Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

недеља, 17. јул 2011.

Second to NO ONE - Motul motorcycle oils (Motul ulja za motocikle, "Drugi Nikome")



Prvi deo (Part One)


U bilo kojoj delatnosti pa i proizvodnji maziva (a najbliže je sportu) razlika u prvih (recimo) deset nije mnogo velika, ali u sezoni (ili određenom periodu) se desi da par ekipa (kompanija) veoma iskoče a obično se sve svodi na LIDERA. Mala razlika je ipak suštinska jer kako idete ka vrhu sve je teže odmaći konkurenciji. Stići na vrh i na njemu opstati, je veoma težak zadatak. Taj teret (jednostavno) nisu svi spremni da prime na svoja pleća.

MOTUL je kod automobilskih a naročito ulja za motocikle već mnogo godina na tom uzvišenom ali nezahvalnom mestu broj jedan. Ovo naravno neće prihvatiti svi (i svakako ne odmah) ali je priča jako jednostavna – što više znate … (the more you know) … sve je jasnije (it is more clear).

4T Motociklistička ulja

Motul to radi ovako:

Mineralno 3000 (specifično te naročito pogodno za V-Twin motocikle) u 20W-50, 5000 PS za starije motocikle (i ne samo starije), ulja za skutere (uključivši i sintetička) te:

1) Serija 5100 (Technosynthese, polusintetika u najboljem smislu te reči)

2) Serija 7100, 100% sintetičkih ulja

3) Neverovatne 300V Factory Line (Racing ulja, ali prava, a uz sve i pogodna za veliki broj “civilnih” motocikala).

5100 je nešto što je pogodno za (bar) 80% motocikala i za 51% jeste najbolji izbor a kod ostalih je svakako najisplatljiviji. 7100 je za motocikle koji zahtevaju sintetička ulja ali i izbor za neophodna 5100 ukoliko od svog motocikla želite da izvučete maksimum. Naravno, često “i nad popom ima pop” pa se dešava da sam Motul kaže:

5100 – dobar izbor

7100 – još bolji izbor

300V – najbolji izbor

U ovom delu više reči samo o sintetičkim uljima.

7100 Serija

Ovo ne samo da su sintetička ulja, već su (naravno, imajuć i u vidu Motul) na bazi sintetičkih estara.

Iako se radi o “mono” estrima a ne diestrima ili poliestrima, ova ulja su u rangu najboljih ulja kod konkurencije. Osim toga su zaštitni znak Motul-a i imaju veoma dugu tradiciju kod ovog proizvođača.
Vrhunski kvalitet se podrazumeva. Ovo bi trebala da bude glavna linija njihovih motociklističkih ulja ali nekako je ispalo da je su sve tri serije (300V, 7100 i 5100) nekako “izjednačene” u smislu primene makar u zemljama Istočne Evrope (Zapadnog Balkana). Verovatno na to utiče malo stariji vozni park, loše gorivo i slični faktori.

U Zapadnoj Evropi bi 7100 trebalo da (skoro uvek) bude primarni izbor pa tek onda (zavisno od potreba ili želja) 5100 ili 300V.

Postoji manji problem, ne toliko lošeg koliko neidealnog, izbora pravog ulja iz ove serije za konkretan motor (motocikl) ali to je tek duga priča a ako pažljivo pročitate opis svakog ulja iz ove serije biće (većim) delom i rasvetljena.

Uglavnom, do kvaliteta ulja nije, a svašta je drugo u pitanju.

Da se podsetimo još jednom (idealan je trenutak) prednosti estarskih sintetika:

· Maksimalna oksidaciona i termička otpornost. Čak i u odnosu na PAO sintetike,

· Solidne osobine na veoma niskim temperaturama (mada su PAO base stock tu ipak neprevaziđeni),

· Bolje rastvaranje aditiva nego kod drugih sintetičkih ulja,

· Detergentska i dispergentska svojstva baznih ulja po sebi,

· Minimalno isparavanje po Noack-u,

· Izvesne „friction modifier“ (modifikatori trenja) osobine iako se one postižu pre svega aditivima,

· ITD.


Prednosti su date u odnosu na sintetička i razna hidrokrekovana ulja, u odnosu na mineralna lista je mnogo duža.

U retke mane estarskih sintetika mogu se pomenuti nešto slabija hidrolitička otpornost (mada je to mnogo bitnije kod hidrauličnih i kompresorskih ulja) i otpornost na „razređenje gorivom“ (fuel dilution).

Naravno estarski base stock za upotrebu kod motornih ulja se brižljivo biraju tako da su ovi efekti minimalni i praktično zanemarljivi. Eventualno bi se moglo reći da se sa njima motocikl (kao i automobil) „obaveznije“ treba isterati van grada (bar jednom mesečno) kao i da se treba voditi računa da vam je kod motora dobro podešeno paljenje (naročito kod karburatorskih).

U slučaju potpuno ispravnog motora ne vidim da bi estarske sintetike imale ijednu slabu tačku (umerena zaštita od korozije se više nego nadoknađuje polarnošću i „lepljenjem“ za metalne delove, tako da i tu „šiju“ mineralke) a prednosti su više nego očigledne.

