Promena ulja na "Ferrari"-ju; Oil Change on "Ferrari"

Jeste zezanje ali ne toliko kao što izgleda na prvi pogled. Pošto pričam pre svega o motornim uljima, razlika između jedne Zastave (Yugo-a) i Ferrari-ja i nije tolika*, zapravo je manja nego kod većine savremenih automobila. Naime, 10W-60 sipati u bilo šta osim Alfe (TS), BMW M serije, Ferarija i Zastave (sa DMB motorom) je u 99% (velika) greška. Može, nije da ne može, naročito za oštru vožnju ali i onda je 0/5/10/15W-50 rešenje za skoro sve (osim navedenih).

* ne računam samo (tipičnu) crvenu boju

Dobro, o 10W-60 ćemo pričati sledeći put (kada pred zimu budem baš to sipao) a sada se vraćamo na „dobre, stare“ mineralke (dyno oils).

Dakle, da podsetim:

Poslednji put sipano Wolf Guardtech 15W-40 (API SL/CF); dobijeno (na poklon) ljubaznošću ljudi iz firme Gazela (povodom „akcije“ na SAAB klubu, gde je poklonjeno i jedno ulje za najpitanje godine; mala promocija, svima taman (dobro)).

Ulje ima TBN od 8,3 (kataloški), natprosečno dobro na niskim temperaturama (nisam mogao da proverim čak ni na osećaj jer ispod -12 nisam koristio automobil, bila je blaga zima, a tu bi i 20W-50/60 odradilo posao). Ulje je zamenjeno na 6340 km uz cca. 180 rh (veći deo km je bio u gradu, bar nekih 70%), posle nepunih 7 meseci. Po ispuštanju je izgledalo odlično, lepe smeđe boje, ni tragova crne, što (doduše) ništa ne znači (kao što sam više puta govorio) ALI ukazuje na to da je moglo (bar) još malo.
Spobodan sam da kažem da bi 7500km verovatno bilo idealno, uz više vožnje (leti) van grada ni 10k km ne bi bilo nedostižno (o.k. TNG pogoduje tome, ali starost motora i pređeni km (i još više radni sati) ne).
Potrošnja ulja je bila nekih 700 ml (6-8 dl) što se uklapa u višegodišnji prosek od oko 1 dl/1000km, tako je bilo (praktično) od starta (pre 10 god.) uz male oscilacije (i naravno leti malo više, zimi malo manje; u prvih 5000km manje, posle neznatno više). Ovde je malo više od očekivanog ali motor je već (odavno) prešao 100k km što za 2006. godište nije baš ni malo.

Zamena ulja je izvršena na TAČNO 119.000km (ni manje ni više, malo sam (naravno) to „naštimovao“). Da već nije kraj maja, plan je bio da zaokružim na 120.000km ali već mu je „došlo vreme“ (a cediti suvu drenovinu nije uvek najbolja opcija). Šta je sipano? Wolf (Guardtech) 20W-50, API SF/CD.
„Ala se ovom osladilo da „pije“ na tuđ račun“ pomisli ćete. Pa i jeste, ali sad darodavac NIJE bila pominjana kompanija, već pojedinac, jedan od registrovanih članova koga sam upoznao u Bgd.-u (Hvala još jednom). Poklon se ne odbija (ja sam tražio baš ovo ulje, em je jeftinije, em dovoljno dobro za par meseci, tj. letnju sezonu, taman jun-oktobar).

Zašto (pobogu) 20W-50 (kad već ne troši ulje)? Zato što je SAE 40 (i time 20W-50) njegov pravi default osim za zimske uslove (20W-50 i za zimu je ali blažu kao prethodna). Dakle i za nov motor. Za onaj sa 120k km – još bolje (nisam naivan da ne verujem da je motor poprilično istrošen iako vuče kao mazga). Osim toga bilo je u planu da se ide na more sa „crvenkom“ (bio bi to deveti put) ali se od toga odustalo (u međuvremenu) ... više zbog nedostatka prostora (bar da nije boce TNG-a u rezervoaru, makar od 30 lit. pa nekako ili da je 1.3 65 „konja“ pa da se koristi i krovni nosač, ovako – ne vredi).
Dakle, za auto „pun k'o brod“ i (blago) pretovaren na putu od 700 do 900km (Grčka se krčka, čisto malo da se promeni, pa makar i po džepu) i 10 god. star (uz 3x oko planete), 15W-40 bi bilo „na ivici žileta“.

Pa, kakvo je (novo) ulje? Lepo, žuto (nije tamno), nije od rekilata, makar bilo manje aditiva (malo sam teže „progutao“ TBN od 4,9 ali ako već „držim predavanja“ da 6 ili 7 nije malo (doduše u savremenim motorima) ni za 20-30k km (750rh), onda je red sa se malo i „uhvatim u kolo“ i probam i na sebi, makar 5-6k km i u starom motoru (stare konstrukcije).

