Osnovana 1. januara (sječnja) 1964. a pod imenom INA od studenoga (novembra) iste godine.
Naizgled 55 godina tradicije za razliku od dosasašnjih kompanija sa ovih prostora ne znači manje već više. Naime INA je nastala spajanjem Naftaplina Zagreb, Rafinerije nafte Rijeka i Rafinerije nafte Sisak. Rafinerije (Rijeka i Sisak) imaju dužu tradiciju koja seže i u XIX vek (proteže se već u treći). U sopstvenoj povjesti ove rafinerije imaju (respektivno) i takva imena kao što su: Agip i Shell, u ulozi (su)vlasnika.
INA je doista gigant na prostorima (bivše) Jugoslavije pa i šire. Puštanjem u rad rafinerije u Zagrebu početkom sedamdesetih i proširenjem kapaciteta postojećih, koncem sedamdesetih stigli su do mogućnosti prerade 15 miliona tona sirove nafte.
1979. ispumpano je 3 miliona sirove nafte (od 4, 4 ipo za celu Jugoslaviju) i pušten u rad naftovod od Omišlja prema Sisku i ostalim potrošačima u kontinentalnoj unutrašnjosti (Bosanski Brod, Pančevo, Novi Sad). Najveći deo je finansirala INA.
Kriza osamdesetih u Jugoslaviji prekida dinamičan razvoj koji bi ovu kompaniju doveo na (vrhunski) svetski nivo. Devedesete i rat na ovim prostorima takođe odlažu da INA napravi još mali korak do svetski respektabilnog proizvođača u svakom pogledu (ne samo renomea koji je imala pa i kvaliteta već i veličine, osvojenog tržišta u inozemstvu, najviših svetskih standarda i sl.).
Kako god bilo INA je sigurno bio (i ostao) najveći proizvođač ulja na prostorima (bivše) Jugoslavije. Uz to je uvek bio korak ispred tehnologijom, znanjem i kvalitetom. Uzgred naročito ranije ali i posle smirivanja situacije krajem devedesetih, razmena informacija sa rafinerijama (blendericama) na ovom prostoru je bila na zavidnoj razini (nivou), značajno više od formalne saradnje drugih proizvođača. Ako se ranije moglo, makar jako uslovno (uvjetno), govoriti o Jugoslovenskoj školi motornih ulja čiji je INA bila predvodnik, sada kad to nije slučaj ostaje taj uticaj koji bi mogao da se uporedi sa stanjem u sportovima (Košarci ili Vaterpolu) gde i pojedinačno obe države drže vrh, jedino što bi u slučaju motornih ulja bilo bolje reći - priključak.
Posle 2000.-te veći deo akcija je prodat (ne u jednom potezu) mađarskom MOL-u ali ne više od 50%, deo je ostao državni, a deo (17%) je prodat na berzama (burzama) - Zagrebačkoj i Londonskoj, raznim investitorima.
Sve je to lepo, no veličina nije i uvek vrlina. Što se samih motornih ulja tiče na nivou ovako velike kompanije to je samo mali ogranak i to (pomalo) u zapećku. Iako bi svi izvršni direktori takvu tvrdnju proglasili nonsensom, ali dovoljno je pogledati sajt pa videti da su to samo izjave za javnost a zapravo nije tako. Osim što nema odrednice proizvodi, nema ni motornih ulja direktno sa centralne stranice. Inače sajt je sličan prethodnim proizvođačima sa ovih prostora (kao da su prepisivali jedni od drugih), za nijansu savremeniji no i dalje klasičan koorporacijski (od koga ruku na srce jedino drastično u svetskim razmerama odstupa Motul, koji je solidno moderan) i to starije generacije (bar 5-6 godina). Nije loše no može (i mora) bolje.
Sve u svemu velika postrojenja, solidno moderna uz konstantno smanjenje margine razlike u odnosu na svetski vrh. Znanje i iskustvo na zavidnom nivou te svi uslovi za natprosečan i sa svetom (Europom) uporediv kvalitet su tu.
Za više detalja naravno posetine sajt ove kompanije.
Bez daljih detalja prešao bih na same proizvode.
INA MOTORNA ULJA
INA Millennium
Ovo je sintetičko motorno ulje, SAE viskozne kategorije 5W-40. Kinematička viskoznost na 100°C mu je 14,2 mm2/s. TBN odličnih (iako ne baš savremenih) - 9,5. INA je tu stavila točku na tehničke podatke no vaš "vodič" se malo snašao te će biti toga još.
