Naslov bi mogao da bude i u množini (standardi/standards i ulja/oils).
Zaista, često se postavlja pitanje koji je to standard koje jedno motociklističko ulje trebalo da ispuni. Ovo (važno) pitanje sam malo podcenio a trebalo je da na njega odgovorim još u uvodnom tekstu. Kao što vidite u tekstovima na samom blogu a i na sajtovima proizvođača, API se često pominje ali povremeno ga nema ili ne za sva ulja.
Jedan od čitaoca mi je citirao inženjera jedne ugledne evropske kompanije koji je u odgovoru na njegovo pitanje naveo:
“API standards are automotive standards and not motorcycle standards.
Therefore we do not mention them on our motorcycle oils.”
“API standardi su standardi za automobile a ne za motocikle. Zbog toga ih ne pominjemo kod naših motociklističkih ulja”.
Moram da priznam da sam u tom trenutku prevideo da ovo zapravo nije u potpunosti tačno i zahvalio čitaocu. Zapravo, zahvalnost je ostala jer me je opomenuo na ovo pitanje a samo me je gomila obaveza (van sveta maziva ali u ogromnoj količini, plus privatne obaveze) sprečila da ranije (bezmalo dva meseca od tada) malo prozborim o ovoj temi.
API standardi (zapravo) zaista jesu automobilski i nisu (direktno) vezani za motocikle.
API standards (indeed) in fact are automotive and are not (directly) connected for motorcycles.
IPAK (ANYWAY) …
API standardi se trebaju navesti uz OBAVEZNI JASO standard jer tek onda čine celinu!
API standards should be stated along with OBLIGATORY JASO standard, because only then they are entity.
JASO standardi (standards)
JASO znači (means): Japanska Automobilska Standardizaciona Organizacija (organizacija za automobilske standarde), Japanese Automotive Standards Organization.
JASO T 903:2011 je najvažniji standard za jedno motociklističko ulje.
JASO T 903:2011 is the most relevant standard for a motorcycle oil.
Mada je preciznije rečeno: “najvažniji pojedinačni standard”, “most relevant single standard”.
Priča je prilično komplikovan pa da je uprostim (što više mogu):
API standard koje ulje ispunjava jeste važan jer je sastavni deo JASO-a i ulje mora da ga ispuni da bi dobilo JASO; API standard for the oil is important because it is integral part of the JASO.
Tako je u najnovijoj verziji precizirano da ulje mora da poseduje (nivo kvaliteta) API SG do SN (bez SM i SN energy conserving) dok je u verziji JASO T 903:2006 moglo da bude: SG, SH, SJ, SL ili SM a u prvoj verziji iz 1999. SF, SG, SH ili SJ.
Kao što vidite (obratite pažnju), ono ILI , govori da može da ima neku od kategorija ali ne propisuje koju (takođe može ali ne mora da ih poseduje više, mada se podrazumeva da su kategorije kompatibilne unazad, te SJ znači: SJ, SH i SG. Ipak je uobičajeno da se (kod motociklističkih ulja) to posebno naglasi.
Dakle, sada je jasno zašto se API treba (mora) naglasiti uz JASO. Jednostavno ulje može da ispuni bilo koju od navedenih kategorija ali JASO ne precizira koju. To kod određenih motora može da bude problem (oni koji izričito zahtevaju neku od viših API kategorija ili nivo kvaliteta, SL ili SM, najčešće, mada ima i SJ zahteva).
JASO je u prvoj verziji, JASO T 903:1998 (iz aprila 1999. i to prvog aprila, pa možda zato i nije odmah ozbiljno shvaćen) definisao dve kategorije (u vezi sa koeficijentom trenja): MA i MB.
Zapravo to je definisao standard JASO T 904 (kasnije T 904:2006) koji je od početka predstavljao (samo) podskup T 903 standarda. Najnovija verzija je to lepo rešila tako što je T904 postao Aneks (Annex) A, JASO T903 :2011.
Nije vam jasno? Ma nije valjda ... ne brinite ništa, sve je manje i meni :-)
Zapravo T 904 (ili Aneks A) je (i oduvek bio):
Test procedura za frikcione osobine sistema kvačila.
Test procedure for friction property of clutch system.
JASO je u prvoj verziji definisao dve kategorije (A i B) u zavisnosti od toga koliki je koeficijent trenja u testovima po određenoj metodologiji. JASO MB
U novijim verzijama (2006. i 2011.) postoje 4 kategorije, koje (u rastućem trenju u testovima) su svrstane kao: MB, MA, MA1 i MA2.
