Koji je standard relevantan za (jedno) motociklističko ulje?; Which Standard is Relevant for a Motorcycle Oil?

Naslov bi mogao da bude i u množini (standardi/standards i ulja/oils).

Zaista, često se postavlja pitanje koji je to standard koje jedno motociklističko ulje trebalo da ispuni. Ovo (važno) pitanje sam malo podcenio a trebalo je da na njega odgovorim još u uvodnom tekstu. Kao što vidite u tekstovima na samom blogu a i na sajtovima proizvođača, API se često pominje ali povremeno ga nema ili ne za sva ulja.

Jedan od čitaoca mi je citirao inženjera jedne ugledne evropske kompanije koji je u odgovoru na njegovo pitanje naveo:

“API standards are automotive standards and not motorcycle standards.

Therefore we do not mention them on our motorcycle oils.”

“API standardi su standardi za automobile a ne za motocikle. Zbog toga ih ne pominjemo kod naših motociklističkih ulja”.

Moram da priznam da sam u tom trenutku prevideo da ovo zapravo nije u potpunosti tačno i zahvalio čitaocu. Zapravo, zahvalnost je ostala jer me je opomenuo na ovo pitanje a samo me je gomila obaveza (van sveta maziva ali u ogromnoj količini, plus privatne obaveze) sprečila da ranije (bezmalo dva meseca od tada) malo prozborim o ovoj temi.

API standardi (zapravo) zaista jesu automobilski i nisu (direktno) vezani za motocikle.

API standards (indeed) in fact are automotive and are not (directly) connected for motorcycles.

IPAK (ANYWAY) …

API standardi se trebaju navesti uz OBAVEZNI JASO standard jer tek onda čine celinu!

API standards should be stated along with OBLIGATORY JASO standard, because only then they are entity.

JASO standardi (standards)

JASO znači (means): Japanska Automobilska Standardizaciona Organizacija (organizacija za automobilske standarde), Japanese Automotive Standards Organization.

JASO T 903:2011 je najvažniji standard za jedno motociklističko ulje.

JASO T 903:2011 is the most relevant standard for a motorcycle oil.

Mada je preciznije rečeno: “najvažniji pojedinačni standard”, “most relevant single standard”.

Priča je prilično komplikovan pa da je uprostim (što više mogu):

API standard koje ulje ispunjava jeste važan jer je sastavni deo JASO-a i ulje mora da ga ispuni da bi dobilo JASO; API standard for the oil is important because it is integral part of the JASO.

Tako je u najnovijoj verziji precizirano da ulje mora da poseduje (nivo kvaliteta) API SG do SN (bez SM i SN energy conserving) dok je u verziji JASO T 903:2006 moglo da bude: SG, SH, SJ, SL ili SM a u prvoj verziji iz 1999. SF, SG, SH ili SJ.

Kao što vidite (obratite pažnju), ono ILI, govori da može da ima neku od kategorija ali ne propisuje koju (takođe može ali ne mora da ih poseduje više, mada se podrazumeva da su kategorije kompatibilne unazad, te SJ znači: SJ, SH i SG. Ipak je uobičajeno da se (kod motociklističkih ulja) to posebno naglasi.

Dakle, sada je jasno zašto se API treba (mora) naglasiti uz JASO. Jednostavno ulje može da ispuni bilo koju od navedenih kategorija ali JASO ne precizira koju. To kod određenih motora može da bude problem (oni koji izričito zahtevaju neku od viših API kategorija ili nivo kvaliteta, SL ili SM, najčešće, mada ima i SJ zahteva).

JASO je u prvoj verziji, JASO T 903:1998 (iz aprila 1999. i to prvog aprila, pa možda zato i nije odmah ozbiljno shvaćen) definisao dve kategorije (u vezi sa koeficijentom trenja): MA i MB.