Da li je vrednost od 4,4 lit. pri zameni ulja sa sve filterom MIT ili ne, upravo sam ovom letnjom zamenom (po n-ti put) dokazao da NIJE (mit), jer se baš poklopilo sa tom vrednošću (približno). Dakle, posle zamene je sipano 4 lit. a nivo je „tačno“ (malo više) na sredini. Do maksimuma bi trebalo jo 3-5 dl i to je baš koliko je i navedeno od strane proizvođača (4,4). Da, obično je potrebno 4 lit. do maksimuma (ili 3,5 do sredine) ALI uz DOBRO ZAGREJAN motor (18 km, zadnjih par, oštro uz veći napor motora (uzbrdo, gas u patos)) i letnje vreme (+28 °C u hladu, a auto je bio na suncu gde nije padalo ispod 35) uz „ceđenje“ u trajanju od 1,5h – isceđena je suva drenovina (dušu je ispustio), do poslednje kapi (starog ulja). Naravno, prvo je sipano 3,5 lit. (uz očekivanje da će biti između min. i max. na pola ali nije) pa pošto je bilo tačno na min. doliveno još pola litara. I naravno, servisno je 4 lit. taman za max. nivo (zimi i 3,5) jer nije realno očekivati ceđenje duže od pola sata (standardno i manje, oko 15 min.) u servisu.

Na kraju da dodam – zaptivač filtera je bolje namazati mazivom mašću nego uljem (može i ovo ako vam mast nije pri ruci) jer je opet (kao i uvek) filter odvijen „bez po muke“.

IDEMO DALJE (u planu je 10W-60 ...  neko jeftinije)

Kako sam završio sa dve Tajlanđanke napred i dve Turkinje pozadi?

(znam zvuči lepo ali ne radi se o (lepim) ženama)

Šta se još dešava oko održavanja a može biti zanimljivo?

Pneumatici.

Mal(k)o sam pisao o ovome na CBC-u (posredno) ali ajd' i ovde (direktnije).

„Ferrari“ je prošle godine dobio „italijanske cipele“ (Pirelli P4 u 165/70, mad in Turkey), koje su se pokazale vrlo dobrim (iako su škripuckale na pogonskim točkovima na kružnim tokovima na +30 u hladu). Mana im može biti kišno vreme (i skromna ocena E po EU normama iako u praksi nisu delovale lošije od guma sa C) ali je obećani Treadwear (od 420) opravdao očekivanja. Potrošnja od 1-1,2mm na 8000km napred (u letnjem periodu) je najmanje duplo bolja od  Tigra i/ili Save (sa TW 240) što je više od „kataloškog“ očekivanja i makar (obećanih) 50% bolje od Kleber-a i Goodrich-a. Da su jefine – nisu, ali po km su taman kao i sve ostale.
Ove godine sam planirao da uparim sve četiri Pirelli ali mi se (kao i uvek do sada osim sa Wintera-ma) nije dalo. Nove su bile 6000 rsd (prošle godine 5600 po komadu, a bilo je i 10% popusta za gotovinu, a sad su sa sve „akcijom“ bile skoro 20% skuplje (ne nama inflacije, to vam se „priviđa“, kako da ne). Iskreno, skupo, a i razlika za povećani kurs evra od 1-2% mi je bila čisto „hebanje u mozak“ pa sam odlučio da se pomognem internetom. Na moju sreću, jesam. Čeprkaj ovamo, onamo (Goodrich za 3700 su bile favorit pre toga) naletim na Goodyear Efficent Grip (Compact) u istoj dimenziji kao P4, PAR za 9000rsd (cca. 73€)! Godište? Pa dobro, malo su ove Tajlanđanke bile matorije (DOT 2014, Pirelli gume su bile 2015 kada su kupljene, iste 2015) ali to je (više nego) podnošljivo.

Suprotno preporukama proizvođača pneumatika stavio sam GY napred (pa razlika u šari je tek 1 mm), ali ionako neću brzati van grada pa će sledeće godine taman biti idealna postavka (pozadi GY sa istom šarom a boljim karakteristikama po kiši (B klasa)). Pa kakve su?

Prvo – ŠOK! Gume su meke, mekše od „zimskih“ (makar „polu“)! Dobro, nadam se da su iskustva sa foruma bar delom istinita i Treadwear od 320 realan. To ćemo tek da vidimo. Uz ovo još i „Made in Thailand !? Inače, što se tiče ostalih osobina – VRHUNSKE !! Tu nema spora. Do sada jedine koje ni na naglom kočenju pred semafor ni u kružnom toku (malih dimenzija) ne zaškripe (ali nimalo) na pogonskim točkovima pri +30 u 'ladu. O.K. nije baš po SI mernim jedinicama ali i uopšte u vožnji, osim što drže pravac (tu je i dimenzija zaslužna a i Pirelli je bio isti) i u krivinama (itekako) drže. Možda je tu P4 u prednosti (veoma jaki bokovi) ali u praksi deluje (upravo) obrnuto. Ono što oduševljava je lakoća motanja u mestu i pri manevrisanju (bez servo-a), jer iako i P4 nisu mnogo „teže“ od 145/80 ove su „kao da ih (i) nema“. Šta još reći? Jedne od retkih (ako ne i jedinstvenih) 13-ica koje su „fabrički balansirane“!

