GALAX motorna ulja

Zašto prvo Galax (RNB)?

Mogao je prvo biti i FAM ali informacije koje Rafinerija Nafte Beograd ima na svoj sajtu su presudile. Čak i u apsolutnim merilima ovaj sajt je jedan od boljih unutar industrije motornih ulja. Većina su manje-više koorporativni sajtovi, jednostavni no korektno urađeni. Po jednostavnosti korišćenja i opštem utisku čak iznad proseka. Valvoline je malo šareniji dok je prosek dosta „siv“. Mobil-ov je najkomplikovaniji, najskuplji pa možda i najbolji no ne ni preterano lep ni jednostavan. Priliči da druga svetska kompanija uopšte i ubedljivo prva u branši odskoči i u ovom domenu no nekako su se pogubili i vidi se da je sajt morao da pomiri različite koncepcije i da je pun kompromisa. Možda ga i nije radio isuviše veliki tim ali se vidi da je puno ljudi učestvovalo u ispunjavanju sadržaja.

Motul ima malo moderniji no slabo informativan sajt, Liqui Moly ima klasičan ali jako upotrebljiv.

I u konkurenciji najvećih sajt RNB-a ne mora da se stidi. Iako jednostavan, pleni lakoćom upotrebe i brzinom kojom se stiže do pravih informacija. Po tome nema premca i drugi bi se dali ugledati na njega. Ima tehničke nedostatke ali npr. Selenia je po tom pitanju još gora a potrebno je više ekrana da bi došli do tehničkih podataka uz nepotrebno šarenilo.

Iako RNB vuče korene iz prve polovine XX veka (1934.) ne bi se moglo reći da u industriji motornih ulja ima baš 75 godina tradicije (uzgred marketing im je zatajio potpuno jer nigde ali nigde nisam čuo ovaj podatak, čak ni na sajtu video, već sam ga morao „izračunati“).

Naime sve do početka sedamdesetih ova kompanija i nije bila prava rafinerija već se bavila hemijskom industrijom (maziva i antikorozivnih sredstava i hemijskih proizvoda) i polako se transformisala u savremenu rafineriju.

Tek osamdesetih ulaskom u Jugopetrol i devesesetih u NIS, rafinerija dobija na značaju i postaje prava i moderna. Doduše sada je pomalo tehnološki zastarela ali deo koji je ovde interesantan ne toliko. Blending je poprilično savremen pogon naročito „novi“ većeg kapaciteta (doduše predimenzionisanog). Znanje stručnjaka je na zavidnom nivou kao i organizacija uz vrlo dobru laboratoriju. Unutar firme postoji za prostore Balkana verovatno jedinstveni pogon za rafinaciju korišćenog (rabljenog) ulja, baziran na francuskoj tehnologiji iz osamdesetih i na žalost slabo upošljen.

Krajem 2006. uspešno privatizovana prelazi u vlasništvo grčke kompanije Neochimiki pri čemu postaje konkurentnija i sa većim ulaganjima (po ugovoru pa čak i malo preko) u samu opremu i proizvodnju no što bi mogla sama.

Čak sam i ja napravio lapsus izrekavši netačno da je RBN u rukama Prista Oil-a jer je ista kompanija izgubila na tenderu (činimi se da je bila treće plasirana od 5-6 ponuđača).

Ipak RBN jeste u neku ruku, ali ne vlasnički, u rukama Priste. Naime krajem 2007. potpisan je ugovor o strateškom partnerstvu. Ovo je jedan od najboljih poteza većinskog akcionara i može se samo pozdraviti. U suštini je to zajednički razvojni projekat koji je u početku treba da da rezultate u logistici (nabavka sirovina pre svega) a kasnije u marketingu i poboljšanju tehnologije. Usavršavenje formula(cija) je najzanimljivije za ovaj sajt. Tu su naravno i cake iz oblasti prodaje kao širi asortiman i jačanje brenda. Već je skoro 2 godine prošlo a ugovor je na 5 godina. Za to vreme distribuciju i kompletan marketing Galax-a radi Prista. Prve godine spolja gledano nije bilo velikih pomaka dok druge se već vidi identična ambalaža (smanjenje troškova) Pristin amblem na Galax uljima i sl.

Činjenica da Pista Oil pomaže RNB-u da podigne nivo i standarde na evropski i svetski nivo, nije toliko šamar ovom brendu jer Galax i nije bio daleko od toga no bez novih ulaganja sve bi se teže držao korak jer korak iza postao je korak od 7 milja.

Oba brenda (kompanije) su zadržale samostalnost a cilj je naravno održati sopstvena (domaća) tržišta (20-tak % srpskog Galax i 60% bugarskog Prista) i da nakon toga Galax iskoristi svoje kapacitete većim izvozom a Prista još više ojača u regionu (Balkan, Ukrajina, Turska ...).

Prista Oil je inače priča za sebe i izuzetan primer uspešne strategije i poslovanja u ovoj inače „tvrdoj“ branši. Sve pohvale njima a Galax ima od koga da uči i postane i bolji a ionako nije bio nimalo loš.

Jednostavno asortiman je malo „zastareo“ (ništa strašno no ipak primetno) i morao je da se povuče jak potez.

Galax (motorna ulja, engine oils)

Galax Syntec SAE 5W−30

Najmodernije i verovatno najkvalitetnije ulje iz Galax produkcije.

Namenjeno savremenim automobilskim motorima (od 2000-te na dalje), sintetsko na bazi estara, kaže proizvođač, što je zapravo vrhunsko „Syntec“ (Synthetic Technology) ulje.

Bazirano je na III baznoj grupi (hidroizomerovana bazna ulja) uz dodatak ulja V bazne grupe (estri) te strogo gledano nije „čista sintetika“. I pored toga uporedivo je čak i sa sintetičkim a još je bliže modernim i vrhunskim (često i skupljim od „sintetike“) uljima iz ove kategorije.

I naravno bolje od većine polusintetičkih ulja.

Nema API kategorizaciju ali bi SL trebalo glat da prođe i verovatno čak i SM no da ne nagađam izvesno je da ispunjava ACEA A3/B4 (kako 98 tako i 02 verzije) i par proizvođačkih standarda među kojima najznačajniji DaimlerChrysler MB 229.5 gde ima i zvanično odobrenje. Po ovome sliči Fuchs Titan Supersyn SL iste viskozne klase.

Na −30ºC ima manju viskoznost od proseka dok mu je tačka stinjavanja (respetabilnih) −40ºC što nije sam vrh ali je uobičajeno za hidroizomerizovana ulja 5W-30. Indeks viskoznosti 175 je bolje od proseka za klasu viskoznosti i dobar je rezultat.

Ono što ovo ulje čini izuzetnim su TBN od 10,5 i isparljivost po Noacku od 7% što je u klasi 10W-60 Racing ulja. Ovo je toliko dobar rezultat da sam prvo pomislio da je štamparska greška i da je TBN – 7 a isparljivost 10,5% što bi i dalje bilo vrlo dobro. Ako nije greška (i dalje mi je sumljivo ali nije nemoguće) onda je ovo izuzetno motorno ulje i opravdava epitet vrhunskog kako sam proizvođač kaže.

Galax Racing SAE 5W−40

Potpuno sintetičko po proizvođaču i američkim standardima (i zakonima) no ipak „samo“ SHC ulje sa bogatim paketom aditiva. Zadovoljava API SM/SL/CF i ispunjava ACEA A3/B4-04 kao i MB 229.3 a tu je i GM LL-B-025 što ga čini pogodnim za priličan broj GM vozila „srednje generacije“ (5 do 10 ili malo više godina).

Ima sintetičku gustinu od 851 (0,851), tačka sitnjavanja kao i kod prethodnog −40ºC, pumpabilnost do −35ºC a na −30ºC je za nijansu manje viskoznosti od prethodnog. Indeks viskoznosti mu je 170, što je jako dobro (ono ni previše ni premalo). Isparljivost po Noacku mu je 10,4% što je sasvim solidno i u granicama proseka klase viskoznosti.

Uz veću viskoznost i daleko veću tačku paljenja (čak za 16 stepeni celzijusa) vrlo je neverovatno da ima lošiji rezultat isparljivosti od prethodnog no nije i nemoguće.

Lično mi se ovo ulje sviđa (čak i više od prethodnog „terminatorskog“) no epitet Racing je pomalo preteran. Doduše poslužilo bi za kraće brdske etape nekog manje zahtevnog relija.

Sve u svemu vrlo dobro ulje.

Galax Sint SAE 10W−40

Ovo je polusintetičko (polusintetsko) motorno ulje, mada je sintetička komponenta zapravo bazno ulje III grupe (SHC).

Odobreno za standarde: MB 229.1 i VW 505 (postoji i verzija 502 koja ispunjava i VW 502).

Zadovoljava: API SL/CF i ACEA A3/B4 iz 2002.

Ovo je jedno sasvim solidno ulje. Karakteristike su mu zlatna sredina za viskoznu klasu. Ne iskače nigde ali nije ni na grancama standarda već uvek u proseku te bi ga tako i svrstao: prosečno polusitetičko ulje viskoznosti 10W-40.

Tačka stinjavanja −30ºC, na −25ºC ima 5800mPas, indeks viskoznosti: 145 (kataloški, verovatno u praksi nešto i više) što je malo ispod prosečnih 150 do 155 (za klasu viskoznosti) no sasvim je zadovoljavajuće kao i rezultat penušanja 10/0, 50/0 i 10/0 (ovo ću i posebno objasniti u nekom od sledećih tekstova). Totalni (ukupni) bazni broj – 8,4 vrlo dobar rezultat.

