Russian Job (Big Business)

(Amer + Rus = veliki plus)

Ko o čemu, baba o uštipcima a ko šta radi – kako ko, Nemci automobile a Rusi eksploataciju nafte a sve više i njenu preradu na visokom nivou. No krenimo redom.

Hoćeš Mobil? Kupi Modriču!

Hoćeš Texaco? Kupi Nisotec!

...

Tri godine ranije:

„Da li da kupim Nisotec (Modriču)? Ja nekako bih ali mi Svi kažu: nemoj, to je naše, to je loše, a i zna se u Fiat ide Selenia, u Opel ide GM, u Reno Elf, u Pežo Total, itd.“ ... dobro ne znaju baš TI Svi da u Mercedes „ide samo Mobil“ ali dobro, nisu baš obavešteni, ovo prethodno negde ide na poklopac za dosipavanje ulja a negde i na zadnje staklo (baš onako, neutralno).

Da, da ... Nisotec se još uvek muči da se nametne kao brend nationale (posle nepotrebnih damping cena, pa onda šok povećanih, ali dobro niko nije savršen, a i niko za tu brljotinu nije ni packu popio, ima se – može se) iako se tehnički deo potrudio i napravio jako dobar asortiman (bravo!) trenutno jedan od najboljih u Jugoistočnoj Evropi i šire, gde ni MOL i OMV nisu bolji a Motul je tek za nijansu.

Jednostavno na sve su mislili a nedostaje još (eventualno) po jedno-dva 5W-30 i 5W-40 (možda dva i jedno respektivno) kao i 0W-20 te eventualno 0W-40 i više ne bi moglo da se kaže ni „A“ niti da se nešto doda (osim nekih specifičnih ulja sa posebnim odobrenjima, kao što ima još samo Motul).

Naravno 0W-40 i 0W-20 nisu ni mogli da isplivaju na tržiše zbog „starijeg (Velikog) brata“ Gazproma i serije G-energy. Kako god, odlično napravljen posao a kvalitet solidan uz malo veće cene ali još uvek solidne. Zaslužuje (odavno) jedan tekst ali teško da sam mogao a kad ću – ne zna se. U svakom slučaju lako ćete skinuti (download-ovati) njihov nov (i više nije tako nov) katalog.

Još zanimljivija priča je Modriča, kojoj tek sledi osveženje asortimana, ali kako je bila ispred „brata od tetke“ (ili bolje reći strica, mada se za lek, kao što znamo (domaći film) ide kod tetke) još je to solidno. Optima je jednostavno prepoznatljiva sa svojim starim i vrlo dobrim uljima (Magnum, HC Power ... SV) da je radikalno nov asortiman možda i kontraproduktivan. Jednostavno, osim nekih 5W-30 ulja koja pokrivaju tek 5-10% tržišta (koje je teško zauzeti zbog fabričkih preporuka) gotovo da ništa ne fali osim što bi se tu i tamo moglo malo osavremeniti (bar još jedno 5W-40 ulje). U 5W-30 viskoznosti je sve O.K. te uz malu korekciju cena naniže (što je u centrali za 2013. već urađeno ali nedovoljno) nema šta tu posebno da se doda.

0W-40 već postoji (Magnum Plus), tu bi možda neki M++ sa MB 229.5(1 ili 2) mogao da upotpuni priču (uz API SN naravno). 0W-20 bi bilo samo za promotivne svrhe i za imidž brenda jer ne verujem da se takvog u celoj zemlji kupi više od 1000 litara godišnje (tu i tamo neki „hondaš“).

Optima brend je možda malo trpeo zbog nižih cena NIS-a u 2012. ali je bolje postavio strategiju sa cenama na realnom (i dugoročno održivom) nivou, za brend koji kreće ka (svetskoj) Premium klasi (kategoriji). Lakše je cene spustiti akcijama ili slično nego ih sa niskog nivoa povećati. Ovo ni najnoviji štreberi („Bolonjci“) iz oblasti ekonomije ne mogu da opovrgnu koliko god se trudili (zakon je zakon, izuzeci ga samo potvrđuju).

Šta se to dešava što će kupovinu stranih skupih brendova, makar u Srbiji ali i šire gledano, učiniti besmislenim za 3 godine?