Viskoke performanse (i kod automobila a naročito motocikala) mogu se postići samo sintetičkim uljima, one najviše samo estarski sintetičkim ili PAO/estar kombinacijama.

Za celu seriju je karakteristična CRVENA boja. Takođe sva ulja ispunjavaju iste standarde:

API SL / SJ / SH / SG kao i JASO MA odobrenje (osim 10W-40 MA-2 koje ispunjava standard pod tim imenom).

7100 4T 10W-30

Namenjeno pre svega Honda i Yamaha motorima koji zahtevaju ovu viskoznu gradaciju.

Upotreba: za motocikle (za asfalt) sa i bez katalitičkih konvertora, skutere, mopede i ATV-e.

Pogodno za Euro-2 i Euro 3 motore.

Tehnički podaci:

Specifična gustina: 861kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 73,5mm2/s, na 100°C: 11,4mm2/s. Indeks viskoznosti: 147; Tačka stinjavanja: ─33°C; Tačka paljenja (flash point): 224°C. TBN: 8,2 mgKOH/g.

Vrednost indeksa viskoznosti kao i viskozna gradacija (sama po sebi) su idealni da se dobije ulje „bez polimera“ (ili minimalnim sadržajem istih). Sve su vrednosti vrlo dobre , spec. gust. potvrđuje sintetičku osnovu ovog ulja, a tačka paljenja je izuzetna i prilično odskače od konkurencije a potvrđuje estarsku osnovu (mada zavisi i od izbora samih estara) i ukazuje na minimalno isparavnaje i potrošnju istog.

7100 4T 10W-40

Ulje koje ispunjava većinu zahteva i najšire je u upotrebi. I pored JASO MA koji garantuje lako šaltanje, motocikli koji su zahtevni po ovom pitanju bi mogli da imaju koristi od MA-2 verzije. Ukoliko ni to ne pomogne, pravac servis jer nije više do ulja nego do vašeg kvačila i/ili menjača.

Tehnički podaci:

Specifična gustina: 861kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 90,25mm2/s, na 100°C: 13,48mm2/s. Indeks viskoznosti: 151; Tačka stinjavanja: ─36°C; Tačka paljenja (flash point): 228°C. TBN: 8,2 mgKOH/g.

Za nijansu različiti podaci su naravno zbog viskozne gradacije. Neminovnost upotrebe polimera nije nešto što bi ovom ulju narušilo status referentnog ulja za većinu motocikala. Otpornost na smicanje je i dalje veoma visoka. Osim toga Ind.Visk. je solidno nizak za 10W-40 ulje što ukazuje na umereni sadržaj polimera (vrhunskog kvaliteta). Čak i ako vam je „crveno polje“ često popunjeno kazaljkom, vaš motor će to izuzetno lako podneti. Treba primetiti da je unutar 10W-40 kategorije nešto manje viskozno („10W-35“) što ga čini jako povoljnim i za visoke obrtaje a kome treba gušća četrdesetica trebao bi da koristi možda i 20W-50 verziju istog ulja.


7100 4T 20W-50

Ovo ulje ispunjava i Harley Davidson specifikacije. Uopšte je veoma pogodno za V-Twin motocikle.

Kako god, jako je dobro i za obične „street“ motocikle ali i one „off road“ (4T). Osim veće pogodnosti za visoke spoljne temperature (preko 35°C) pogodno je i za veoma duge vožnje pod velikim naporom motora motocikla (visoke nadmorske visine, dugi i strmi usponi, teretom opterećeno vozilo i slično).

Ovo je jedno od retkih (iako ne jedinstveno, tu je recimo i Bardahl XTC C60) full sintetičkih ulja u ovoj viskoznoj kategoriji. To zaista treba imati u vidu za specifičnije zahteve. Ne treba da vas brine ono 20W jer je ovo ulje praktično „prikriveno“ 15W-50 ulje koje se može koristiti i na malim minusima (do -5°C).

Tehnički podaci:

Specifična gustina: 864kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 124,4mm2/s, na 100°C: 17,7mm2/s. Indeks viskoznosti: 158; Tačka stinjavanja: ─33°C; Tačka paljenja (flash point): 228°C. TBN: 8,2 mgKOH/g.


Dobro je primetiti da je viskoznost na 40°C veoma umerena i tek neznatno veća od 15W-50 ulja (u odnosu na automobilska 20W-50 razlika je osetna). Radna viskoznost je relativno blizu donje granice SAE viskoznosti tako da bi sve u svemu ovo ulje najbolje bilo staviti u „15W-45“ kategoriju. O ovome treba voditi računa ukoliko vas „zastrašuje“ ono SAE 50. Indeks viskoznosti dodatno potvrđuje da je ovo više 15W-50 nego 20W-50 ulje ali je zbog HD specifikacija Motul morao da ga udene u iste. Otpornost na smicanje kao i na fuel dilution je verovatno najveća u ovoj seriji. Tačka stinjavanja je kao kod 10W ulja!


7100 4T 10W-60

Hm... Svi su se predali pa čak i Silkolene ... ovo je neizbežna i veoma popularna viskozna gradacija.

Koristi se (naročito) kod: Motocikala veoma visokih performansi, sportski motocikli, „off road“ (terenski) motocikli, enduro ... za 4T motore sa ili bez integrisanog menjača, suvim ili mokrim kvačilom, sa ili bez katalizatora (po Euro 2 i 3 normama). Jel' preostalo išta?

