GORIVA U SRBIJI, GODINU KASNIJE – FUELS IN SERBIA, A YEAR LATER
Da se razumemo (na početku): bez analiza slabo ćemo znati ko je bolji a
ni sa njima (osim velikog broja pa da bude statistički zasnovano, a i tad bi to
bilo u nijansama koje ništa posebno ne bi rekle).
Ipak, biće ovo više od glasina – UTISAK. Utisak zasnovan i na nekim
(neoborivim) činjenicama.
Ako sam pre godinu dana izneo stav da svi (veliki, koje pominjem)
distributeri imaju potreban kvalitet za Euro 5 motore sada je to još lakše reći
– jer IMAJU. Dakle, EN 590:2009 dizel i EN 228:2009 benzin nisu više „sanak
pusti“ nego java (nad javama) i to posle nekog vremena u kontinuitetu stvara
još i jači utisak „svakodnevne“ i „uobičajene“ pojave. Ostaje (pomalo) pitanje
da li je i TNG (LPG) na potrebnom nivou (EN 589:2009). Uglavnom DA, mada je kod
ovog goriva postao veći problem „novi atest“ nego kvalitet (pa i cena) ovog
goriva.
Ovakva situacija će mnogim majstorima (a naročito „majstorima“) oduzeti
privilegiju da za polovinu stvari koje „izbaci kompjuter“ (dijagnostika) okrive
LOŠE GORIVO. Naročito će čišćenje dizni (neophodno ili ne, u većini slučajeva
NE) početi manje da se radi (ili možda ne?).
Kako god, novouvezeni ili kupljeni novi automobili više ne bi trebali
(da kažem i od pre par godina ali sad je „jasno k’o dan“) da pate (ili „pate“) zbog lošeg (nam) goriva. Dakle, sada je više
do toga da je neki deo „crk’o“ nego da je uzrok do (stravično lošeg) goriva.
Tačno da će još neki mesec u prodaji biti D2 i BMB 95 ali je NIS
cenovnom politikom (izjednačavanjem cena sa „euro“ gorivima) potpuno
destimulisao kupovinu ovih goriva, što je jedan veliki plus (uzet u kasnijim
razmatranjima) za ovu kompaniju.
D2 ostaje za starije traktore kao i automobile tipa Golf I ili Kated „kocka“,
a kasnije ED uz (preporučujem iako nije 100% obavezno pa nekad može i da se
preskoči) aditiv koji se sipa u ED (mali procenat, ne utiče mnogo na cenu)
kojih sada ima nekoliko na tržištu, čime je „kumovao“ sam NIS izbacivanjem
istog (i koji je samim tim najdostupniji – na njihovim pumpama, svakoj većoj).
I da ne dužim (praznom) pričom, predočiću novu listu, koja nije
napravljena (po ionako maloj razlici) po kvalitetu dostupnih goriva, već više
po napretku u odnosu na prošlu godinu i opštem utisku o prodajnim objektima te
distribuciji goriva.
1) NIS
Nema šta, utisak ili ne, ovo bi i objektivnija analiza (lako) dokazala.
Završetak rekonstrukcije rafinerije u Pančevu je zaista „kvantni skok“
u svakom pogledu pre svega u mogućnosti da NIS isporuču velike količine (više
od potreba domicilnog tržišta) ED u punom kvalitetu („Euro 5“). Osim toga
tehnološki će to biti moguće i za „Euro 6“ koji stupa na snagu sledeće godine.
Isto važi i za benzin.
Nije da ni ranije ova goriva nisu ispunjavala standarde ali je
(naročito kod benzina a manje kod dizela) to bilo „na mišiće“, uz muku („ceđenje
suve drenovine“) i u ograničenim količinama. Ovde se pokazuje i ono što
ponavljam kao papagaj, da je jedno standarde ispuniti a drugo je prevazići ih,
što je sada očigledno slučaj, mada može i bolje i očekujem tako nešto. Osim
toga, zbog dodatnog tretmana razlika u ceni u odnosu na D2 i BMB bila je
poprilična. Sada smo u situaciji (potpomognutom i malim padom cene nafte) da su
oba ova goriva od početka godine prilično pojeftinila, kod benzina je to i više
od 10% (sa nekih 165 na 145 dinara).