Kao što naslov kaže: VELIKI POSLOVI (Gazprom-a i NeftegazInKor –  ЗАРУБЕЖНЕФТЬ-a)

O budućoj rafineriji NIS-a u Novom Sadu sam već piskarao pa samo da ponovim (i dopunim):

Chevron Lummus Global USA (CLG) isporučuje najnoviju tehnologiju (projektuje) i čini da buduća rafinerija bude jedna od najmodernijih u svetu (Evropi). Malo je specifična i baviće se samo baznim uljima i to pretežno naftenskim uz nešto HC baznih ulja. Naftenska (sintetička) bazna ulja se malo (i veoma retko) koriste u motornim uljima (kao „začinska“, PAO rastvaračka, najčešće) ali se zato koriste za industrijska maziva ali i kao industrijska sirovina (uključujući i energy saving pneumatike).

C-L je tehnologija sa najdužom tradicijom (za HC ulja) i sa najviše instalacija u svetu tako da ako nije i najbolja onda se lako može reći da je najzrelija.
Za goriva se "big G" već pobrinuo investiranjem cca. pola milijarde $ u pančevačku rafineriju.

Ali i „nad popom ima pop“. (shvatiti kao pesničku figuru)

Sa druge strane, Kompanija NeftegazInKor planira da investira u svoju rafineriju nafte u Bosanskom Brodu 700 miliona evra (preko svih dosadašnjih). Nova rafinerija (kompleks) će kombinovati Honeywell-ovu tehnologiju poznatu kao „UOP Unicracking hydroprocessing“sa EMRE-ovom (ExxonMobil Research & Engineering) tehnologijama za proizvodnju ultra čistih goriva i baznih ulja visokog kvaliteta (pretežno III i III+ bazna grupa).

ExxonMobil (EM) tehnologija je svakako prvi izbor kada se kombinuje proizvodnja goriva i baznih ulja. Veoma je fleksibilna (u svakom pogledu) i omogućava podešavanja za više II(+) ili III(+) bazne grupe uz različit nivo količina goriva (kao i odnosa između goriva i baznih ulja). Skoro pa kao „igrala se deca na android telefonu“. Kvalitet goriva bi trebao da bude na nivou (ili iznad) najboljih evropskih.

Čelnici NeftegazInKor-a skromno izjavljuju da će rafinerija biti „jedna od“ najboljih i najsavremenijih u Evropi mada bi mirne duše mogli reći NAJBOLJA (makar do 2020.).

Bar polovina proizvoda će ići u izvoz a veći deo toga na „truli“ Zapad.

Čak mi se i tehnološki ovo rešenje (XOM/HON) više sviđa što ne znači da je i ultimativno bolje.

Bolje?

Ne može se reći da je neko od prehnodnih izabrao bolju, svako je izabrao najbolje za sebe, uzevši u obzir šta planiraju sa rafinerijama.

Osim toga u priči su još veći poslovi vezani za eksploataciju nafte, i koji su (makar posredno) uticali na izbor „najboljeg ponjuđača“ ali to prevazilazi nivo ovog bloga te bi oni koje to interesuje mogli da se informišu iz stručnih (pre svega ekonomskih) časopisa.

Tačno je da sa ExxonMobil-om zajedničke ugovore o eksploataciji ima Rosnjeft ali sve je to u „dvorištu“ jer državne kompanije Rusije jako dobro sarađuju međusobno (što nisam ni morao da naglašavam, ali eto omaklo mi se). EM je svestan gde mora da uloži dobar deo od najavljenih 37 milijardi („u narednih nekoliko godina“) kapitalnih investicija a to su naftna polja Severnog okeana i još nekih naftnih polja Rusije (kao zajedničko ulaganje).

Niste ni sanjali da ćete (na Balkanu) sipati Exxon benzin u svoj auto (ja lično nisam)?

Samo se malo strpite, za par godina na Nestro(petrol) pumpama (Euro 6/7 za početak).

Hoćete Mobil ulje? Ili više volite Chevron/Texaco?

Odmah iza ugla, na prvom kisosku – jedino što je ambalaža malko drugačija („ala ovde čudno pišu voda“).

P.S.

Autor tekstom nije imao nameru da bilo kome od pomenutih imena pravi reklamu ili antireklamu. Javno dostupni podaci su jednostavno iskorišćeni da se (uz primesu šaljivog tona) načini tekst koji je namenjen pre svega zabavi a ne da nekoga povredi. Sve je čista fikcija iako je pravljeno po istinitom događaju (tehnologije kako su navedene će zaista biti korišćene a „radovi su u toku“).