I tako nije što je planirano (Micheline/Dunlop) nego šta je „suđeno“ (Pirelli & Goodyear). Iskreno i veći mi je ćef za ova dva brenda ali se ne bih bunio ni za Continental (ili Hankook {prvo sam pomenuo Kumho, ali nije bilo tačno}, naročito od kad snabdeva Tesla Motors).

Premium brend pneumatici se definitivno isplate ako vozite više od 10 hiljada km godišnje ali ako ne, možda ćete i bolje proći sa srednjom (Kleber, Goodrich; vrlo dobre ali relativno kratko traju) ili ekonomskom klasom (Tigar, Sava – solidne ali još kraće traju).

Nema šta nema (Everything here)

BUDALA NAD BUDALAMA (KING OF FOOLS)

Slagvort za ovaj kratak tekst je tekst iz časopisa “Lube’N’Greases” (aprilski broj, preporučujem, uopšte a naročito taj, ima i drugih zanimljivih tekstova; mislim da se može dobaviti kao pdf ili makar na čitanje ako postanete “pratilac” na twitteru, pokušajte bar) Borisa Kamčeva (Boris Kamchev) pod nazivom:

“Ex-Yu lubes before and after the break up”.

Ne bih da prepričavam isti ali bih izvukao samo par najvažnijih činjenica uz sopstveni komentar.

Na početku stoji tabela o predviđanju rasta BDP-a zaključno sa  2018. (od strane (belo)svetske banke), gde liči da će nam “cvetati ruže” i teći (samo) “med i mleko” … BiH, Srbija, Kosovo (SB kao izvor, ne zaboravite) i Makedonije će tu ispasti “evropski tigrovi (možda je ris bolje poređenje, ionako kod nas nema tigrova osim u zološkim vrtovima)” sa porastom rasta (kako to lepo zvuči) i do 4%.

Slovenija i Hrvatska kao EU zemlje to neće moći da prate ali ih čeka 2%, za EU kao da je duplo više. CG je svoj zenit (sa 3,5%) upravo prošla pa će manje ruže cvetati a više im trnje rasti, no ni 3% nije tako loše.

Boris ovim sjajno ironiše surovu stvarnost, koja je već na sledećoj strani toliko očigledna da ne trebaju izveštaji, analize ili bilo šta slično, neke jake finansijske organizacije, da se vidi dokle smo (svi zajedno, pa neki manje a neki više) stigli.

Industrija maziva na plastičan (i verovatno najbolji) način pokazuje šta se desilo sa privredom “Ex-Yu” od 1990. do danas.

(samo da naglasim da se u tekstu koriste podaci konsultanske kuće Bargos Loa koja se maksimalno poziva na ZVANIČNE podatke Privredne komore, makar za Srbiju)

Ako je tad na istim prostorima potrošnja maziva bila oko četvrt miliona tona, onda je cca. 100.000 danas pokazatelj šta je ovaj prostor nekad značio a šta sad. Proizvodnja je (ne navodi se) bila takođe tu negde (uvozilo se ali se i izvozilo) a sada jedva dostiže polovinu potrošnje (nešto više uzevši i male proizvođače, ali ovde mislim na one sa ozbiljim pogonima, više od 2000 t/g. u kontinuitetu, nekim (makar) izvozom, laboratorijama i dovoljno stručnog osoblja … ili što bi tajkuni rekli “previše istog”, iako je i dalje ispod svetskog nivoa u % zaposlenih).

Dobro, mora se reći da su tadašnji kapaciteti bili preuveličani i da u takvom obliku i obimu ne bi opstali čak i u idealnom slučaju.

Najbolje se propast industrije vidi po izuzetnom padu potrošnje industrijskih maziva, naročito onih za obradu metala (u Sloveniji znatno manje). Kakve bre analize (metalske industrije), kakvi bakrači!

O proizvođačima … šta reći. U Srbiji su prvo odvojili RNB (postoji od 1934, svuda u svetu bi to nešto vredelo, ovde izgleda ništa) i FAM iz NIS-a, pa posle pustili Gaz(du)prom da ponovo pokrene proizvođnju maziva (Šljivropa je to, nije šala) … pa mogli ste lepo i da poklonite FAM i RNB uz NIS (tada kada ste prodali, ionako ispod cene) pa da bar GAZDA odluči hoće li to zatvoriti posle 3 ili 5 god. (već po ugovoru) ili odlučiti da te kapacitete iskoristi za globalne (makar kontinentalne) ambicije. No, bilo pa prošlo … ostalo je da FAM (u zavisnosti od ostavljenog duga) i RNB (jako teško) sami pokušaju da prežive.