Zapravo to je definisao standard JASO T 904 (kasnije T 904:2006) koji je od početka predstavljao (samo) podskup T 903 standarda. Najnovija verzija je to lepo rešila tako što je T904 postao Aneks (Annex) A, JASO T903 :2011.

Nije vam jasno? Ma nije valjda ... ne brinite ništa, sve je manje i meni :-)

Zapravo T 904 (ili Aneks A) je (i oduvek bio):

Test procedura za frikcione osobine sistema kvačila.

Test procedure for friction property of clutch system.

JASO je u prvoj verziji definisao dve kategorije (A i B) u zavisnosti od toga koliki je koeficijent trenja u testovima po određenoj metodologiji. JASO MB je standard sa najmanjim trenjem ali i sa najlakšim proklizavanjem kvačila.

U novijim verzijama (2006. i 2011.) postoje 4 kategorije, koje (u rastućem trenju u testovima) su svrstane kao: MB, MA, MA1 i MA2.

Da, standard kaže 4 kategorije ali su zapravo 3 jer su MA1 i MA2 podskupovi MA. Da li ste videli MA1 ulje? Ne, naravno! Niko ne želi da prizna da ulje nije prošlo za MA2 pa će radije navesti da je ulje “samo” MA nego li napisati MA1.

Tu su ga japanci malo utupeli, jer posle navode čudnu tabelu koja je u kontradiktornosti sa prethodnom i gde bi većina ulja (kako i jeste) trebala da je MB ili MA a MA1 i MA2 samo u specijalnim okolnostima.

Logično i u skladu sa objašnjenjem je da je MA = MA1 + MA2 (uz skupovne operacije, unija umesto plus).

Kako god, najmanje proklizavanje lamele će izazivati ulja sa MA2 a najviše sa MB (ili bez JASO standarda).

JASO nije baš previše strog u odnosu na ekstremne uslove ali su uslovi testiranja dovoljni za sve normalne uslove vožnje.

Ukoliko ste (logično) pomislili da ulja sa MB bolje štite motor od MA2, e tu ste se (prijatelji) malko prešli. Testiranje se obavljaju u uslovima koji nisu relevantni za motor već za kvačilo a i materijali su oni koji se koriste u kvačilima (uključivši: sinter materijale, keramike, kevlar, itd.). Niži koeficijenti trenja u tim uslovima malo znače u hidrodinamičkim. Može eventualno da se kaže da pri startu te mešovitim uslovima trenja MB ulja nisu lošija (obično su niže klase, kategorije) baš zbog ove osobine (manje trenje) ali sveukupno ne stoji a kvačilo će vam sa MA (i naročito MA2) sigurno raditi bolje, pouzdanije, mekše i duže.

Osim API i JASO T 904 (Aneksa A) kao bitan standard treba navesti i ACEA koji je u izvornom dokumentu iz 1999. bio spominjan kao ACEA A1, A2 i A3 u smislu da je ulje moralo da ispuni jednu od tih kategorija (ili pominjane API) da bi 2006 to bilo prošireno na:

A1/B1, A3/B3, A3/B4, A5/B5, C2, C3. Ovo je 2011. dopunjeno još i ACEA C4 kategorijom.

Naravno, lako je uvideti da se radi o svim ACEA standardima za benzinske motore, koji su od 2004. a naročito 2008. postale vezane kategorije, kao na primer A3/B4.

I na kraju JASO propisuje i fizičko-hemijske karakteristike koje ulje mora da ispuni te još par naznaka i to je to (manje-više).

JASO T 903 je veoma važan zbog činjenice da su glavni proizvođači motocikala iz Japana (cca. 80% produkcije, sada nešto manje ali uz prodate licence verovatno tu negde) i da su direktno uključeni u standardizaciju (svi, ali baš svi veliki i značajni).

Od 2006. su i Evropski proizvođači, praktično prešli na JASO i počeli da daju takve preporuke (uz API i/ili ACEA koji nisu direktno vezani za motocikle).