Iako ne objavljuje podatke proizvođač navodi da ovo ulje (i sigurno predhodna dva) ima veliku otpornost na smicanje (shearing), tj. minimalni pad (pretpostavljam par procenata, recimo do 5%) viskoznosti usled smicanja na visokim temperaturama.

Iako ne vrhunsko ovo ulje može da se poredi sa svetskom produkcijom polusintetičkih ulja viskoznosti 10W-40. Nije za veći interval zamene od 15 hiljada km a ako igde ima slabu tačku (u odnosu na zvučnija imena) to su osobine pri kraju intervala, recimo posle 10 hiljada km a dotle bi razlike trebale da budu jako male. Ovo je naravno diskutabilno i ne mora da bude tako (zato i koristim kondicional). U svakom slučaju teško dokazljivo i prave informacije na tu temu ne postoje (nešto indirektnih i nepouzdanih). Cena konkurentna sa natprosečnim ali ne i vrhunskim odnosom kvalitet/cena.

Dakle ako imate automobil iz devedesetih godina XX veka, možete umesto Mobil-a ili Valvolina probati i ovo ulje naročito ukoliko prelazite cca. 10.000km godišnje.

Neki će ovo smatrati favorizacijom a neki podcenjivanjem “domaćeg” (pošto to zapravo i nije) brenda, no zaista smatram da je tako iako ne mogu baš i da dokažem.

Zaista su predrasude da su ulja Galax ili FAM mnogo lošija od strane konkurencije.

Ovo ulje ne zaostaje mnogo za svetskom produkcijom no ipak je nešto nižeg kvaliteta.

Zašto? Bazna ulja (uvozna i ona koja naravno koriste i „zapadnjaci“) su nešto (za nijansu) ispod “top” polusintetika; aditivi takođe zaostaju u kvantitetu i kvalitetu pa maker jako malo. Formulacija je zaista solidna no dizajnirano je da bude vrhunsko u (ipak) nekom ranijem vremenu (pre jedne decenije manje-više).

Ipak uz nešto nižu cenu reklo bi se da ima sličan odnos kvaliteta i cene kao i najjači svetski brendovi.

Galax Sint 15W−50

Polusintetsko, multigradno motorno ulje – prethodno opisano samo u drugoj viskoznoj klasi.

To znači: tačku tečenja (stinjavanja) od −27ºC, viskozitet od 5700mPas na −20ºC i potpuno isti ind.vis. od 145. TBN je 8,2 što je takođe praktično identično prethodnom.

Lepo je zanati da postoji polusintetičko ulje u ovoj gradaciji viskoznosti a da nema astronomsku cenu (kao Motul). Inače većina 15W-50 ulja pripada grupi mineralnih (BP, Selenia itd.) uz već spominjan „fenomen“ u vidu Mobil 1 sintetike.

GALAX GLX 5 SAE 15W−40

Mineralno motorno ulje solidnog kvaliteta. Jako staro u smislu postojanja pod istim imenom no tokom godina inovirano, modernije i sa višim API-jima nego kada je ugledalo svetlost dana. I nekada a i sada prva preporuka za DMB motore u Zastavinim vozilima (900, 1100 i 1300 kubika, Yugo i „kec“). Iako možete ići i na malo bolji kvalitet uz zamenu na 8 do 10 hiljada km (koliko ne bi trebalo preći za ova vozila) teško da biste time išta dobili osim rupe u novčaniku. Naravno prava konkurencija za ovaj tip vozila su: Prista, FAM, INA i Optima, pri čemu druga dva imaju nešto veću cenu dok prva dvojka sličnu uz sličan kvalitet (ili za nijansu bolji, mada je više za akademsku raspravu) te se tu završava krug jakih preporuka, osim ukoliko vozite na plin kada su „Gas“ verzije mineralnih ulja čak i bolji izbor jer su čak i nešto niže cene od „premium“ mineralki vizkozne klase 15W-40.

Zadovoljava API SL/CF i ACEA A3-02/B2-98 i2. Ovo znači da je pogodno za sve benzince iz devedesetih i početka XXI veka a čak i za neke aktuelne (po kvalitetu i standardu, doduše savremeni automobili nemaju 15W-40 kao preporuku osim kada pređu više od polovine radnog veka) dok je malo manje pogodno za dizele novije generacije mada pokriva sve iz devedesetih kojima je ACEA B2 ili API CF zadovoljavajuće.

Mada proizvođač ne napominje, po standardima koje ispunjava i opštem kvalitetu ovo ulje zavisno od vozila može da izgura i do 15 hiljada km ali je prava preporuka (autora teksta) da to ne pređe jednu godinu i 10 hiljada km a u slučaju težih uslova rada ipak 5 do 7 i 6 meseci.

Karakteristike ulja su solidne ili bolje reći baš dobre.

Gustina 877 akademski manja od uobičajenih 880 indirektno ukazuje dobar izbor baznih ulja mada bi zluradi rekli da je to zbog manjeg sadržaja aditiva. Iskreno ne mora da bude ni jedno ni drugo (0,3% objektivno ne kazuje ništa) no ja tipujem na prvo.

Indeks viskoznosti od 137 tek malo ispod za 15W-40 rekordnih 140(145), tačka stinjavanja (tečenja) −27ºC ukazuje upotrebljivost i koji stepen ispod -15, recimo bar do -18. TBN mu je 8 (veoma moderna i odmerena vrednost) što ga čini izuzetnim za benzin i dobrim i za dizel i za LPG (trebalo bi da sulfatnog pepela nema mnogo iznad 1%).

Postoji i 20W−50 verzija ovog ulja. Pogodno za motore koji kao novi zahtevaju 15W-40 ili 10W-40 a imaju puno pređenih km, i/ili za temperature od preko 35 celzijusa.

Ispunjava iste standarde (naravno jer ima isti paket aditiva) i razlike su uslovljene samo većom viskoznošću korišćenih baznih ulja.

Gustina 885, indeks viskoznosti 127 (jedan od najboljih za 20W-50), TBN=8 i tačka tečenja (vrlo dobrih) −25ºC, što ukazuje na mogućnost korišćenja i do -12 pa i -15.

Galax GAS SAE 15W−40

Mineralno motorno ulje prilagođeno pogonu na TNG (LPG). Zapravo je varijanta prethodnog. Paket aditiva neznatno promenjen, bazna ulja većim delom ista sem što se u Gas verziju dodaj-e(u) i bazna ulja sa manje pepela da ukupno njegov sadržaj ne pređe 1% (mada je deo sadržaja pepela i iz aditiva).

Ispunjava potpuno iste standarde kao GLX 5, API SL/CF i ACEA A3-02/B2-98 i2.

Postoji (ili bar do skora) samo u pakovanju od jednog litra no mislim da bi i 4lit. trebalo da bude „odmah iza ćoška“. U svakom slučaju možete njime dolivati prvo punjenje GLX 5 ili obratno. Iako ovo bitno ne poskupljuje zamenu ulja razlika od oko 100 dinara nije baš mala.

Gustina mu je 880, viskoznost na radnoj temp. 14,8 što ga svrstava u umereno gušća ulja unutar klase (prethodno je 14,7). Indeks visk. 138, tačka stinjavanja −27ºC, a paljenja 230 (identično prethodnom). Malo je manje bazno sa TBN od 7,5 što je samo fino podešavanje za pogon na plin. Za benzinske motore ima istu preporuku kao prethodno uz malo manju pogodnost za dizele jer i pored CF standarda sam proizvođač ne naglašava tu mogućnost. Ovo je više uslovljeno marketinškim nego tehničkim pravilima jer 99% ljudi ne bi sipalo LPG ulje u dizelaša bez iole zasnovanijeg razloga osim neznanja i opravdanog „straha“ od lošeg dizela.

Ne navodi se preporučen interval zamena ali verovatno je 10/15 hiljada km (benzin/plin) no pošto nije naglašeno zadržite se na 7 do 8 za benzin i 10 do 12 za gas što je moja preporuka za takva ulja uopšte za naše uslove (lošiji kvalitet svih goriva, možda plina ponajmanje).

Galax UNIA SAE 15W-40

Evo jednog veoma modernog i kvalitetnog ulja za mešovite vozne parkove (mixed fleet).

Po koncepciji i kvalitetu ne odudara mnogo od svetskog vrha. Spada u mineralna motorna ulja no to je uobičajeno za ovu kategoriju, vrhunska su obično HC a retko (ne mogu se setiti sad ni jednog) su polusintetička. Doduše M1 Truck je možda i sintetičko ove kategorije ali strogo gledavši to ipak nije Mixed Fleet ulje niti ga Mobil tako svrstava.

Kada se pojavilo bilo je API SG/CG (ili CF-4 nisam baš siguran) a u međuvremenu je osavremenjeno i sada zadovoljava: API CG-4/CF-4/CF/SJ kao i ACEA A3/B3/B4/E2.

Ovo ga čini vrlo upotrebljivim uljem za mešovite vozne parkove. Pogodno je za benzinske motore (do 2000.), dizel motore putničkih automobila (po standardima), laka dostavna vozila pa čak i kamione manje nosivosti.

Ima odobrenje za standarde MAN 271 i Volvo VDS a ispunjava još nekoliko standarda proizvođača (npr. MB 228.3) što samo potvrđuje njegovu univerzalnost.

