Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

среда, 11. јануар 2012.

Automobilski pneumatici (auto gume), Car Tyres


Malo novina u Novoj Godini.
Iako nije u okviru FLUIDA za automobile, mislim da neće biti prevelika digresija da par tekstova bude o pneumaticima. Uostalom i ovo je potrošni materijal ali kao i maziva velikog značaja (koji se često podcenjuje).
Kako motor bez odgovarajućeg ulja neće ispuniti svoju ulogu dugi niz godina, tako ni najbolji automobil bez odgovarajućeg (i ispravnog) pneumatika neće daleko stići (nego tek u neki jendek).

Iako dosta znam o ovoj temi (pa ponešto i procesu proizvodnje) ne mogu reći da sam baš ekspert.
Stoga mi je drago da temu započinje jedan od čitalaca.
To je Slavoljub (alias Sava). Čovek koji o tome zna (profesionalno) i bavi se time dugi niz godina.

Ovaj tekst je bio odobren (s moje strane) još pre Nove godine, te će Slavoljub dobiti priliku za (bar) još jedan tekst i kao dobitnik nagrade za pitanje/komentar meseca.

Uživajte.


AUTO GUME


               Za pisanje ovog teksta inspirisala su me pitanja i konstatacije koje mogu da se čuju svakodnevno među vozačima tipa:
-        zašto moram da koristim zimsku gumu kad snega nema ni na vidiku?
-        koju gumu mogu da montiram na svoje vozilo, ako u prodaji imam samo gume sa sličnim oznakama?
-        jao što su ti lepe šare na gumama, moram i ja da kupim iste.
          Nadam se da će ovaj tekst pojasniti neke stvari u vezi sa auto-gumama.
          Prvo u pogledu naziva za ovaj deo automobila. Pričamo o gumenoj masi koja nas drži na putu, pomoću koje krećemo, skrećemo i stajemo. Drugačije rečeno, to su pneumatici. Pneumatik, e to već ozbiljnije zvuči. Koliko ih (pneumatike) uopšte poznajemo? Za početak, treba naučiti njihov jezik, onda one same počinju da pričaju svoju zanimljivu priču...kroz nezanimljiva slova i brojke na njihovim bokovima.
          U pogledu unutrašnje konstrukcije auto-guma, sve pneumatike delimo na dve osnovne vrste: dijagonalne i radijalne. Šta to uopšte predstavlja? Pneumatik se sastoji iz niza materijala, sastavljanih u slojevima od kojih se dobija oblik koji se može montirati na felnu (felgu), napumpati i voziti.
          Dijagonalni pneumatik predstavlja takvu konstrukciju gde su slojevi materijala (čelične žice, čelične mrežice, poliesterska vlakna, u poslednje vreme i kevlarska vlakna, guma, tekstil i plastika) postavljeni tako da se presek slojeva vidi po dijagonali ukoliko gledamo na gazeći deo gume. Gazeći sloj kod dijagonalne gume nije ravan i sposoban da trpi deformacije podloge. Iz tog razloga se prešlo na radijalnu gumu koja se danas gotovo isključivo koristi. Radijalno postavljanje prstenova omogućavaju formiranje površine gume u obliku koji je pogodan za prijanjanje, a većinu deformacija preuzima deo sa strane, ostavljajući držanje podjednako dobro u svim režimima upotrebe.
          Svi pneumatici se dalje dele na tubeless (pneumatik bez unutrašnje gume) i tube type (sa unutrašnjom gumom). Pneumatici bez unutrašnje gume obezbeđuju da prilikom bušenja gume vazduh iz njih ne izduva odjednom, dok one sa unutrašnjom gumom mogu i da eksplodiraju u toku vožnje. Ovo je već dovoljno da dijagonalni pneumatici idu u istoriju.
          Označavanje dimenzija pneumatika je nepoznanica za veliki broj vozača. Ove oznake najčešće idu u formatu: 175/70 R14 81 T (potpuno nasumice uzeta dimenzija), a pojedine oznake imaju sledeće značenje:
-        175 - širina gazećeg sloja pneumatika u milimetrima,
-        70 - profil gume (serija - niskoprofilne) - odnos između visine bočnog zida i širine gazeće površine  izražen u procentima. U ovom slučaju, visina pneumatika iznosi 70% širine gume,
-        R – označava radijalni pneumatik,
-        14 - prečnik felne (u inčima - colima),
-        81 – indeks nosivosti koji je za prosečnog vozača manje bitan,
-        S - indeks brzine. Slovna oznaka koja označava maksimalnu brzina koju guma može izdržati, u ovom slučaju 190km/h (što je slovo dalje u abecedi, to je brzina veća: N-150, Q-160, R-170, S-180, T-190, U-200, H-210, V-240, W-270, Y-300 I ZR-preko 240 km/h),