Sada je (iako i ranije ali ne toliko očigledno) NIS (definitivno) „alfa
i omega“ tržišta goriva u Srbiji.
NIS je, osim toga, proširio i poslovanje na okolne zemlje, kako izvozom
svojih maziva u par okolnih, tako i prodajom goriva. Naravno, najznačajnije je
to što je u BiH otkupio distribuciju goriva (pumpe) od OMV-a, koji se polako
ali sigurno povlači iz maloprodaje goriva.
Znači kvalitet je tu, bez ikakvih sumnji. Distribucija je na visokom
nivou. Cisterne su uglavnom nove iako se u pasivnim krajevima još uvek pojavi
pokoja „masna“ i „ružna“ (ružna, prljava, zla) cisterna iz nekog davno prošlog
vremena. Još značajnije je da je NIS od prošle godine (pretprošle zapravo ali
masovnije ipak nešto kasnije) krenuo u akciju podizanja kvaliteta svojim MP
objekata (pumpi) i njihovoj unifikaciji (stilskoj) što je značilo (u većini
slučajeva, mada je bilo i samo „kozmetičkih“ promena) njihovu potpunu
rekonstrukciju.
Sada je očigledno da je po ovom pitanju ubedljivo na mestu jedan, i to
ne samo u Srbiji već i u regionu, mada će pravi značaj biti u tome koliko će te
(svoje, mada su neki i u zakupu) objekte i održavati ali to ćemo videti tek za koju
godinu.
Ima li se šta zameriti (osim praktično monopola) NIS-u?
Nepostojanje više vrsta goriva! Doduše konkurencija se nije ni
potrudila da ih na tako nešto natera, i tek je od skora to i počela. Mislim da
će u dogledno vreme (ali duže od godine) NIS možda i izbaciti nešto novo, makar
i „standardni“ benzin 98 ako ništa drugo. Slažem se da nije mnogo profitabilno
i da komplikuje stvari te da je korisno imati mali broj goriva (po jednu vrstu
od svakog, uz dizel za poljoprivredu) pogotovu na početku nove (EN ###) ere.
Lako je širiti ponudu kada par godina ljude naviknete na evropski kvalitet. U
manjoj meri je to slučaj i sa dodatnom aditivacijom goriva (pre svega benzina)
ali to košta a cena jeste bitan faktor. Sve je na tome koliko će konkurencija
naterati NIS na obe stvari a za sada jedino OMV to čini, što nije dovoljno.
Logistički je NIS superioran tako da tu nema šta da se priča a po ovom
pitanju je čak i u boljoj poziciji Dakle, pozicija i kapaciteti te činjenica da
je imaju najnoviji pogon (i u nijansama superiorniji od većeg dela konkurenata)
bi uz dalja ulaganja dovela do toga da NIS postane čak i regionalni lider ili
da makar bude blizu toga.
Uzgred, treba pomenuti i otvaranje prve Gazprom pumpe (prošle godine,
teritorija grada Beograda). G će takođe biti prisutan kao „NIS+“, premium brend
po svakom pitanju. Naravno, G-enery ulja sada a ih negde i ima ali ih je retko
ko video). Trenutno su neka od njih i na akciji tako da sve to ide koordinisano
i solidno organizovano (naravno, uvek može i (bar malo) bolje). Medijski i šire
gledano marketinški čak i nije dovoljno propraćeno ali je izbegnut i negativan
efekat preterivanja.
Očigleno je ko je najviše napredovao, što sam i najavio pre godinu
dana.
2) OMV
Nije čak ni da ih posebno gotivim, ali utisak je veoma jak. Objekti su
im u najboljem stanju i još uvek izgledaju sveže. Čistoća na pumpama nije baš
savršena ali jeste ispred ljutih rivala (naročito Lukoil-a) što nema direktne
veze sa gorivom ali itekako znači u ocenjivanju po utisku.
Što se goriva tiče, čak i kad (su) ih nabavljaju(li) od NIS-a, uvek su
gurali kvalitet, tj. da makar bude sa što većom razlikom u odnosu na minimalno
ispunjeni standard.
