj dimenziji kao P4, PAR za 9000rsd (cca. 73€)! Godište? Pa dobro, malo su ove Tajlanđanke bile matorije (DOT 2014, Pirelli gume su bile 2015 kada su kupljene, iste 2015) ali to je (više nego) podnošljivo.

Suprotno preporukama proizvođača pneumatika stavio sam GY napred (pa razlika u šari je tek 1 mm), ali ionako neću brzati van grada pa će sledeće godine taman biti idealna postavka (pozadi GY sa istom šarom a boljim karakteristikama po kiši (B klasa)). Pa kakve su?

Prvo – ŠOK! Gume su meke, mekše od „zimskih“ (makar „polu“)! Dobro, nadam se da su iskustva sa foruma bar delom istinita i Treadwear od 320 realan. To ćemo tek da vidimo. Uz ovo još i „Made in Thailand !? Inače, što se tiče ostalih osobina – VRHUNSKE !! Tu nema spora. Do sada jedine koje ni na naglom kočenju pred semafor ni u kružnom toku (malih dimenzija) ne zaškripe (ali nimalo) na pogonskim točkovima pri +30 u 'ladu. O.K. nije baš po SI mernim jedinicama ali i uopšte u vožnji, osim što drže pravac (tu je i dimenzija zaslužna a i Pirelli je bio isti) i u krivinama (itekako) drže. Možda je tu P4 u prednosti (veoma jaki bokovi) ali u praksi deluje (upravo) obrnuto. Ono što oduševljava je lakoća motanja u mestu i pri manevrisanju (bez servo-a), jer iako i P4 nisu mnogo „teže“ od 145/80 ove su „kao da ih (i) nema“. Šta još reći? Jedne od retkih (ako ne i jedinstvenih) 13-ica koje su „fabrički balansirane“!

I tako nije što je planirano (Micheline/Dunlop) nego šta je „suđeno“ (Pirelli & Goodyear). Iskreno i veći mi je ćef za ova dva brenda ali se ne bih bunio ni za Continental (ili Hankook {prvo sam pomenuo Kumho, ali nije bilo tačno}, naročito od kad snabdeva Tesla Motors).

Premium brend pneumatici se definitivno isplate ako vozite više od 10 hiljada km godišnje ali ako ne, možda ćete i bolje proći sa srednjom (Kleber, Goodrich; vrlo dobre ali relativno kratko traju) ili ekonomskom klasom (Tigar, Sava – solidne ali još kraće traju).

Nema šta nema (Everything here)

BUDALA NAD BUDALAMA (KING OF FOOLS)

Slagvort za ovaj kratak tekst je tekst iz časopisa “Lube’N’Greases” (aprilski broj, preporučujem, uopšte a naročito taj, ima i drugih zanimljivih tekstova; mislim da se može dobaviti kao pdf ili makar na čitanje ako postanete “pratilac” na twitteru, pokušajte bar) Borisa Kamčeva (Boris Kamchev) pod nazivom:

“Ex-Yu lubes before and after the break up”.

Ne bih da prepričavam isti ali bih izvukao samo par najvažnijih činjenica uz sopstveni komentar.

Na početku stoji tabela o predviđanju rasta BDP-a zaključno sa  2018. (od strane (belo)svetske banke), gde liči da će nam “cvetati ruže” i teći (samo) “med i mleko” … BiH, Srbija, Kosovo (SB kao izvor, ne zaboravite) i Makedonije će tu ispasti “evropski tigrovi (možda je ris bolje poređenje, ionako kod nas nema tigrova osim u zološkim vrtovima)” sa porastom rasta (kako to lepo zvuči) i do 4%.

Slovenija i Hrvatska kao EU zemlje to neće moći da prate ali ih čeka 2%, za EU kao da je duplo više. CG je svoj zenit (sa 3,5%) upravo prošla pa će manje ruže cvetati a više im trnje rasti, no ni 3% nije tako loše.

Boris ovim sjajno ironiše surovu stvarnost, koja je već na sledećoj strani toliko očigledna da ne trebaju izveštaji, analize ili bilo šta slično, neke jake finansijske organizacije, da se vidi dokle smo (svi zajedno, pa neki manje a neki više) stigli.

Industrija maziva na plastičan (i verovatno najbolji) način pokazuje šta se desilo sa privredom “Ex-Yu” od 1990. do danas.

(samo da naglasim da se u tekstu koriste podaci konsultanske kuće Bargos Loa koja se maksimalno poziva na ZVANIČNE podatke Privredne komore, makar za Srbiju)

Ako je tad na istim prostorima potrošnja maziva bila oko četvrt miliona tona, onda je cca. 100.000 danas pokazatelj šta je ovaj prostor nekad značio a šta sad. Proizvodnja je (ne navodi se) bila takođe tu negde (uvozilo se ali se i izvozilo) a sada jedva dostiže polovinu potrošnje (nešto više uzevši i male proizvođače, ali ovde mislim na one sa ozbiljim pogonima, više od 2000 t/g. u kontinuitetu, nekim (makar) izvozom, laboratorijama i dovoljno stručnog osoblja … ili što bi tajkuni rekli “previše istog”, iako je i dalje ispod svetskog nivoa u % zaposlenih).

Dobro, mora se reći da su tadašnji kapaciteti bili preuveličani i da u takvom obliku i obimu ne bi opstali čak i u idealnom slučaju.

Najbolje se propast industrije vidi po izuzetnom padu potrošnje industrijskih maziva, naročito onih za obradu metala (u Sloveniji znatno manje). Kakve bre analize (metalske industrije), kakvi bakrači!