Naravno da će brendova Mobil (Esso - ?), Texaco (Chevron - ?) biti na ovim prostorima i da će neke razlike postojati u odnosu na Modriča i NIS brendove (trenutno Optima i Nisotec), ali ostaje činjenica da će se koristiti ista tehnologija (makar za „bazu“).

(Ne)zvanično, ništa lično; (Un)official, nothing personal

OEM BULLETIN

PSA PEUGEOT CITROEN

The Independent Union of European Lubricant Industry (UEIL) is the umbrella association of the Independent European Lubricants Industry, representing their memebers and, in pratricular, the interests of SMEs and independent lubricant companies. To date, the UEIL represents more than 400 lubricant companies, who manufacture and distribute lubricant produsts under their own various trademarks throughout the European Union. With members in more than 20 European Countries and a unique collective experience of lubricants and the lubricants market, UEIL is the sole representative body for independent manufacturers of lubricants in Europe and has been recognised as such by the European Commission. It is UEIL’s policy to favour free and fair competition within the scope of  prevailing EU and national laws.

The Techical Committee and the Cometition Committee of UEIL are pleased to advise its memebers that, PSA Purchasing Executive Manager, Mr. Jérôme BOULET, has recently confirmed that:

“Peugeot and Citroën dealers are allowed to use lubricants which are not approved by PSA so long as the quality is equivalent to the approved produsts and so long as it is dedicated to a paying maintenance or service and not to any work under car maker warranty; such a use would not question the carmaker warranty so lond as such lubricants, of an equivalent quality, do not present any defect and do not cause any dysfunction of the vehicles.”

Brussels, June 2011

Dopis (dokument) je dobijen ljubaznošću jedne (od gore pomenutih) 400 nezavisnih kompanija koje se bave proizvodnjom maziva u EU.

Da (Vam) skratim priču. Radi se o dopisu nezavisnih proizvođača maziva i odgovora iz PSA grupe. Dilerima (prodavcima) Pežoa i Citroena dozvoljeno je da koriste maziva koja nisu odobrena od strane PSA (ili bolje rečeno nemaju PSA odobrenja, to je već prva politička, pravna, caka u jednom pasusu).

Zatim se odrađuju i ograđuju ... da vam se smuči.

Dobro de ... odradili su posao (pravnici i/ili advokati PSA grupe). Ironično je da gore navedena (jedna jedina makar u pet reda, a namerno tako) rečenica košta bar jednog njihovog automobila (bar je toliko plaćena).

Komentar?

(Što bi rekao jedan prijatelj – pozdravlja Vas kuka stara, manite se komentara!)

Dakle, kao što dopis (fuj!) kaže:

1) možete koristiti i ulje koje nije Total!

2) možete koristiti (čak) i ulje koje nema (nije plaćeno) PSA odobrenje!!

3) I to sve dok „je kvalitet ekvivalentan“ (ma šta to značilo, a navešću šta znači).

Iako sam već naveo koji su ekvivalenti za PSA odobrenja, ajd' da ponovim:

PSA B71 2290

Low-SAPS ulja u 5W-30 viskoznoj gradaciji namenjena Euro 5 motorima, pre svega dizel motorima sa DPF ali i modernijim (Euro 4 a naročito Euro 5) benzinskim motorima gde je Low HTHS dozvoljeno.

Ovo je praktično ACEA C2 (a dodatne testove, okačite mačku o rep) a ovo je i standard sa kojim se PSA 2290 obično uparuje (u preko 90% slučajeva).

Ponegde se spominje da može i ACEA C3 ili C2/C3 (ovako nešto je pravi kalambur a vešto ga koristi Mobil sa svojim „multipraktik uljem“ M1 ESP 5W-30).

Ili je C2 ili je C3 no ne volim ni ja da cepidlačim pa može i jedno i drugo. Noviji motori, vožnja po gradu i 1% uštede goriva su na strani C2, teži uslovi eksploatacije (nakon garancije) na strani C3. Ipak, treba se držati „dvojke“ što duže (pa do, samog, kraja).

PSA B71 2294

Praktično: ACEA A3/B4 uz dodatne PSA testove. Ovo vam neće trebati.

PSA B71 2295

PSA standard za motore pre 1998. Praktično isto što i: ACEA A2/B2. (iz 1998.).

Svakako A3/B3 ulja se mogu koristiti pa je ovo više kako uštedeti na mazivima kod vozila iz '90-tih a naročito '80-tih godina prošlog veka.