Nisotec treba da bude regionalni brend ekonomske klase koji bi zajedno sa premium brendom (G-energy) G trebalo da plasira zajedno sa gorivom u okolnim zemljama (i u Srbiji drži bar 51% tržišta, e malo prekosutra). Ko zna, da nije krize u Ukrajini, možda bi amicije išle i dalje (“diljem Evrope”), uz fudbalicu i pivo pa bi (malo renoviran) pogon u NS bio i nedovoljan, a kupovina RNB i FAM-a za po evro potreba, ali uvek nešto “sreću kvari”.

Uz sve to ima na desetine manjih proizvođača (o tome nešto kasnije) po čemu je Srbija rekorder (verovatno i u svetu) od čega tek desetak vrednih pomena (u tekstu je ispušteno makar 3-4 značajnija privatna preduzeća, čime bi zaokružili “TOP 10”).

No, šta reći za INA-u? Od giganta do patuljka. Pogon u Rijeci zatvoren, pa sa 10-tak hiljada tona tavore pod MOL-om (koji i sam ima prenaduvane kapacitete).

CG srećom nema tih problema (proizvođača), a Makedonija i Slovenija sa Makpetrolom i Olma kompanijom ih imaju umerenije (Petrol-u sasvim dovoljno da preprodaje Havoline pod svojim imenom i po nižoj ceni).

BIH je “nešto između” (navedenih krajnosti) sa par proizvođača i nesumnivim regionalnim liderom u vidu Modriča rafinerije. Verovatno bi trebao o njihovim aktivnostima da napišem i ceo tekst, ali vidim da se i onaj o jubileju ubedljivo najmanje čita, pa u nedostatku vremena da ne gubim to malo.

Ipak, moram da naglasim da su obnovili etikete u sklopu opšteg (vizuelnog) identiteta brenda (vrlo dobro, malo zakasnelo i nedovoljno ali ipak promena na bolje) i što je još značajnije otvorili novu automatizovanu blendaru (francuska kompanija projektovala i njena oprema korišćena) čime su sad ubedljivo najmoderniji u regionu a dobro se drže i u evropskim okvirima. Neko bi rekao (i sami Modričani) da su sada no. 1 jer su najnoviji a po modernim principima automatizacije … pa skoro, zaboraljvaju da je i Q8 napravio “monstruma” u Belgiji u skoro isto vreme. No biti u vrhu Evrope (kvalitet pogona) nije mala stvar. Ako ništa drugo veličina pogona (11.000 tona god.) je primerena (nije preterana). Kapacitet za proizvodnju baznih ulja III (i nešto manje II) grupe je sada 65000 tona, što je najavljivano kao DRUGI U EVROPI ali je ipak tek TREĆI (JV pogon Repsola i SK-a u Kartagini je počeo da radi i preuzeo je primat od Neste-a), no “medalji” se ne gleda u zube, i to je ZNAČAJNO. Eh, još kad bi se cenilo u regionu (kao što se ne ceni).

Mislim da je glavni problem Modriče to što ih (sitna) konkurencija ogovara na “sva zvona” (internet forumi, društvene mreže i ostalo … “CIA snajka”) u smislu “loše ruske nafte” i sličnih nebuloza.

Kako iskoristiti tolike kapacitete? Nisam toliko u oblasti da dajem takve savete ALI ono što mi nije jasno je zašto se Rusi ne ugledaju na Japance, koji sve rade koordinisano (npr. Nippon i Idemitsu) i u korist Japana. Ako već imaju III baznu grupu, pa valjda mogu iskoristiti to bolje (ili možda ne?).

******

No, GLAVNI razlog mog teksta koji će se na ovo kratko nadovezati je (zapravo) sledeće:

ono što sam znao (ali nisam imao vremena da brojim, a i Boris se pozvao na konsultante) samo ovde dato preciznije:

Broj prisutnih stranih brendova je STRAVIČAN!

On raste od Slovenije, Makedonije (20-tak) preko Hrvatske i CG da bi u BiH dostigao pedesetak a u Srbiji stotinak (90 u tekstu, lično mislim da je i nešto preko, tj. da “gazimo stotku” k’o od šale)!!

No, ovde nije kraj (ni blizu): još oko 80 brendova malih (često garažnih) domaćih proizvođača (po kontekstu u Srbiji, možda je ipak, bar se nadam, reč o regionu) je prisutno!!

90+80+5-6 (ozbiljnijih)= (min.) 175

(možda i svih 200, obzirom da uvoznih ima više od navedenog, pod garancijom).

Hmmm ... možda ima u USA (svih 50 država) više, ali u svakoj pojedinačno ... čisto sumnjam.

Ima sigurno i više u (celoj) EU ali teško da ima u bilo kojoj zemlji pojedinačno, pa makar to bile Nemačka, UK, Francuska ili Italija. U svakom slučaju toliko domaćih proizvođača ... možda ima još samo Kina i (eventualno) Indija.