Pre par godina (dok je bilo SG kategorije) bilo je preporučeno od Zastave za jugo i keca. Sada je ta preporuka još jača jer je i ulje još kvalitetnije tako da GLX 5 nema mnogo prednosti, čak je za motore sa više pređenih km Unia malo i bolja zbog većeg sadržaja deterdženata. Iako se može koristiti i u slučaju TNG pogona nije za to baš idealno te Gas i GLX 5 tu imaju znatnu prednost i preporuka ide baš navedenim redosledom.

Gustina 880, viskoznost na 100 stepeni 14,9 (oba ukazuju na sličan sasatav osnove, baznih ulja, sva tri mineralna ulja), indeks viskoznosti vrhunskih (za 15W-40) 140. Tačka paljenja 225 je nešto niža od prethodna dva te iako nije zasnovano i više je nagađanje potencijalno ukazuje na moguću mešavinu prve i II bazne grupe ulja, ili da ako je slučaj kod prva dva na veći sadržaj HC ulja. No kako proizvođač ovo ne naglašava moguće je da je to „samo“ zbog različitog paketa aditiva ili osobina korišćenih mineralnih baznih ulja.

Tačka stinjavanja −27ºC a TBN od 9,5 je prava mera za Mixed Fleet ulja (9 do 10,5 je svetski prosek i nepisani standard).

Ulje pogodno za dizele naročito turbo dizele koji fabrički ne traže sintetička ili polusintetička ulja, izuzetno pre svega za van vozila i kombije od klasičnih nosivosti 1,5tone pa do onih sa 3 i više. Kod automobila preporučio bih ga za dizele i benzince starije i srednje generacije. Od popularnijih i zastupljenijih svi GI, GII i GIII kojima ova viskoznost odgovara kao i Opel-i iz osamdesetih i devedesetih naročito dizel varijante.

Galax GLX 2 SAE 15W-40

Ulje za motore starije generacije. Praktično za automobile iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Može se koristiti u npr. Golf-u I i II (benzinci), Kadetu „kocki“ pri čemu treba koristiti interval izmene za oštre uslove vožnje u svakom slučaju ne više od 7500km. Pogodno je naravno i za zastave sa DMB motorima ali uz interval zamene na 6 meseci ili 5000km uz preporuku da to bude čak i nešto manje pređenih km (3-4 hiljade).

Kao takvo je i pored niske cene malo isplatljivo. Doduše ima priličan broj ljudi koji godišnje ne prelaze više od 5 do 6 hiljada km i to su kandidati za kupovinu ovog ulja. Takođe je pogodno kao sezonsko ulje, naročito letnje za starije motore. Može i isto da se menja dva puta godišnje ili da se zimi koristi neko 10W-40 mineralno.

Nije za turbo dizele a i slabo je upotrebljivo kod dizela uopšte. Mogu ga koristiti vlasnici starijih lakih dostavnih vozila ili kamiona manje nosivosti (do 5 tona) ali i onda samo u lakim režimima vožnje.

Objektivno je ovo ulje niže kategorije, po starim i zastarelim standardima i uopšte skromnog kvaliteta. Ipak ispunjava API SF/CC kao i Fiat 9.55535 (bez dodatnih sufiksa novijeg datuma) i kao takvo je pogodno kako sam naveo gore.

Skromnije specifikacije i kvalitet vide se i iz tehničkih karakteristika:

Viskoznost na 100 celzijusa: 13,5-16,3 (taman na rubu specifikacija a i interval je preširok i gotovo da pokriva celu SAE 40 specifikaciju, 12,5 do 16,3). Ovo naravno vuče ka tome da posle nekog vremena ili teških uslova vožnje može doći i do pada viskoznosti na SAE 30 a još je verovatnije zgušnjavanje ulja (koje je verovatno po isparljivosti takođe na granici dozvoljenog) i prelazak u SAE 50 specifikaciju.

Ind. Visk. je 135 što je uobičajeno za 15W-40 i svakako ne loše. Temperatura stinjavanja je solidnih −25ºC uz upotrebljivost do −15ºC. TBN je skromnih 6 ali za kraće intervale zamene uz benzin ili plin kao goriva može da prođe.

„kamionska“ Galax ulja

Ovde ću ukratko opisati 3 ulja, koja svakako zaslužuju pažnju.

GALAX EURO 4 low SAPS SAE 10W-40

Je moderno sintetičko ili tačnije rečeno „sintetsko“ motorno ulje, bazirano na baznim uljima III grupe (SHC). Pripada tzv. kvalitetnu grupu: XHPDO (eXtra High Performance Diesel Oil). Namenjeno je za teške uslove eksploatacije komercijalnih vozila koja zadovoljavaju Euro 4 standarde emisije sa ili bez filtera čestica. Moderno formulisano sa aditivima i baznim uljima koja zadovoljavaju „low SAPS“ (niski sadržaj sulfatnog pepela, fosfora i sumpora) koncepciju, koja je i neophodna za (dizel) motore sa obradom izduvnih gasova.

Viskozna klasa je baš za moderne motore komercijalnih vozila, ispunjava ACEA E6-04 i E4-99 i3, zadovoljava nekoliko standarda proizvođača od kojih bih izdvojio MB 228.5 i 228.51 što znači da pod izvesnim uslovima (zavisno od režima vožnje i ako su duge relacije u pitanju) interval zamene i do 80.000km u pojedinim mercedesovim kamionima.

Treba naglasiti i MAN 3477 standard za koji ovo ulje ima i odobrenje.

Tehnički podaci vrlo dobri:

Gustina 855, ind.vis. 147, viskoznost na −25ºC: 6740 (ovo bi moglo i bolje da bude, no nije tako loše radi se o zaista nijansama), tačka stinjavanja −35ºC što je bolje od proseka, TBN – 10 za euro dizel i moderne motore baš idealno i više nego dovoljno i sulfatog pepela 0,95% (ne tako dobar rezultat taman da zadovolji „low SAPS“ za kamionska ulja dok bi kod automobila to bilo tek „mid SAPS“).

GALAX EXTRA HPD SAE 10W-40

Je moderno polusintetičko (polusintetsko) motorno ulje za komercijalna vozila.

Iste je viskozne gradacije kao prethodno a namenjeno je za podmazivanje EURO 3 motora.

Zadovoljava API CF i ACEA E4-99. Ne tako impozantno ali za namenu zadovoljavajuće. Nekoliko specifikacija proizvođača od kojih treba istaći MB 228.5 što ga svrstava u jako kvalitetna ulja. Inače kao i prethodno pripada grupi XHPDO.

Gustina 860, ind.visk. 150, tačka stinjavanja od −30ºC su standardne vrednosti, no TBN od 14,5 je već vanserijska vrednost čime se ovo ulja približava Addinol, Fuchs i Castrol uljima za kamione sa Euro 3 motorima.

GALAX SUPER LONG PLUS SAE 15W-40

Je mineralno ulje ali vrhunskog kvaliteta. Spada u grupu SHPD - LONG LIFE ulja. Namenjeno je za podmazivanje četvorotaktnih dizel motora velikih snaga (sa i bez turbo

grupe) teretnih vozila, vozila gradskog i međugradskog prevoza pa čak i za građevinske mašine. Posebno se preporučuje za CUMMINS motore komercijalnih vozila.

Od standarda (specifikacija) zadovoljava:

API CI-4/CH-4/CG-4/CF-4/CF (što znači sve osim najnovijeg i specifičnog CJ-4) i ACEA E7/B4/B3/A3. Ovo je sve izuzetno i vredno poštovanja. Ima odobrenja za Cummnis 20076/77/78 i npr. MAN M3275 a zadovoljava niz drugih (npr. MB 228.3); za mineralno ulje sasvim dobro i natprosečno.

Od tehničkih karekteristika treba navesti: Ind.visk. od 140 (jako dobro) i tačku stinjavanja od −27ºC i TBN od 11.

Sve u svemu, RNB ima stručne kadrove pa i opremu da drži korak sa svetom. Ranije je bila na korak iza a sada možda i dva. No to nije tako strašno. Uz novog vlasnika i plus strateškog partnera razlika se smanjuje. Nedostaje malo znanja naročito iz specifičnih oblasti, malo modernija postrojenja, veća tehnološka disciplina, standardizacija i stroža kontrola, no tu su razlike podnošljive, ono gde su slabi(ji) je logistika, brendiranje, podizanje standarda, distribucija, marketing i sl. Primetan je nedostatak PAO baznih ulja (IV grupe) kako u automobilskom tako i u teretnom programu. Hidrokrekovana ulja su takođe malo zastupljena (do skoro i ne), tako da se proizvodni program bazirao (i još uvek) na baznim uljima I i III grupe, što nije loše ali nedovoljno za trku sa evropskom i svetskom konkurencijom. Iako i Selenia ima sličan koncept, priča ima drugu stranu zbog: većeg asortimana proizvoda, jačeg brenda i nenormalno jakog (velikog) novog vlasnika (Petronas).

Zaključak (u jednoj rečenici):

Renomiran proizvođač, solidan brend, povoljne cene, dobar kvalitet i vrlo dobar odnos kvalitet/cena.

Ulja za automobilske motore sa pogonom na TNG; Engine oils for automobile motors with LPG fuel

Možda treba malo više reći o ovome a ne onako usput jer je ova tema jedna od najaktuelnijih a pitanje „LPG“ specijalizovana ulja ili ne je jedno od najčešćih a odgovora ima raznih i naravno najčešće netačnih ili bar nepotpunih. I sam sam pomalo pretrčao preko teme te uz izvinjenje evo jednog teksta specijalno na zadatu temu.