          A sada i direktan odgovor na pitanje: u čemu može da se odstupi (u pogledu dimenzija) kod kupovine pneumatika? Najbolje je montirati onu dimenziju pneumatika koju je propisao proizvođač, jer deklarisane karakteristike vozila (ubrzanje, krajnja brzina, stabilnost vozila…) važe samo sa tom dimenzijom pneumatika. Međutim, ipak može malo da se odstupi, a da se ove karakteristike bitno ne naruše. Na naplatak se može montirati pneumatik širine maksimalno za jedan dimenzioni nivo naviše (na primer, umesto 175 može se montirati 185). Kod montiranja bitno širih pneumatika postoji opasnost spadanja pneumatika sa naplatka u krivini, što može uzrokovati saobraćanu nezgodu. Montiranje nižeg dimenzionog nivoa vozačima nije interesantno jer se šririna pneumatika menja po pravilu naviše i to, kod naših vozača, prvenstveno iz vizuelnih razloga. Treba napomenuti da se sa montažom širih pneumatika povećava potrošnja goriva, dodatno se opterećuje upravljački mehanizam kao i kompletni donji postroj. Takođe, treba striktno voditi računa neće li širi pneumatik ostvariti kontakt sa šasijom prilikom maksimalno zakretanja volana u stranu (zbog povećane širine). Kupovina pneumatika sa drugačijim profilom (serijom) je takođe moguća, ali ovde treba voditi računa o sledećem: kupovinom pneumatika sa nižim presekom smanjuje se visina vozila odnosno smanjuje se klirens vozila (odstojanje najniže tačke na automobilu od tla) čime nastaje opasnost od kontakta kartera motora ili drugog dela ispod poda vozila (izduvni sistem) sa ivičnjacima i drugim ispupčenjima na putu. Pored ovoga, pneumatici sa nižim presekom imaju manji spoljašnji obim, te se tako poboljšava ubrzanje vozila, a smanjuje njegova krajnja brzina. Ne treba zanemariti i smanjeno absorbovanje neravnina sa puta. Kod montaže višeg preseka, situacija je obrnuta. Kod oznake prečnika naplatka (13, 14, 15…) u inčima odstupanje nije moguće.
          Pored oznaka dimenzija, na pneumaticima postoje i druge oznake, među kojima je najbitnija oznaka datuma proizvodnje koja se daje u obliku DOT 3210. Prve dve cifre predstavljaju sedmicu u godini, dok druge dve cifre označavaju godinu proizvodnje, u konkretnom slučaju pneumetici su proizvedeni u 32. nedelji 2010. godine, dakle u periodu od 09.-15. avgusta 2010. godine. Na šta konkretno treba obratiti pažnju kod kupovine guma u pogledu datuma proizvodnje, odnosno njihove starosti? Starost guma u trenutku kupovine nije nigde zakonski regulisana jer stanje u kome se gume nalaze zavisi od pravilnog skladištenja guma. Zato se propisuju samo uslovi skladištenja i krajnji rok posle koga se gume ne smeju prodavati. Pravilo je sledeće: Gume se mogu smatrati novim ako nisu starije od 5 godina, uz uslov da su pravilno skladištene. Po isteku roka od 5 godina, mogu se i dalje prodavati, ali ih pre prodaje moraju pregledati stručnjaci ili se mora dobiti mišljenje proizvođača. Sve gume starije od 10 godina od datuma proizvodnje bi trebalo zameniti.
          Pored navedenih, za vozače je bitna i TWI oznaka (Tread Wear Indicator) odnosno indikator istrošenosti gume koji ukazuje kada je gumu potrebno zameniti. Naime, ovom oznakom su označena mesta gde se nalaze ispupčenja koja služe za kontrolu istrošenosti pneumatika. Na tom mestu je u gumu ugrađen neki tvrd materijal. Kako se pneumatik troši, on postaje sve bliži površini, a kada dubina šare spadne na 1,5 milimetar, pojavljuje se na površini, stvarajući neugodan zvuk koji vozača opominje da je došlo vreme za zamenu pneumatika. Pitanje je koliko je ovo efektno u našim uslovima gde je asfaltni zastor (habajući sloj) jako grub tako da i inače stvara veliku buku prilikom kotrljanja pneumatika.
          Došao je red i na pitanje: zašto zimske gume kad nigde nema snega? Zimski pneumatici se prave od specijalne smese, tako da su oni na hladnoći mnogo mekši od onih letnjih. Naime, oni se ne stvrdnjavaju na niskim temperaturama kao letnji i zato mnogo bolje prianjaju za podlogu. Imajući u vidu navedeno, zimske gume se ne koriste samo na snegu i ledu, već i na suvoj podlozi, uvek čim spoljašnja temperatura padne ispod +7°C.
          Kako znati koji su pneumatici zaista zimski? Propisi Evropske unije nalažu da pneumatici koji se koriste preko zime moraju da imaju oznaku M+S. Međutim, ova oznaka ne znači da je pneumatik isključivo zimski, već ovu oznaku mogu imati i pneumatici za sve sezone (all saesons). Tek penumatici koji imaju oznaku M+S i pored toga simbol planine i snežne pahuljice