Da, standard kaže 4 kategorije ali su zapravo 3 jer su MA1 i MA2 podskupovi MA. Da li ste videli MA1 ulje? Ne, naravno! Niko ne želi da prizna da ulje nije prošlo za MA2 pa će radije navesti da je ulje “samo” MA nego li napisati MA1.
Tu su ga japanci malo utupeli, jer posle navode čudnu tabelu koja je u kontradiktornosti sa prethodnom i gde bi većina ulja (kako i jeste) trebala da je MB ili MA a MA1 i MA2 samo u specijalnim okolnostima.
Logično i u skladu sa objašnjenjem je da je MA = MA1 + MA2 (uz skupovne operacije, unija umesto plus).
Kako god, najmanje proklizavanje lamele će izazivati ulja sa MA2 a najviše sa MB (ili bez JASO standarda).
JASO nije baš previše strog u odnosu na ekstremne uslove ali su uslovi testiranja dovoljni za sve normalne uslove vožnje.
Ukoliko ste (logično) pomislili da ulja sa MB bolje štite motor od MA2, e tu ste se (prijatelji) malko prešli. Testiranje se obavljaju u uslovima koji nisu relevantni za motor već za kvačilo a i materijali su oni koji se koriste u kvačilima (uključivši: sinter materijale, keramike, kevlar, itd.). Niži koeficijenti trenja u tim uslovima malo znače u hidrodinamičkim. Može eventualno da se kaže da pri startu te mešovitim uslovima trenja MB ulja nisu lošija (obično su niže klase, kategorije) baš zbog ove osobine (manje trenje) ali sveukupno ne stoji a kvačilo će vam sa MA (i naročito MA2) sigurno raditi bolje, pouzdanije, mekše i duže.
Osim API i JASO T 904 (Aneksa A) kao bitan standard treba navesti i ACEA koji je u izvornom dokumentu iz 1999. bio spominjan kao ACEA A1, A2 i A3 u smislu da je ulje moralo da ispuni jednu od tih kategorija (ili pominjane API) da bi 2006 to bilo prošireno na:
A1/B1, A3/B3, A3/B4, A5/B5, C2, C3. Ovo je 2011. dopunjeno još i ACEA C4 kategorijom.
Naravno, lako je uvideti da se radi o svim ACEA standardima za benzinske motore, koji su od 2004. a naročito 2008. postale vezane kategorije, kao na primer A3/B4.
I na kraju JASO propisuje i fizičko-hemijske karakteristike koje ulje mora da ispuni te još par naznaka i to je to (manje-više).
JASO T 903 je veoma važan zbog činjenice da su glavni proizvođači motocikala iz Japana (cca. 80% produkcije, sada nešto manje ali uz prodate licence verovatno tu negde) i da su direktno uključeni u standardizaciju (svi, ali baš svi veliki i značajni).
Od 2006. su i Evropski proizvođači, praktično prešli na JASO i počeli da daju takve preporuke (uz API i/ili ACEA koji nisu direktno vezani za motocikle).
GDE SU VELIKA IMENA NA LISTI (WHERE ARE THE BIG NAMES ON THE LIST)
Liste ulja koja su overena od strane JASO možete lako naći na sajtu organizacije.
Ovako ili onako ona pokazuje “posvećenost” (i kvalitet, ili bar snagu brenda u ovoj oblasti) motociklističkim uljima.
Tu se (uz sve prethodno rečeno na blogu) ističu 5 imena:
Motul, Castrol, Repsol, Silkolene (negde i kao Fuchs) i Bel-Ray.
Ova imena imaju (manje-više) sertifikovan kompletan proizvodni program. To naročito imponuje kod tri manja proizvođača (Motul, Fuchs i Bel-Ray) a naročito kod najmanjih dva (bez Fuchs-a). Ovo je verovatno i najobjektivnija lista TOP 5, iako se može (donekle) sporiti.
Idemitsu je izuzetan brend ali je isuviše “specifičan” (poput Bardahl-a) da bi GLOBALNO mogao da se stavi na visoko mesto.
IPONE je ono što sam već rekao, veoma jak u 2T oblasti a tek prosečan u 4T iako bi moglo da se kaže da su se zaista potrudili te za sva važna ulja obezbedili ovaj standard. Više nego dovoljno za TOP 10.
Vidi se (takođe) i ignorisanje nekih velikih imena te dela USA “reprezentacije” proizvođača.
Ipak, mora se odati priznanje pre svega, jednom od mejdžorsa, kompaniji Chevron/Texaco. Izuzetan asortiman ali na žalost nedostupan (većim delom) u Evropi.