Pogodno za specifične HUSQVARNA, KTM, MOTO GUZZI, & VOXAN motore koji zahtevaju SAE 10W-60 viskoznost. Takođe je pogodno i za mnoge Twin motore.

Tehnički podaci:

Specifična gustina: 860kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 156,1mm2/s, na 100°C: 24,0mm2/s. Indeks viskoznosti: 186; Tačka stinjavanja: ─33°C; Tačka paljenja (flash point): 236°C. TBN: 8,0 mgKOH/g.


Indeks viskoznosti odgovara 0W-40 uljima i čak je nešto veći od proseka za 10W-60. Otpornost na smicanje je odlična i ne treba mnogo brinuti o tome čak i pri najvećim naporima. Potencijalno dugoročna (višemesečna) takođe ne bi trebala da bude pod znakom pitanja jer su korišćeni najkvalitetniji polimeri.
Najotpornije na visoke temperature ulja i spoljne temperature.

300V Factory Line serija

Trkača (Racing) ulja, za trkačke motocikle!

Double Estar tehnologija. Ovo zapravo znači (da se malo i ispravim) da je korišćena kombinacija estarskih sintetičkih baznih ulja a ne samo diestri. Poliestri su obavezna komponenta.

Iako je 7100 dovoljna za sve amaterske namene teško je odoleti najboljem. Ova ulja su pogodna i za obične mašine ali nisu dobar izbor za „penzionersku vožnju“ (iako je podmazivanje idealno pri svim obrtajima). Iako je blizu istini da nema preterano dobrog ulja za bilo koji motor, ovde bi mogli reći obrnuto: teško da ima dovoljno zahtevnog motora ili primena za ovo ulje!!

Da ne idem u detalje ali kratkotrajne temperature od 250°C će degradirati vaše mineralno ulje, 300°C visoko rafinisano („sintetsko“) mineralno ulje, 350°C PAO sintetiku ali će poliestri (i 300V) izdržati i svih 400°C!! Ili dugotrajnih 200°C!! I neće od 5W-30 brzo nastati 10W-40 ili od 10W-40: 15W-50 (zbog visokog isparavanja i termičke degradacije). Ovo čini ova ulja izuzetno otpornim na tzv. Blow-bi gasove („blow-bi gasovi su gasovi prilikom sagorenja koji prodiru pored karika u kuciste motora i nose sa sobom sva jedinjenja koja razgradjuju i degradiraju ulje“).

Razmislite o ovome kad god „zakucate“ kazaljku u crveno polje!

Kompleksni estri u kombinaciji sa specijalno biranim aditivima daju znatno manji koeficijent trenja između metalnih delova motora i daju mu 3% veću snagu unutar iste viskozne kategorije!!

Testovi za mokro kvačilo i menjač su rigorozniji od standardnih tako da ni tu nema nikakvih problema.

Pad viskoznosti pod velikim smicajnim naponima: 0%!!

Ako druga “Sport”, “Competition” ili “Racing” ulja imaju oko 5% ovo je zaista izuzetno!

Standardi: standardi? Koji standardi? Nema takvih.

Ova ulja daleko prevazilaze sve postojeće standarde!!

Znači da su oni (standardi) potpuno nerelevantni.

300 V 4T Factory Line 5W30

Kako je “sve” već rečeno serija će biti predstavljena “samo” u najkraćem.
Ovo konkretno ulje je idealno za kratke relacije na izuzetno visokim obrtajima. Na primer za kvalifikacione treninge ili kraće trke. Osim onih 3% snage sama viskoznost dodaje još skoro toliko (u odnosu na 10W-40) a 5-6% veća snaga može dosta toga odlučiti.

Referentni takmičarski timovi: Yamaha MotoGP, Suzuki MotoGP, Suzuki World MX.

Tehnički podaci:

Specifična gustina: 855kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 63,4mm2/s, na 100°C: 11,4mm2/s. Indeks viskoznosti: 178; Tačka stinjavanja: ─48°C; Tačka paljenja (flash point): 232°C. TBN: 8,3 mgKOH.

No comment! Valjda je sve jasno! Motul Rules!

300 V 4T Factory Line 5W40

Bitna mala razlika. Ovo je prvi izbor za većinu (letnjih) takmičenja! Sve ostalo što važi za prethodno važi i za ovo ulje. Ovo je prava Racing viskoznost!
Referentni trkački tim: Alstare World SuperBike.

Tehnički podaci:

Specifična gustina: 858kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 72,7mm2/s, na 100°C: 13,32mm2/s. Indeks viskoznosti: 187; Tačka stinjavanja: ─45°C; Tačka paljenja (flash point): 238°C. TBN: 8,3 mgKOH.

Komentar: ostavljam vas da uživate!

300 V 4T Factory Line 10W40

U čemi je vic? Pa male varijacije (može se i mešati sa prethodnim ili sledećim) u zavisnosti od konfiguracije staze. Idealno ulje za “civilne” potrebe. U odnosu na prethodna dva malo veća (ali apsolutno srednja) otpornost na “fuel dilution”.
Referentni trkački timovi: Alstare World SuperSport, National Moto Endurance, Suzuki World MX.