                            
su zaista samo zimski pneumatici. Neki testovi pneumatika su pokazali da pneumatici sa ovim simbolom imaju najmanje 10% bolje prianjanje na snegom prekrivenom putu od pneumatika bez ove oznake.
               Možda je na početku trebalo reći da se pneumatici mogu podeliti i prema dezenu, odnosno šari. Kako oblik, tako i dubina šare na pneumatiku ima veoma bitnu ulogu u odvođenju vode ispod pneumatika u toku kretanja po mokrom kolovozu. Onaj dezen koji je dobar za vožnju po suvoj nije istovremeno dobar i za vožnju po mokroj podlozi, i obrnuto. Ovde se suprotstavljaju dva uslova koje pneumatik mora da zadovolji: da ostvari dobro prianjanje na podlogu i obezbedi istiskivanje vode ispod pneumatika. Kako su ovo suprotstavljeni zahtevi, najbolje bi bilo imati pneumatike za suvo i posebno za kišovito vreme. To u svakodnevnom životu nije moguće, pa proizvođači pneumatika pokušavaju da nađu kompromis između ova dva zahteva. Tako imamo simetričnu šaru gde je ona ista širinom celog gazećeg sloja pneumatika. Pneumatici sa asimetričnom šarom su konstruisani da zadovolje oba napred pomenuta zahteva. Ovo su pneumatici kod kojih se unutrašnja polovina gazećeg sloja (prema sredini automobila) razlikuje od spoljašnje polovine, i po pravilu unutrašnja polovina šare je zadužena za bolje odvođenje vode. Postoji i usmerena šara koja je najčešće kombinovana sa asimetričnom šarom. Usmereni pneumatici su konstruisani tako da se okreću samo u jednom pravcu koji je označen strelicom na bočnom zidu pneumatika i oznakom direction ili rotation. Sam dezen gazećeg sloja usmeren je u smeru okretanja točka.Usmereni pneumatici imaju odlične performanse na mokrom putu jer potiču od trkačkih pneumatika koji imaju sposobnost da dobro odvode vodu. Ako nepravilno montirate usmereni pneumatik, on se okreće u pogrešnom pravcu – voda ide pod pneumatik umesto van. Inače, kada pneumatik nije u mogućnosti da istisne svu vodu ispod sebe, dolazi do takozvanog akvapleninga. To je situacija koda vozilo izgubi kontakt sa podlogom jer je između pneumatika i podloge jastuk od vode, i onda najčešće vozač gubi kontrolu nad vozilom, odnosno, vozilo se ponaša kao na ledu.
               Kao i kod svakog drugog proizvoda, tako i kod pneumatika postoje različiti nivoi kvaliteta. Brendovi koji se izdvajaju najvišim kvalitetom  (premium brendovi) su: Michelin, Bridgestone, Goodyear, Pirelli, Continental i Dunlop. Pneumatici srednjeg nivoa kvaliteta čine najširu grupu. Svaki premium brend ima u vlasništvu brend srednjeg kvaliteta: Michelin–BF Goodrich, Bridgestone–Firestone, Good Year – Fulda itd.Vodeći proizvođači imaju u svom vlasništvu i brendove iz segmenta nižeg kvaliteta: Good Year – Debica, Bridgestone – Dayton itd. Međutim, jasne granice između ovih grupa se ne mogu povući. Ako ne možete ni po čemu da ih razlikujete cena će sigurno makar približno pokazati gde pripadaju.
          Domaći pneumatici? Lepo je biti patriota, ali jedan ADAC-ov test je naš pneumatik Trayal Arctica označio kao jedini koji na testu “ne zadovoljava”. Međutim, i ovo treba posmatrati u svetlu naših uslova saobraćaja (kvalitet puteva, brzina koja se na njima razvija, starost voznog parka, preovlađujuća niža srednja klasa vozila…) tako da i ovo ADAC-ovo “ne zadovoljava” u našim uslovima ne bi uvek bilo ultimativno nezadovoljavajuće.
           Imajući u vidu sve navedeno, na vozilu treba imati pneumatike u skladu sa onim što zakon traži, dakle zimi zimske, ali letiletnje, jer bi se zimski ubrzano habali, kao i u skladu sa onim što proizvođač zahteva. U pogledu kvaliteta, treba kupiti pneumatik u skladu sa načinom vožnje, jer je očigledno da za isključivo gradsku ili penzionersku vožnju uopšte nisu potrebni pneumatici najvišeg kvaliteta.