Ne bih se dao opkladiti da je PAO bazirana sintetika već bi pre stavio novčić na SHC bazna ulja kao osnovu.
Sadrži savremen no ne i supermoderan koncept deterdžentskih komponenti te bi se na osnovu toga moglo reći da nije ni "low SAPS" motorno ulje možda čak ni "mid SAPS".
Ispunjava ACEA A3-02/B3 i B4-98 i API SL/CF. Ima odobrenja za: MB 229.3, BMW Longlife-98 i VW 502.00 i 505.00.
Spec. gustina 862 (baš tipična za HC/SHC ulja) i tačka tečenja od -40°C.
Vrlo dobro no ne i izuzetno ulje. Ne preterano savremeno ali ne i zastarelo motorno ulje. Ime mu simbolički označava da je pretežno za motore iz XXI veka ali je ipak više za raskršće mileniuma i najupotrebljivije je za automobile (motore) sa kraja XX veka i prvih par godina novog mileniuma.
INA Futura MB
Motorno ulje SAE 5W-30. Namenjeno prvenstveno podmazivanju benzinskih i dizel motora proizvođača Mercedes-Benz, kako za automobile tako i za laka dostavna vozila. Pogodno je i za produžene intervale zamene (30.000km) zavisno od preporuke proizvođača.
Omogućava smanjenu potrošnju goriva a osim Mercedes-ovih vozila pogodno i za druga za koja su specifikacije odgovarajuće.
Zadovoljava zahteve specifikacija: ACEA A3-02/B3-98 izdanje 2 i B4-02.
Ima odobrenja za: MB 229.5, BMW Longlife-01 i VW 502.00/505.00.
Ovo je potpuno sintetičko motorno ulje sa PAO osnovom (IV grupa baznih ulja).
Ima moderan paket aditiva, kako u pogledu anti frikcionih aditiva tako i detergenata.
Spec. gustina mu je 860 (možda ipak samo mešavina IV i III grupe baznih ulja no mislim da nije jer sa specifičnim paketom aditiva i PAO ulja dostižu 860 čak i kad nisu 10W-60). Tačka paljenja oko 220°C, specificirano je više od 215. Tačka tečenja -36°C nije baš vrhunska ali kako sam već (sto puta) rekao ne i neuobičajena vrednost za 5W-30 motorna ulja. Tipična kinematska viskoznost na 100°C mu je 11,7 a TBN iznosi 10,5.
Ovaj poslednji podatak a i specifikacije ukazuju da je blago dizel orijentisano iako nije dizel specijalizovano motorno ulje.
Ovo je motorno ulje visoke razine kvaliteta. Uporedivo je sa sličnim uljima vodeće svetske produkcije. Uz to je ulje koje prati trendove i veoma je savremeno.
INA Move
Motorno ulje sintetičke osnove specijalizirano za Opel-ova vozila, i benzinci i dizeli, no može se koristiti i kod drugih kojima odgovara API SL/CF. Ovo ulje pripada SAE 5W-30 po viskozitetu.
Ispunjava GM-LL-A-025 i GM-LL-B-025 .
INA 505.01
Je delimično sintetičko motorno ulje namenjeno pre svega VW dizel vozilima (motorima) sa sistemom pumpa-brizgaljka i u skladu sa VW 505.01 standardom. Slična ulja imaju i Modriča i RNB (Optima i Galax). Možda bi INA mogla biti neznatno kvalitetnija no i nešto skuplja makar u odnosu na Galax, Optima nije jeftinija.
INA Delta Sint SAE 10W-40
Delta je brend za sebe unutar INA familije motornih ulja. Najduže je na tržištu i praktično su startali sa Delta prefiksom uz sve motorna ulja još davnih šezdesetih.
Ovo je klasično delimično sintetičko motorno ulje za vozila srednje stare konstrukcije (druga polovica devedesetih i početak XXI veka). Srednje do gornje srednje klase kvaliteta i bez mnogo posebnih standarda proizvođača što je standard za ovu vrstu ulja i drže ga se i najveći (Mobil, Castrol i drugi).
Ipak ovo ulje malo odskače od proseka i ima ponuditi kvalitet visoke razine.
Naime sastav ovog ulja je zaista izvanredan. Sintetičke komponente (PAO bazirana bazna ulja) čine 25% ili više (a obično je manje ili najviše toliko), zatim ZDDP na maksimumu za API SL; tu su zatim kalcijevi alkil sulfonati, moderan detergentski sustav i mnogo toga drugog.