O proizvođačima … šta reći. U Srbiji su prvo odvojili RNB (postoji od 1934, svuda u svetu bi to nešto vredelo, ovde izgleda ništa) i FAM iz NIS-a, pa posle pustili Gaz(du)prom da ponovo pokrene proizvođnju maziva (Šljivropa je to, nije šala) … pa mogli ste lepo i da poklonite FAM i RNB uz NIS (tada kada ste prodali, ionako ispod cene) pa da bar GAZDA odluči hoće li to zatvoriti posle 3 ili 5 god. (već po ugovoru) ili odlučiti da te kapacitete iskoristi za globalne (makar kontinentalne) ambicije. No, bilo pa prošlo … ostalo je da FAM (u zavisnosti od ostavljenog duga) i RNB (jako teško) sami pokušaju da prežive.

Nisotec treba da bude regionalni brend ekonomske klase koji bi zajedno sa premium brendom (G-energy) G trebalo da plasira zajedno sa gorivom u okolnim zemljama (i u Srbiji drži bar 51% tržišta, e malo prekosutra). Ko zna, da nije krize u Ukrajini, možda bi amicije išle i dalje (“diljem Evrope”), uz fudbalicu i pivo pa bi (malo renoviran) pogon u NS bio i nedovoljan, a kupovina RNB i FAM-a za po evro potreba, ali uvek nešto “sreću kvari”.

Uz sve to ima na desetine manjih proizvođača (o tome nešto kasnije) po čemu je Srbija rekorder (verovatno i u svetu) od čega tek desetak vrednih pomena (u tekstu je ispušteno makar 3-4 značajnija privatna preduzeća, čime bi zaokružili “TOP 10”).

No, šta reći za INA-u? Od giganta do patuljka. Pogon u Rijeci zatvoren, pa sa 10-tak hiljada tona tavore pod MOL-om (koji i sam ima prenaduvane kapacitete).

CG srećom nema tih problema (proizvođača), a Makedonija i Slovenija sa Makpetrolom i Olma kompanijom ih imaju umerenije (Petrol-u sasvim dovoljno da preprodaje Havoline pod svojim imenom i po nižoj ceni).

BIH je “nešto između” (navedenih krajnosti) sa par proizvođača i nesumnivim regionalnim liderom u vidu Modriča rafinerije. Verovatno bi trebao o njihovim aktivnostima da napišem i ceo tekst, ali vidim da se i onaj o jubileju ubedljivo najmanje čita, pa u nedostatku vremena da ne gubim to malo.

Ipak, moram da naglasim da su obnovili etikete u sklopu opšteg (vizuelnog) identiteta brenda (vrlo dobro, malo zakasnelo i nedovoljno ali ipak promena na bolje) i što je još značajnije otvorili novu automatizovanu blendaru (francuska kompanija projektovala i njena oprema korišćena) čime su sad ubedljivo najmoderniji u regionu a dobro se drže i u evropskim okvirima. Neko bi rekao (i sami Modričani) da su sada no. 1 jer su najnoviji a po modernim principima automatizacije … pa skoro, zaboraljvaju da je i Q8 napravio “monstruma” u Belgiji u skoro isto vreme. No biti u vrhu Evrope (kvalitet pogona) nije mala stvar. Ako ništa drugo veličina pogona (11.000 tona god.) je primerena (nije preterana). Kapacitet za proizvodnju baznih ulja III (i nešto manje II) grupe je sada 65000 tona, što je najavljivano kao DRUGI U EVROPI ali je ipak tek TREĆI (JV pogon Repsola i SK-a u Kartagini je počeo da radi i preuzeo je primat od Neste-a), no “medalji” se ne gleda u zube, i to je ZNAČAJNO. Eh, još kad bi se cenilo u regionu (kao što se ne ceni).

Mislim da je glavni problem Modriče to što ih (sitna) konkurencija ogovara na “sva zvona” (internet forumi, društvene mreže i ostalo … “CIA snajka”) u smislu “loše ruske nafte” i sličnih nebuloza.

Kako iskoristiti tolike kapacitete? Nisam toliko u oblasti da dajem takve savete ALI ono što mi nije jasno je zašto se Rusi ne ugledaju na Japance, koji sve rade koordinisano (npr. Nippon i Idemitsu) i u korist Japana. Ako već imaju III baznu grupu, pa valjda mogu iskoristiti to bolje (ili možda ne?).

******

No, GLAVNI razlog mog teksta koji će se na ovo kratko nadovezati je (zapravo) sledeće:

ono što sam znao (ali nisam imao vremena da brojim, a i Boris se pozvao na konsultante) samo ovde dato preciznije:

Broj prisutnih stranih brendova je STRAVIČAN!

On raste od Slovenije, Makedonije (20-tak) preko Hrvatske i CG da bi u BiH dostigao pedesetak a u Srbiji stotinak (90 u tekstu, lično mislim da je i nešto preko, tj. da “gazimo stotku” k’o od šale)!!

No, ovde nije kraj (ni blizu): još oko 80 brendova malih (često garažnih) domaćih proizvođača (po kontekstu u Srbiji, možda je ipak, bar se nadam, reč o regionu) je prisutno!!

90+80+5-6 (ozbiljnijih)= (min.) 175

(možda i svih 200, obzirom da uvoznih ima više od navedenog, pod garancijom).

Hmmm ... možda ima u USA (svih 50 država) više, ali u svakoj pojedinačno ... čisto sumnjam.

Ima sigurno i više u (celoj) EU ali teško da ima u bilo kojoj zemlji pojedinačno, pa makar to bile Nemačka, UK, Francuska ili Italija. U svakom slučaju toliko domaćih proizvođača ... možda ima još samo Kina i (eventualno) Indija.