Ovo je više za psihologe i (još više) antropologe, nego za ekonomiste ili tehnička lica (poput moje malenkosti). Pravi fenomen, koji se najkraće može opisati:

Svako svoj gazda, kompleks poglavice ili (još i bolje) SUBAŠE.

175 brendova maziva na potrošnju od 35.000 tona je 200t godišnje.

Ispod 1000t nije ni manufaktura (pa oni „srednji“ uglavnom tavore) a ispod 5-10 hiljada je neozbiljno za industriju. Jedino je za uvoznika solidno (šleper mesečno) ali ukazuje da je većina njih tipa „šleper“ uvoznika (jedan do dva godišnje). Najčešće to ide tako što lokalni (najčešće bahati) „gazda“ kupi šleper po „super“ ceni, misleći da će napraviti bum (bog zna šta), često se i više njih udruže za jedan. Prvo krene sa Mejdžorsima, pa kad ne ide, onda daj šta daš, pa se ide na svakakve egzoterije i ezoterije, od Teherana do Amerike (ima i jednih i drugih), nedostaju još samo Kinezi i Korejanci (što bi bar podiglo kvalitet i šteta što i toga nema pa da cirkus bude kompletan, na sreću, prevoz je skup).

U takvim uslovima, tržište je prenatrpano i onda i ne čudi što konkurenti ne razgovaraju međusobno i o drugima retko imaju reči hvale (taj je lopov, onaj lažov, treći prevarant, četvri šibicar), a prepucavanja i podmetanja su konstantna (mala bara a puno krokodila (u ovom slučaju guštera ili bolje reći zmija)).

Devedesete su bile i prošle (na sreću i valjda se neće vraćati) ali je „legat“ ostao.

Proizvodnja bez jake laboratorije i bez velikog broja standarda i odobrenja što podrazumeva prodaju od više hiljada tona godišnje jednostavno NEMA perspektivu, ali se po inerciji održava. „Sposobnost“ prodaje malih privatnih preduzeća i niske cene (a još niži standard) još uvek održavaju neodrživo.

Mitovi i legende se održavaju (i pospešuju) uprvo da bi se lakše „lovilo u mutnom“.

I onda tamo neki Stalker priča gluposti i objašnjava kako stvari stoje. Kolega Sizif se već nasitio guranja kamena uzbrdo, no ovde je to uobičajeno (gurati vodu uzbrdo (bukvalno, slučaj lokalnog vodovoda), pišati uz vetar (kontrirati jačima od sebe), glasati protiv a ne za (npr. na izborima), raditi protiv sebe (od individualaca do države), obrazovati ljude (pored toliko „lakših puteva“ do diplome), raditi kako struka i nauka nalaže (pa uglavnom ispadnete budala, ili makar živite od plate a „snalažljivi“ kupuju stanove po Beogradu i Londonu), itd.) pa se i sam samo UKLAPAM u lokalni folklor (viđ' budale, tol'ki rad bez dinara ... i još lupa gluposti, to mu ionako 80% ne razume, a bar 90% mrzi da čita (toliki tekst (pored Twitter-a) a nijedna slika, pored Face-a i Instagram-a?) E jest' taj što piše budala nad budalama).

Iskreno od tolike konkurencije nije lako ni budala nad budalama biti. Nije to mala stvar. Živeli!

Sedam godina bloga, Seven Years of the Blog

I tako, već je punih 7 (SEDAM) godina od početka bloga!!

Broj pregledanih strana je oko 912.000, a TOP 10 država po ovom kriterijumu su:

Srbija                                                   615.663

Hrvatska                                                76.175

Bosna i Hercegovina                            69.647

Makedonija                                           26.406

Crna Gora                                             22.778

Sjedinjene Američke Države              17.077

Nemačka                                               8.482

Rusija                                                    6.040

Slovenija                                               5.242

Ukrajina                                                5.045

(These are not decimal numbers, in continental Europe, decimal point and comma are inversely than in UK and USA)

Pojedinačnih poseta je nešto ispod pola miliona, a ukupno korisnika oko 268.000 (ovaj broj se najmanje povećao od prošle godine jer, naravno, ima mnogo stalnih čitalaca koji se ponovo vraćaju starim ili čitaju nove tekstove i postavljaju nova pitanja). Nije malo, grad veličine Niša (sa okolinom) ili Novog Sada (gradsko jezgro) je posetio blog za ovih sedam godina.

Ovoliko imaju, manje-više, i npr. gradovi:

Ahen (Aachen), Visbaden (Wiesbaden), Bon (Bonn), Kasrlsrue (Karlsruhe), Mehengladbah (Mönchengladbach), Grac (Graz), Nikozija, Verona, Strazbur (Strasbourg), Lester (Leicester), Ljubljana i mnogi drugi gradovi.

Veoma impresivno i na početku (svakako) neočekivano.