Iznad svega borirani estar alkenske kiseline je nešto čega u polusintetičkim uljima najčešće nema. Procenat nije zanemarljiv i uporediv je i sa potpuno sintetičkim uljima čak i vrhunskim (Valvoline SYNpower).
Ispunjava ACEA A3/B3-04 i A3/B4-04 zatim API SL/CF zatim VW 502.00 i 505.00 te MB 229.1 što je standardno za klasu no B4 u verziji iz 2004-te nije baš uvek ispunjeno kod drugih.
Gustina mu je 870kg/m3 (tipično "polusintetski"), tačka paljenja veća od 215 st. celz. dok mu je tačka stinjavanja -27°C ili manje, što je ispod proseka i jedino kvari dojam izvanrednog ulja.
TBN od 8,5 je moderno i više nego zadovoljavajuće čak i za dizele.
INA DELTA 5 i Delta 5 Gold
Mineralna motorna ulja izvanrednog kvaliteta. Ispunajvaju API SJ/CF. Sastav im je natprosečan za klasu i sadrži i sintetičke komponente koje daju visoki kvalitet. TBN im je 8,5 i druge osobine na nivou kvalitetnih mineralnih motornih ulja. Izrađuju se u dve klase viskoziteta: 15W-40 i 20W-50. Slabija strana im je tačka stinjavanja gde verzije 20W-50 imaju svega -21°C.
INA DELTA 5 SILVER
Krase sve dobre osobine prethodna dva uz niži opšti nivo kvaliteta. Sastav baznih ulja je vrlo sličan prethodnim i neznatno je lošiji. Sadržaj aditiva nešto manji i prilagođen kvalitetnoj kategoriji. No sve zajedno po oba parametara sastav ovog ulja je jako dobar i natporsečan za kategoriju. Ispunjava API SF/CD i predviđen je za nešto starije modele, konstrukcijski iz sedamdesetih i prve polovine osamdesetih prošlog nam stoleća.
Proizvodi se takođe kao SAE 15W-40 i 20W-50. Za ovu kategoriju izvanredno ulje.
INA Ulja za komercijalna vozila
Vrlo kvalitetan program kome ipak nedostaje makar jedno sintetičko ulje SAE 5W-30 za najmodernije motore po Euro-4/5 standardu.
INA Super 2000 SAE 10W-40
Delimično sintetičko motorno ulje za dizel motore komercijalnih vozila.
Namenjeno pre svega za Euro-3 motore. Za te motore ima maksimalan preporučeni interval zamene po proizvođaču. Ima izvanredan sastav (sustav) potpuno vrhunski za klasu.
Ispunjava ACEA E4-99 issue 3 i API CF uz MB 228.5 i još par proizvođačkih standarda.
Gustina 865, tačka paljenja preko 225°C a stinjavanja -30°C uz tBN od 13,0.
Vrlo kvalitetno motorno ulje.
INA Super Max
Viskoko kvalitetno mineralno motorno ulje. SAE 15W-40 i nešto nižeg kvaliteta od prethodnog.
Ima kvalitetan sastav i sadrži čak i alkil fenol(e) no daleko ispod Super 2000.
Spada u SHPD klasu ulja za teretna vozila. Moguče ga je koristiti i u motorima sa obradom izduvnih gasova (plinova) ali bez filtera čestica DPF. Pogodno je za jako duge intervale zamene a ispunjava vrlo stroge zahteve standarda: ACEA E7-04/E5-02 kao i API CI-4/CH-4/CG-4/SL.
Tačka stinjavanja (vrlo dobrih) -27°C a TBN 10,5.
Mineralno motorno ulje. SAE 15W-40 i nešto nižeg kvaliteta od prethodnog ali uz jako male razlike. Sastav je i dalje jako kvalitetan i iznad očekivanog u klasi. Spada u SHPD klasu ulja za teretna vozila. Prevashodno namenjeno podmazivanju Euro-1 i Euro-2 dizel motora.
Zadovoljava zahtjeve specifikacija ACEA E3-96 issue 4 i API CG-4/CF-4/CF/SJ te MB 228.3.
Tačka stinjavanja (standardnih) -27 cel. dok je TBN 12,0.
INA Super 5
I dalje smo kod mineralnih motornih ulja za komercijalna (gospodarska) vozila.
Može se koristiti i u mešovitim voznim parkovima.
Izrađuje se u više viskoziteta od kojih samo jedan multigradan (15W-40) dok su ostala monogradna. Ovo je već motorno ulje manjeg kvaliteta i namenjeno je pre svega motorima nešto starije konstrukcije i normalnim intervalima zamene. Super 3 je još korak niže i ispunjava skromne specifikacije i isključivo je za starija vozila i kraće intervale zamene.