Prirodni gas i TNG (LPG) su gasovita goriva i imaju par specifičnosti u odnosu na benzin kao tečno gorivo. Temperatura gorenja je nešto viša. Kod benzina je oko 2000 stepeni celzijusa a kod butana oko 2150 i propana 2130 što i smeši daje sličnih 2140 (npr.). Naravno gorenje u struji vazduha nije baš isto što i sagorevanje u SUS motoru ali temperature nisu mnogo drugačije. Zbog te više temperature smeša propan-butan se često „optužuje“ za povećanu stvaranje NOx gasova (smeše nitroznih gasova) i povećanu nitrifikaciju ulja (potencijalnu). Dalje se navodi da je stvaranje istih u eksponencijalnoj zavisnosti od temperature. To je u principu tačno ali ne znači nekoliko puta veći sadržaj već nekoliko desetina procenta najčešće ili max. dvostruko. Ovo jeste bitno za ulje koje vam je u automobilu ali i dalje ne krucijalno.

No to je prva stvar koja je poseban zahtev ulju. Uz više temperature ide i ubrzana oksidacija te i taj uslov ulje mora da ispuni. Uzgred ovo su uslovi za iole kvalitetnije motorno ulje te je kod „gasnih“ ulja samo potrebno povećati ove dve „singl“ osobine. To se postiže selekcijom baznih ulja i aditivima.

Ovakva ulja u principu ne zahtevaju prevelik bazni broj. Iz razloga koje je komplikovano objasniti uprošćeno i ukratko čak je prevelik TBN loš za idealno ulje za „gas“. Ipak zbog povećanog učešća nitroznih gasova koji su kiseli vrednost ne sme da bude previše niska.

Optimalna vrednost TB# je između 6 i 8, mada pomalo zavisi i od vrste korišćenih bazih ulja i sistema aditiva.

Često se spominje nizak sadržaj pepela. Ovo je baš teška tema. Preciznije je reći da se traži optimalan sadržaj pepela jer visok sigurno smeta a prenizak loše utiče na ionako termički više opterećene izduvne ventile, tj. na tzv. sedišta ventila i zaptivanje (britvljenje) istih.

Ovo se uzima kao „babaroga“ koja plaši „malu decu“ u vidu direktne tvrdnje da sedišta ventila i uopšte isti prilikom korišćenja gasnih goriva brže stradaju.

Iako tu ima ponešto istine to nije duplo kraći rok ili tako nešto već možda 10 ili 20% zavisno od motora do motora, dok motor uopšte traje duže 20 do 50% (po nekima čak i duplo, no to može biti i preterivanje) pa procenite i sami šta je bolje.

Ako želite da produžite život vašim ventilima (izduvnim naročito) držite se sledećih (pa skoro) pravila:

Palite motor na benzin uvek kada vam auto prenoći ili par dana nije paljen i to čak i kad temperatura nije ispod nule. Eventualno leti ovo nije neophodno a na temperaturama od 30 ili više sasvim sigurno ne treba. Naravno u toku dana palite na „plin“ čak i zimi, tj. zimi procenite da li se motor (rashladna tečnost) ohladila previše. U ostalim godišnjim dobima o ovome ne morate voditi računa.

Izuzetno kratke a česte i uzastopne gradske relacije (bar ponekad) vozite na benzin.

Vozite na benzin 5 do 10% od ukupno pređenih km a ukoliko vam budžet dozvoljava (najčešće ne) i do 15%. Ako ništa drugo jednom nedeljno ili bar mesečno odvozite neku vangradsku deonicu (bar petnaestak minuta ili 20 do 30km) na benzin i/ili uvedite “benzinski dan“ u nedelji ili benzinski datum u mesecu kada ćete voziti isključivo na benzin. Ipak bolje je da na svakih 100 do 200km odvozite 10-tak km na tečno gorivo.

I naravno koristite ulja prilagođena pogonu na „plin“ ili polu-sintetička (sintetička) Mid-SAPS tipa.

I da se vratimo na pepeo u ulju. Po pravilu se uzima 1,0% kao pravilo uz minimalna odstupanja (0,8-1,2% ili još uži interval 0,9-1,1%) koja su uglavnom prećutna.

Osim pepela u ulju koji ima i pozitivno i negativno dejstvo, treba dodati da osim veće temperature gorenja (sagorevanja) gasna goriva koja isparavaju u isparivaču nemaju pozitivno dejstvo da kao tečna (ma koliko malo to bilo) rashlađuju komoru za sagorevanje zbog isparavanja mikronskih čestica.

Naravno kao kod svakog motornog ulja potrebne su deterdžentske komponente. I to je pomalo specifično. Naime zbog toga što je TNG (LPG) čisto gorivo i čisto sagoreva zahtevi za količinom deterdžentskih aditiva su relativno mali. S druge strane zbog visokih temperatura u „vrelim tačkama“ motora i još nekih faktora zahtevaju se veoma kvalitetni deterdženti. Za ovu namenu koriste se prevashodno soli salicilne kiseline. Ovo su najmodernije detergentske komponente i koriste se i u sintetičkim uljima.

I da rezimiramo.

Ulje koje koristite uz LPG (TNG) kao gorivo treba da ima:

1) dobru (povećanu) otpornost na nitrifikaciju, i uopšte na oksidaciju.

2) Optimalnu (osrednju) vrednost TBN (ukupnog baznog broja).

3) Optimalan (niži) sadržaj sulfatnog pepela.

4) Moderne deterdžentske komponente.

Ovakve zahteve ispunjavaju neke polusintetike, Mid-SAPS sintetike i naravno većina „gasnih“ ulja. Kvalitetna mineralna ulja su takođe pogodna i ispunjavaju (iako nešto manje) gore navedene uslove.

Znači: specijalizovana ulja za nisu čist propagandni trik, naročito ne trgovački. Ako i jeste malo to je trik proizvođača što je manje hirovito. Iako ne obavezna za korišćenje ova ulja obično nisu mnogo skuplja od mineralnih a osetno su jeftinija od polu(delimično) sintetičkih.

Kao bazna ulja najčešće koriste HC (hidrokrekovana) ulja ili mešavinu mineralnih i HC ulja.

Sistem aditiva je sličan „običnim“ uljima iste klase ali ipak nešto modifikovan.

Kao takva su često izuzetno pogodna i u čisto benzinskom pogonu no onda imaju kraći interval zamene (10 u odnosu na 15 hiljada km najčešće ili 15 u odnosu na 20). Naročito su, naravno, preporučljiva za hibridni (plin/benzin) pogon kada se benzin koristi 20% ili više.

Cenovno i kvalitetom su postali klasa za sebe i nalaze se između mineralnih i polusintetskih ulja povećavajući broj klasa ulja na 5 (3 osnovna plus „synthetic technology“ i LPG).

Ukoliko vozite pretežno na TNG nije obavezno da koristite ovu grupu ulja ali od mene ipak dobijaju preporuku. Neznatno su skuplja od običnih mineralnih taman koliko su bolja za ovu primenu a kao što znamo retko kad je kvalitet direktno proporcionalan ceni već kriva zavisnosti obično više liči na eksponencijalnu. Drugo, manjeg su kvaliteta od polu-sintetičkih ali osetno jeftinija a od onih prvih morate probrati jer nisu sva bolja od LPG ulja ukoliko koristite to gorivo.

I na kraju ali ne i po značaju: sve navedeno ima veći značaj kod stacionarnih SUS motora na LPG ili zemni gas; isto tako ukoliko su u pitanju automobilski motori specijalizovana ulja svoj kvalitet i prilagođenost pokazuju naročito ukoliko je automobilski motor fabrički podešen za TNG kao primarno gorivo (sa malim benzinskim rezervoarom za rezervu). Takvi motori imaju malo drugačije podešeno (pred)paljenje (ili kompjuterski softver) i neznatno veću kompresiju.

Šta čini jedno uljem vrhunskim u odnosu na dobro? (What makes the difference between ultimate quality oil and good one?)

Definitivno se odužilo a najave nikako da stignem.

Ostao sam dužan bar Total i Esso da bi zaokružio celinu (Total/Elf i Mobil/Esso ili Exxon-Mobil).

Iako je logično da prvo uradim to ipak neću.

Mislim da bih prvo trebao da obradim domaća i ulja iz okolnih zemalja (Hrvatska, Bugarska i BiH).

Prvi razlog je što su brendovi Total i Elf unutar iste komanije jako slični i po kvalitetu i ceni, pa iako je Total vodeći razlike su relativno male a razvoj je manje-više zajednički kao i ostali resursi počevši od sirovina pa na dalje. Drugi par je takođe sličan te iako je Mobil vodeći i samim tim nešto skuplji i kvalitetniji razlike su i dalje male. U ovom slučaju je manja deoba resursa nego u prvom prosto zato što je Exxon-Mobil gigant među velikima i ne samo da može priuštiti nego je čak i produktivnije da ima skoro nezavisne razvojne timove (Mobil-Esso) koji naravno izuzetno razmenjuju informacije ali imaju malo drugačiji pristup tržištu (naravno i u sferi prodaje i ostalog).

Iako nije da sam završio priču niti da sve što važi za Elf važi i za Total (i Mobil-Esso) ipak ono osnovno je u principu to.

Uz molbu da ne shvatite doslovno (pogotovu ako se posmatra iz perspektive posebnog ulja) uprošćeno važi: Total brend je nešto skuplji i kvalitetniji, kao i Mobil od Esso-a, no razlika u ceni je veća nego u kvalitetu naročito kod prvo pomenutog para.

Dakle slede proizvođači koji mogu da ponude vrlo pristojan kvalitet po jako dobroj ceni što u doba krize može itekako da znači.