Ovo je više za psihologe i (još više) antropologe, nego za ekonomiste ili tehnička lica (poput moje malenkosti). Pravi fenomen, koji se najkraće može opisati:

Svako svoj gazda, kompleks poglavice ili (još i bolje) SUBAŠE.

175 brendova maziva na potrošnju od 35.000 tona je 200t godišnje.

Ispod 1000t nije ni manufaktura (pa oni „srednji“ uglavnom tavore) a ispod 5-10 hiljada je neozbiljno za industriju. Jedino je za uvoznika solidno (šleper mesečno) ali ukazuje da je većina njih tipa „šleper“ uvoznika (jedan do dva godišnje). Najčešće to ide tako što lokalni (najčešće bahati) „gazda“ kupi šleper po „super“ ceni, misleći da će napraviti bum (bog zna šta), često se i više njih udruže za jedan. Prvo krene sa Mejdžorsima, pa kad ne ide, onda daj šta daš, pa se ide na svakakve egzoterije i ezoterije, od Teherana do Amerike (ima i jednih i drugih), nedostaju još samo Kinezi i Korejanci (što bi bar podiglo kvalitet i šteta što i toga nema pa da cirkus bude kompletan, na sreću, prevoz je skup).

U takvim uslovima, tržište je prenatrpano i onda i ne čudi što konkurenti ne razgovaraju međusobno i o drugima retko imaju reči hvale (taj je lopov, onaj lažov, treći prevarant, četvri šibicar), a prepucavanja i podmetanja su konstantna (mala bara a puno krokodila (u ovom slučaju guštera ili bolje reći zmija)).

Devedesete su bile i prošle (na sreću i valjda se neće vraćati) ali je „legat“ ostao.

Proizvodnja bez jake laboratorije i bez velikog broja standarda i odobrenja što podrazumeva prodaju od više hiljada tona godišnje jednostavno NEMA perspektivu, ali se po inerciji održava. „Sposobnost“ prodaje malih privatnih preduzeća i niske cene (a još niži standard) još uvek održavaju neodrživo.

Mitovi i legende se održavaju (i pospešuju) uprvo da bi se lakše „lovilo u mutnom“.

I onda tamo neki Stalker priča gluposti i objašnjava kako stvari stoje. Kolega Sizif se već nasitio guranja kamena uzbrdo, no ovde je to uobičajeno (gurati vodu uzbrdo (bukvalno, slučaj lokalnog vodovoda), pišati uz vetar (kontrirati jačima od sebe), glasati protiv a ne za (npr. na izborima), raditi protiv sebe (od individualaca do države), obrazovati ljude (pored toliko „lakših puteva“ do diplome), raditi kako struka i nauka nalaže (pa uglavnom ispadnete budala, ili makar živite od plate a „snalažljivi“ kupuju stanove po Beogradu i Londonu), itd.) pa se i sam samo UKLAPAM u lokalni folklor (viđ' budale, tol'ki rad bez dinara ... i još lupa gluposti, to mu ionako 80% ne razume, a bar 90% mrzi da čita (toliki tekst (pored Twitter-a) a nijedna slika, pored Face-a i Instagram-a?) E jest' taj što piše budala nad budalama).

Iskreno od tolike konkurencije nije lako ni budala nad budalama biti. Nije to mala stvar. Živeli!

Sedam godina bloga, Seven Years of the Blog

I tako, već je punih 7 (SEDAM) godina od početka bloga!!

Broj pregledanih strana je oko 912.000, a TOP 10 država po ovom kriterijumu su:

Srbija                                                   615.663

Hrvatska                                                76.175

Bosna i Hercegovina                            69.647

Makedonija                                           26.406

Crna Gora                                             22.778

Sjedinjene Američke Države              17.077

Nemačka                                               8.482

Rusija                                                    6.040

Slovenija                                               5.242

Ukrajina                                                5.045

(These are not decimal numbers, in continental Europe, decimal point and comma are inversely than in UK and USA)

Pojedinačnih poseta je nešto ispod pola miliona, a ukupno korisnika oko 268.000 (ovaj broj se najmanje povećao od prošle godine jer, naravno, ima mnogo stalnih čitalaca koji se ponovo vraćaju starim ili čitaju nove tekstove i postavljaju nova pitanja). Nije malo, grad veličine Niša (sa okolinom) ili Novog Sada (gradsko jezgro) je posetio blog za ovih sedam godina.

Ovoliko imaju, manje-više, i npr. gradovi:

Ahen (Aachen), Visbaden (Wiesbaden), Bon (Bonn), Kasrlsrue (Karlsruhe), Mehengladbah (Mönchengladbach), Grac (Graz), Nikozija, Verona, Strazbur (Strasbourg), Lester (Leicester), Ljubljana i mnogi drugi gradovi.

Veoma impresivno i na početku (svakako) neočekivano.

Kad sam počinjao bilo je “makar za jednog čoveka” ili makar za 12, 101 ili 1001 …

Ukupno je komentara oko 7500. Od ovoga treba oduzeti prave komentare (koji nisu pitanja) i odgovore, pa opet je oko 3000 direktnih odgovora i toliko ljudi kojima sam pomogao. Sa forumima (CBC, Honda forum Srbija, MyCity, VHS Mladenovac, Poljoinfo, Chevrolet forum Srbija, Saab, Toyota … ) verovatno je bilo i preko 10000 odgovora.

Veliki posao. I veliko zadovoljstvo.

Naročito želim da zahvalim na strpljenju i razumevanju zbog manjeg broja novih tekstova. Jednostavno posle tolikih godina (volonterskog) rada, mora se malo i posustati. Osim toga “one man show” ne može ići istim intenzitetom (čak i kada je plaćeno).