Treba pohvaliti i to da su još prošle godine (mada nije bilo
marketinški ispraćeno, a sada je to gotovo preterano) imali Maxmotion benzin,
tada superioran a sada ne toliko (možda u nijansama). Radi se, naravno, o
benzinu po EN228:2009 ali sa dodatnim aditivima (čak nije potpuno pokriveno
standardom). Radi se pre svega o onima za čistoću ali i „podmazivanje“ delova
motora.
Dakle, mala ali značajna (jer je skoro jedinstvena) razlika čime se OMV
koliko-toliko odvaja od NIS-a i daje sebi neku (makar marketinšku) prednost.
Još značajnije je to što su počeli (za sada je kao Nesi, videlo ih par
ljudi ali nije zaživelo u narodu) da prodaju i svoj benzin od 100 oktana.
Ovakav benzin već duže vreme imaju u okolnim zemljama (Mađarska, Bugarska,
Rumunija, BiH, Hrvatska). Imao sam priliku i da ga probam, više puta. Šta reći
bez analiza i merenja na Dyno mašini. Po onome što znam (bez utiska koji jeste
jak), ovo je ne samo visokokvalitetan (preko standarda) benzin već ima i nešto
(par %) veću energetsku vrednost, znači nije „samo“ povećan oktanski broj (i to
osetno) već je i sam sastav prilagođen, tako da (iako neprimetnih) 1-2% manje
potrošnje i/ili veće snage jeste nešto realno.
Naravno, postavlja se pitanje: kome ovo treba? U eri kada većina motora
idealno radi sa standardnim benzinom od 95 oktana, zaista maloj grupi
korisnika. Tu su u prvom redu motori koji traže „super“ gorivo (98 oktana),
kojih još uvek ima pozamašan broj (dosta starijih „japanaca“). Tu spada i Yugo
(Zastava) koji definitivno bolje radi na 98 oktana (taman mešanje „lapo-lapo“
sa standardnim benzinom od 95 oktana). Naravno većina vlasnika, 95-99% km vozi
na plin a dobar deo nema ni kompresiju da bi osetila razliku (i dodatno, „naštelovali
su se na 95“).
Naravno tu su i svi oni koji vole sportsku vožnju i odu na Navak čim
mogu. Osim ovih „pravih“ sportista tu su i vlasnici automobila koji naginju
sportskoj vožnji, kao najbolji primer – BMW.
OMV-u se, dakle, mora odati priznanje da stalno napreduju (makar sitnim
koracima) što nije odlika svih igrača na tržištu.
3) MOL, EKO i Lukoil
Verovatno po redosledu navođenja ali sa toliko malim razlikama da su
praktično ista kategorija.
Ako se OMV polako povlači a radi sve da bi napredovao, šta reći za one
koji se (bar nije najavljeno) NE povlače a ne čine ništa (ili jako malo) da
napreduju.
MOL
Ako je i bolji, po napretku nije nimalo pa bi samo po tom kriterijumu
mogao da bude i zadnji.
Goriva natprosečnog kvaliteta ne dovozi u Srbiju a kad se budu setili
biće kasno. Ovako kako rade, oni baš stagniraju a malo bolje stanje objekata je
ili zato što su kasnije otvoreni ili zato što je tako bilo i ranije.
Jednostavno više se ne ističu a činjenica da je NIS napredovao krupnim koracima
poništava sitne prednosti koje su imali.
Jednostavno, pravo razočarenje.
EKO
Po (geografskom) položaju bi trebali da se lavovski bore za ovo tržište
ali kao da su digli ruke. U Makedoniji i Bugarskoj svakako prisutniji i
konkurentniji.
Tačno je da imaju benzin 98 oktana ali imali su ga i prošle godine. Ovo
je standardni benzin sa više oktana i ništa više od toga. Osim toga, cena mu je
bila strašno visoka a i sad je mada je malo snižena (verovatno zbog OMV-ove
stotke). Prošle godine su u Bugarskoj i Grčkoj (dobro to im je domaće tržište)
marketinški izuzetno radili na promociji dve vrste benzina: jedna za manju
potrošnju goriva, druga za čistiji motor. Dakle obe sa dodatnom aditivacijom.
Ovde (Srbija) su to mlako radili i nije to bilo rafinerijski proizvedeno gorivo
već „nešto između“ (NIS-ov evropremium uz (malo) dodatnih aditiva, za sve
pomalo pa na kraju ništa).