Napisao, Written by: Slavoljub (alias Sava)

18 коментара:

  1. Tekst je informativan i poucan. Pritom bi da dam dve dopune (ne da znam vise od Save :) al ne moze sve da stane u stranu teksta), koje smatram da su bitne a malo poznate u siroj javnosti.
    Kod nas se uvezlo i vozi dosta polovnih automobila, pa i iz proslog veka. Zato treba imati u vidu da DOT oznake starosti pre 2000-te godine su trocifrene, na pr. 309 oznacava datum proizvodnje 30-ta nedelja 1999 godine. Zacudicete se ako vidite koliko automobila vozi sa ovakvim gumama, a to je, (da slikovito kazem u duhu ovog bloga) kao da vozite sa uljem 15 mm ispod minimuma ! S tom razlikom da u slucaju ulja nastradace motor, a u slucaju ovih guma ceo automobil pa i zdravje i zivot.
    Druga stvar, suprotno siroko rasprostranjenom misljenju i praksi, gume koje imaju bolje prjanjanje (zbog kvaliteta, tipa, dubine sare, starosti i sl.) uvek idu na zadnjoj osovini. Bez obzira dali je prednja ili zadnja vuca, bolje gume idu pozadi ! Ovo pravilo kod prednje vuce trazi malo vise gimnastike oko promene mesta guma, posto se kod prednje vucei onako brze trose prednje gume, pa da jos stavljamo tamo i izlizanije gume, ali se zbog sigurnosti isplati to malo vise truda. Nije mesto da detaljnije navodim razloge za ovu tvrdnju, ko ne veruje neka malo pogugla po sajtovima velikih proizodjaca guma. Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Poštovanje Kosta,
      Nikada nisam smatrao da znam najviše i drago mi je da ste dodali ove podatke. Tačno je i to da mnogo toga ne može da stane u tekst, jer je uvek u sukobu činjenica da treba uneti što više bitnih podataka sa činjenicom da tekst ostane kratak i prijemčiv za čitanje. Ovakav tekst bi možda i trebalo da bude poziv svim blogerima da se uključe i iznesu još činjenica i podataka, odnosno nešto kao poziv na diskusiju. U svakom slučaju hvala i veliki pozdrav.
      Sava.