Isto važi i za Valvoline!
Uz svo poštovanje prema Bardahl-u, teško da mogu da globalno budu u prvih 5 pa čak i 10 te im jedva TOP 5 ili mesto tri unutar zajednica entuzijasta, ostaje pre svega u USA.
Džaba su im svi drugi argumenti (zapravo više makrentiški) ili AMSOIL-ove (doduše više u prošlosti) tvrdnje o tome da standardi nisu relevantni ili da nisu uvek takvi.
Standardi su UVEK relevantni. Kod ulja za motocikle je JASO T 903 – RELEVANTAN. Nema tu mnogo priče. Ko tvrdi drugačije, mnogo toga ne zna i priča prazne priče.
Doduše mora se priznati da je u Severnoj Americi API standard “alfa i omega”, no on je kod motociklističkih ulja tek (manji) deo priče (iako relevantan).
Agip ima impozantnu 2T listu ali na 4T listi ih nema!
Liqui Moly ima praktično ceo asortiman (makar relativno skroman) na listi.
Čak i veoma jako ime kao što je Putoline ima “tek” 4 ulja na listi (4T). Doduše to pokazuje i njihovu domišljatost jer su iz svake kategorije izabrali po jedno ulje za sertifikaciju. Iako ne deluje impozantno, veoma je inteligentno. Stoga im TOP 10 (unutar Kroon-a) još uvek nije u pitanju. Ne zaboravite da svako pojedinačno ulje na listi košta i to više hiljada dolara (evra), čak desetiha hiljada ako se uzmu i indirektni troškovi, a da je trajanje na listi vremenski ograničeno. Ako se zapitate zašto je neki brend skuplji uzmite u obzir da je makar 5% cene (što se naplaćuje duplo pa je zapravo i svih 10% ponekad) ulja zbog raznih sertifikata, standarda (uključivši i ISO) i sličnog. Doduše sve to nije nešto zbog čega to ne vredi, baš suprotno, ma šta mislili o (industrijskim) standardima oni su merodavni i omogućuju sigurnost korisniku registrovanog ulja.
Ne treba ni naglašavati da su OEM ulja proizvođača (gde prednjači Honda) itekako prisutna što je i logično jer su oni i glavni subjekti ove standardizacije.
No to je tek posebna priča u koju ovom prilikom ne bih ulazio.
Sami standardi (pa bilo koji) NE BRANE nikom da ih prevaziđe (o čemu i poseban tekst o Racing uljima, uskoro – nadam se).
Ali njihovo ispunjenje je (ipak) polazna osnova i nešto od čega treba početi. Nipodaštavanje je obično kontraproduktivno. Ko god veruje u svoj proizvod nema izgovor da ne izvrši nezavisnu kontrolu. Makar i nekim procentom uticalo na cenu. Što više kupaca bude to cenilo više će se važiti i mišljenja nezavisnih organizacija u kojima učestvuju svi značajni proizvođači vozila (te ne može biti favorizovanja jednog od njih).
Razmislite o tome pre sledeće kupovine ulja. Gledajte koje standarde ulje ispunjava!
I na kraju:
Blog (i autor) će malo da odmori od motociklističkih ulja, iako tema ni približno nije iscrpljena.
Sledećih par tekstova će biti u svetu automobila. Makar da prekinemo monotoniju. Verovatno ceo septembar a zatim se (brže-bolje) vraćamo na temu motocikala jer će se približiti kraj sezone te zimska pauza, a kao što je već rečeno, to je IDEALNO vreme za promenu ulja u vašem motociklu (osim ako ga koristite i preko cele zime, što je retkost u uslovima klime koji vladaju u ovom delu Evrope).
P.S.
Ovde moram da se dopunim i izvinim. Motorex je u tekstu ispušten (zaboravljen) a činjenica je da imaju 16 ulja na listi (praktično ceo asortiman). Time, a i svojim osobinama, ovaj brend verovatno spada u TOP 10 u svetu motociklizma, u Evropi sasvim sigurno. Priznaćete da je gužva unutar TOP 10. Ovo će verovatno usloviti jedan poseban tekst o tome. Uzmite u obzir da je Evropa a naročito domaće tržište malo drugačije od globalnog. Osim toga svaka lista najboljih je prilično fluidna (nije "za vjek i vjekova"). Stvari se menjaju sporo ali se menjaju. Uostalom pre 30 godina IPONE nije ni postojao, pre 20 ga (još) niste mogli uzimati ozbiljno pre 10-15 je postao značajno ime a sada se "gura" na listu (i verovatno tamo i pripada).
Нема коментара:
Постави коментар