Jedna od retkih stvari kojom nisam zadovoljan je to što nisam uspeo da blog postane delo više autora (makar gostovanjima tipa “master class”, kolega sa univerziteta).

Najmanja je šteta za blog (ostaje bar lična autorska crta), ali moram da malo prozovem kolege koje se bave naukom da iziđu malo iz kabineta, laboratorija i jurnjave za što više predavanja … jeste donosi novac ALI ako nauka ostane odvojena od onih koji se njome ne bave ostaće i manje popularna, ostaće i manje shvaćena i na kraju krajeva i manje uticajna (ili još gore, više zloupotrebljavana).

Čega nema u javnosti (na net-u) to ili ne postoji ili nije uticajno. Ma kako briljantna istraživanja, ako ne izađu na “svetlost dana” sve će manje imati uticaja i sve će manje biti i finansirana.

Nije sve u naučnim i stručnim radovima, može se sve to lepo uprostiti i predstaviti široj publici.

Mnogi bi se iznenadili kakve sjajne ideje imaju ljudi iz potpuno drugih struka. Mene to nije mnogo iznenadilo (elektroničari i programeri (na blogu), poljoprivrednici (na poljoinfo) …), samo me je dodatno ohrabrilo i svemu dalo značaj.

Više puta sam se složio sa onima koji su postavljali pitanja, a često sam morao da priznam da sam čuo i bolje predloge od sopstvenih kao i da sam više puta bio ispravljan, što je sve najnormalnije i očekivano.

Po običaju, na kraju (ali svakako ne i po značaju):

Svim čitaocima i njihovim porodicama mnogo sreće i zdravlja!

(a za maziva ćemo (već) lako)

Neste motorna ulja za automobile (Neste engine oils for cars). Prvi deo (Part One)

Neste je kompanija koja se bavi pre svega proizvodnjom goriva i baznih ulja. Naravno tu su i maziva (lubricants). Teško da ćete ih naći na Balkanu, njihovo ciljno tržište je pre svega domicilno (Finsko) pa onda Skandinavija i šire - oblast Baltika (Norveška, Švedska, Danska, Rusija i pribaltičke države ... eventualno i Belorusija i Poljska ali tu je negde i kraj ambicijama).
U svakom slučaju bazna ulja III bazne grupe (i znatno manje II baz. grupe) se prodaju širom Evrope i do skora su bila neprikosnovena na starom kontinentu ... sada im je jaka konkurencija SK i Repsol Joint Venture koji od nedavno radi (punom parom ... pa skoro, još uvek je blaga recesija).
O samim uljima za automobile i zašto su neke stvari takve kakve su (neuobičajene) u drugom delu.
Za sada samo utisak da se radi o jako OZBILJNOJ kompaniji ... i veoma tehnološki naprednoj ... što je očekivano i u skladu sa onim što se (uopšte) radi u Finskoj.

Neste Special

Monogradna i (par) multigradnih ulja

Ispunjeni standardi:

API SF/CC (SAE 10W-30)

API SG/CF-4 (SAE 20W-50)

API SG/CF-4 (SAE 30 and 40)

Kao što se vidi, ulja su za starije motore ali su monogradna viših specifikacija od (ovde kod nas) uobičajenih („S3“, API CD ... ili CD/SF eventualno). Ova monogradna ulja su veoma pogodna za stariju generaciju traktora ili teretnih vozila ali i za dizel (i benzinske) motore putničkih iz osamdesetih i preve polovine devedesetih. Naravno, uz sva ograničenja monogradnih ulja, dakle samo za upotrebu u letnjem periodu. Slično važi i za 20W-50 osim što se može koristiti u širem opsegu temperatura (od -10 do +50).

Ujedno je 20W-50 idealno kombinovati za 10W-30 koje može idealno poslužiti kao zimsko ulje za starije automobile (već za traktore nije zbog (samo) API CC).

Od tehničkih karakteristika bitno je napomenuti sledeće:

	SAE 30	SAE 40	10W-30	20W-50
Tačka paljenja oC	230	260	240	270
Tačka stinjavanja oC	-27	-27	-36	-21
Indeks Viskoznositi	105	115	144	131

Neuobičajeno visoke vrednosti tačke paljenja (i verovatno niske vrednosti Noack isparljivosti) ukazuju na (makar) PS osnovu ovih ulja što je logično, obzirom da Neste (pre svega) proizvodi HC i bazna ulja III grupe. To potvrđuje i tačka stinjavanja kao i Indeks viskoznosti, osim za 20W-50 koje je možda i mineralno (ili sa manjim udelom HC ulja), kao i kod SAE 30, dok se kod SAE 40 koristi (verovatno) njihovo 3080 a kod 10W-30 neko od niskoviskoznih HC ulja (II grupe). MSDS dokumenta potvrđuju da je 10W-30 praktično mešavina HC i sintetičkih baznih ulja III grupe (bez klasičnih mineralnih), da je SAE 40 verovatno (bar) mešavina SN i HC ulja, dok za SAE 30 i 20W-50 nisu dati takvi podaci ali se može pretpostaviti (makar) manje učešće HC komponente.

Neste Premium

Polusintetička motorna ulja

SAE 5W-40                         SAE 10W-40
API SL/CF                            API SJ/CF
ACEA A3/B4                       ACEA A3/B3

Veoma inteligentno rešenje. Ako su već polu-sintetička onda 5W-40 ne mora da ima i API SM inače bi bilo malo razloga za kupovinu takvog, jer bi bilo i skuplje. Slično i za 10W-40. Danas je retkost naći (uopšte) API SJ ulje, naročito 10W-40. Sa druge strane više nego dovoljno za SVE benzinske i sve dizele bez turbo punjača iz devedesetih godina XX veka.