GDE SU VELIKA IMENA NA LISTI (WHERE ARE THE BIG NAMES ON THE LIST)

Liste ulja koja su overena od strane JASO možete lako naći na sajtu organizacije.

Ovako ili onako ona pokazuje “posvećenost” (i kvalitet, ili bar snagu brenda u ovoj oblasti) motociklističkim uljima.

Tu se (uz sve prethodno rečeno na blogu) ističu 5 imena:

Motul, Castrol, Repsol, Silkolene (negde i kao Fuchs) i Bel-Ray.

Ova imena imaju (manje-više) sertifikovan kompletan proizvodni program. To naročito imponuje kod tri manja proizvođača (Motul, Fuchs i Bel-Ray) a naročito kod najmanjih dva (bez Fuchs-a). Ovo je verovatno i najobjektivnija lista TOP 5, iako se može (donekle) sporiti.

Idemitsu je izuzetan brend ali je isuviše “specifičan” (poput Bardahl-a) da bi GLOBALNO mogao da se stavi na visoko mesto.

IPONE je ono što sam već rekao, veoma jak u 2T oblasti a tek prosečan u 4T iako bi moglo da se kaže da su se zaista potrudili te za sva važna ulja obezbedili ovaj standard. Više nego dovoljno za TOP 10.

Vidi se (takođe) i ignorisanje nekih velikih imena te dela USA “reprezentacije” proizvođača.

Ipak, mora se odati priznanje pre svega, jednom od mejdžorsa, kompaniji Chevron/Texaco. Izuzetan asortiman ali na žalost nedostupan (većim delom) u Evropi.

Isto važi i za Valvoline!

Uz svo poštovanje prema Bardahl-u, teško da mogu da globalno budu u prvih 5 pa čak i 10 te im jedva TOP 5 ili mesto tri unutar zajednica entuzijasta, ostaje pre svega u USA.

Džaba su im svi drugi argumenti (zapravo više makrentiški) ili AMSOIL-ove (doduše više u prošlosti) tvrdnje o tome da standardi nisu relevantni ili da nisu uvek takvi.

Standardi su UVEK relevantni. Kod ulja za motocikle je JASO T 903 – RELEVANTAN. Nema tu mnogo priče. Ko tvrdi drugačije, mnogo toga ne zna i priča prazne priče.

Doduše mora se priznati da je u Severnoj Americi API standard “alfa i omega”, no on je kod motociklističkih ulja tek (manji) deo priče (iako relevantan).

Agip ima impozantnu 2T listu ali na 4T listi ih nema!

Liqui Moly ima praktično ceo asortiman (makar relativno skroman) na listi.

Čak i veoma jako ime kao što je Putoline ima “tek” 4 ulja na listi (4T). Doduše to pokazuje i njihovu domišljatost jer su iz svake kategorije izabrali po jedno ulje za sertifikaciju. Iako ne deluje impozantno, veoma je inteligentno. Stoga im TOP 10 (unutar Kroon-a) još uvek nije u pitanju. Ne zaboravite da svako pojedinačno ulje na listi košta i to više hiljada dolara (evra), čak desetiha hiljada ako se uzmu i indirektni troškovi, a da je trajanje na listi vremenski ograničeno. Ako se zapitate zašto je neki brend skuplji uzmite u obzir da je makar 5% cene (što se naplaćuje duplo pa je zapravo i svih 10% ponekad) ulja zbog raznih sertifikata, standarda (uključivši i ISO) i sličnog. Doduše sve to nije nešto zbog čega to ne vredi, baš suprotno, ma šta mislili o (industrijskim) standardima oni su merodavni i omogućuju sigurnost korisniku registrovanog ulja.

Ne treba ni naglašavati da su OEM ulja proizvođača (gde prednjači Honda) itekako prisutna što je i logično jer su oni i glavni subjekti ove standardizacije.

No to je tek posebna priča u koju ovom prilikom ne bih ulazio.