PSA B71 2296

Ovo je već najznačajnija (uz 2290) Peugeot/Citroën specifikacija za motorna ulja.

U suštini je: ACEA A3/B4 + dodatni PSA testovi.

Ovde treba ovo ozbiljno shvatiti i setiti se da je „najbliži rođak“ 2296 zapravo A3/B4-08 (iz 2008.) a sigurna zamena A3/B4 iz 2010.

Ukoliko proizvođač navodi „nivo kvaliteta“ to je još bolje i poželjno je (još poželjnije pravo odobrenje, naravno).

Kod PSA razlike u odnosu na ACEA standarde postoje ali nisu suštinske prirode (ni kod drugih nisu „suštinske“ malo ga pretera) pa čak ni nešto o čemu mnogo treba voditi računa. Kao ilustraciju ću navesti da Motul nema PSA 2290 i/ili 2296 Specific ulje u svojoj ponudi (a ima za mnoge druge proizvođače) pa čak ni posebno ne naglašava da ECO Clean 5W-30 ima to odobrenje (naravno, boldirano u tehničkoj dokumentacijii i detaljnom opisu ulja, ali je ipak napravljena distanca da „ima i to“ ali nije samo „PSA“ ulje).

Čime dosipavati (dolivati)?

Odakle sad pa ovo?! Već se zna, onim što je u motoru ili bilo čim što sličnijim, zar ne? Da, ali ...

Dakle čime posebno dolivati?

Motul 8100 x-cess i 6100 su posebno dobri. Oba se ulja mogu dodavati i u 5W-40 i 10W-40 ulja. Dugo sam ignorisao nekolicinu čitaoca koji su primetili da se značajno poboljšavaju stvari sa dolivanjem cca. 5dl nekog od ovih ulja (u neko drugo ulje). Dobro, ništa značajno (a i nije), doliti dobro ulje (bolje od onog što je već u motoru) mora da je dobra stvar, ništa čudno nije.

Onda sledi moje dolivanje pola litara X-cess ulja u mešavinu 5W-40 ulja („Valmobiline“) i iznenađujuća promena. Još nisam „naseo“. Onda post na Honda klubu, ma daj! (rekoh sam sebi).

I sada 6100 u količini od jedva 2dl u ... (biće i o tome ali nije bitno; uglavnom 3+1 10W-40 i 5W-40, što bi rekao „bog“ , „Božo, za mene tri pa jednu“). Nije baš kao da je ulje promenjeno ali tu „nečega“ ima.

Dakle, preporučujem, o čemu se radi – pojma nemam, a verovatno sam (samo) popustio pred placebo efektom. Kako god, ako već ne koristite Motul, a naročito ako vam je skup, koristite ga makar za dolivanje ... ne šteti – pa može i da koristi.

I samo kratak osvrt na događanja u prehrambenoj industriji. Ne, nećemo ovde „pošto seko mleko?“ i slično. Bilo je i drugih stvari, kao prevara sa konjskim mesom umesto goveđeg i još koješta.

Ako nešto iz toga može da se izvuče za ovu NAŠU priču je sledeće:

Ako se mućka i vara sa hranom, šta očekujete od maziva (skoro pa nagradno pitanje koliko je „teško“).

Saglasnost (novog) maziva sa lokalnim (domaćim, nacionalnim) standardima ne vredi ni pišljivog boba, jer onih 15 karakteristika (kao u SAT testu, ali zaista je tako samo to zakon nalaže) ako ulje ne prođe nije ni za lanac (bicikla).

Ako prođe (a proći će ga i trećerazredna ulja) ništa vam to (pod milim bogom) ne znači.

Pa dobro, a šta je sa API, ACEA ...

To izdaju organizacije u USA i EU. ACEA je posebna priča (oznaku na ambalaži ne uzimajte 100% kao dokaz da to jeste) a API ima svoju listu ali je ona u Evropi manje relevantna (mada je dobro znati da vaše ulje ima licencu).

Pa dobro to se može proveriti, reći će neko. Da, može. Ali gde?

Ispitivanje po svim API zahtevima i/ili ACEA je nešto što ne biste u kompletu obavili u većini manjih zemalja naročito u državnim institucijama. Deo toga, da. Proizvođači su bolje opremljeni ali čak ni veći nacionalni proizvođači nemaju sve. O tome neki drugi put ali čisto da se zna – originalnost i poverenje u proizvođača (i distributera) je za sada (bilo je a i biće još neko vreme, bar 5-6 god.) najbolja „garancija“ za ono što sipate.