Tipične Karakteristike	5W-40	10W-40
Gustina kg/m3 15oC	855	872
Tačka paljenja oC (COC)	220	222
Tačka stinjavanja oC	-45	-39
Indeks Viskoznositi	169	155
Viskoznost cSt/ 40 oC	85	94
Viskoznost cSt/ 100 oC	13,9	14,2
Viskoznost cP/ oC	6000	6200

Jedinice nisu (baš) u SI sistemu ali zato je očigledno da Finci koriste decimalni zarez umesto tačke pa to nije trebalo ispravljati.

Uočljive su standardne karakteristike uz nešto niži indeks viskoznosti i samu viskoznost unutar viskozne gradacije ali je to umereno. Ono što je ZNAČAJNO drugačije je tačka tečenja koja je za PS ulja vervoatno rekordna (možda Statoil ima slično u 10W-40 kategoriji) . Očigledno je da je ovo prilagođeno klimatakoj oblasti u kojoj se nalazi Finska.

Ono što je poučno (iz ova dva ulja) je da su Finci mnogo MANJE pokondirene tikve nego mi Balkanci (ništa novo, samo prilog za dokaz ove tvrdnje) i da njih NIJE SRAMOTA (a zašto bi?) da koriste API SJ 10W-40 ulje. Ako je to zahtev (ili SG) nema razloga povoditi se za višim kvalitetom i većom cenom.

NESTE City Standard ulja

5W-40 i 10W-40

SAE 5W-40
API SM/CF
ACEA A3/B4-04
VW 502.00 /505.00 / 505.01 (performance level)
MB 229.1 (229.3)

10W-40  ispunjava isto osim 505.01.

Sintetička ulja uz više standarde nego Super serija. Za nešto novije motore i više zahteve.

Ističu se tačke stinjavanja kao i kod svih Neste ulja. Nešto što je uobičajeno u Evropi  za 5W-40 i iznad proseka za 10W-40. City je verovatno (samo) marketinška odrednica, a ukazuje na posebnu pogodnost za gradske uslove upotrebe vozila. Nije baš jasno ali izgleda da oba ulja zadovoljavaju MB 229.3 (nije zvanično odobrenje) an e 229.1 a da su pogodna i za 229.1 (verovatno greška na sajtu ovog proizvođača).

5W-40 je klasično VW 505.01 ulje, kakva se sve ređe nalaze, a prvi su izbor za stare PD VW motore.

Dakle 505.01 a Full SAPS ulje!

5W-30

SAE 5W-30
Ford WSS-M2C913-C
Ispunjava zahteve Ford WSS-M2C913-D
Kompatibilno sa starijim zahtevima: Ford WSS-M2C913-B, M2C913-A tai M2C912-A1.
API SL/CF, ACEA A5/B5; ACEA A1/B1; Renault 0700

Pre svega ulje za (sve moguće, od sredine devedesetih pa naovamo) Ford motore (naročito benzinske) osim (naravno) onih koji imaju posebne zahteve, različite od Ford 91x-C(D).

Neste City Pro

0W-30

Potpuno sintetičko motorno ulje. Namenjeno pre svega modernim Volvo motorima ali i svim drugim kojim ispunjeni standardi odgovoraju (npr. neki od Honda motora)

SAE 0W-30, ACEA A5/B5, ACEA A1/B1, API SL/CF

Tačka paljenja od 225°C je izvanredna za ovako “retko” ulje, dok je tačka stinjavanja takođe iznad proseka renomiranih ulja i iznosti -54°C. Ovo je (naravno) postignuto VELIKIM učešćem PAO baznih ulja (gotovo čisto PAO ulje, najverovatnije DA). Ovo je sve više retkost u modernim vremenima kada se sintetikom proglašavaju i obična HC ulja.

Preporuka!! (za zahteve koji su navedeni)

0W-40

Je čisto PAO ulje!! (eventualno ima malo mineralne komponente iz paketa aditiva i možda malo kao rastvarača, ali je to teško tvrditi napamet, u svakom slučaju preovlađuje PAO osnova).

Ništa čudno … do skora je Neste proizvodio PAO ulja, dok nije prodao pogon, ali verovatno i dalje koristi ista za svoja ulja (možda je i deo kupo-prodajnog ugovora).

Ovim se ističe čak i u odnosu na Mobil 1, Castrol Egde i Shell Ultra (sva u 0W-40) jer nijedno od njih NEMA toliki procenat PAO baznih ulja (štokova) u sebi.

Time je i postignuta tačka stinjavanja od -54°C i granica pumpabilnosti od -45°C.

Ulje ispunjava:

ACEA A3/B4, API SN/CF, VW 502.00/505.00, MB 229.3 i 229.5, BMW LL-01, Renault RN 0700/0710.

Dakle sve što i (navedena) JAKA konkurencija. Verovatno je “nivo kvaliteta” bez zvaničnih odobrenja ali o tome više u sledećem tekstu (i nije toliko bitno za upotrebljivost ovog ulja).

5W-40 … ne pripada ovom tekstu (jer nije Full SAPS ulje) i biće sa svojom (sa)braćom koja ispunjavaju ACEA C# standarde dato u sledećem tekstu.

City Pro 0W-20 i City Pro F 5W-20 jesu Full SAPS ulja ali su jako specifična.