Sami standardi (pa bilo koji) NE BRANE nikom da ih prevaziđe (o čemu i poseban tekst o Racing uljima, uskoro – nadam se).

Ali njihovo ispunjenje je (ipak) polazna osnova i nešto od čega treba početi. Nipodaštavanje je obično kontraproduktivno. Ko god veruje u svoj proizvod nema izgovor da ne izvrši nezavisnu kontrolu. Makar i nekim procentom uticalo na cenu. Što više kupaca bude to cenilo više će se važiti i mišljenja nezavisnih organizacija u kojima učestvuju svi značajni proizvođači vozila (te ne može biti favorizovanja jednog od njih).

Razmislite o tome pre sledeće kupovine ulja. Gledajte koje standarde ulje ispunjava!

I na kraju:

Blog (i autor) će malo da odmori od motociklističkih ulja, iako tema ni približno nije iscrpljena.

Sledećih par tekstova će biti u svetu automobila. Makar da prekinemo monotoniju. Verovatno ceo septembar a zatim se (brže-bolje) vraćamo na temu motocikala jer će se približiti kraj sezone te zimska pauza, a kao što je već rečeno, to je IDEALNO vreme za promenu ulja u vašem motociklu (osim ako ga koristite i preko cele zime, što je retkost u uslovima klime koji vladaju u ovom delu Evrope).

P.S.

Ovde moram da se dopunim i izvinim. Motorex je u tekstu ispušten (zaboravljen) a činjenica je da imaju 16 ulja na listi (praktično ceo asortiman). Time, a i svojim osobinama, ovaj brend verovatno spada u TOP 10 u svetu motociklizma, u Evropi sasvim sigurno. Priznaćete da je gužva unutar TOP 10. Ovo će verovatno usloviti jedan poseban tekst o tome. Uzmite u obzir da je Evropa a naročito domaće tržište malo drugačije od globalnog. Osim toga svaka lista najboljih je prilično fluidna (nije "za vjek i vjekova"). Stvari se menjaju sporo ali se menjaju. Uostalom pre 30 godina IPONE nije ni postojao, pre 20 ga (još) niste mogli uzimati ozbiljno pre 10-15 je postao značajno ime a sada se "gura" na listu (i verovatno tamo i pripada).

IPONE (prvi deo, part one)

Negde na početku teme o uljima za motocikle naveo sam da IPONE zaslužuje da bude među TOP 10 na svetu. Fanovi brenda su ljutito reagovali. Ocena je bila po osećaju (paušalna) međutim prilično je zasnovana. Iako bi lako priznao da mi se zbog cele filosofije rada IPONE sviđa i da bih ga u svetu motociklizma, po osećaju, stavio i u prvih 5. Zapravo tačno na mesto 5, jer osim Motula tu su (ispred) nesumljivo Silkolene, Bardahl i Kroon/Putoline (računam ih kao jedan identitet). Gledano objektivnije, ovaj simpatični brend bi morao da ustukne ipred imena kao što su: Castrol, Repsol, Shell, Agip i AMSOIL.

Eto tako, došli smo do mesta 10 ili makar do toga da je negde unutar (više na listi) TOP 10. Uostalom to ni u jednoj oblasti nije lako postići. Ako se uzme mali kapital i relativno kratak period postojanja to je čak vrtoglavi uspeh. Uz sve se mora istaći da su AMSOIL i IPONE tek uslovno globalni brendovi (više su kontinentalni, gde je prvi većinsko američki a drugi evropski) te su tek uslovno na globalnoj listi. Uz to ne treba zaboraviti ni Q8 pa bi bolje bilo reći da je IPONE među deset naj brendova u Evropi. Tu se dakle ne bi računao AMSOIL (prisutan više u UK nego na kontinentu) kao i Mobil (koji sa ponudom u USA sigurno ide na listu).