Iako je za poseban tekst ovde je baš zgodno pomenuti:

šta čini ulje iste API/ACEA (kvalitetne) klase kvalitetnijim (boljim) od drugog?

I zaista, nisu li ulja npr. SL/CF toliko sličnog kvaliteta da su male razlike praktično zanemarljive?

I još agresivnije pitanje: nisu li razlike u ceni praktično apsurdne u odnosu na one u kvalitetu?

Na drugo je lakše odgovoriti: razlike u ceni su često apsurdne ili bar nerealne i to stoji!

Na prvo je teže odgovoriti.

Osnovne karakteristike (koje i navodim u tekstovima gde bi još trebalo da se nađe i isparljivost (po Noack-u) ali je retko naći taj podatak i penjenje koje sva ulja ispunjavaju a proizvođači uvek navode malo bolji (ili uopšteniji) rezultat od onog u praksi tj. da su to tragovi na obe referentne temperature) su naime jako slične od najlošijih (ne uvek najjeftinijih) do najboljih ulja. Postoje izvesne razlike ali ne tolike da bi opravdale cenu. Bolja ulja svakako imaju manju isparljivost, bolje ponašanje na niskim temperaturama, često (ali ne i uvek) veći indeks viskoznosti. Veći TBN više nije primarna karakteristika te iako u principu kvalitetnija ulja imaju veći bazni broj to nije pravilo. Za gas je i 6 više nego dovoljno, za benzin 7 a za novije dizele 8. Za D2 bi 9 bilo preporučljivo. Naravno nešto veće vrednosti neće škoditi i poželjne su ali ne i obavezne.

Ulje i njegov kvalitet čine: osnova ulja (bazno ulje ili mešavina istih) i aditivi.

Pitanje šta više utiče na kvalitet nije ono pravo jer je zapravo suština u usklađenosti baznih ulja i aditiva, kada drugi daju maksimalni učinak. Ipak uprošćeno bi mogli reći da su aditivi ti koji čine kvalitet više nego sama osnova. Bez aditiva bilo koja pa i najkvalitetnija sintetika ne može da posluži kao motorno ulje ne samo sad već i nekoliko decenija unazad. Naime API SA je mineralno ulje bez aditiva. Modernija bazna ulja čisto mineralne osnove su nešto bolja od toga ali teško je reći ispunjavju li makar i SB. Isto tako, bazne osnove HC ili SHC ulja a naročito sintetičke su za mineralna ulja od pre 60 i više godina naučna fantastika ali iako po mnogo čemu prevazilaze SD ulja (sa aditivima) pa i SE ili čak SF teško da mogu da prođu i SC. Sve ovo jako uslovno, jer kao što sam ranije napominjao uslov za SC, SD do SF je bilo da ulje poseduje aditive te sigurno ne bi prošla sertifikaciju. Mislio sam na drugo a to je kako bi se pokazala na testovima (SG, SH) i što je još bitnije u praksi. Znači iako bi potukla nega ulja sa aditivima u mnogim testovima sigurno ne bi ispala ujednačena i u ukupnom skoru bi izgubila i pokazala se gorim od inače loših ulja.

Ovo gore je zapravo nepotrebna fikcija.

Motorna bazna ulja nisu predviđena da budu motorna ulja te moraju imati makar i 5% ali moraju imati aditive u svom sadržaju. Dakle proizvodnja motornih ulja jeste relativno jednostavno sa tehnološke strane i sastoji se od mešanje / blending-a baznih ulja sa aditivima.

Naravno sve to nije baš tako da bi se time bavila nestručna lica. No da ne ulazim sad dalje u sam proces proizvodnje bitno je da sadržaj a naročito kvalitet aditiva i usklađenost sa baznim ulje čine veći deo kvaliteta i razlike u njemu.

Aditivi kod modernih i kvalitetnih ulja čine 15 do 30% sadržaja ulja (ponekad i malo više) ali još uvek ni 10% nije retkost i to čak i kod renomiranih proizvođača (pa čak i nešto ispod toga).

Ipak manje od 10% aditiva nije dovoljno da bi se proizvelo kvalitetno motorno ulje.

Drugo: ulje sa 20% aditiva zadovoljavajućeg kvaliteta istih može biti i jeste lošije od onog sa 15% kvalitetnih aditiva čak i ako nema razlike u baznom (baznim) uljima ili čak ukoliko su ista (što je već nemoguće ali hoću reći ako proizvođač ne promeni osnovu a čak i poveća količinu aditiva ali im smanji kvalitet rezultat je negativan tj. kvalitet je lošiji).

I naravno najvažnije: ADITIVI U ULJU SE TROŠE!!

U tome je vic (kvaka), inicijalno su razlike između ulja iste kategorije jako male ali nakon nekog vremena postaju znatne i povećavaju se svakim pređenim kilometrom.

Prema tome (thus):

Dva motorna ulja inicijalno istih ili sličnih karakteristika pre korišćenja nakon 100 sati rada motora mogu se značajno razlikovati.

Two motor (engine) oils with similar inicial characteristic may be very different after 100 working hours of engine.

Ovo je možda i najznačajnija činjenica u vezi kvaliteta ulja. No name ulje može skoro isto da se ponaša prvih 1000 ili 2000km ali nakon 5 ili 10 hiljada je po pravilu mnogo lošije i može čak i da ne ispunjava ulogu tj. da više i ne bude pogodno iako je predviđeno za duži interval.

Naravno nije baš ni toliko prosto. Iz ovog bi se moglo zaključiti da ako npr. menjate ulje na 15.000km izmenom lošijeg na 10.000km dobijate isto a pri tome možete uštedeti u ceni.

Iako je blizu istine nije u potpunosti.

Kvalitetnija ulja imaju bolje neke karakteristike koje je izuzetno teško meriti.

Iole dobro (solidno) ulje neće pri radnoj temperaturi biti iole lošije od vrhunskog te čak i u industrijskim (relevantnim) testovima habanja može pokazati sličan rezultat. Isto tako ukoliko čak i pokaže malo lošiji rezultat na testovima koji traju više desetina sati neprekidnog rada ili čak i preko 100 sa definisanim kontrolnim tačkama (kratkim pauzama u radu) to ne mora biti značajno jer u praksi nećete biti u situaciji da ste i blizu tim uslovima; da ne pričamo ukoliko baš i ne pokaže lošiji rezultat što je takođe često.

Na žalost bitnije stvari ne ulaze u standard naročito što ih je izuzetno teško meriti i pri tome biti objektivan. Glavna razlika je baš u uslovima rada koji nisu optimalni. To su oni iz "severe condition" kao vožnja pri visokim obrtajima, gradska, na velikoj nadmorskoj visini, prašnjavim uslovima puta, tegljenja itd.

Još važnije je rad motora dok se ne postigne radna temperatura (delom obuhvaćeno kratkim gradskim vožnjama) i tzv. hladnim startovima, pogotovu zimi.

Mnoga istraživanja pokazuju da je habanje delova motora najintenzivnije u prvih 5 do 10min. rada. Nakon toga prosečno i vrhunsko ulje će se vrlo slično odnositi prema ovoj singl ali jako bitnoj osobini.

Čak i češća promena manje kvalitetnog ulja neće doneti isti rezultat kao onog kvalitetnog.

(More frequent oil change, of oils with lower quality would not achieve the same result as with oil with higher quality).

Ali ... (But...)

Ukoliko godišnje vozite znatno manje od predviđenog intervala zamene ulja možda prethodni zaključak i nije toliko čvrst. (if you drive annually considerably under changing interval above conclusion is not so strong).

Na primer: predviđena je promena ulja na 15.000km ili jednom godišnje. Vi vozite 6 do 8 hiljada km, "zaokružimo" to na 7.500km. Šta raditi u tom slučaju? Dok je auto nov i u garanciji "spasa" vam nema, u servisu će vam zameniti ulje pa makar i na 5.000km. Posle toga već je manje jasno šta vam je činiti. Najbolje je nastaviti sa praksom iz servisa no to mnogima liči na bacanje para. Mogli biste da produžite interval zamene na 15 meseci ali to je vrlo nepraktično. U slučaju vrhunske polusintetike ili još sigurnije sintetike možda i na 18. Malo ste uštedeli uz skraćenje veka motora npr. 5 do 10% (ako toliko malo vozite ionako će vam auto pre istruleti nego što će motor prosvirati). No ukoliko malo vozite verovatno vam je gradska vožnja dobar deo ukupnog puta te bi produženje roka možda i više škodilo. Dve godine kod ulja predviđenih za jednu već je mnogo a to je tek primetna ušteda.

U ovom slučaju je solidno rešenje uzeti ulje odgovarajućeg (inicijalnog) kvaliteta i menjati ga na tačno godinu dana.

Drugi slučaj je ukoliko prelazite 10-15.000km (npr. 12.000) ali veći deo, 2/3 ili 3/4, u vangradskoj vožnji i to duže relacije i to u umerenom (štedljivom) režimu obrtaja motora. Skoro da kvalitetnijim uljem ništa nećete postići a ušteda koliko god mala postoji. I naravno ukoliko prelazite 20-25.000km godišnje bolje je dva puta zameniti jeftinije ulje za nijansu manjeg kvaliteta nego "junačiti" se produženjem intervala zamene.

Proizvođači koji slede nisu izrazito kategorija o kojoj sam pričao ali kako već koji manje ili više jesu u odnosu na referentnu grupu koju sam do sada obrađivao. Primeri koje sam naveo su NAMERNO POJAČANI da bi se uočila razlika, i zato sam i spominjao NO NAME ulja npr. iste API kategorije (SJ ili SL) kao i svetska elita.