Super 5 ima TBN od 11 i uglavnom prosečne osobine. Sastav mu je i dalje zadovoljavjućeg kvaliteta.
Zadovoljava zahtjeve specifikacija ACEA E2-96 issue 5 i API CG-4/CF-4/CF/SJ i MB 228.1 (što je već skromno).
INA je sigurno svesna da proizvođači iz okolnih zemalja imaju moderniji program za teretna vozila. Manji ali agilniji bolje prate trendove i konkurentniji su u ovoj oblasti.
Verovatno zbog toga su skoro izbacili novo motorno ulje za komercijalna vozila pod nazivom: INA Super 2009, jako kvalitetnog sastava delimično sintetičke grupe. Viskozne je klase SAE 10W-40 ima tačku paljenja veću od 225 stupnja cel. i tačku stinjavanja od -30°C.
Na žalost nisu se potrudili da isto stave u katalog tako da nemam detaljnije podatke o njemu.
Pretpostavljam da se radi o modernom motornom ulju namenjenom Euro-4 dizel motorima komercijalnih vozila sa filterom čvrstih (krutih) čestica (DPF).
Pre zaključka moram pomenuti još jedan važan detalj.
Već sam hvalio FAM da ima izuzetne MSDS-e (LBPP - liste bezbednosnih podatak proizvoda).
To jeste tako ali INA je učinila još korak dalje i tvrdim da su zapravo njeni MSDS-i (STL; Sigurno Tehnički Listovi; čak je i prevod MSDS naziva mnogo bolji) najbolji od svih proizvođača ulja o kojima sam dosad pisao.
Na INA-u bi se trebali i drugi ugledati. Iako FAM ne može da stavi ono čega nema, ili ima samo na papiru (državna uprava za vanredna stanja) morali su dati odgovornu osobu i to je veliki minus njihovim dokumentima. Na zapadu takvog propusta nema a po pitanju dokumentacije INA dokazuje da je zapad. Doduše FAM ima bolje date sastave od većine vodećih proizvođača i to sam već hvalio. Ipak čak i u odnosu na njih INA je korak dalje dajući u potpunosti sve štetne materije i to u vrlo preciznim procentima (postotcima). Iako to nije potpuni sastav mnogo se iz toga može videti, a dali te podatke ili ne falsifikovanje nećete ni otežati ni olakšati te sve pohvale za detaljne sastave! Eto nečega gde bi se Mobil, Shell i Castrol (Elf, Valvoline ...) mogli ugledati jer tvrdnje da se time odaju poverljivi podaci su naprosto smešne. Ipak je ovo XXI vek, za boga miloga.
Namesto sažetka: Iako solidan, asortiman nije baš najmoderniji i pomalo liči na "Italijansku školu" tj. na asortiman tvrtki Agip i Selenia, uz sve pozitivne i negativne strane toga. Ipak još je uži i zastareliji. Ništa strašno no dovoljno opominjuće. Naročito je loše što je teretni program pomalo nekonkurentan i zastareo. Takođe je vrlo simptomatična vrsta formulisanja, koja je nekako previše "školska" i pomalo zastarela. To na prvi pogled nije lako uočiti no iza koprene se vidi. Jedan od indirektnih pokazatelja toga je i forsiranje velikog TBN-a i gde treba i gde ne, po principu "ne može štetiti, ako li ne koristi" no osim nepotrebnog povećanja cene, previše baznosti i narušava koncept uravnoteženih osobina i pomalo smeta nekim komponentama što stručnjaci INA-e sigurno znaju ali je verovatno nasleđe i/ili uticaj starijeg (rukovodećeg) kadra došao do izražaja. Doista ništa posebno zabrinjavajuće ali dovoljno za aktivnosti ka modernizaciji i finom balansu u formulisanju.
I na kraju ... INA ima problem što nije niti multinacionalka a ni manja nacionalna kompanija. Srednja ka većim ali ne i dovoljno velika. Prvo bi trebali odlučiti ili će odvojiti odjel za motorna maziva ili neće. Postoji i druga varijanta ali ona dugoročno sigurno ne daje tako dobre rezultate.
Kao neovisna, ćerka kompanija bi bila fleksibilnija. U tom slučaju bi morali proširiti proizvodni program i prionuti na agresivniji marketing i uopšte borbu na tržištima kako postojećim tako i novim. Modernizacija proizvodnog programa također neminova i bila bi brža i temeljitija.