Sa Avio dizelom su dojadili i bogu i narodu. Ako ništa novo ne urade
neće biti dobro po njih (a i nas sa njima). Dakle, Avio je sve više antireklama
(a i reklame bi mogli da promene ako ništa drugo) nego reklama. Inače jeste
nešto što uliva dodatno poverenje, jer se radi o filtraciji na licu mesta
(doduše i drugi imaju slično mada za nijansu manje softificirano). Kada neko
(NIS?) počne da radi pravu mikrofiltraciju goriva šta li će onda da leti?
(pogađate).
Pumpe su im u delu bitnom za goriva u dobrom stanju ali same po sebi
izgledaju izanđano, iz daleka neugledne (izbledelih reklama, tekstova, i ispranih
boja, od sunca verovatno, nije samo zub vremena malo je i u slabijoj UV zaštiti
(aditivi za plastiku)). Dakle, kao da su sto godina stare. Inače, kvalitet
goriva im je solidan i kad sam u prilici (samo na daljem putu) volim da sipam
gorivo kod njih.
Napredovanje – nula, ili možda i minus jedan (lošiji izgled pumpi, koje
su sve manje ugledne i prosto odbijaju kupce).
Lukoil
Zapravo su možda i manje nazadovali od prethodnih (nula u odnosu na
minus jedan) ali napretka nema. Slično (možda manji utisak) EKO-u, veći broj
pumpi (naročito one starije) traži renoviranje, a čistoća na objektima i
dodatne usluge (restorana) nisu na nivou OMV-a (ili novog NIS-a).
Cene su im u proseku više a bez posebnih pogodnosti da bi se to
prenebreglo.
Logistički nisu u sjajnoj situaciji (Burgas daleko, čak i od istočnih
krajeva Srbije a kamoli drugih, Rumunija tek za deo teritorije) ali to nije
izgovor da ne dovoze (ionako deo ED-a jeste iz rafinerije Burgas, ako ne i sav,
ne izjašnjavaju se pa je teško reći) bolja goriva. Ovde pre svega mislim na
benzin. Za EKTO još nije kasno, naročito 98-otkanski. TNG im je dobar ali ništa
naročito. Ovde su se (doduše ekonomski opravdano) više koncentrisali na
konkurentnu cenu mada im ne uspeva da prate NIS (kao i EKO) tako da je zaista
velika sličnost sa EKO po više osnova a naročito ovom.
Centralizacija cena (TNG) je došla u loše vreme kada NIS tu praksu
napušta pa su u pojedinim krajevima bili poprilično nekonkurentni (Bor na
primer) baš zbog ovoga. Tako da su tu nazadovali (pa su možda i oni bar za „minus
pola“).
Guranje slabijih a jeftinih brendova na svojim pumpama ima donekle
opravdanje (isticanje svog brenda, izbegavanje konkurencije sa samim sobom,
tržište niske kupovne moći) ali dodatno doprinosi „jeftinom“ imidžu cele
kompanije. Potpuno u suprotnosti sa onim čemu se globalno (na tržištu Zapande
Evrope) teži. Doduše, (konačno) predstavili su i Genesis seriju (makar jednom
vrstom) motornih ulja, što jeste plus koji moram da im zabeležim. Jest da nije
direktno u vezi sa temom ali spominjao sam i kod drugih. Ovde odmah i kritika,
jer u CG sintetika 5W-40 (Lux) košta oko 5€ a ovde 30% više, te se postavlja
pitanje zašto i kako je to moguće.
Zapravo su ispred Eko-a ali već sam rekao, po mnogim pitanjima i ispred
MOL-a ali sve je to ista „STAGNACIONA“ kategorija. Godinu dana je taman preriod
za makar kozmetičke promene i zaista bi sve tri kompanije trebalo da razmisle
da li je smanjenje troškova jedini način borbe protiv (očigleno) dominantnog
NIS-a. Mislim da ne, i praksa je pokazala da je to najgori način koji dugoročno
„sa garancijom“ vodi do loših rezultata iako u početku samanjuje pad profita.