Sunoco je takođe ime za najviše domete. Iako nema veliki asortiman pokriva sve važnije oblasti motociklizma. Motorex nije za podcenjivanje a lako bi „iz šešira“ izvukli još koje jako ime.

(Naknadno dodato, 27.08.): recimo Liqui Moly, koji ima visok kvalitet i zadovoljavajući asortiman, mada nedovoljan da bi ova kompanija i u ovoj oblasti bila što je kod automobilskih mazima.

Kako god, istorijat i politiku firme možete i sami pročitati na njihovom sajtu: www.ipone.fr ili na engleskom http://www.ipone.fr/EN/?lang=en

Treba imati na umu da je ovo (ipak) mala kompanija, da je počela od malog ali da je počelo sa puno entuzijazma i da je preraslo u veoma ozbiljan posao.

Kao što sami kažu, nastali su zbog zanemarivanja tržišta za motocikle od strane velikih kompanija. Iako je situacija sada prilično drugačija (i veliki su se malo trgli) Ipone je od garaže postao internacionalna kompanija te sada sa njima nije tako lako (a imali su bar 10 godina da “pobunu” uguše u začetku).

No uz sav respekt preka ovoj kompaniji ona je i dalje ostala no. 1 teenage kompanija, više nego što je postala slična (a jeste) velikim (ozbiljnim) kompanijama. I i dalje je glavni pokretač njihove ekspanzije konzervativnost velikih koju oni jako dobro iskoriščavaju. To je u svetu motociklizma lakše ali bi dalo rezultate (da nisu 100% posvećeni svetu motociklizma) i kod automobila. Dobar primer su pakovanja od 1,5 ili 750ml što bi za menjačka ulja i kod automobila bilo jako korisno (recimo kod nekih BMW-a gde treba 1,1 ili 1,2 litara menjačkog ulja) a što sam već pominjao (na blogu ili CBC-u, više se i ne sećam).

Dakle od pakovanja do specifičnih potreba bajkera. Neuobičajene viskozne gradacije (0W-40 pa i 10W-50 koja je sad veoma prisutna ali nije bila oduvek), bela ambalaža, živopisna burad (gde tek kroon donekle i daleko podeća) i slično su ono što im nalazi put do kupca. Naravno pre svega kvalitet. Sama kompanija je počela sa 2T uljima a svetsku slavu zaokružila sa off-road uljima te je konkurentna najjačima pre svega u ove dve oblasti (u drugom delu) a manje u 4T. Ipak, nije pogrešno reći da i u ovoj oblasti (obrađenoj u ovom tekstu) imaju vrhunski kvalitet. Nešto je asortiman uži što kod prethodne dve oblasti nije slučaj (čak je i glavno uporište borbe protiv tromih divova) i uopšte nije karakterističan za kompaniju ali je više nego zadovoljavajući.

Nedostatak tehničkih specifikacija je odložio ovu priču ali sam već digao ruke od traženja istih. Ona jedna na sajtu prikazuje pravu prirodu kompanije i nimalo ne liči (kao i sve u njoj) na klasična dokumenta tog tipa. Zaista je sve (bar malo) drugačije.

Ne mogu a da ne pomenem da je zaštitni znak kompanije miris jagode iz auspuha (2T ulja) što im je donelo veliku popularnost ali i podozrenje kod ozbiljnijih (4T) korisnika.

I pre nego li predstavim ulja ove zanimljive kompanije da naglasim:

U Srbiji su počeli sa prilično visokim cenama (što im je doduše dalo status ozbiljne kompanije) a i u centrali cene ulja nisu (kako već koje ali u proseku) niske već su u rangu jakih brendova pa čak i iznad nekih od mejdžorsa. U principu je to dobro za kompaniju ali ne toliko pogodno za sva tržišta. Sa zadovoljstvom sam primetio da su cene ove godine nešto primerenije te da je takva politika ova ulja stavila u kategoriju “dobre kupovine”.