Ukoliko se pak odluče da i motorna ulja budu deo velike kompanije, morali bi bar uprostiti stvari.
Onda bi koncept (Shell kao krunski primer) uoprošćenja (kod INA-e i proširenja) bilo sledeći:
1) jedno mineralno ulje, u ovom slučaju poboljšana Delta Silver, koja bi namesto SF/CD morala biti bar SG/CD. Viskozne razrede mogli bi zadržati, 15W-40 i 20W-50.
2) jedno ulje za "plin" tj. TNG (LPG). Mala modifikacija bazne osnove (mineralna ulja sa manje sulfatnog pepela i/ili HC - bazna ulja II grupe) i aditiva i eto od prvog ovo drugo. Viskozne klase od 10W-40 i 15W-40 bile bi prikladne za ovaj tip ulja. API specifikacija SH ili SJ. Manje ne bi trebalo a više ne bi značilo.
3) Polusintetika. U dvije varijante: 5W-40 (ili još hrabrije 5W-30) i klasično 10W-40. API SL/CF. Ovde ne bi loše došla i specijalna Diesel varijanta za dizelaše iz devedesetih godina prošlog veka.
4) Sintetičkim tehnologijama dobijeno ulje, SHC (hidroizomerizacijom dobijeno HC porekla). Ovo bi trebalo biti 5W-30 i između ostalog (ili možda baš pre svega) VW 506.01 specifikacije.
5) Sintetičko u varijanti "mid-saps" i "low-saps" prvo možda 0W-30 i/ili 0W-40 a drugo 0W ili 5W-30 ili 40, zavisno od procene tržišta.
Sa pet udarnih epiteta ili čak posebnih imena, bilo bi lakše osvajati veća tržišta i omogućio bi se bolji marketinški pristup. Veći diverzitet vodi komplikacijama ali omogućuje bolji plasman ako niste u okrilju velike kompanije.
Iskreno više mi se sviđa varijanta samostalnosti (makar bila opasnija po pitanju preživljavanja na tržištu) ima gomila razloga a navešću makar jedan.
Teško je poreći da INA kao celina (i kao mnoge slične kompanije) nije više opterećena (opsednuta) prelaskom na goriva po Euro-V standardima jer im je tu glavni prihod i profit. U slučaju zasebne celine svaka bi sitnica kod motornih ulja bila "glavna" točka i ne bi pod euforijom novih goriva i dobrog priliva novca bili (makar ne zanemareni) u drugom planu projekti u vezi hvatanja priključka sa najvećima i najjačima iz sveta motornih ulja.
Naravno glavni problem sa INA motornim uljima i kompanijom kao celinom je njen monopolistički položaj na domicilnom (Hrvatskom) tržištu. Država naravno tako ima bolju kontrolu i više zaposlenih ali to na duži rok uvek iziđe krivo. U priči gde nepritisnuti konkurencijom zaostaju u kvalitetu goriva za EU konkurencijom implicira da ni kod ulja nije bolji slučaj. No ipak uzmite u obzir da je tržište motornih ulja ipak otvorenije. Doduše i sam asortiman je uzak i zastareo te je zaista šteta što upravni odbor (ili izvršni direktori), iz bilo kog razloga, ne dozvole vrsnim stručnjacima (koje sigurno imaju a imali bi ih i više da nije bar delom državna kompanija te kao i drugde poznanstva vrede više od stručnosti) da uhvate u potpunosti korak sa vodećim svetskim proizvođačima.
Ako nastave kao do sada sasvim sigurno dolaze u situaciju da ne samo neće pristići vodeće svetske proizvođače već će ih prestići i manji proizvođači iz okolnih zemalja. Već sada su u prilici da priznaju da iako sveukupno to nije slučaj već kod pojednih klasa motornih ulja imaju slabiji kvalitet, da uopšte gledavši imaju lošiji asortiman i da čak i gde ne zaostaju nemaju ni posebno bolji kvalitet (recimo da je istog nivoa, razine) od prethodno obrađena tri proizvođača sa ovih prostora (Modriča, RBN i FAM). Ironija je u tome da su sva tri zajedno manja od INA-e što samo dokazuje da veličina nije uvek najbitnija.
To što sigurno INA može više i bolje nije sporno no to treba i dokazati u praksi a trenutna situacija je takva da umesto da se bori sa Shell-om, Valvoline-om i sličnim proizvođačima INA jedva da uspeva da ne zaostane za prosekom proizvođača Centralne i Istočne Evrope, što joj nesporno uspeva ali je sigurno daleko od cilja koji su sami sebi zacrtali i mogućnosti koje imaju.