0W-20 ispunjava: ACEA A1/B1, Volvo VCC RBSO-2AE

i namenjeno je pre svega Volvo vozilma sa navedenim zahtevom. Zanimljivo da se sastoji od sopstvenih baznih ulja III grupe bez PAO (i estara, možda tek začinski ali nema podataka o tome). Zbog toga i pored izuzetno male viskoznosti ovo ulje ima tačku stinjavanja od (“tek”) -45°C. Naravno više nego što će ikada zatrebati (na evropskom kontinentu) ALI ne baš impresivno za (jedno) 0W-20 ulje.

5W-20 F ispunjava: API SN, ACEA A1/B1 i Ford WSS-M2C-948-B.

Namenjeno je PRE SVEGA modernim Ford bENZINSKIM motorima, pre svega EcoBoost  kao što je 1.0 trocilindraš. Na sajtu Neste-a su navedeni nekompatibilni benzinski motori ALI i (pravilno) to da je 948 standard unazad kompatibilan sa: WSS-M2C913-B, WSS-M2C913-C or WSS-M2C925-B pa je ulje upotrebljivo i za starije benzinske motore Ford-a. Ipak, to je više za Severnu Evropu i/ili vozila sa manje od 100k km, što ne odgovara balkanskim uslovima.

HC osnova je očigledna (naravno III bazna grupa) jer je tačka stinjavanja tek -39°C što je manje i od 5W-40 ulja i odgovara (čak) 10W-40 uljima (bar jednom od njih).

Neste 1 5W-50

Ono što je kod nas 10W-60 kod Finaca je 5W-50. Kako god, ovo ulje je u sve ređoj 5W-50 viskoznoj gradaciji koja može biti zanimljiva za mnoge starije motore (u Peak Life fazi) sa 5W-40 default-om kao i one u izuzetnom stanju sa 10W-40 default-om.

Ima (verovatno) tačno 10% PAO osnove (pošto je 5 do 10% u ukupnom ulju sa sve aditivima rastvorenim u svom ulju, ili (da podsetim) bazno ulje čini 75 do 85% ukupnog ulja). Nije impozantno, ali je vredno pomenuti i pohvalno što uopšte ima takvo (PAO bazno ulje) uopšte, jer uglavnom to više nije slučaj čak ni kod 5W-50 ulja. Naročito je pogodno za BMW vozila iz devedesetih XX veka.

Ulje je upotrebivo do -38°C (granica pumpabilnosti) a tačka stinjavanja je (pohvalnih) -45.

Indeks viskoznosti od 194 (!) omogućava SAE 50 radnu viskoznost uz viskozitet (na 40°C) od samo 104 mm2/s što odgovara SAE 30, 10W-40 i 15W-40 zahtevima.

Ulje ima “standardni” Full SAPS paket aditiva za ispunjenje:

API SL/CF i ACEA A3/B4.

Sasvim zadovoljavajuće za primenu (slično 10W-60 uljima, koja nisu sva sintetička kao ovo).

Toliko za sada, nastavak (i zaključak) sledi.

Prvih 20, TOP 20 (najvećih proizvođača maziva, largest lubricant producers)

Who is the best? Ovo pitanje ostaje (i dalje) otvoreno. Ko je najveći? E, to je malo lakše odgovoriti.

U oba slučaja izvor podataka bio je isti i to je Fuchs Petrolub SE.

Da se podsetimo, krajem prošle decenije, kupovinom nekoliko kompanija (brendova), naročito u USA od kojih je najznačajnija Quaker State, Shell izbija na mesto br. 1 i pomera “nedodirljivi” Mobil sa dugo godina držanog prestižnog “no. 1”. Početkom ove decenije (2010) situacija je izgledala ovako (TOP 15):

1. Shell 2. Exxon/Mobil 3. BP(/Aral/Castrol) 4. Chevron (Texaco, Caltex) 5. Total (grupa, Total/Elf/Fina) 6. Petrochina 7. Sinopec 8. Lukoil 9. Fuchs 10. Idemitsu 11. Nippon Oil 12. Valvoline 13. Indian Oil 14. Petronas 15. Petrobas

Prilično jasno. Prvih 5 je ostalo prvih pet (za deset godina, od početka novog, XXI, veka). Jedina promena je bila na mestu br. 1 kao što je već napomenuto. Ostali su se bili ušančili i čvrsto su držali svoje pozicije. Kinezi su već dostigli maksimum u smislu no. 1 nacionalnih kompanija, tako da su PetroChina i Sinopec zauzeli pozicije 6. i 7. Istisnuvši Lukoil sa odlične pozicije VI i za sva vremena ih onemogućili „juriš u TOP 5“. Kako god, osmo mesto Lukoil-a je i dalje impozantno i dostojno poštovanja. Još više se to može reći za Fuchs koji je uspeo da se održi među prvih deset. TOP 10 je zatvarao Idemitsu, br. 1 u Japanu (a ne Nippon Oil kako kaže čuvena (domaća) reklama), ali se mora priznati da su ovde dve kompanije uvek „tu negde“, Nippon je (svakako) br. 1 u distribuciji goriva. Valvoline je zbog rasta potrošnje maziva u Aziji (2 kineske i 2 japanske kompanije) istisnut iz TOP 10 ali je i dalje bio među „dvanaest veličanstvenih“ (kako bi se reklo). Indija kao ogromna zemlja morala je da svojom najvećom kompanijom bude u TOP 15 a pravo je čudo kako nije bila među prvih 10 ali ma kako bila velika Indija, treba uzeti u obzir skroman izvoz a veliki uvoz maziva u tu veliku zemlju. Malezijski Petronas je bio na 14. mestu, i upravo je otpočinjao novi ciklus investicija (tada skorašnja kupovina Selenia-e i novih postrojenja za proizvodnju baznih ulja vrhunskog kvaliteta, III i III+ bazne grupe) koje danas daju pun rezultat. Listu je završavao brazilski Petrobras, vodeći u zemlji od 200 miliona stanovnika a i solidnim učešćem u Južnoj Americi, nikakvo čudo; naročito ako se uzme u obzir velika stopa privrednog rasta u Brazilu to doba i visoke cene nafte.