Kad sam počinjao bilo je “makar za jednog čoveka” ili makar za 12, 101 ili 1001 …

Ukupno je komentara oko 7500. Od ovoga treba oduzeti prave komentare (koji nisu pitanja) i odgovore, pa opet je oko 3000 direktnih odgovora i toliko ljudi kojima sam pomogao. Sa forumima (CBC, Honda forum Srbija, MyCity, VHS Mladenovac, Poljoinfo, Chevrolet forum Srbija, Saab, Toyota … ) verovatno je bilo i preko 10000 odgovora.

Veliki posao. I veliko zadovoljstvo.

Naročito želim da zahvalim na strpljenju i razumevanju zbog manjeg broja novih tekstova. Jednostavno posle tolikih godina (volonterskog) rada, mora se malo i posustati. Osim toga “one man show” ne može ići istim intenzitetom (čak i kada je plaćeno).

Jedna od retkih stvari kojom nisam zadovoljan je to što nisam uspeo da blog postane delo više autora (makar gostovanjima tipa “master class”, kolega sa univerziteta).

Najmanja je šteta za blog (ostaje bar lična autorska crta), ali moram da malo prozovem kolege koje se bave naukom da iziđu malo iz kabineta, laboratorija i jurnjave za što više predavanja … jeste donosi novac ALI ako nauka ostane odvojena od onih koji se njome ne bave ostaće i manje popularna, ostaće i manje shvaćena i na kraju krajeva i manje uticajna (ili još gore, više zloupotrebljavana).

Čega nema u javnosti (na net-u) to ili ne postoji ili nije uticajno. Ma kako briljantna istraživanja, ako ne izađu na “svetlost dana” sve će manje imati uticaja i sve će manje biti i finansirana.

Nije sve u naučnim i stručnim radovima, može se sve to lepo uprostiti i predstaviti široj publici.

Mnogi bi se iznenadili kakve sjajne ideje imaju ljudi iz potpuno drugih struka. Mene to nije mnogo iznenadilo (elektroničari i programeri (na blogu), poljoprivrednici (na poljoinfo) …), samo me je dodatno ohrabrilo i svemu dalo značaj.

Više puta sam se složio sa onima koji su postavljali pitanja, a često sam morao da priznam da sam čuo i bolje predloge od sopstvenih kao i da sam više puta bio ispravljan, što je sve najnormalnije i očekivano.

Po običaju, na kraju (ali svakako ne i po značaju):

Svim čitaocima i njihovim porodicama mnogo sreće i zdravlja!

(a za maziva ćemo (već) lako)

Neste motorna ulja za automobile (Neste engine oils for cars). Prvi deo (Part One)

Neste je kompanija koja se bavi pre svega proizvodnjom goriva i baznih ulja. Naravno tu su i maziva (lubricants). Teško da ćete ih naći na Balkanu, njihovo ciljno tržište je pre svega domicilno (Finsko) pa onda Skandinavija i šire - oblast Baltika (Norveška, Švedska, Danska, Rusija i pribaltičke države ... eventualno i Belorusija i Poljska ali tu je negde i kraj ambicijama).
U svakom slučaju bazna ulja III bazne grupe (i znatno manje II baz. grupe) se prodaju širom Evrope i do skora su bila neprikosnovena na starom kontinentu ... sada im je jaka konkurencija SK i Repsol Joint Venture koji od nedavno radi (punom parom ... pa skoro, još uvek je blaga recesija).
O samim uljima za automobile i zašto su neke stvari takve kakve su (neuobičajene) u drugom delu.
Za sada samo utisak da se radi o jako OZBILJNOJ kompaniji ... i veoma tehnološki naprednoj ... što je očekivano i u skladu sa onim što se (uopšte) radi u Finskoj.

Neste Special

Monogradna i (par) multigradnih ulja

Ispunjeni standardi:

API SF/CC (SAE 10W-30)

API SG/CF-4 (SAE 20W-50)

API SG/CF-4 (SAE 30 and 40)

Kao što se vidi, ulja su za starije motore ali su monogradna viših specifikacija od (ovde kod nas) uobičajenih („S3“, API CD ... ili CD/SF eventualno). Ova monogradna ulja su veoma pogodna za stariju generaciju traktora ili teretnih vozila ali i za dizel (i benzinske) motore putničkih iz osamdesetih i preve polovine devedesetih. Naravno, uz sva ograničenja monogradnih ulja, dakle samo za upotrebu u letnjem periodu. Slično važi i za 20W-50 osim što se može koristiti u širem opsegu temperatura (od -10 do +50).

Ujedno je 20W-50 idealno kombinovati za 10W-30 koje može idealno poslužiti kao zimsko ulje za starije automobile (već za traktore nije zbog (samo) API CC).