Gore navedeno bi moglo (ne baš bukvalno) da se odnosi pre svega na male blenderice koje nekim čudom (i naravno izuzetnim poslovanjem) uspevaju da se održe i "plivaju sa ajkulama".

Glavni igrači sa postora bivše Jugoslavije ili povezani (Prista, kupovimom Bg. Raf.) su već posebna priča i tu su "negde između".

Cenom su povoljniji (sad kako ko i kako gde ali to je posebna priča i tek sledi) od velikana. Kvalitet im je "tu negde". "Inicijalni" potpuno ravnopravan a kasnije, od ulja do ulja i proizvođača do proizvođača, nešto slabiji, ali ne mnogo i ne uvek.

Prista i INA su i u stručnim krugovima jako blizu referenci. Optima, FAM, Galax brendovi su zbog žalosnih događaja iz prošlosti koji su uslovili čak i prekide rada istih malo izgubili u devedesetim prošlog veka ali brzo nadoknađuju i već više godina su na pozicijama koji su imali.

Sve se može reći ali je kvalitet takođe vrlo blizu vodećim svetskim imenima. Uzevši da je Galax (Beogradska rafinerija) ionako pod Prista-om već par godina, FAM takođe od naročito od privatizacije (Petrobart-ov kapital i know-how) je sve više svetska firma (mada i pre toga nije bio za bacanje, naprotiv) i naravno Optima (rafinerija Modriča) još od obnovljenog postrojenja za Hidrokreking i izuzetno agresivnog tržišnog pristupa i cenama kojih se ne bi postideli jedan Shell ili Valvoline više liči na zapadno-evropsku nego balkansku kompaniju.

U narednim tekstovima (možda jedan kraći gde bi se malo pozabavio uljima za dizele koje sam nenamerno preskočio a zaslužila su da se makar kraće pomenu, proizvođači do sada obrađeni, i dopuna tekstova o sintetičkim uljima, ali zaista kratko) se ne bih obazirao na gore pomenuti aspekt već bi ulja opisao kao i sva druga do sada.

Smatraću ih potpuno ravnopravnim a prezentovao sam šta je najlošije što se može desiti.

U nedostatku dokaza i činjenica mogu navesti:

Ukoliko čak i ne skratite interval zamene korišćenjem ulja ozbiljnog (ali manjeg) u odnosu na vrhunskog (i naravno većeg) proizvođača, možete samo i eventualno: povećati potrošnju goriva za 1-2%, neznatno povećati potrošnju motornog ulja i skratiti ukupan vek motora neodređen i mali procenat (npr. 5-10%).

Svi gore navedeni proizvođači su sasvim sigurno ozbiljni i više od toga.

Vrhunska ulja imaju i jednu sigurnost više no ona je diskutabilna i više za akademsku raspravu.

Naime vrhunska sintetička i polusintetička ulja mogu lakše odoleti "severe condition" tj. teškim uslovima vožnje u celom intervalu zamene ili nemaru u vidu prekoračenja vremena zamene ulja.

Sve to zajedno (a retko kad je "sve") čini vrhunska ulja zapravo prilično neisplativom kupovinom ako se gleda samo cena ulja. Međutim ako se gleda iz šire perspektive nije baš tako. Kako Nemci vole da kažu (parafraza) - na motornom ulju se ne štedi. U ukupnim troškovima motorno ulje ne zauzima veliki procenat, 200km vožnje i čak i dizel a pogotovu benzin dolazi do cene 1lit. vrhunskog motonog ulja.

Tekstovi slede i suština je da razlika između svetskih i ovdašnjih proizvođača postoji ali da nije "kao nebo i zemlja" već se radi o jako malim razlikama i to samo kod nekih kategorija ulja.

U svakom slučaju procenite i sami nakon tekstova.

P.S. Samo da mi ne postane navika da dodajem na većinu tekstova.
Mogu da razumem ljude koji sumnjaju u kvalitet domaćih brendova (u Srbiji i Hrvatskoj naročito) koji povezuju loš kvalitet goriva (u Hrvatskoj je podnošljiv a u Srbiji na samoj granici podnošljivosti) sa kvalitetom ulja. Naravno da veza postoji ali nije baš znak jednakosti. Motorna ulja se prave od baznih ulja koja su uvozne komponente ako ništa drugo. Zatim, ne prave se ulja u istim rafinerijama čak više i nisu u istom sistemu (Srbija) jer su privatizovane sve blenderice a od skora i NIS ali drugim vlasnicima. Doduše i pre toga su veze bile prilično labave tako da je npr. rafinerija nafte Beograd i pre privatizacije bila manje-više samostalna od NIS-a. I kao najvažnije: za razliku od goriva na motorna ulja državne kompanije nisu imale monopol pa su morale da se više potrude a kako nisu zavisile od loše nafte iz uvoza i kako su imale stručnjake tako su imale i solidne rezultate.
Dosta ljudi razmišlja otprilike: "ma iako su formulacije dobre, šta to vredi kada Pera (Mika ili Laza) iz treće smene zafrkne šaržu, ode mast u propast". Ima i tu istine pa sa gore navedenim utiče nekim delom, ali to ne ide baš tako. Postoji solidna kontrola proizvodnje koja je ionako većim delom (ili u novije vreme potpuno) automatizovana. Čak i ako se desi propust šarža se sigurno koriguje i ne pušta kao takva na tržište. I kao najvažnije: domaći proizvođači motornih ulja ne rade punim kapacitetom već negde sa 20-tak % (npr. 15-40%) te u proizvodnji i nema napetosti da bi se pravile greške čak i ukoliko sistem nije (a nije) organizovan čvrsto kao na zapadu. Doduše tu je i deo nekonkurentnosti ali iz cenovnika se vidi da to nije prebačeno na kupca (iako sigurno utiče na poslovanje i pravi gubitke ili je bar neostvaren prihod) bar ne u većoj meri, tj. ne koliko su kapaciteti neupošljeni.
Naravno, pravljeni u drugo vreme pogoni sa ovih prostora bili su predimenzionirani (shodno tadašnjem većem tržištu) gledano iz ove perspektive. Sada je jedini način zapošljavanja kapaciteta izvoz koji je još uvek na nižem nivou od mogućeg, te se kao i oni nadam boljim danima za ovu industriju (kao i druge grane pre svega hemijske industrije), jer ih (kvalitetom) zaslužuju i na sreću oni (bolji dani) se u poslednje vreme naziru.
Dakle čak i "neverne Tome" bi morale da malo prouče stvar i makar priznaju da kvalitet iako sigurno lošiji (od dosada obrađivanih vrhunskih proizvođača) nije u drastičnoj meri (često je čak i uporediv), te ako se i ne odluče na kupovinu istog makar ne odvraćaju ljude kojima bi taj (solidan) kvalitet bio više nego dovoljan, a na žalost znam puno takvih ljudi.

Top Quality engine oils (Motorna ulja vrhunskog kvaliteta)

Evo i najvažnije tabele (liste):

Liqui Moly TopTec 4200 5W-30

Liqui Moly Syntoil longtime + 0W-30

Liqui Moly Synthoil RT* GT1 10W-60

Motul 8100 various

Motul 6100 various

Mobil Synt S 5W-40

Mobil 1 standard various

Mobil 1 High Mileage various

Mobil Racing oW-20 i 0W-30

Selenia Racing 10W-60

Addinol Mega Light MV039 0W-30

Addinol GL** MV 0530 LL 5W-30

Valvoline SynPower 5W-30

Valvoline VR1 Racing various

Eneos Premium Ultra 0W-50

Eneos Premium Ultra 0W-20

Shell Ultra Racing 10W-60

Elf Excellium Full-Tech 0W-30

Kroon Emperol Racing 10W-60

Castrol EDGE Sport 10W-60

Castrol EDGE Sport 0W-40

Fuchs SUPERSYN SL 5W–50

Fuchs Titan CFE SL/MC various

* RT - Race Tech

** GL - Giga Light

Top Quality - sve je jasno samo po sebi. Ovo su motorna ulja gde je kvalitet i pre svega očuvanje vašeg motora na prvom mestu.

Ovo nije lista u stilu Top5 ili Top10, jer obuhvata relativno mali broj proizvođača.

(This is not a list like Top5 or Top10, because it'related with a small number of producers).

Primetili ste da je Eneos Premium Ultra 0w-50 i na ovoj listi.

Ovim je apsolutni rekorder jer nije završilo samo na "best buy" spisku.

Ako i za jedno ulje mogu reći već sad, uzevši u obzir da mnoga jaka imena iz sveta ulja još nisam obradio, da je sigurno u Top 5 onda je ovo to. Jednostavno i bez detaljnijih testova i sa nedovoljno informacija, sa onim što je javno prezentovano lako je zaključiti.

Vrlo beskompromisno ulje.

U ovo doba gde proizvod namenjen maloj interesnoj grupi gotovo da ne može ni da postoji pravo je zadovoljstvo znati da takav pristup još uvek postoji. Uzevši u obzir da ga proizvodi gigant a ne neka manja kompanija je još više za poštovanje.

Za više informacija vidi tekst: Motorna ulja po proizvođačima (najveći deo), od 7. aprila ove godine - jedan od prvih tekstova (post-ova) na ovom blogu).

Ipak ono nije za klasu iznad ostalih u ovoj listi. Ako je i bolje od većine to su ipak nijanse.