      Избриши
  2. Tekst je izvrstan, u svakom pogledu. Oduševio me je!
    Voleo bih da se osvrnemo na punjenje azotom. Šta je logika, i koji su praktični aspekti? Je li punjenje azotom kozmetika i hir, ili azot u gumama donosi kvalitet više od koga svi u svakodnevnoj vožnji imamo koristi?

    ОдговориИзбриши
  3. Punjenje guma azotom je od svega pomalo.
    Ipak je više kozmetika i hir. Male (više teorijske) prednosti ne donosi neki poseban kvalitet.
    Jedan deo prednosti (koje se navode) jednostavno nisu tačne, a druge su preterane ("prenapumpane").
    Neke praktične prednosti postoje ali za posebne namene (takmičenja pre svega).
    Kod običnih vozača i vožnje te prednosti su više od akademskog značaja.
    Kod nekih dimenzija pneumatika (široki i ultra niskog profila) prednosti mogu da budu i opipljive ali kod standardnih su zaista zanemarljive.
    Sa druge strane, 1€ po pneumatiku nije neka cena koja je nepodnošljiva. Otprilike toliko to i vredi (par % od cene pneumatika).
    Na CBC-u je bila duža diskusija (zapravo dve, jednu sam obnovio) pa bi mogli i tamo da skoknete (ne sećam se koja tema, koristite search).
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  4. 10 godina je mnogo za pneumatike. Na vise mesta sam nasao podatak da je maximalni rok upotrebe pneumatika 6-7godina. To ne vazi samo za pneumatike, vec uglavnom na sve gumene elemente na automobilu. Recimo zupcasti kais se isto menja na svakih nekoliko godina iako recimo nismo preslim kilometrazu na kojoj se praktikuje zamena. Gumeni elementi kao gumice balans stangle, nosaci motora isto imaju ogranicen rok trajanja. Itd. Takodje isto sam nailazio na podatak da ipak biramo novije gume, a ne neke koji su stajali godinama u magacinu.

    ОдговориИзбриши
  5. Sto se azota tice, u dosta servisa ne naplacaju dodatno punjenje azotom. Npr. kupite gume kod njih i besplatna je montaza i punjenje azotom. Samo se balansiranje placa. Inace svi mi punimo gume azotom, doduse ne 100%, ali sasvim dovoljnih 79%. :)
    Malo sale nikad nije na odmet.