Tehnički podaci:

Specifična gustina: 860kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 82,3mm2/s, na 100°C: 13,13mm2/s. Indeks viskoznosti: 160; Tačka stinjavanja: ─42°C; Tačka paljenja (flash point): 240°C. TBN: 8,3 mgKOH.

Nešto manje polimera (ionako ih ima u celoj seriji ali posebno biranih, što potvrđuje da je manje ili više polimera više stvar prošlosti i mineralnih ulja. Estri ionako moraju (bar iznad dvadesetica i “tanjih” tridesetica) ionako da ih imaju jer baznim estrima nedostaju ekstremno visoke viskoznosti što npr. PAO ima te se može kombinovati sa klasičnim (recimo PAO 6).

300 V 4T Factory Line 15W50

Ovo je možda i još bolje 300V ulje za “civilstvo”. Namenjeno za temperature okoline i preko 40°C, za trke izdržljivosti ili one u kojima su motori duže vreme na maksimalnim naporima.
Izuzetno ukoliko se upuštate u obilazak planinskih prevoja (Alpi, Pirineji, Stara Planina i slično), naročito ukoliko vam je motor natovaren. Ovo važi i za zimske uslove jer i pored “15W” ulje je upotrebljivo i na ispod –20°C (vidi tehničke podatke). Takođe je pogodno i za letnje krstarenje auto-putevima pri velikim brzinama (gde je to dozvoljeno).

Referentni trkački timovi: Deletang Endurance, GMT94 endurance, Rinaldi Yamaha World MX.

Kao što se i iz prethodnog vidi, ovo ulje je default za Endurance takmičenja.

Tehnički podaci:

Specifična gustina: 866kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 115,7mm2/s, na 100°C: 17,0mm2/s. Indeks viskoznosti: 161; Tačka stinjavanja: ─45°C; Tačka paljenja (flash point): 252°C. TBN: 8,3 mgKOH.

Tačka paljenja je izuzeno visoka, i indirektno upozorava na ekstremno nisku isparljivost i “nultu” potrošnju ulja. Veoma je upotrebljivo i za 10W-40 default, naročito pri većim naporima motora i/ili nešto starijim mašinama. Nije ekstremne radne viskoznosti kao 10W-60 ulja.

Celu seriju odlikuje Žuto-Zelena flourescentna boja, što nije uobičajeno te se ne dajte zbuniti!

To je već zaštitni znak. Ova ulja se mogu mešati sa (skoro) svim ostalim, bilo mineralnim bilo sintetičkim.

Ovo nije loše znati ako se uputite na duži put a zaboravite isto (ukoliko vam uopšte zatreba). Naravno uglavnom ćete degradisati kvalitet, te birajte pre svega sintetička ulja slične viskoznosti (najbolje identične).

четвртак, 7. јул 2011.

SILKOLENE (prvi deo, part one)


Odmah na stvar (već je rečeno šta je trebalo o brendu u prošlom tekstu).
PRO 4 Range
Pro 4, potpuno sintetička ulja, tehnologija iz turbina mlaznih aviona u vašem motociklu.
Nije vam neophodno? Razmislite dvaput, naročito kada zađete u crveno polje obrtaja, jedino što sintetički estri imaju kao negativnost to je što će vas navući na njih. Nema više, cile-mile, „mrtva baba na federi skače“ i slično, od trenutka kada sipate potpuno sintetičko ulje zasnovano na estrima, više svoj motor nećete moći da prepoznate, od lera do kazaljke obrtomera zakucane na maksimumu vaš motor će raditi kao da može više, kao da u njemu nema otpora!
Vodite računa, ne prekoračujte maksimalne brzine, pazite na pešake! Vozite sportski samo na pisti, ulica nije mesto za to!
Silkolene ovo naziva: „Electrosyntec Technology“.
Ovim apostrofiraju činjenicu da polarnost sintetičkih estara lepi ova ulja na metalne površine. Nekoliko desetina (inače velikih) molekula, dovoljno debeo sloj da start motora ne bude „hladan“, podmazivanje od prvog okreta ključa. Osim toga više nego dovoljan da zaštiti vaš motor od korozije u vreme kada se ne upotrebljava.
Bez daljih „slavospeva“ o sintetičkim estrima treba se samo podsetiti najvažnijih činjenica vezanih za njih (naročito ukoliko formulacija maksimalno iskorišćava sinergiju korišćenih baznih ulja i aditiva):
1) Izuzetna termalna stabilnost i otpornost na smicajne napone. „Stay in grade“ i u ekstremnim uslovima, kao i pun period zamene; zaista nije nešto što vam kompromisnije formulacije mogu garantovati.