Zato ponekad previše priče bez mnogo podataka. Ionako većinu njih (naročito za nekorišćeno ulje) možete obesiti o vrbov klin.

Čekam odobrenje izdavača da objavim deo rada (stručnog, naučnog) o otpadnim uljima, odnosno svetskim iskustvima šta sa njima i zašto.

Na žalost, davno najavljivano je stiglo: 1-2 teksta mesečno su postala (surova) realnost.

No, još uvek redovno odgovaram na pitanja (a ima ih na desetine nedeljno) ne samo na blogu već i na svim forumima gde sam registrovan (cbc, poljoinfo, honda klub, chevrolet klub, mycity ...).

Ni to nije malo ali smatram da je korisnije (naročito javno) odovoriti na konkretno pitanje nego napisati jedan tekst više mesečno. Materijala ima u izobilju, nisu samo tekstovi već i sami komentari (pitanja i odgovori). Tako da ima tu mesta i za stare i verne čitaoce a naročito one koji su se uključili u novije vreme.

Tema ima (ne zna im se broj): mazive masti ni počete nisu, još proizvođača ima i za motorna ulja, osnove industijskih ulja, razni aspekti koji su pominjani ali nisu sistematizovani, itd.

Toliko za sada, nastavlja se ... 

Cene ulja - bez komentara, Oil Prices - No Comment

Uzeo sam samo 7 (globalno) najvećih kompanija prisutih u Srbiji ( regionu Jugoistočne Evrope).
I took only 7 (globally) largest company present in Serbia (South East Europe).

Cena sirove nafte (price of crude oil, WTI):

Sredina januara (Mid January):

2007. cca. (approx.) 53$/barrel

2013. cca. (approx.) 93$/barrel

Shell Helix Plus (HX7):

Januar 2007. 600rsd; 7,5€; 9,7$

Januar 2013. 695rsd; 6,2€; 8,3$

Mobil Super S (2000)*:

Januar 2007. 680rsd; 8,5€; 11,0$

Januar 2013. 585rsd; 5,2€; 7,0$

Castrol (GTX) Magnatec*:

Januar 2007. 850rsd; 10,6€; 13,7$

Januar 2013. 740rsd; 6,6€; 8,8$

Texaco Havoline Extra:

Januar 2007. 595rsd; 7,4€; 9,6$

Januar 2013. 675rsd; 6,0€; 8,0$

Total Quartz 7000:

Januar 2007. 545rsd; 6,8€; 8,8$

Januar 2013. 490rsd; 4,4€; 5,85$

Elf Competition STI:

Januar 2007. 480rsd; 6,00€; 7,75$

Januar 2013. 430rsd; 3,85€; 5,15$

Lukoil Luks:

Januar 2007. 230rsd; 2,9€; 3,7$

Januar 2013. 425rsd; 3,8€; 5,1$

Valvoline Dura blend:

Januar 2007. 465rsd; 5,80€; 7,50$

Januar 2013. 570rsd; 5,10€; 6,80$

Sva ulja su 10W-40, API SL/CF (osim Shell Helix HX7 koje je API SM/CF)

All oils are 10W-40, API SL/CF (except Shell Helix HX7 which is API SM/CF)

Sve cene su za maloprodaju za pakovanje od 1 lit. sa PDV-om.

Cene su zaokružene na 0,05 jedinica (ili 5-10rsd).

Otprilike su to bile (ili sad jesu) najniže cene u Srbiji.

All prices are retail trade for 1lit. packaging including VAT.

Prices are rounded to 0.05 units (or 5-10rsd).

These were (and now are) the lowest (or around) prices in Serbia.

Napomena: Razlika u ceni baznih ulja je manja nego za sirovu naftu. Ali treba imati na umu da su sada osetno veće. Cene aditiva su porasle više nego (cene) baznih ulja.

Note: The difference in the price of base oil is less than that for crude oil. But keep in mind that there are now considerably higher. Additive prices rose more than the (prices of) base oil.

* Mobil Super S & Castrol GTX Magatec were also slightly cheaper in 2007. You could found them at a lower price (approx. 5%) without any special discounts. The above prices are for the largest importers at that time.
Mobil Super S i Castrol GTX Magatec su bili i nešto jeftiniji u 2007. Mogli ste ih naći po nižoj ceni (cca. 5%) i bez posebnih popusta (akcija). Gore navedene cene su za tadašnje najveće uvoznike (njihove isporuke za maloprodaju).