    ОдговориИзбриши
  6. Srđane, za trajanje proizvoda od gumenih materijala ste potpuno u pravu.
    Pneumatici ne bi trebalo da se koriste duže od 6 godina od datuma proizvodnje.
    Kaiševi, naročito zupčasti, je dobro zameniti na tri godine ili max. 4 ma koliko km prešli (računajte godinu do dve da je proveo u magacinu).
    Uopšte gumeni elementi (creva i ostalo) nisu posebno trajni i trebali bi (u kompletu) da se menjaju na 5 godina (dobro de, bar na 7).
    Čak je i tri godine (uz dobar standard) možda i idealno vreme da se zamene krucijalni gumeni delovi.
    Tako rade u nekim državama Amerike.
    Čak iako racionalnije postavimo stvari, u redovan godišnji pregled treba da uđe i detaljan pregled svih creva (manžetni) i ostalih elemenata od gume na motoru i ako je bilo koji element sumnjiv odmah ga zameniti.
    Naravno, fabrička ugradnja u novijoj generaciji automobila vam može pružiti miran san i svih 10 godina, no već posle 5 redovan pregled je nešto što je dobar savet.
    Uostalom, prva havarija (eksplozija) Space Shuttle-a je bila baš zbog gumene zaptivke (inače nove).
    Isuviše jeftini delovi (materijal) da bi se na njemu štedelo. Čuvajte se previše starih pneumatika.

    ОдговориИзбриши
  7. Šala za 79% azota je O.K.
    Dakle, 4/5 punjenja je ionako azot (iz vazduha).
    Naravno ne odbijajte besplatno punjenje azotom a ni (pominjanih) 100 dinži po pneumatiku nije mnogo.
    Iako je dobitak manji od propagandnog i svodi se na teoriju i akademsku raspravu, ako ne košta (ili ne košta mnogo) nije loše iskoristiti i te minimalne prednosti.
    Možda i glavna je da je azot suv (nema vlage u sebi ili u tragovima) pa nema vodene pare u pneumatiku (iako je zanemarljivo).
    Dopumpavajte vazduhom jer par % neće mnogo "iskvariti" čist, čistijat azot (preko 99%).
    Ne zaboravite da oko 1% vazduha čine inertni gasovi (argon pretežno) kojih u čistom azotu nema :-)
    Mislim, ako ćemo već o teorijskim prednostima ;-)

    ОдговориИзбриши
  8. komentar na http://motornaulja.blogspot.com/2010/03/nis-motorna-ulja-nis-motor-oils.html?showComment=1326660969266#c1406609958374193993