1) Izuzetna termalna stabilnost i otpornost na smicajne napone. „Stay in grade“ i u ekstremnim uslovima, kao i pun period zamene; zaista nije nešto što vam kompromisnije formulacije mogu garantovati.
2) Natprosečna svojstva protiv habanja, čak i u dugim vožnjama u visokim obrtajima.
3) Sami estri imaju jaka detergentska svojstva koja uz one dodate u samo ulje čine vaš motor čistim kao nikada do tad (sad).
4) Nekoliko % veća snaga motora čak i pri istoj viskoznosti.
5) Stalno testiranje i iskustvo sa trka, doprineli su vrhunskom balansu te kvalitetu. Sitna usavršavanja su stalna ali u domenu nijansi.
PRO 4 10W-40
Ispunjava preporuke većine proizvođača motora. Verovatno najupotrebljivije i najviše korišćeno ulje iz ove serije.
Ima sve navedene karakteristike ove serije.
Crvene je boje (kao i ostala) što je zaštitni znak Pro 4 serije.
Specifikacije/Odobrenja:
JASO MA & MA2, API SG, SH & SJ i CCMC G5.

Solidno, no ni pola ne kazuje. Ima mnogih API SJ ulja koja mu nisu ni do kolena. Silkolene po pravilu izbegava API SL (verovatno zbog sadržaja Zn i P) te je praktično default (podrazumevana vrednost) svih ulja API SJ uz naglašenu kompatibilnost unazad, sve do SG (pa i SF). JASO MA ima većina Silkolene ulja a Pro 4 serija i MA-2. Mada je manje bitno jer i bez MA-2 (dok ni ova serija nije imala) većina ulja, a naročito ova serija, je premašivala JASO standarde a Fuchs (Silkolene) je testove izvodio po sopstvenoj i mnogo strožoj metodologiji. Naročito se ističe kompatibilnost sa kvačilima (mokrim, raznih materijala) na mnogo višoj temperaturi od standarda. Ako i sa Silkolene-om imate problema sa kvačilom, trk kod majstora, nešto sa njim nije u redu.
Tehnički podaci:
Specifična gustina: 882kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 83,2mm2/s, na 100°C: 14,14mm2/s. Indeks viskoznosti: 177; Tačka stinjavanja: ─44°C; Tačka paljenja (flash point): 185°C.
Neočekivano visoka spec. gust. malo zbunjuje. Možda je mali sadržaj (organskih) polimera za viskoznost? Njih svakako u manjoj meri ima. Ostali podaci osim tačke paljenja neuobičajeni za 10W-40 VG te znatno iznad proseka. Ako se bolje zagledaju vidi se “skriveno” 5W-40 ulje. Šta više indeks viskoznosti kao i viskoznosti na 40 i 100°C kao i tačka stinjavanja, neodoljivo podsećaju na 0W-40 automobilska ulja. Zapravo je između 0W i 5W četrdesetica. Prosto je neverovatno da pored toga postoji i 5W-40 verzija. Ona će biti posebno obrađena jer praktično spada u Racing ulja, u čemu i jeste odgovor.
PRO 4 10W-30
Slično ulje prethodnom. Ipak, verovatno i kvalitetnije. Vrlo verovatno da uopšte ne poseduje polimere za viskoznost. Full sintetika u pravom smislu reči. Posebno preporučljivo u novijim Honda motociklima.
Ima iste specifikacije i odobrenja kao i prethodno. I isti komentar J
Tehnički podaci:
Specifična gustina: 884kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 68,1mm2/s, na 100°C: 10,7mm2/s. Indeks viskoznosti: 147; Tačka stinjavanja: 36°C; Tačka paljenja (flash point): 200°C.
Osim što su izuzetni (ili zapravno ne toliko) svi navedeni podaci ukazuju na odsustvo polimera za viskoznost kao i depesora tačke tečenja. Sve se izvlači iz kvalitetne sintetičke (estarske) osnove.
Veća specifična gustina i manja tačka stinjavanja i pored manjeg viskoziteta, kao i veća tačka paljenja nego kod prethodnog uz sličan (zapravo isti samo u nešto malo drugačijoj koncentraciji) sastav aditiva – jeste indirektan dokaz(i) ali prilično ubedljiv(i).
PRO 4 15W-50
Grubo rečeno, “teža“ verzija 10W-30. I zaista više liči na nju nego 10W-40. Nije nemoguće da ni ovde nema polimera ili ih ima u minimalnom procentu. Ovo je verovatno najupotrebljavanija VG, barem na domaćem terenu, te bi treba da bude i najpopularnija verzija Pro-a. Malo stariji vozni park, vožnja pretežno u letnjim mesecima te odlasci na more gde su temperature veće te slaba upotreba na niskim temperaturama i pogađate, viskoznija ulja dobijaju na značaju. Inače i jeste za uslove kada temperature vazduha prelaze (u proseku) 30 cel. kao i za dugotrajne velike napore motora.
Kako sam proizvođač navodi ova i 10W-60 verzija su namenjene „uslovima visoke temperature“ i većim zapreminama motora (750cm3 i više).
I dalje su specifikacije i odobrenja ista kao kod prethodnih verzija.
Tehnički podaci:
Specifična gustina: 911kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 130mm2/s, na 100°C: 18,2mm2/s. Indeks viskoznosti: 156; Tačka stinjavanja: 35°C; Tačka paljenja (flash point): 200°C.
Veoma velika spec. gustina te umereni indeks viskoznosti ukazuju na moguć mali sadržaj polimera ili čak i njihovo odsustvo. U svakom slučaju kao i kod 10W-30 neuobičajeni podaci za spec. gustinu. Tačka stinjavanja je na nivou vrhunskih 10W ulja te ukazuje na vrhunski kvalitet baznih ulja. Tačka paljenja je očekivana mada manja nego što bi se za jedno SAE 50 ulje očekivalo. Prava je “pedesetica” sa viskoznošću blizu sredine VG mada ispod nje. Na 40 cel. ima uobičajenu viskoznost za 15W50.
PRO 4 10W-60
Teško će te ovu verziju naći na “kontinentu” a naročito u CEE. Više je anglosaksonska verzija. Zanimljivo je da sam Fuchs u svojim brošurama navodi da izbegava ovu viskoznu gradaciju zbog dugoročne otpornosti na smicanje. Dugo je uopšte izbegavao proizvodnju a i sada je ona namenjena samo posebnim tržištima mada se to teško može zaustaviti samo na tome te se može očekivati da će se ova verzija moći nabaviti širom Evrope (bar).
Namenjena motorima od 900 i više kubika te veoma visokim (letnjim) temperaturama.
Liči na “težu” verziju 10W-40 a SAE 60 je postignuto visokim sadržajem (doduše kvalitetnih) polimera.
Ne treba se bojati otpornosti na smicanje pri visokim obrtajima i velikim naporima (opterećenjima) motora, čak i dugotrajnim, već više u smislu da li će to potrajati celu sezonu. Ipak, proizvođač nagoveštava da je to tako.
Dobro će doći starijim motorima te posebnim takmičenjima gde izdržljivost dolazi do izražaja. Tople klimatske zone će naći izvesne koristi od ove VG mada je u principu i onda 15W-50 bolje.
Veoma specifična VG te se treba koristiti samo ako znate čemu bi vam to koristilo.
Specifikacije i odobrenja su ista osim što ova verzija NE ispunjava JASO standarde. Ili bolje rečeno – nema ih, a svakako teško da bi prošlo MA2, dok bi MA trebalo da prolazi i ispunjava.
Tehnički podaci:
Specifična gustina: 860kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 150mm2/s, na 100°C: 23mm2/s. Indeks viskoznosti: 184; Tačka stinjavanja: 39°C; Tačka paljenja (flash point): veća od 200°C.
Spec. gustina najmanja od cele serije. Vrlo zanimljivo. Čak i uzevši u obzir najveći sadržaj polimera. Radna viskoznost je visoka ali na sredini SAE 60 kategorije. Zahvaljujući veoma visokom Ind. Viskoznosti (veći od nekih automobilskih 10W-60 ulja) zadržava relativno nisku viskoznost na 40 cel. koja je na nivou ili ispod 20W-50 ulja. Tačka stinjavanja je na nivou 5W sintetskih ulja.