Od tehničkih karakteristika bitno je napomenuti sledeće:

	SAE 30	SAE 40	10W-30	20W-50
Tačka paljenja oC	230	260	240	270
Tačka stinjavanja oC	-27	-27	-36	-21
Indeks Viskoznositi	105	115	144	131

Neuobičajeno visoke vrednosti tačke paljenja (i verovatno niske vrednosti Noack isparljivosti) ukazuju na (makar) PS osnovu ovih ulja što je logično, obzirom da Neste (pre svega) proizvodi HC i bazna ulja III grupe. To potvrđuje i tačka stinjavanja kao i Indeks viskoznosti, osim za 20W-50 koje je možda i mineralno (ili sa manjim udelom HC ulja), kao i kod SAE 30, dok se kod SAE 40 koristi (verovatno) njihovo 3080 a kod 10W-30 neko od niskoviskoznih HC ulja (II grupe). MSDS dokumenta potvrđuju da je 10W-30 praktično mešavina HC i sintetičkih baznih ulja III grupe (bez klasičnih mineralnih), da je SAE 40 verovatno (bar) mešavina SN i HC ulja, dok za SAE 30 i 20W-50 nisu dati takvi podaci ali se može pretpostaviti (makar) manje učešće HC komponente.

Neste Premium

Polusintetička motorna ulja

SAE 5W-40                         SAE 10W-40
API SL/CF                            API SJ/CF
ACEA A3/B4                       ACEA A3/B3

Veoma inteligentno rešenje. Ako su već polu-sintetička onda 5W-40 ne mora da ima i API SM inače bi bilo malo razloga za kupovinu takvog, jer bi bilo i skuplje. Slično i za 10W-40. Danas je retkost naći (uopšte) API SJ ulje, naročito 10W-40. Sa druge strane više nego dovoljno za SVE benzinske i sve dizele bez turbo punjača iz devedesetih godina XX veka.

Tipične Karakteristike	5W-40	10W-40
Gustina kg/m3 15oC	855	872
Tačka paljenja oC (COC)	220	222
Tačka stinjavanja oC	-45	-39
Indeks Viskoznositi	169	155
Viskoznost cSt/ 40 oC	85	94
Viskoznost cSt/ 100 oC	13,9	14,2
Viskoznost cP/ oC	6000	6200

Jedinice nisu (baš) u SI sistemu ali zato je očigledno da Finci koriste decimalni zarez umesto tačke pa to nije trebalo ispravljati.

Uočljive su standardne karakteristike uz nešto niži indeks viskoznosti i samu viskoznost unutar viskozne gradacije ali je to umereno. Ono što je ZNAČAJNO drugačije je tačka tečenja koja je za PS ulja vervoatno rekordna (možda Statoil ima slično u 10W-40 kategoriji) . Očigledno je da je ovo prilagođeno klimatakoj oblasti u kojoj se nalazi Finska.

Ono što je poučno (iz ova dva ulja) je da su Finci mnogo MANJE pokondirene tikve nego mi Balkanci (ništa novo, samo prilog za dokaz ove tvrdnje) i da njih NIJE SRAMOTA (a zašto bi?) da koriste API SJ 10W-40 ulje. Ako je to zahtev (ili SG) nema razloga povoditi se za višim kvalitetom i većom cenom.

NESTE City Standard ulja

5W-40 i 10W-40

SAE 5W-40
API SM/CF
ACEA A3/B4-04
VW 502.00 /505.00 / 505.01 (performance level)
MB 229.1 (229.3)

10W-40  ispunjava isto osim 505.01.

Sintetička ulja uz više standarde nego Super serija. Za nešto novije motore i više zahteve.

Ističu se tačke stinjavanja kao i kod svih Neste ulja. Nešto što je uobičajeno u Evropi  za 5W-40 i iznad proseka za 10W-40. City je verovatno (samo) marketinška odrednica, a ukazuje na posebnu pogodnost za gradske uslove upotrebe vozila. Nije baš jasno ali izgleda da oba ulja zadovoljavaju MB 229.3 (nije zvanično odobrenje) an e 229.1 a da su pogodna i za 229.1 (verovatno greška na sajtu ovog proizvođača).

5W-40 je klasično VW 505.01 ulje, kakva se sve ređe nalaze, a prvi su izbor za stare PD VW motore.

Dakle 505.01 a Full SAPS ulje!

5W-30

SAE 5W-30
Ford WSS-M2C913-C
Ispunjava zahteve Ford WSS-M2C913-D
Kompatibilno sa starijim zahtevima: Ford WSS-M2C913-B, M2C913-A tai M2C912-A1.
API SL/CF, ACEA A5/B5; ACEA A1/B1; Renault 0700

Pre svega ulje za (sve moguće, od sredine devedesetih pa naovamo) Ford motore (naročito benzinske) osim (naravno) onih koji imaju posebne zahteve, različite od Ford 91x-C(D).