Iako su skuteri i manji motocikli primarno tržište ove kompanije u prvom delu ću se osvrnuti na njihova 4T ulja gde itekako imaju šta da kažu. Ne treba zaboraviti da je kompanija 100% posvećena motociklima a to ipak puno znači.

IPONE 4T motorcycle oils (IPONE 4T motociklistička ulja)

U svom asortimanu IPONE ima 8 ulja ovog tipa te još 3 namenjenih skuterima i ATV 4000 koje je nešto kao 4T ulje za off-road uslove. Uz to tu su i ulja za sanke za sneg i vanbrodske motore.
Krenimo (njihovim) redom (uz prebacivanje Katane pred kraj, kao šlag na torti, od jagoda):

10.4 i 15.5

Standardna polu-sintetička ulja. Namenjena najvećem broju motocikala (svih značajnih proizvođača) i za normalne (prosečne) uslove vožnje što ne isključuje povremenu oštru vožnju u visokim obrtajima.

10.4 je 10W-40 te je primarni izbor kod većine (velikih) 4T motora motocikala. 15.5 je 15W-50 verzija koja se posebno preporučuje kod motora sa mnogo pređenih km (kod kojih je 10W-40 default) kao i kod uopšte starijih mašina i starijih konstrukcija. Osim toga pogodnije je za visoke spoljne temperature a može se (naravno) koristiti sve od-do prvih mrazova (čak i onih blažih, nekoliko stepeni cel. ispod nule).

Pominje se i da je baza 42% sintetička što ova ulja svrstava u kvalitetna PS ulja za motocikle.

Ovo je standard za jače i skuplje brendove inače mnoge (inače ugledne) kompanije koriste automobilske standarde (cca. 20% sintetike) za PS ulja i kod motocikala.

M4 20W-50

Ulje povećane stabilnost i otpornosti na smicanje. Proizvođač mu je proširio oblast primene i na off-road i racing primene ali je to (ipak) uslov(lje)no i više zbog same viskozne gradacije.

Preporučljivo za sve vrste motocikala. Naročito za starije konstrukcije, one sa mnogo pređenih km kao i V twin. Dobar izbor za motocikle iz 80-tih i dobar deo onih iz 90-tih godina prošlog veka.

R4000 RS, 10W-30 i 10W-40

Ovo su ulja za kategoriju (klasu) kvaliteta viša od 10.4-15.5 ulja. Ovo su visokoperformansna (high performance) polu-sintetička ulja. Ili drugačije rečeno: vrhunska PS ulja, slično Motul 5100 seriji ili Silkolene Comp 4. Mada je preciznije da se kaže da se ovde radi o „sintetskim“ uljima (III bazna grupa) a ne o kombinaciji HC-estarska sintetika. Kako god, mnogi (čak i ugledni) proizvođači ovakva ulja (bez griže savesti) nazivaju sintetičkim tako da i to treba uzeti u obzir. U katalogu se pominje 82% sintetičke osnove (šta god to značilo) što ukazuje na III baznu grupu i paket aditiva rastvoren u mineralnom ulju. Kako god, više nego dovoljno za većinu potreba. Možda je dobro naglasiti da ovo spada u „full synthetic“ ulja što nije isto što i „100% synthetic“ gde spadaju Stroke 4 i Katana.

Ova ulja su preporučljiva za novije motocikle (recimo od 2000. na dalje, naročito od 2005.) kao i za sve kod kojih su uslovi vožnje nešto teži. Dakle ulja za (bar) 90% korisnika. 10W-30 verzija je baš za novije tipove motocikala (naročito neke od novijih Hondi) dok je 10W-40 standardno i namenjeno velikom broju motocikala. Dakle i kod normalnih uslova vožnje treba razmotriti ova ulja jer sigurno bolje štite motor što se doduše primećuje tek pri dugogodišnjoj primeni. Ispunjavaju JASO MA standard.