Motociklistička ulja u automobilu, Motorcycle Oil In the Car

Da li može? Is it possible?

DA. YES.

Da li je preporučljivo? Is it recommended?

U pojedinim slučajevima. In some cases.

Dakle, zvanično je ovo dozvoljeno, pripadnici industrije (naročito one koja proizvodi ova ulja) su naročito liberalni u ovom pogledu.

Ipak, moram naglasiti da vam za ovo (ipak) treba poseban razlog. Od ovakvog izbora retko možete imati osetnu prednost u odnosu na standardna ulja za automobile tako da NEMOJTE ovo raditi ako niste potpuno sigurni da se time nešto osetno dobija. Probaću da navedem tipične primere kada se može (i treba) makar razmotriti (i) upotreba ulja za motocikle.

TEORIJA UKRATKO

Motociklistička ulja ispunjavaju API Sx standarde ali neki od proizvođača čak ni to ne navode već samo (za namenu najrelevantnije, vidi poseban tekt o tome) JASO standarde koji podrazumevaju (u njih su ugrađeni) i API standardi. To je ono što se često naziva „API SG+“ što je omiljen termin Shell-a.

Dizel standardi, API Cx, se retko navode iako su često ispunjeni (uglavnom CF kod ulja sa SJ i SL a CD kod onih sa SG). Obično se navode (i u potpunosti su ispunjeni) kod mineralnih 4T ulja, obično viših viskoznih gradacija kao i kod specijalnih (ne baš toliko koliko se predstavlja) „V-Twin“ ulja. Najčešće se navodi CE ili CE Plus, što zapravo označava da su „više dizelaška“ nego CF (no to je duga i druga priča koju sam delimično obradio na „poljoinfo.com“) jer CE zapravo prevazilazi CF kada su u pitanju građevinske i poljoprivredne mašine (makar CF kao noviji imao prednosti kod automobila).

Ipak, dizel motori su toliko specifična vrsta za ovu primenu da ću je u ovom tekstu preskočiti uz preporuku „ne radite to kod kuće“ (samo za profesionalce).

Dakle API SG se može koristiti kod svih automobila koji ne traže više od toga, SJ za sve automobile do kraja devedesetih ... i dalje ne bi trebalo ići. Iako i motocikli imaju katalizatore te sam katalizator nije za odbacivanje izbora, mnogo je bolje i 100% je sigurno tek kod motora (automobila) bez katalizatora a svi napredniji sistemi obrade izduvnih gasova su (ne računam izuzetke koji potvrđuju pravilo a neću ohrabrivati nikog za tako nešto jer pre svega nije neophodno) eliminatorni za upotrebu motociklističkih ulja.

JASO MA, MA2? (ulja za motocikle koriste se i za menjače, zar ne?)

Povećano trenje koje ovi standardi nalažu odnose se na materijale lamele a ne sistem metal-metal, tako da u samom motoru trenje neće biti povećano. Avaj, ovo većina ljudi ne prihvata kao argument.

Ko veruje, verovaće a ko neće, ne vredi dalje ni pričati. Od (veoma malo zasnovanih) tekstova na net-u se ne može odbraniti, na žalost. Uzmite da ovo može uticati maksimalno (ako i toliko a ni toliko)  jednocifrenom % skraćenja veka motora, zbog (ne bih znao čega) ... „većeg trenja“, odnosno par hiljada km na životni vek motora. Zanemarljivo. (može se naravno desiti i obratno, teško je uopštavati ovako nešto, ali više ZDDP-a, koji doduše nije vrhunski kriterijum, može i da produži život motoru a naročito starim konstrukcijama bregaste osovine).

Da ne dužim sa teorijom, samo još napomena: NE koristite motociklistička ulja kao menjačka ulja, već isključivo kao motorna. Izuzetak mogu (ali ne moraju) biti menjači koji su predviđeni da rade sa motornim uljima (ZF-ov veliki san da to bude prailo a koji se raspršio kao mehur od sapunice i to ne iz tehničkih razloga nego ... pogađate zašto ... iz istih onih zbog kojih su bolji operacioni sistemi od Windows-a otpali).

Kraj.

GDE I KAD I ZAŠTO?