PRO 4 PLUS RANGE
Kako da nazovemo ovu seriju ulja? Polu rejsing (Half Racing)?
Možda najbolje da čujemo proizvođača:
the ultimate full synthetic ester 4-Stroke engine oil (ultimativna, vrhunska, potpuno estarski sintetička ulja za 4T motore, motocikala).
Dakle trkačka ulja za civilnu upotrebu. Skoro kao Motul V300. Bar slično.
U principu su jako slična “non plus” seriji uz nešto jače aditive te PAO-estarsku osnovu.
Teorijski “top of the pop”, mada bi o tome da li je bolje to ili 100% estar morali bar poseban tekst (ili seriju tekstova). Najbolje je odmah preći na stvar:
Serija je preporučljiva za takmičenja. Sam proizvođač pominje “Superbike and endurance racing”. Moglo bi se dodati i: takmičenja nižeg ranga kao i sportska vožnja kod amatera.
Volite da često “zakucate” kazaljku obrtomera u crveno polje? Ili ovo ili 300V vam ne gine.
Serija je zapravo PAR. Čine je svega dva ulja.

PRO 4 PLUS 5W-40
Kao i 10W-50 posebno se preporučuje za tjunovane, abartovane ili na drugi način dorađene mašine. Ili samo fabrički veoma jake i sa crvenim poljem daleko iznad 10 hiljada obrtaja.
Visok indeks viskoznosti, izuzetna termička stabilnost, otpornost na smicanje ("stay-in-grade" performance) i kvalitetni deterdženti su glavna odlika ovih ulja. I druga sintetička sve to imaju ali je ovde to na malo višem nivou i za izuzetne napore motora.
Ova “tanja” verzija je baš dobra za kraće trke jer brže postiže radnu temperaturu i stvara manje otpore u motoru.
Specifikacije/Odobrenja:
JASO MA & MA2, API SG, SH & SJ i CCMC G5.
Praktično isto kao i prethodna ulja. Ništa posebno što se samih specifikacija tiče ali nije sve u njima.
Tehnički podaci:
Specifična gustina: 864kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 92,4mm2/s, na 100°C: 14,9mm2/s. Indeks viskoznosti: 169; Tačka stinjavanja: 43°C; Tačka paljenja (flash point): 190°C. Boja – amber (žuto-narandžasta).
E sad, šta je ovo. Iako ste očekivali (kao i ja) pravo 0W-40 ulje ovo zapravo više liči na 10W-40.
Lako je pogoditi o čemu se radi ali teško ukratko objasniti. Kako god, obe viskoznosti su veće a indeks viskoznosti manji. Da li može gde je 10W-40 default? Pogađajte (bar) tri puta!
PRO 4 PLUS 10W-50
Isto to samo malo drugačije. Ovo je samo “teža” verzija prethodnog i pogodnije za trke izdržljivosti, duge vožnje pod visokim obrtajima (ali baš duuugeeee) kao i (pre svega, zapravo) za veoma topla podnevlja.
Naravno pre svega za kombinaciju pethodnog.
Iste specifikacije i odobrenja. To je samo “pola priče”.
Tehnički podaci:
Specifična gustina: 882kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 115,7mm2/s, na 100°C: 18,9mm2/s. Indeks viskoznosti: 184; Tačka stinjavanja: 40°C; Tačka paljenja (flash point): 205°C. Boja – purpurna.
Viskoznost na 40cel. i ne toliko velika i u svakom slučaju pogodna za 10W-40 kao i 15W-40(50) zahteve.
Indeks viskoznosti izuzetan. Za razliku od prethodnog dobijen uz (više?) polimere, mada verovatno uz jako mali sadržaj istih. Bazna ulja – naravno vrhunska.
I na kraju (da ne ostavljam za neki drugi tekst):