Neste City Pro

0W-30

Potpuno sintetičko motorno ulje. Namenjeno pre svega modernim Volvo motorima ali i svim drugim kojim ispunjeni standardi odgovoraju (npr. neki od Honda motora)

SAE 0W-30, ACEA A5/B5, ACEA A1/B1, API SL/CF

Tačka paljenja od 225°C je izvanredna za ovako “retko” ulje, dok je tačka stinjavanja takođe iznad proseka renomiranih ulja i iznosti -54°C. Ovo je (naravno) postignuto VELIKIM učešćem PAO baznih ulja (gotovo čisto PAO ulje, najverovatnije DA). Ovo je sve više retkost u modernim vremenima kada se sintetikom proglašavaju i obična HC ulja.

Preporuka!! (za zahteve koji su navedeni)

0W-40

Je čisto PAO ulje!! (eventualno ima malo mineralne komponente iz paketa aditiva i možda malo kao rastvarača, ali je to teško tvrditi napamet, u svakom slučaju preovlađuje PAO osnova).

Ništa čudno … do skora je Neste proizvodio PAO ulja, dok nije prodao pogon, ali verovatno i dalje koristi ista za svoja ulja (možda je i deo kupo-prodajnog ugovora).

Ovim se ističe čak i u odnosu na Mobil 1, Castrol Egde i Shell Ultra (sva u 0W-40) jer nijedno od njih NEMA toliki procenat PAO baznih ulja (štokova) u sebi.

Time je i postignuta tačka stinjavanja od -54°C i granica pumpabilnosti od -45°C.

Ulje ispunjava:

ACEA A3/B4, API SN/CF, VW 502.00/505.00, MB 229.3 i 229.5, BMW LL-01, Renault RN 0700/0710.

Dakle sve što i (navedena) JAKA konkurencija. Verovatno je “nivo kvaliteta” bez zvaničnih odobrenja ali o tome više u sledećem tekstu (i nije toliko bitno za upotrebljivost ovog ulja).

5W-40 … ne pripada ovom tekstu (jer nije Full SAPS ulje) i biće sa svojom (sa)braćom koja ispunjavaju ACEA C# standarde dato u sledećem tekstu.

City Pro 0W-20 i City Pro F 5W-20 jesu Full SAPS ulja ali su jako specifična.

0W-20 ispunjava: ACEA A1/B1, Volvo VCC RBSO-2AE

i namenjeno je pre svega Volvo vozilma sa navedenim zahtevom. Zanimljivo da se sastoji od sopstvenih baznih ulja III grupe bez PAO (i estara, možda tek začinski ali nema podataka o tome). Zbog toga i pored izuzetno male viskoznosti ovo ulje ima tačku stinjavanja od (“tek”) -45°C. Naravno više nego što će ikada zatrebati (na evropskom kontinentu) ALI ne baš impresivno za (jedno) 0W-20 ulje.

5W-20 F ispunjava: API SN, ACEA A1/B1 i Ford WSS-M2C-948-B.

Namenjeno je PRE SVEGA modernim Ford bENZINSKIM motorima, pre svega EcoBoost  kao što je 1.0 trocilindraš. Na sajtu Neste-a su navedeni nekompatibilni benzinski motori ALI i (pravilno) to da je 948 standard unazad kompatibilan sa: WSS-M2C913-B, WSS-M2C913-C or WSS-M2C925-B pa je ulje upotrebljivo i za starije benzinske motore Ford-a. Ipak, to je više za Severnu Evropu i/ili vozila sa manje od 100k km, što ne odgovara balkanskim uslovima.

HC osnova je očigledna (naravno III bazna grupa) jer je tačka stinjavanja tek -39°C što je manje i od 5W-40 ulja i odgovara (čak) 10W-40 uljima (bar jednom od njih).

Neste 1 5W-50

Ono što je kod nas 10W-60 kod Finaca je 5W-50. Kako god, ovo ulje je u sve ređoj 5W-50 viskoznoj gradaciji koja može biti zanimljiva za mnoge starije motore (u Peak Life fazi) sa 5W-40 default-om kao i one u izuzetnom stanju sa 10W-40 default-om.

Ima (verovatno) tačno 10% PAO osnove (pošto je 5 do 10% u ukupnom ulju sa sve aditivima rastvorenim u svom ulju, ili (da podsetim) bazno ulje čini 75 do 85% ukupnog ulja). Nije impozantno, ali je vredno pomenuti i pohvalno što uopšte ima takvo (PAO bazno ulje) uopšte, jer uglavnom to više nije slučaj čak ni kod 5W-50 ulja. Naročito je pogodno za BMW vozila iz devedesetih XX veka.

Ulje je upotrebivo do -38°C (granica pumpabilnosti) a tačka stinjavanja je (pohvalnih) -45.

Indeks viskoznosti od 194 (!) omogućava SAE 50 radnu viskoznost uz viskozitet (na 40°C) od samo 104 mm2/s što odgovara SAE 30, 10W-40 i 15W-40 zahtevima.

Ulje ima “standardni” Full SAPS paket aditiva za ispunjenje:

API SL/CF i ACEA A3/B4.

Sasvim zadovoljavajuće za primenu (slično 10W-60 uljima, koja nisu sva sintetička kao ovo).

Toliko za sada, nastavak (i zaključak) sledi.