Zapravo tipičan i „standardizovan“ odgovor je: nigde, nikad i ni zbog čega.

A i nije tako.

Vožnja u visokim obrtajima. Namerno nisam ohrabrivao ovu namenu (u posebnom tekstu o tome) ali će većina motociklističkih ulja prevazići (i to osetno) svoju „sabraću“ automobilskih ulja na Truck Day događajima.

Ekstremni ljubitelji brzine koji menjaju ulje pre (makar i par dana) i posle Truck Day-a su prvi na listi onih kojima motociklistička ulja trebaju. Šta koristiti? Pa sintetička ulja, jer su ova „sintetičkija“ i otpornija na smicanje (manje polimera).

Ako se koriste na duže vreme onda treba voditi računa da motor automobila ne traže posebna odobrenja jer ih motociklistička sigurno ne ispunjavaju (znači tek za automobile iz 80-tih i 90-tih).

Sama dugotrajna forsirana vožnja autoputem nije nešto zbog čega bi se trebalo preći na motociklistička ulja ali ako se između čestih Truck Day-eva vozi uglavnom tako, onda zapravo ima smisla preći na ovu vrstu ulja. Ipak, za takvu upotrebu koristiti „sintetska“ (od III bazne grupe) ili vrhunska PS ulja (Motul, Silkolene) koja su kombinacija SHC ulja (III bazna grupa) i estarskih sintetika.

Za sam Truck Day kao i kod automobilskih ulja, treba koristiti jednu (radnu) VG više (SAE 50 umesto 40 ili 40 umesto 30) što je lako ispuniti (10/15W-50 za 5/10W-40 default ili 10W-40 za 5W-30).

Pretežno gradska vožnja je poslednji razlog za motociklistička ulja.

V-twin ulja za motocikle (po pravilu bez JASO standarda) su veoma dobra alternativa za dizel motore do sredine 80-tih (koji su zahtevali tek API CD) ili do kraja ali da nisu turbo (ili ponekad baš ako jesu ali onda su kvalitetnija PS ulja bolji izbor ali se treba dobro proceniti potreba za tim). Ova su ulja takođe jako dobra i za starije automobile ili ako imaju stariju konstrukciju, pri čemu mislim na mineralna a nisu sva (ima i sintetičkih) iako preovlađuju.

Za automobile do 1992. ili 1993. bi mineralna (ne V-Twin) ulja za motocikle (često i bez JASO standarda ali ne i uvek), naročito viskoznija (20W-50) mogla da budu izbor i bez posebnog razloga, recimo malo oštrija vožnja.

Sva mineralna motociklistička ulja (naročito bez JASO), a većih viskoznosti,  su gotovo idealan izbor i za vazdušno hlađene motore (VW vazdušnjaci, peglica, stari Porsche-i ...) ako se ova vozila koriste normalno (bez sportske vožnje, recimo Porše vozila). O ovome malo više baš na „VHS Mladenovac“.

I na kraju ali ne i po značaju:

Pitanje zaptivki teorijski može biti značajno ali je u praksi prilično slično kao i sa automobilskim uljima. Možda jedna nijansa oštrijih kriterijuma za motociklistička. Ipak, za sva vozila koja imaju PS kao default (kraj 80-tih i veći deo 90-tih) a naročito ako se za nove mašine mogla koristiti i sintetika PS motociklistička ulja su i po ovom pitanju odgovarajuća. Kod automobila sa manje radnih sati 10W-40 a onih sa više 15W-50 bi bio najadekvatniji izbor.

Za  još starije modele jedino 20W-50 PS motociklistička ili (kao što je već rečeno) pre svega mineralna.

Doduše stručnjaci Silkolene-a tvrde da je njihovo Comp 4 u 20W-50 verziji pogodno i za young timer-e pa i prava klasična vozila (ne samo motocikle već i automobile). Ovo tvrde ne samo teorijski (na osnovu poznavanja formulacije i laboratorijskih ispitivanja, gde su u prednosti u odnosu na nezavisne stručnjake) već da se to dokazalo i u praksi na većem broju vozila.

Malo opreza nije na odmet iako je ovo jako zasnovana tvrdnja. Osim toga nije prvi izbor za na primer staru VW bubu već tek za sportske modele starije od 30 godina.