PRO R 0W-20 RACING OIL
Njeno veličanstvo – kraljica. Pravo pravcato Racing ulje. Naravno ne koristiti za svakodnevnu upotrebu.
Ipak to nije razlog da mu se ne divimo.
Kao što u Silkolene dokumentu stoji: samo je za profesionalnu upotrebu. Neki stariji motori mogu imati nedovoljni kapacitet pumpe da bi u takmičarskim uslovima zadržali pun pritisak ulja!
Nemojte posle da niste bili upozoreni!!
Umesto suvoparnog opisa (kao kod većine ulja) dovoljno je navesti podatke iz tehničkih specifikacija:
1100cc Honda Blackbird motocikl star jednu godinu postigao je sledeće rezultate na “Dynojet” mašini:
“15W-50 Racing Oil:- Max. snaga: 127.9KS na 9750 RPM. Max. obrtni moment: 75.8 ft-lbs. na 7300 RPM
5W-40 Racing Oil:- Max. snaga: 131.6KS na 9750 RPM. Max. obrtni moment: 77.7 ft-lbs. na 7400 RPM
Pro R 0W-20 Racing Oil:- Max. snaga: 134.4 KS na 9750 RPM. Max. obrtni moment: 78.9 ft-lbs. na 7400 RPM”

Bolje ništa više ne kazati, osim da je očigledna namena da se postigne što bolje vreme na treningu, da se dobije trka kraća od pola sata i slično.
Nekih 5-6% veća snaga je nešto što jeste posledica manje viskozosti ali i ne samo toga već i superiornog sastava ovog ulja. Treba li naglasiti da je full estar sintetičko? Valjda ne.
Specifikacije i odobrenja nema (osim “trkački odobrenog i specificiranog”).
Tehnički podaci:
Specifična gustina: 866kg/m3; kinematska viskoznost na 40°C: 45,8mm2/s, na 100°C: 8,9mm2/s. Indeks viskoznosti: 179; Tačka stinjavanja: ispod 40°C; Tačka paljenja (flash point): 180°C. Boja – zagasito amber (žuto-narandžasta).
Na 40cel. slično ATF-ima na 100cel. je blizu SAE 30 gradacije te je praktično “0W-25”.
Po svemu izuzetno ulje, osim što nije za svaki motor.
Silkolene zvuči dobro? Više nego dobro! Može li bolje? Više je stvar ukusa. Dopuštam i druga mišljenja ali moram imati i svoje. Teška srca ipak stavljam ovaj brend na mesto 2. Motul je lično meni no. 1 (naročito za motocikle) što je zaista u nijansama ukusa o kojima ne treba raspravljati!
Aktuelno je, pa makar bio i kliše:
Rafa je izuzetan, Rafa je vanserijski igrač, ali je ipak broj dva. Nole je ipak br. 1.
Ovde bi teško to izbodovali pa prethodno ostaje samo kao (grubo) poređenje.

P.S.
Zahvaljujem čitaocu Dejanu koje mi je mejlom skrenuo pažnju da dam više detalja o kom motociklu (na DynaJet-u) se radi.
To je: Honda CBR 1100-XX Super Blackbird, (sa 1137ccm).
Izvinjavam se ako je zasmetalo ali sam samo citirao sajt Silkolene-a (zato i navodnici) jer sam smatrao da je dovoljno i zadovoljavajuće u smislu autorskih prava (u suštini je reklama za to ulje mada se slično ponašaju još neka, što će se videti iz sledećih tekstova).

субота, 2. јул 2011.

Moto Finale


Odmah da se na brzinu složimo i ne svađamo.

Odmah ću priznati da su Bardahl i Ipone tri i četiri (po ma kome redosledu) ili da nekome mogu biti i no. 1.

Može treći biti i Castrol i Repsol, nekome i Bel-Ray. Možda je to u USA i AMSOIL.

Sve se lako možemo dogovoriti, naročito za prvo dva navedena.

Ipak kapu dole majstorima: Silkolene (Fuchs) i Motul.