Liqui Moly i Motul su mu za petama ali ni drugi nisu daleko. Ipak ako bi birao drugo sa liste onda je to: Castrol EDGE Sport 0W-40 ulje koje sa pominjanim vodi mrtvu trku. Treće i bronzano bi verovatno bilo Mobil Racing. Ipak ovo je sve uslovno i ne smatrajte (još uvek) kao rangiranje.

Kao kod nekih sportova gde se dele medalje Valvolin VR1 Racing bi moglo da sa, inače ljutim rivalom, podeli treće mesto sa Mobilom iako bi i jedni i drugi to teško podneli (da budu na istom postolju) jer su naravno (mnogo) bolji, po sopstvenim kriterijumina, od onog drugog.

Ovako sa strane gledano i pored različitih koncepcija deluje da je konačan rezultat jako sličan.

I najvažnije: namerno su izostavljena neka inače izuzetna ulja, ali koja su ili limitiranog tiraža ili ih je iz drugih (distributivnih) razloga jako teško naći.

P.S. Zaista nije zbog toga što je na listi najviše Mobil ulja nego zaista zato što je tako, moram da dodam objašnjenje. Mobil Synt S 5w-40 a naročito Mobil 1 High Mileage su pomalo uslovno na listi. Prvo zaslužuje to mesto jer je zaista koncipirano da bude pre svega u opštem smislu što kvalitetnije za svoju (umerenu) cenu a manje da bude iole "fensi". Uslovno je jer isti status zaslužuju i "braća po kvalitetu" (vidi glavni tekst) iz Eneos-a, Liqui Moly-a pre svega ali su tu i sintetike iz Addinol-a (5W-40) i Valvolina koje ne zaostaju ali nisu na listi. Iskreno, izabrao sam Mobil-ovo ulje kao "predstavnika" ove grupe, moglo je biti i bilo koje drugo mada ostajem da ono koje sam izabrao najbolje odslikava celu grupu i možda u "foto-finišu" kvaliteta i dobija koju stotinku ili hiljaditinku prednosti u odnosu na "sintetičku sabraću 5W-40 viskoznosti".
High Mileage je više na listi zbog činjenice da je jedino (ili bar prvo a ako nijedno onda bar najpoznatije) sintetičko ulje za starije motore. Još uvek su to najčešće mineralna ili bar HC ulja mada je u poslednje vreme trend da to budu polusitetička. Nije ultimativni dokaz kvaliteta ali jeste da se o njemu vodilo računa i dalo više od uobičajenog: sintetika za dotrajale motore.
Ipak zaslužuje da se pomene te eto i objašnjenja. Inače bi zbog "specijalizacije" namene ovo ulje ispalo sa spiska kako je u uvodu naglašeno.

High Tech engine oils (Motorna ulja visoke tehnologije)

Proizvođač / Producer

Ime / Name

Klasa viskoznosti /viscosity class

SynLube Lube-4-Life standard 5W-50

Motul V300 various

Liqui Moly TopTec 4200 5W-30

Liqui Moly Syntoil longtime plus 0W-30

Liqui Moly Synthoil Energy 0W-40

Liqui Moly Synthoil Race Tech GT1 10W-60

Liqui Moly Syntoil High Tech 5W-40

Mobil 1 - standard various

Mobil Advanced Fuel Economy various

Mobil Turbo Diesel Truck 5W-40

Addinol Megalight MV 038/039 0W-30

Addinol Giga light MV 0530 LL 5W-30

Addinol Ultra light MV 046 0W-40

Valvoline SynPower 5W-30

Eneos Premium Ultra 0W-50

Eneos Premium Ultra 0W-20

Eneos Premium Hyper 5W-40

Shell Helix Ultra various

Elf Excellium FULL-TECH 0W-30

Elf Solaris (various types) 5W-30

Elf Evolution CRV/SXR (0)5W-30

Kroon Helar 0W-40

Castrol EGDE 0W-30

Fuchs Titan Supersyn 5W-30/40

HighTech motor oils ili ulja visoke tehnologije su vrlo nedefinisana kategorija.

Približno bi trebalo da označava ulja u koja je ugrađena viskoka tehnologija (tehnika), izuzetni aditivi i natprosečna kombinacija baznih ulja. Naročito je akcenat na ulja za visoke performanse a manje na ona koja gađaju posebne osobine (uštedu goriva, stari motori, "robovanje" standardima i sl.).

Iako po definiciji visoko tehnološka "Low SAPS" ulja nisu primarna na ovoj listi.

Najčešća su zapravo "Mid SAPS" ulja (the most common engine oils on the list are "Mid SAPS").

Čak i "Normal" ili čak "High" SAPS ulja nisu nezvani gosti ove liste. Ovo stoga što su ona ipak podređena za visoke performanse, velika opterećenja i dugotrajnost motora.

ACEA A3/B4 su gotovo po pravilu na listi (ACEA A3/B4 are almost default on the list).

API-ji su već razni i kreću se od SJ/CF do SM/CF.

Uzgred, ovo su mi nekako najdraža ulja, možda ne najmodernija, možda standard ispod aktuelnog i ne uvek konkurentne cene ali nekako kao celina ostavljaju najbolji utisak.

Izvinjenje čitaocima

Konačno liči na tabelu - zvuči poznato? Na žalost samo na izvesnim rezolucijama (npr. 1280x800). Izvinjavam se svim čitaocima.
Problem leži u "klot" html formatu koji se podrazumava u blogger-u te bi mi PRAVA tabela (moguća) oduzela puno vremena.
Još jednom izvinjenje, nadam se da vam neće pokvariti užitak u čitanju tekstova.
Hvala na razumevanju!
Pozdrav!

Ultra moderna motorna ulja, Ultra Modern engine oils

Motul 8100 Eco-clean (ACEA C2) 5W-30

Motul V300 various viscosity

Liqui Moly TopTec 4200 5W-30

Liqui Moly Syntoil longtime plus 0W-30

Liqui Moly Synthoil Energy (new version) 0W-40

Mobil 1 - Advanced Fuel Economy various viscosity

Mobil 1 - ESP Formula various viscosity

Addinol Megalight MV 038/039 0W-30

Addinol Giga light MV 0530 LL 5W-30

Valvoline SynPower 5W-30

Valvoline VR1 Racing various viscosity

Eneos Premium Ultra 0W-50

Eneos Premium Ultra 0W-20

Elf Excellium FULL-TECH 0W-30

Elf Solaris (various) 5W-30

Castrol EDGE Sport 0W-40

Castrol TDS EDGE 5W30

Fuchs TITAN GT1 SAE 0W–20

Fuchs TITAN GT1 SAE PRO 5W-30

Fuchs Titan Supersyn Longlife + 0W-30

Konačno liči na tabelu, zar ne? Malo dodatnog truda vredi. (Naročito od kad sam vratio da ne bude tabela...)

Lista se odnosi na (List is in relation with): Motul, Liqui Moly, Mobil, Selenia, Addinol, Valvoline, Eneos, Elf, Kroon, Castrol i Fuchs.

Šta su super (ultra) moderna ulja?

U principu su to Low SAPS motorna ulja za automobilske motore najnovije generacije.

Ipak, autor nije hteo da se ograniči samo na njih već je u obzir uzeo i neka "Mid SAPS" ulja.

Prilikom sastavljanja liste primarni uslov je bila opšta moderna koncepcija a ne samo najnoviji standardi.

Pristup je bio da u tabeli budu ulja koja su i za benzince i dizelaše jer specijalna ulja samo za jednu vrstu motora i nisu baš nešto moderna koncepcija, zar ne?

Tako da ima nešto manje ulja specijalizovanih za dizel motore. No kao i u drugim tabelama (ovde nešto manje) približno polovina navedenih ulja ima i svoje "diesel" varijante.

Odstupio sam u slučaju Eneos-a čija su ulja nepogodna za dizel, znači specifično benzinska. To je stoga što su oba zaista izuzetna i jedinstvena na svetskom tržištu uopšte. Neka to budu, kako se već kaže, izuzeci koji potvrđuju pravilo.

Ovo je možda i najmanje interesantna tabela, a uz prethodne dve stižu i "Top Quality" i "High Tech", koje će možda biti i kontroverzne no svakako zanimljive.

High Tech ulja se razlikuju od Ultra modernih pre svega što ne samo da ne moraju biti Low SAPS ulja već ni ispunjavati ne samo najnovije već i jednu generaciju iza najnovijih standarda (mada u većini to nije slučaj). I naravno High quality ne samo što ne moraju biti SM ili SL već čak ni SJ, tj. mogu biti i SH ulja, što je najčešće zbog visokog sadržaja ZDDP-a kao aditiva.

Vodite računa da se sve tabele (za sada) odnose samo na u tekstovima obrađene proizvođače.

Ostali će biti dati u posebnim kada završim sa proizvođačima.

Primetiće te da su pojedina ulja u dve pa čak i tri kategorije. To samo znači da su zaista izuzetna.

I na kraju: osim pomenute dve tabele (već spremne) moguće je da će biti još jedne - "ulja koja zaslužuju pažnju" ili "zanimljiva ulja"; nešto kao oznake "!?" i "?!" za šahovske poteze.

Nisam zaboravio ni ulja za motocikle. Ipak detaljniji tekst će morati da sačeka nedelju ili dve a jedan kraći sledi za par dana, verovatno odmah nakon tabela.

Par kratkih misli

Hm...
Nije da je baš mnogo bitno ali neće škoditi malo lakog štiva.