Prošlo je 5 (4) godina (podaci su za 2014 ali se ništa nije bitno promenilo ni u 2015) i šta se tu desilo? Na prvi pogled ne tako mnogo, ali treba uzeti u obzir da je svaka promena na listi za relativno kratak period sama po sebi značajna, iako su razlike između nekih mesta praktično simbolične.

Lista TOP 20 je sada sledeća:

1. Shell 2. Exxon 3. BP 4. Total  5. Chevron

6. Petrochina 7. Sinopec 8. Idemitsu 9. Fuchs 10. Petronas

11. Lukoil 12. JX Holdings (JX Nippon Oil & Energy) 13. Valvoline 14. Gulf Oil 15. Petramina

16. Gazprom Neft 17. Philips 66 18. Indian Oil 19. Hindustan Petroleum 20. Petrobas

Pre analize ove liste, mora se naglasiti šta se desilo u međuvremenu što se tiče potrošnje maziva po kontinentima/regionima. Bliski istok i Afrika su zadržale svoj udeo u svetskoj potrošnji, Južna Amerika i Istočna Evropa takođe (mali pad), Zapadna Evropa ima najveći pad a prati je Severna Amerika. Sada Evropa i Amerika imaju skoro izjednačen udeo od po približno 1/5 a zajedno manje troše (nešto manje) od Azije bez Bliskog Istoka. Tako da je to dramatično uticalo i na listu. U Zapadnoj Evropi je jasan trend pada potrošnje (i prodaje) jer su i za teretni i za putnički saobraćaj izuzetno produženi intervali zamene a intenzitet saobraćaja stagnira ili opada. Još je značajnija blaga recesija ili tapkanje u mestu industrije. Slično i u USA (gde su intervali zamene kraći ali su značajno produženi sa ranijih 3 ili 5 hiljada milja, a i Industrija nija bila baš u nekom zamahu).

Analiza TOP 20 (2014):

1) U prvih 5 je najveća (i jedina) promena u vidu izbijanja Total-a na 4. Mesto. Treba imati u vidu da je ta razlika mala (između 4. i 5. mesta) a postignuta je najviše time što je Total svoj brend Elf “prešaltovao” iz Premium klase u ekonomik i sada se (bivše) ime iz F1 juri sa malim i srednjim kompanijama po Evropi i nacionalnim širom sveta. I sam Total brend maziva ima najniže cene (u proseku) od TOP 5 tako da je u uslovima recesije ili neznatnog rasta to bilo dovoljno za ovu promenu (uz Chevron-ovu stagnaciju u ovom sektoru … posebna priča).

2) Dve najveće kineske kompanije su i dalje na 6. i 7. poziciji i sve bliže TOP 5 ali Chevron još uvek drži pristojno odstojanje. Kada bi Petrochina mogla da bude u TOP 5? Verovatno već 2020. mada zbog usporenja privrednog rasta Kine to nije potpuno izvesno. Nije veliko iznenađenje to što je Idemitsu sada među TOP 10, pa čak ni osmo mesto. Dinamičan (makar relativno i ne kao pre) rast pacifičkih ekonomija i proboj u Evropi (makar preko OEM ulja) i globalno (USA) su uslovile ovu mogućnost koju ovaj vodeći Japanski proizvođač nije ispustio. Pravo čudo je Fuchs koji je zadržao svoju poziciju – sve čestitke (sa moje strane; nije lako “plivati sa ajkulama”). TOP 10 zatvara Petronas; kao što sam rekao, velika ulaganja (širenje poput epidemije u EU ali i globalno) što uključuje i marketing (F1 kao najvidljiviji primer) daju rezultate. Osim toga, baza (proizvodnja baznih ulja) je jako napredovala tako da sad Petronas stoji rame uz rame sa SK ili Neste-om, možda još ne količinski ali kvalitetom je “tu negde” (po pojedinim pozicijama i ispred). Ovde samo da naglasim da korejski SK na tržištu Pacifika blisko sarađuje sa dva najveće japanska proizvođača i da imaju zajedničke pogone za vrhunska bazna ulja III+ kategorije (kod nas poznata po Eneos-ovoj seriji Sustina).

3) Pad Lukoil-a izvan TOP 10 je bio neminovan i više je uslovljen političkim događanjima nego “realnom” ekonomijom. Uz pad cene nafte (već je bio počeo ali naravno tek 2015. postao veliki problem za sve proizvođače) to je bilo neminovno. Petronas je izgurao Nippon Oil sa 11. mesta na 12. Osim promene mesta Nippon je promenio i ime, kao što je naglašeno u listi. Valvoine je izgubio samo jedno mesto i to zahvaljujući rastu Petonas-a. I dalje je (pod kompanijom Ashland) ovo veliki proizvođač a brend najstariji i jedan od najuglednijih u svetu (sigurno bi zauzeo bolju poziciju po tom kriterijumu). Gulf Oil (nekada među “sedam sestara”) je čudna priča moderne ekonomije, i više je jak brend (tj. prodavac brendova) nego baš proizvođač, ali eto uspeo je da se ugura na mesto 14. Ovo je više priča za studente menadžmenta (ne čiste ekonomije) nego bilo šta drugo (Ultra, Mega, Giga, Super, Hiper … itd.).