Da se opet ne bi prepucavali u komentarima stavite ih po kome god hoćete redosledu ali neosporni dvojac na tronu su uprvo ova dva brenda.
Naravno da ne mogu biti najbolji po svih stavkama (čak i oba zajedno) i da će u nekim disciplinama neko od pominjanih (ili nepominjanih) imena biti i bolje (makar u pojedinim viskoznostima) ali sve u svemu jako je blizu istine da izborom jednog od ova dva imena svom motociklu dajete najbolje.

Kako i jedni i drugi imaju široku lepezu proizvoda te će biti obrađeni u najmanje dva (možda i tri) dela (svaki od njih), ići će po „sendvič“ redosledu (Silkolene, Motul, Silkolene, Motul) i to po istim kategorijama.

Dakle stigli smo u finale. Dva najbolja pa je neko bolji „na travi“ a neko na „šljaci“ ali na betonu (asfaltu) su tu negde, rame uz rame.

Počeću sa sintetičkim ali ne i takmičarskim (Racing) uljima koja će ići tek na kraju.

Redosled je promenjen baš zbog toga da se vidi zašto bi od toliko dobrih (najmanje deset vrhunskih) proizvođača baš ova dva odskočila makar za malu ali značajnu nijansu.

O Motul-u ne treba trošiti reči jer već i “vrapci na grani“ znaju. Tradicija od 148 godina (158, zapravo - toliko ih ima da je lako zabrojati se makar i u minusu, izvinjenje Motul-u i sebi samom, ipak mi je omiljeni brend) mnogo znači iako nije dovoljno da bi više od 20% ljudi znalo za brend ili da bi ga više od 2% koristilo. Doduše ekskluzivitet je nešto što je oduvek bila odlika ovih ulja. To bi u manjoj meri trebalo i da ostane tako.

Silkolene.

Vuče korene iz Dalton and Company (po osnivaču) firme koja je proizvodila maziva za avio industriju.

Sa velikim iskustvom u proizvodnji sintetičkih maziva (osim proizvodnje za Američko vazduhoplovstvo još je pohvalnije to što su učestvovali u proizvodnji maziva za Konkord, Concorde, prvi i jedini nadzvučni putnički avion povučen pre nekoliko godina iz upotrebe) početkom 80-tih kreću sa Silkolene brendom u svet motociklizma gde sa sintetičkim estrima postižu veliki uspeh. Postaju poznati u mnogim takmičenjima i na „ostrvu“ (ali i šire) stiču značajnu reputaciju.

Od 1989. prelaze pod Fuchs koji ih je kupio. Od tada bend ima znaničan naziv Fuchs Silkolene i prodaje se širom sveta u 50-tak država na svim kontinentima.

Proizvodi se na nekoliko lokacija, u: UK,USA i Jugo-Istočnoj Aziji.

Sedište brenda je u UK gde se nalazi i R&D (razvojni) centar i gde se proizvodi najveći deo Silkolene maziva.

Fuchs je pametnom politikom uspeo da ostvari da ovaj brend bude sam vrh (uz još tek par imena) u svetu motocilističkih ulja. Ostavljena je prilična samostalnost, naročito u razvoju, a distributivni kanali te kapital kompanije kao i specifične potrebe razvoja i testiranja su Fuchs-ovi.

Ovim se dokazuje ono što sam naveo u uvodnom tekstu o motociklističkim uljima, ovaj sektor treba odvojiti (ili mu dati samostalnost) od ostalih jer jedino tako dolaze vrhunski rezultati. To potvrđuje i Castrol, a Motul i Bardahl su ionako orijentisani ka vrhu i dovoljno mali da im to nije neophodno (a dovoljno veliki da postignu vrhunski kvalitet i da se (ras)prostru na svih 5 kontinenata, ili 6 kako ih ko već broji). Slično važi i za IPONE i donekle za Motorex. Bel Ray je tek posebna priča i na pola puta između velikih kompanija i malih kakve su prethodne dve.

петак, 1. јул 2011.

Who is the best? Hard Evidence (čvrsti dokazi)


Nema sumnje ko je najbolji!!
Za Castrol imam i "čvrste" dokaze. Najčvršće (kamene).



Ali pri tom treba voditi računa DA JE NEKI BREND NAJBOLJI SAMO ZA NEKE AUTOMOBILE!
I za to postoje ČVRSTI dokazi:



I još jednom:


I da ne bude zabune, evo ih i zajedno ("najbolje" ulje za "očigledno" koje automobile):



Napomena:
Castrol može biti dobro ulje i za nešto novije (roll on the floor) automobile :-)
Sasvim je sigurno pogodno i za nekoliko milenijuma novije automobile. Jedino što se onda ne može tako sigurno tvrditi i da su najbolja. Ovde su dokazi očigledni.

I naravno: šala je šala ali u svakoj (dobroj) pola istine. Doduše važi i stara narodna "šala, šala pa vešala", ali ova je dobronamerna (i vraćanje "duga" sa kamatom Legendi, koji je sa Castrol-om bio toliko nametljiv, da je sada dobio - Castrol).

SAMO ZA LEGENDU I KOMPANIJU.
NAROČITO LEGENDU!!

2:0 za majstora. (jbg nisam džabe profa).
Znači jednu turu ja, tri ture ti, kad se budemo videli. Živeli!!