Ovde treba dodati da Silkolene zapravo i nema „čisto“ mineralna ulja osim V-Twin 20W-50 i Classic serija. Njihovo Super 4 je MC (HC) ulje, čime je bolje od mineralnih ali nije mineralno (kome je to bitno) kao Motul (doduše sa JASO MA) 3000 20W-50 ili Motorex 4T Legend 20W/50 kao i niz drugih.

Da po pitanju zaptivki nisam preterao da citiram šta kaže Slikolene po tom pitanju:

„Many post-vintage machines have engines which can use a modern shear-resistant multi-grade such as Silkolene Comp 4 20W-50. When changing from a non-detergent to a detergent type oil ensure that seals are in good condition and engine internals are clean and free from excessive deposits.“

„Mnoge mašine iz prerioda posle (pravih) old timer-a (od 1950 pa nadalje) mogu koristiti moderna na smicanje otporna multigradna ulja kao što je Silkolene Comp 4 20W-50. Pri prelasku sa ulja koje nije detergentskog tipa na detergentski tip ulja proverite da su zaptivke u dobrom stanju kao i da je sam motor (iznutra) čist i bez prekomernih depozita.“

(ovo sam našao posle napisanog teksta)

Da li se isplati?

Uglavnom NE. Cena motociklističkih ulja je obično oko 50% veća od automobilskih za istu kategoriju.

Ipak, za entuzijaste (a njima je tekst i namenjen) ovo nije prepreka.

Ponavljam, za porodične ljude (i takvu vožnju) ovo nije opcija. Osim neisplativosti tu je i „resident fear“ (pritajeni strah) da li jeste ili nije te svakako ne vredi toga.

I naravno: stav autora je relativno otvoren po ovom pitanju ALI cilj teksta nije da ohrabruje ljude na ovakav postupak, pogotovu one koji o tome nisu ni razmišljali.

Podsećam na sličnu dilemu (već pomenutu na blogu): da li su ulja za teretni program pogodna i za automobile?

Za benzinske motore uglavnom NE. Eventualno ona sa nižim API Cx oznakama (maksimalno CF-4 ali uz CF i obavezno Sx). Kod ulja sa ACEA E# standardima a gde se navodi API SL ili SM to treba shvatiti tek uslovno. Dakle za posebne namene i slučajeve ali neću ih pominjati. Ako ste iz bilo kog razloga naklonjeni ovakvom izboru onda treba koristiti tzv. „multifleet“ ulja koja JESU pogodna i za benzinske motore. Inače ulja specijalizovana za teretnjake su pravljena za sasvim drugačije uslove rada i nisu sjajan izbor za benzince. Osim toga može biti problema sa zaptivkama čak i sa PS uljima pa „pamet u glavu“.

Za dizel motore – DA, ali ne uvek i ne po svaku cenu.

Mogu biti dobar izbor za „pranje motora“, očekivane teške uslove rada motora, kao povremeni izbor i slično. Ovde je „multifleet“ često vrlo dobar izbor. Opet podsećam da visoka vrednost TBN-a nije potrebna kod automobila (i kraćih intervala zamene) pogotovu kada se koristi ED, a posredno (uz detrgente) može biti agresivno i delovati na zaptivke te dovesti do curenja (ulja).

Zgodan povod za korišćenje ovih ulja kod dizel motora može biti to da ulja za teretni program mogu biti i PS za 15W-40 viskoznu gradaciju a sintetička za 10W-40 što je retko ili ne postoji kod automobilskih.

I jedan „bis“:

Motociklistička ulja imaju nešto više ZDDP-a ali to ne bi trebao biti primarni razlog korišćenja istih.

Ne zato što sam iz Evrope nego zbog niza argumenata slažem se sa Evropljanima (stručnjacima iz Evrope) koji ne potcenjuju značaj ovog aditiva (naročito kod starijih motora automobila) ali ističu da ni kod njih nije sve u ZDDP-u pa čak i kod starijih konstrukcija bregaste osovine (camshaft) kao što „Ameri“ pričaju (zapravo decidno tvrde), jednostavno – nije (potpuna) istina FULL STOP

Sto puta ponovljeno ali može u svakoj situaciji:

Kao kod novih tako i kod starih motora, novih ili starih konstrukcija, automobila ili motocikala – kvalitet i pogodnost ulja za pojedinačni slučaj NIKADA nije samo do jednog aditiva (niti se dodatkom istog ili drugog post aditiva može postići sve) ili samog baznog ulja koje se koristi nego do sintergijskog dejsvtva svega što je u ulju!!