Petramina – nikakvo čudo. Državna kompanija Indonezije. Nema šta više da se kaže.

4) Gazprom je napredovao (mada je bio u ToP 20, mislim 18. i “tada”, 2010.). Priča sa Lukoil-om (naravno) važi i za Gazprom ali je očigledno da što ste veći šteta uvek bude manja po vas. Mislim da je samo to što je G noviji igrač (i bio u zamahu, i sad je ali ne globalno, čisto zbog politike) u svetu maziva presudilo da G ne padne na listi a Luk padne. Osim toga manji rast na manjem nivou se lakše prebrodi i kompenzuje, a i na domaćem tržištu su zauzeli veći deo kolača (dok Luk neminovno lagano gubi, one silne procente ruskog tržišta, ali je još uvek no. 1). To što G-a ima pogon u Italiji je najmanje od značaja (pogon je mali), jer je Luk učinio i više na polju internacionalizacije, kupivši OMV maziva, i (ubij me ako se setim) jednu Finsku firmu, pa pogone ima u Austriji i Finskoj (osim poznatog u Rumuniji), što znači u 3 države u EU. Za maziva – impozantno.

Philips 66, bivši ConocoPhilips (Philips Petroleum Company), je pod ovim imenom od 2012. Ništa novo, Teksašani pre svega proizvode naftu, gas a u svetu maziva globalno poznatiji po baznim uljima. Mislim da su bili i među prvih 10 tako da mesto u Top 20 i pored globalnih “tektonskih” poremećaja nije nikakvo čudo, i tu će i ostati bar do kraja ove decenije (iako su im maziva tek “sekundarni” biznis).

Indian Oil i pad za 5. mesta je malo neočekivan razvoj događaja. Ipak, u apsolutnom smislu razlike između mesta 15. i 18. nisu velike tako da u narednim godinama bilo koje od imena lako može promeniti 3 do 4 pozicije. Osim toga, za ovo je verovatno zaslužan i rast državne kompanije Hindustan Petroleum (Indian Oil je javna kompanija). Suštinski zajedno su na otprilike istom nivou (uz nešto veći rast od prosečnog globalnog) kao i 2010.

Da Brazilu (više) ne cvetaju ruže i da protesti protiv olimpijade (koliko god nama Rio odavde delovao kao idealan grad za održavanje istih) nisu tek “šačica nezadovoljnih”, dokazuju (na moju ličnu žalost, Brazil zaslužuje više ali očigledno nešto moraju da menjaju) dva događaja (ne znam koji više): loš rezultat Brazila na fudbalskom prvenstvu sveta (na kojima su bili i domaćini) i pad Petrobas-a (na listi najvećih proizvođača maziva) sa 15. na 20. mesto.

Ko je od značajnijih “izguran” iz TOP 20? Eni … kao najpoznatiji (naročito u ovim krajevima). Repsol je bio “tu negde” oko 20. (nisam baš siguran) tako da su oni sada “tek” među TOP 25.

Šta sve ono znači nama (potrošačima)?

Jako malo. Dobro je znati da svi iz Top 20 (svakako) dovoljno veliki i snažni da će uvek ispuniti standrade u svojim mazivima uz veoma konkurentne cene. Najjače brendove ćete uvek malo preplatiti, a “ekstra” kvalitet dobiti tek u posebnim serijama koje bitno odskaču i cenama. Koja imena bih posebno izvdojio?

Idemitsu, Fuchs, Valvoline i Petronas … podsetio bih na Lukoil i Gazprom … naravno prvih 5 je uvek o.k. ali tu je već (dugo) sve poznato.

P.S.

Još dve zanimljivosti:

1) U Kini je upotreba HC baznih ulja (grupa II) prestigla upotrebu mineralnih (grupa I). Ovo je značajan korak ka opštem “hidrokreking”-u koji polako postaje dominantan način proizvodnje baznih ulja. Ujedno i opomena Evropi da se osvesti već jednom. Dovoljno je što ima nadimak “stari svet” ne mora to stalno i da dokazuje.

2) Sve smo bliži ozvaničene su novih API kategorija za teretna vozila. To su API CK-4 i FA-4. O njima se već dugo priča (naročito od 2013.) Zvanično startuju krajem ove (2016.) godine.

CK-4 je nastavak dosadašnjih kategorija (zaključno sa CJ-4) i ova će ulja biti unazad kompatibilna sa prethodnim (kao i do sada) i moći će da se koriste i u (nešto) starijim vozilima (od Euro 3, realno). Ovaj standard je najavljen kao “robusnija” verzija CJ-4 i trebalo bi da obuhvati sve OEM zaheteve zaključno sa onima za Euro 5 motore. Ova ulja će ispunjavati zahtev: HTHS(V) > 3,5 mPa×s. Osim xW-30 (pretežno 5W-30) obuhvataće i više viskozne gradacije (“četrdesetice”, kao što su: 5W-40 i 10W-40).

FA-4 poznatiji pod radnim imenom (PC-11) se pravi isključivo za najnoviju generaciju motora (u Americi ali i globalno) koji odgovaraju Euro 6 normama. Verovatno će mnogi Euro 5 (i neki Euro 4) motori takođe moći da koriste ova ulja, ali kompatibilnost unazad će biti OGRANIČENA.

Osim čistijeg izduva, ova ulja trebaju da omoguće i uštedu goriva kod teretnjaka uz sličnu (ili identičnu) zaštitu kao i ulja CK-4 kategorije. Ovo će biti isključivo wW-30 ulja uz vrednost HTHS(V)-a između 2,9 i 3,2 mPa×s, slično ACEA C1 i C2 standardima za putnička vozila.