Road Twin (15W-50)

Iako i M4 može da posluži ovo ulje je korak dalje u smislu nege i zaštite motora V Twin motocikala. Spada u PS ulja (iako sa skromnih 15% sintetičke baze; po katalogu uvoznika) i pogodno je i za modernije motocikle navedenog tipa. Osim toga, može se koristiti i kao ulje za menjač čak i kada je on odvojen od motora. Osim toga primenjivo je svuda gde i M4 uz stepen zaštite više. Slično 15.5 vrlo je preporučljivo za motore sa dosta pređenih km. Ispunjava: API SG i JASO MA. Zanimljivo je da se prodaje samo u pakovanju od 4 litara.

Full Power Katana

Ovo je 10W-50 potpuno (100%) sintetičko ulje. Ispunjava: API SG i CCMC G-5. Zapravo (daleko) prevazilazi SG i nešto je kao SG+ (nezvanična kategorija, o ovome više u posebnom tekstu), a sam CCMC G-5 je nešto kao API SJ (zapravo pokriva SG do SJ). Sadrži EP aditiv (sam proizvođač navodi jedninu) te je posebno pogodno za transmisije. Sama viskozna kategorija je praktično univerzalna a sintetička osnova pruža solidnu otpornost na smicanje (shear stability).

Namenjeno za zahtevnu svakodnevnu vožnju i (uslovno) za manja takmičenja. Ostavlja jako dobar utisak kod normalnih ili umereno većih zahteva; ipak nije na nivou vrhunskih sintetičkih ulja drugih proizvođača. Sa druge strane ima jako povoljnu cenu te se itekako može preporučiti. Veoma upotrebljivo za 10W-40 default naročito kod malo starijih (više voženih) motocikala. Može se koristiti i za off-road aplikacije mada za to postoji i posebna verzija ovog ulja.

Katana Off-Road

Verzija prethodnog ulja. Malo poboljšana varijanta. Kako sam IPONE kaže „pojačana estarskim sintetikama“. Osim toga, ispunjava: API SL i JASO MA. Ovo ulje je posebno razvijeno za vlažne i prašnjave uslove vožnje kod 4T motora. Ovo je praktično prethodno ulje uz dodatak estarskih sintetika (ili veći procenat istih) te malo drugačijim (pojačanim) sistemom aditiva. Razlike su relativno male ali mogu doći do izražaja kod težih terena (kako navodi proizvođač – pustinjskih, kao bolji primer). Inače će za „normalnu“ terensku vožnju poslužiti i „obična“ Katana.

Stroke 4 0W-40

Ovo je vrh ponude 4T (road) ulja IPONE kompanije. Jedino pravo Racing ulje ovog proizvođača. Osim takmičarskih uslova pogodno je i za standardne motore i normalne do natprosečno teške uslove vožnje.

U katalogu se navode pogodni motocikli:
Yamaha R1, R6, Honda 600-1000, Kawasaki ZX 636 -ZX 12, SUZUKI GSXR 600 – 1000.

100% je sintetičko ulje. Sadrži visok procenat aditiva te uz smanjenu potrošnju ulja i habanje pruža čak i nešto veću snagu motoru. Pandan je 5W40 Racing uljima drugih (poznatijih) proizvođača. Iako 0W nema neki veći značaj zbog zime (i veoma je neuobičajeno u svetu motociklizma) može da bude od koristi u smislu da je potrebno kraće vreme da se ovo ulje zagreje (iako je u odnosu na 5W ulja ova razlika više akademska). Najverovatnije je kombinacija PAO (sasvim sigurno) i estarskih sintetika te za taj nivo kvaliteta ima umerenu cenu.