    ОдговориИзбриши
  9. Osećam potrebu da se uključim u diskusiju koja je u toku u vezi starosti pneumatika za automobile. Naime, pojavila se dilema koliko najviše smeju da budu stari pneumatici, da bi oni još uvek bili bezbedni za vožnju/upotrebu.
    Ne postoje propisi koji bi određivali koliko sme da bude star pneumatik koji je u upotrebi, već se to normira na posredan način – kroz pohabanost pneumatika odnosno dubinu šare pneumatika. Sa druge strane, postoje propisi koji određuju krajnji rok posle koga se pneumatici ne smeju prodavati. U tom smislu postoje preporuke nacionalnih udruženja proizvođača pneumatika:
    Britansko udruženje proizvođača proizvoda od gume - The British Rubber Manufacturers Association (BRMA) preporučuje svojim članovima da gume koje nisu korišćene ne bi trebalo stavljati u upotrebu ako su starije od 6 godina, a da bi sve gume koje su starije od 10 godina od datuma proizvodnje trebalo zameniti.
    Krajnji rok u kome se gume smatraju novim, uz obavezu propisnog skladištenja i kao takve mogu prodavati je 6 godina (Uzanse BS AU 50 Velika Britanija).
    Udruženje japanskih proizvođača auto guma (Japan Automobile Tire Manufacturers Association - JATMA) preporučuje kupcima da redovno kontrolišu gume posle 5 godina da bi se utvrdilo da li se i dalje mogu koristiti, a da bi sve gume, uključujući i rezervne gume, koje su proizvedene pre više od 10 godina trebalo zameniti novim.
    Gume su nove ako su stare do pet godina kako tvrde: Savez nemačke gumarske industrije, Savez industrije automobilskih guma i Udruženje vulkanizera Nemačke. Po isteku roka od 5 godina, mogu se i dalje prodavati, ali ih pre prodaje moraju pregledati stručnjaci ili se mora dobiti mišljenje proizvođača.
    Negde sam ranije pročitao da i “Tigar” iz Pirota ima slične interne propise, prema kojima se pneumatik koji nije prodat ni posle 5 godina od datuma proizvodnje, mora povući iz prodaje i uništiti.
    Dakle, pneumatik star 5 (po nekima čak i 6) godina, a koji još uvek nije prodat, još uvek se smatra novim pneumatikom, ukoliko je pravilno skladišten, što je čak bitnije od puke starosti pneumatika. Isto tako, predviđeno je da pneumatik treba izbaciti iz upotrebe u svakom slučaju kada je od datuma proizvodnje prošlo više od 10 godina. Ovo nikako ne znači da je pneumatik u upotrebi 10 godina računajući počev od datuma proizvodnje, već da je njegova maksimalna starost najviše 10 godina, što predstavlja zbir maksimalnih 5 godina provedenih u magacinu (skladištenje do prodaje) i, računicom dobijenih maksimalnih 5 godina upotrebe na automobilu.
    Ukoliko upotrebimo prostu šemu, to bi izgledalo ovako:
    Pneumatik je proizveden januara 2001. godine. On se može prodavati kao nov sve do 31.12.2005. godine. Pretpostavimo da je prodat 31.12.2005. godine. U tom slučaju se može koristiti najkasnije do 31.12.2010. godine, jer tada nastupa maksimalnih 10 godina starosti posle čega treba pneumatik izbaciti iz upotrebe. Međutim, ukoliko je navedeni pneumatik prodat 31.12.2002. godine, njega treba izbaciti iz upotrebe 31.12.2007. godine, dakle 7 godina nakon datuma proizvodnje. I na kraju, pretpostavimo da je navedeni pneumatik kupio radnik fabrike pneumatika odmah sa proizvodne trake i odmah ga montirao na svoje vozilo, taj pneumatik treba izbaciti iz upotrebe već nakon 31.12.2005. godine, dakle samo 5 godina nakon datuma proizvodnje.
    Što se tiče zupčastog kaiša, u pogledu perioda zamene treba poštovati preporuku proizvođača vozila, kao i proivođača remena. Najčešće proizvođači vozila preporučuju zamenu nakon 4 (5) godine(a) ili 80.000 do 100.000 pređenih kilometara, šta pre nastupi. Međutim, i ti periodi zamene zavise od načina vožnje, pa ukoliko se radi o teškim uslovima vožnje (rad motora na visokim obrtajima, šaltanje brzina naniže pri velikoj brzini kada u roku od 1 sekunde skoči broj obrtaja radilice sa 3000 na 5000 u minuti i tu promenu brzine u istom momentu treba preko zupčastog kaiša preneti na bregastu osovinu…) proizvožač skraćuje period zamene na 24 meseca ili 40.000 pređenih kilometara, opet šta pre nastupi.
    Nadam se da vas nisam previše smorio. Pozdrav, Sava.

    ОдговориИзбриши
  10. Izvanredan tekst, potreban i dovoljan za prosečnog automobilistu. Ja bih samo dopunio deo teksta, nadam se da mi nećete zameriti.
    Naime kod izmene dimenzija po sopstvenom nahođenju, naročito kod povećanja širine pneumatika treba voditi računa da se povećanjem širine pneumatika, povećava i površina oslanjanja pneumatika, pa se može bitno smanjiti specifičan pritisak, što opet može dovesti do gubitka kontakta između pneumatika i podloge. Jednostavno se ne može istisnuti voda između. P=F/A P-pritisak, F-sila,ovde težina, A-površina.
    Tu bi se možda i krio odgovor zašto su po pravilu zimski pneumatici užeg gazećeg dela, od letnjih istih nazivnih dimenzija.
    Još jednom, bravo za tekst