Više puta sam dobio pitanje koji je SAE ekvivalent ISO 320 viskoznosti. Odgovor je SAE 60 za motorna i SAE 90/140 za ulja za menjače; sredina opsega 90-ice je ISO 220 a 140-ice 460 no pomenuta viskoznost je negde na granici ove dve SAE (a između nema treće). Tablice je lako naći na internetu ukucajte (bilo kojim redom) SAE, ISO, viscosity i/ili chart i ima toga koliko hoćete. ISO je lako objasniti to je kinematska viskoznost na 40 stepeni celzijusa izražena u mm2/s (što je isto što i "starih" cSt).
Granice za ISO standard su ± 10% što znači da ISO 320 može imati od 288 do 352.
SAE klasifikacija ima od-do granice i izražava se na 100°C dok se W(inter) viskoznost izražava maksimumom na određenoj temperaturi (ispod nule).
SAE klasifikacije za menjače imaju šire opsege ali nije SAE 80 gušće od SAE 40 već su tu negde a SAE 90 ulje za menjače hvata u opsegu i 40 i 60 ali je najpribližnije SAE 50 motornom ulju.
Jedna zanimljivost: Synlube navodi da bi teorijski najbolja viskoznost motornog ulja bila 0W-60 ali da takvo (za sada) ne postoji. U stvari imaju ga npr. baš oni ali se proizvodi u malim količinama i vrlo je skupo (90$ litar) da bi se koristilo u automobilima.
Posle (skoro ispravno) zaključuju da je najbolja gradacija sa akademske strane 5W-50 (upravo ona koju ima Synlube-4-life) najbolja trenutno. To imaju u ograničenim serijama Mobil, Liqui-Moly i Addinol, uopšte gledano je retka gradacija na tržištu.
Jednu su samo sitnicu prevideli a to je Eneos-0v0 ulje Premium Ultra (Racing) 0W-50 koje je za sada jedino komercijalno ulje ove izuzetne viskozne gradacije.
Što akademski nije predviđeno napraviše Japanci u praksi!

Na koliko km se menja (sintetičko) ulje za menjače?

Ulja za menjače (mineralna ili sintetička svejedno) se u principu više ne menjaju, već eventualno i po potrebi dolivaju prilikom provere na 3 do 4 godine.
Pre 80-tih ulja su se u menjačima menjala i imala veliki interval zamene ali od tad a naročito 90-tih XX veka to više nije slučaj. Ne bih ulazio u detalje zašto je to moguće jer je to za poseban tekst. Ipak Fiat je malo odstupao (kasnio) za ovim trendom tako da je 80-tih još uvek imao vozila gde se preporučivala zamena na 30 ili 40 hiljada km.
Devedesetih se njihov broj smanjio a interval zamene produžio na 120.000km.
Primer su Punto I generacije (Z10 ili Punto Classic su već druga i ne podležu navedenom) kome je interval zamene 120k km uz proveru na 45.000km ili na 3 godine; drugi primer je Fiat Marea (1996-2003, razni tipovi) koji isto ima interval zamene na 120k km (ili 6 godina, šta istekne prvo; Punto nema vremensko ograničenje) ali proveru tek na svakih 80k km (ili svake 4-te godine).
Ipak kao što sam u jednom tekstu već rekao blizu je pameti da se ulje u menjaču pa i sintetičko promeni bar na 10 do 12 godina ili 250-300.000km. Poseban tekst će obraditi vreme trajanja ulja u automobilu ali ako je "rok upotrebe" motornih ali i menjačkih ulja 5 godina (zvanično uglavnom ne postoji ali se ovo uzima kao krajnji datum prodaje) nije li logično da ni u automobilu ne bi trebalo da pretera više od duplo ovaj vremenski period.

BP (British Petroleum) sam već spominjao, deo teksta i spremio još pre nekih godinu dana no "vidi čuda" BP-a kao takvog u Evropi praktično i nema osim nekih zaostalih količina. U USA i još nekim zemljama je ostao BP brend za motorna ulja no u bližem susetsvu - ne.
Ipak, obradio sam BP kroz Castrol koji je (to nisam spominjao kod njega a trebalo je) vodeći brend BP-a za maziva uopšte (ulja raznih vrsta ali i druge supstance za podmazivanje). Tako da će BP sam po sebi doći među poslednjim velikim kompanijama.

Da, dobro ste čuli veliki Castrol je pod još većim BP-0m.
Njihov brend za motorna ulja za širu populaciju (umerenije cene a solidnog kvaliteta) je ARAL.
Pošto su BP VISCO serije nestale sa tržišta (5000 kao čista sintetika, 3000 polu-sintetika i 2000 kao vrlo kvalitetna sintetika) ostale su nam nove i komplikovanije sheme ARAL brenda.
Samo dok ne dođu na red da spomenem BP 15W-50 ulje koje je bilo jedno od popularnijih.
Sada je to ARAL BasicElastic 15W-50, mineralno motorno ulje. Može se koristiti i za benzinske i za dizel mašine kao i za turbo mašine automobila i lakih dostavnih vozila. Ispunjava API SJ/CF.
Vrlo je kvalitetno a umerene je cene. Za iole starije vozilo 15W-40 preporuke ili za proleće-jesen a naročito leto (npr. prelazite 5-6 hiljada u najtoplijem delu leta) i kod novijih. Naravno i za vozila koja fabriči imaju tu viskoznost kao preporučenu. U slučaju blažih zima kakve su manje-više ove prethodne (kratki periodi ispod -10) dobija preporuku i kao celogodišnje ulje.
Uz Selenia Vision 15W-50 jedino je u bližem okruženju sa umerenom cenom, jer Motul polu-sintetike a naročito Mobil 1 15W-50 jednostavno imaju preveliku cenu za starija vozila 15W-40 fabričkog punjenja.

Mešanje motornih ulja deo 1.1 / Mixing motor (engine) oils part 1.1

U tekstu "mešanje motornih ulja" napiso sam i nešto ovako: " 4) Mogu se mešati samo i isključivo ulja iste API kategorije – skoro tačno. "
U stvari je trebalo da stoji – SKORO NETAČNO.
I tada sam znao (kao i sad) da je tako trebalo napisati. Zašto nisam?
I ja sam (samo) čovek i potpao sam pod uticaj većeg dela industrije koja u tekstovima namenjenim nestručnom krugu ljudi (korisnicima) upravo daju savete da se mešaju ulja iste API gradacije osim u hitnim slučajevima. Ako mogu oni mogu i ja. Naravno da bi na stručnom skupu tako nešto bilo za podsmeh, no kada se malo udubite u problem vidite da ima dobrih razloga da se jedna neistina ili bar polu-istina javno prezentuje. Jednostavno želja je da se ljudima ne prave problemi i preko toga da se potencijalni problemi unapred spreče. Isti API je ekstra sigurnost, znači ne da je moguće 100% već 120% pa da vidimo ko će da ima problem sa datim savetom.


ISTINA (ČINJENICE), Truth (Facts, Reality):
Postoji test mešljivosti i homogenosti (motornih ulja) koji se primenjuje za sva API (sertifikovana) ulja koja poseduju najmanje klasu API SH (bez obzira da li su mineralna ili sintetička).
There is a test for mixing and homogenous compatibility (of motor-engine oils) which is performed for all API certified oils with min. SH (nevertheless they are mineral or synthetic type).


To zapravo znači da bilo koje API SH mineralno ulje možete mešati sa bilo kojim SL ili SM sintetičkim uljem jer je prilikom sertifikacije za API oba moraju proći industrijski test.
Ipak i pored svega zbog dosta različitih aditiva i samog sastava nije baš previše preporučljivo mešati mineralna ulja sa tzv. "Low SAPS" sintetičkim uljima.
I naravno kako sam i u baznom tekstu više puta naglasio iz praktičnih razloga je malo razloga da mešate mineralna i sintetička ulja jer sa prvima sigurno pogoršavate druga a sa drugima poskupljujete prva te ako vam treba više od mineralnog u startu kupite delimično sintetičko ulje.


Ovo vam nisam rekao (I did not tell you this)


Industrijski testovi su ipak samo testovi. Iako kod API SG ulja test mešljivosti i homogenosti nije obavezan u ogromnoj većini slučajeva ona su mešljiva isto kao i SH ulja. Vodite računa da ipak koristite SG ulje renomiranog proizvođača. Već su SF ulja (kako sam i sam praktično dokazao) nepreporučljiva za mešanje sa sintetičkim uljima.

Industrial tests are just tests. Even API SG oils which are not obligated to pass the test of mixing and homogenous in majority can be mixed just like API SH oils. Take care to use SG oils from producers with reputation. SF oils (like I'm proved in practice) are not recommended to be mixed with synthetic ones.

Uzdržanijim stavom sam želeo da dodatno zaštitim čitaoce, međutim sve liberalniji stav velikih i renomiranih proizvođača motornih ulja me je naveo da ne zaostanem za "zvaničnim i opšte prihvaćenim" gledištem za širu populaciju, što bi bilo porazno za blog koji pokušava da proširi vidike i da ode par koraka ispred administativno-marketinških standarda za javnost.

I pored svega ostaje preporuka (iz prvog dela) da se mešaju ulja što bliže API specifikacije najbolje ± jednu kategoriju.

Ovim sam zaokružio celinu o mešanju motornih ulja. Ne isključujem još neki tekst o ovoj temi ali to ne bi trebalo da bude u bližoj budućnosti. Verzija 1.1 je zbog zaista minorne dopune teksta koje ne bi mogao da se nazove drugim delom. Nešto o mešanju ulja biće u nekim drugim tekstovima te je to razlog da o ovome ne pišem dok ne završim teme (i proizvođače) koje nisam ni načeo.