Zaključak:

4T ulja firme IPONE jesu visokog kvaliteta mada nisu jača strana ovog proizvođača. I pored svega IPONE ostaje vrh pre svega u oblasti 2T ulja kao i u off-road primenama. Stroke 4 i Katana su zaista veoma kvalitetna ulja a R4000RS sasvim solidna, međutim to ipak nije na nivou najboljih. Taman dovoljno za moju raniju konstataciju da su na granici TOP 10 velikana. Čak bi za 4T ulja to teško moglo da se kaže dok je kod drugih kategorija to nesumljivo. Taman za ukupni utisak „prve postave“ (premier lige).
Cene 4T ulja u Srbiji nisu visoke i prilično su konkurentne. Ipak IPONE ostaje svetski vrh pre svega u svetu skutera, za teže kategorije jednostavno nisu dovoljno ubedljivi.

I pered kraj:
nedostatak JASO MA2 i nešto manje API specifikacija (ili samo njihovo ne navođenje) je takođe nešto što im ne ide u prilog mada to nisam uzeo kao veliko zlo. Ipak, makar Katana i Stroke 4 su ulja koja su morala da imaju makar JASO MA dok je bar Katana Off Road trebala da se okiti JASO MA-2 kategorijom.
Sledeći tekst će ukratko objasniti (ostao sam dužan još od teksta o Kroon uljima za motocikle) relevantnost API standarda (pa i JASO), mada je tu i tamo pominjano kroz tekstove, u svetu ulja za motocikle.

I na kraju:

IPONE je zaista veliko ime. Veoma su posvećeni (potpuno) oblasti kojom se bave a to su motocikli. Uz saradnju sa Yamaha-om te njihovim takmičarskim timovima izrasli su (i prerasli) iz adolescenata (tinejdžera) u odrasle (punoletne) kako bukvalno (sve se odigravalo na 18. rođendan kompanije) tako i u prenesenom značenju.

Ipak svet velikih je poseban i tu je teže naći mesto pod suncem. Za sada IPONE uspeva da se nosi i u ovoj (seniorskoj) kategoriji, čak i sa onim najboljim. Ipak još nisu na ravnoj nozi sa njima.

Ako primenimo IPONE-u svojstven (judo) rečnik, nije samo do veštine (iako Motul i donekle Bardahl demonstriraju da dosta toga i jeste) nego i do KATEGORIJE (koje ćemo nazvati po ekvivalentnim bokserskim pošto za judo ne znam nazive ukoliko ih uopšte ima). Uz (na primer) Castrol i Shell u „superteškoj“ Motul iz „poluteške“ izlazi na kraj svojim 9. ili 10. danom crnog pojasa (u odnosu na takođe crne pojase ali nižeg „dana“), Bardahl se nekako koprca iz velter ili srednje sa svojim 7. Ili 8. danom, Silkolene je osim „veštine“ (8. Ili 9. dan) uz Fuchs nabacio i „telesnu masu“ te prešao u tešku kategoriju. IPONE iz poluveltera ili lake kategorije (gde je doskora bio) i sa veštinom 6. Ili 7. dana nema mnogo šansi protiv Castrola iz superteške i sa 4. Ili 5. danom (a napreduju ka višim). Za to moraju da budu ili veštiji (maksimalni 10. dan) ili povećati mišićnu masu (kapital). Bez bar srednje kategorije ne možete pobediti gorostase (makar imali i nepostojeći 11. dan) već tek možete pružiti solidan otpor kao što IPONE već više od četvrt veka uspešno radi.

Svaki od korisnika IPONE-a osim adekvatnog kvaliteta i pristojne cene ima i pravu podršku bez ignorisanja „malih korisnika“ što ponekad vredi više od Veličine. Uostalom i David je došao glave Golijatu, a veliki bi na primeru IPONE-a mogli da razmisle gde su to pogrešili jer je ovaj brend nastao baš na propustima Mejdžorsa. Ceo jedan svetski brend. No to je vreme poprilično prošlo i sada IPONE već može da koristi i konvencionalnije metode u opstanku i rastu na ovom veoma probirljivom tržištu gde decenije tradicije i veliki kapital nisu od tolikog značaja kao u drugim oblastima industrije maziva.