    ОдговориИзбриши
  11. Moram da kažem, ma moram!
    Živela Nova godina i Božićni praznici (sa sve januarskom depresijom u opštem poslovanju, te manjka posla, osim kod popisa i završih računa, te godišnjih izveštaja).
    Tim srećnim okolnostima i Ragazzoni je ugrabio par dana odmora, koji ČINE ČUDO! (i podstiču kreativnost).
    Tako da osim par tekstova (dva do tri a možda još neki) čovek ima vremena i za komentare. Sjajno.
    Čovek je genije (garantovano) a takvima treba malo lufta za kreativnost ... recimo neradna nedelja, sedmica, svakih dva meseca (uz 80-to časovnu radnu nedelju).
    Bravo za učešće i nađeno vreme za blog.
    Jako mi je drago da si se vratio i podržao blog baš u vreme kada sam ja posustao (ali ne zbog nedostatka inspiracije nego vremena ... pa i snage (što se kaže "jedva dišem")).
    Današnja erupcija sunca na neke je uticala i pozitivno (Ragazzoni ... pa i ja u manjoj meri).

    ОдговориИзбриши
  12. Ja uvek posetim ADAC.DE REIFEN TEST pa.bilo da je test ljetnih ili zimskih trebao bi da je pouzdan vodič za kupovinu

    ОдговориИзбриши
  13. Prilično.
    Ipak, treba voditi računa da su testovi za tačno definisan pneumatik. Ista vrsta drugih dimenzija može imati malo drugačije osobine a slična serija istog proizvođača čak i vrlo različite.
    Ostim toga, iako ugledan ni ADAC nije imun na greške u metodologiji i nekoj vrsti subjektivnosti pa je više pouzdana informacija nego nešto što je baš 100% tačno.
    U svakom slučaju bolje nego kupovati napamet.
    Ono testova pneumatika koje sam kod njih video, bili su nekako u saglasju sa utiscima drugih i nekim drugim testovima tako da od toga itekako ima koristi.
    Malo su im testovi akumulatora manje pouzdani i sa malo preciznih podataka (koji su možda mereni ali nisu prezentovani) ali i oni su dobri kao polazna osnova.

    ОдговориИзбриши
  14. E kad spomenu akumulatore taman za neku buduću temu u vezi njihove tehnologije i kvaliteta bar ovih dostupnih u radnjama.
    A adac.de test baterija je tačno malo zbunjujući jer nema kako su do toga došli ,a i nisu nigdje u obzir uzeli trajanje garancije što je sigurno bitan faktor za ocjenu, i zadnji dostupan test BANNER POWERBULL visoko pozicionira ,a na cbc.rs forumu nisu ljudi o njemu nešto pozitivno pisali.

    ОдговориИзбриши
  15. Neki i jesu (pozitivno pisalil o Banner akumulatorima). Lično mislim da su O.K.
    No da li su baš najbolji ... ne bih rekao.
    Naravno, manji proizvođač je možda i bolja kupovina jer nema (kao dva vodeća, JCi i Exide) luksuz da kiksne. Ipak, jedno je tržište Nemačke gde Banner sigurno šalje "taze" akumulatore koji su 100% prošli testiranja, a drugo su "Šljiva, Banana i ostale republike".

    ОдговориИзбриши
  16. Za nepovjerovati da kod Nemačkih proizvođača postoje takvi dupli standardi po pitanju kvaliteta i da još uvijek u 2012god i na ovom nivou tehnologije postoji nešto što se zove klasa proizvoda 1 i 2-ga, blago rečeno nepojmljivo.

    Nego na temi smo od guma ,pa evo da dam malo doprinosa po pitanju testova da ne bude samo ADAC, evo i još druga dva nezavisna, obadva su najnovija iz marta 2012-te i obrađuju dimenziju 205/55 R16 i to aktuelno ljetne gume naravno.

    http://www.gtue.de/sixcms/media.php/392/sommerreifentest_2012_ergebnisse.jpg

    http://www.ace-online.de/fileadmin/user_uploads/Der_Club/Dokumente/Lenkrad/Tests_ab_2010/Sommerreifen-Test_2012.pdf

    ОдговориИзбриши