Nadam se da sledeće godine nešto mora da se promeni i kod njih. Možda
sam najstrožiji bio prema Lukoil-u ali oni su posle NIS-a drugi igrač na
tržištu (makar po prometu a naročito broju pumpi) sa ambicijama da budu prvi (i
regionalno, pre svega). Ovako to neće ići. Tržište jeste skromno i jeste malo,
ali ili JESI ili NISI. Lukoil je isuviše velika i ugledna kompanija za „hoću-neću“
pristup. Shell je to rešio tako što je TOTALNO nezinteresovan za tržište pa ga
i nema. Bolje za njih, lošije za nas (ali – „tražili ste – gledajte“). A uz
prisustvo u Mađarskoj, Grčkoj i Bugarskoj imao bi razlog da bude tu. Ipak, ili
jesi ili nisi. Ne može Shell da vegetira (mada u Bugarskoj je skoro tako ali i
za to ima razloga; naravno duga je priča). U Grčkoj su najskuplji, najsjajniji
(fensi) i sve nekako „naj“ (bar u severnom delu) a ni to nije tržište „golemo“.
Još jedan razlog zašto Gazprom dobija pohvale. Ponašaju se u skladu sa
onim što jesu (globalna kompanija) te gledaju da svuda budu u nivou sa najboljim.
Lukoil je takođe globalna kompanija i iako manja ne toliko da ne bi
imali iste principe (ironično, čak ih i imaju). Problem jeste domaće tržište
(Srbije) gde su ušli na mala vrata (umesto velika kako dolikuje).
Pretpostavljam da sada na tako nešto ne bi pristali ali kupovina „bez
rizika“ i po povoljnoj ceni je u tom trenutku (mislim na Beopetrol i sve što
ide uz to, i INA poreklo te nedovoljno rašišćeni računi u vezi sa tim, mislim i
na sudski postupak, gde je rizik na državi a ne Lukoil-u) bila (verovatno)
neodoljiva.
Kako god, sva tri igrača (a naročito Luk) mogu i bolje te zaista im
mesto tri pripada samo zato što nema drugih (internacionalnih igrača).
Petrol se može pomenuti ali niti je dovoljno velika kompanija (a sledi
im i delimična, 50%, privatizacija ako već nije) a još važnije je da nisu
dovoljno prisutni (naročito teritorijalno).
Oni imaju sasvim dobar kvalitet goriva ali ne znam detalje pa ne bih
više o tome.
Pohvalno je što imaju već duže vreme benzin 98 oktana, koji je (ako
ništa drugo) uvek bio jeftiniji od EKO-ov. Pumpe im jesu čiste i uredne ali
osim što ih je malo i same su male (bar one koje sam video).
Širenje na Istok je vrlo teško tako da ne mislim da će igrati iole veću
ulogu na prostoru Srbije, od ove koju već imaju (makar solidan procenat
tržišta).
Pre će biti da će i to malo biti teško održati jer dolazak još jednog
jakog igrača (a jeste u izgledu) učiniće im samo održanje teškim da će
isplativost toga biti pod velikim pitanjem.
Toliko za sada. Rad o reciklaži ulja ću završiti u toku juna uz još
(bar jedan, u planu dva) neki tekst ali morao sam da razbijem monotoniju a
tekst u celini je ionako dostupan.
Dakle, sledi pre svega tekst o tržištu maziva Balkana ali i šire
Jugoistočne Evrope, sa naglaskom na Ex Yu, gde je velika gužva (mala bara a
mnogo krokodila). Proizvođači su jaki i veliki da bi samo na sopstvenim
prostorima ostvarili svoj potencijal, tako da širenje (na sve strane, kao i ceo
univerzum) ostaje jednina opcija što „domaćinima“ pruža nešto što sami po sebi
ne bi dobili.
Zaključak:
Kvalitet goriva u Srbiji (a naročito okolini) je (već neko vreme ali
sada je „zakucan“) u potpunosti u skladu sa evropskim normama (za Euro 5
motore). Kako to nije sporno a razlika u kvalitetu minimalna (i neprimetna bez
instrumenata), ostaje Vam (nam) da se ponašate kao (pravi) razmažen kupac.
Kupujte pre svega na prometnijim pumpama (to ostaje osnovno pravilo).
Kupujte tamo gde je čistije, gde su uslužniji (ne moraju biti servilni, to može
i da nervira), tamo gde su povoljniji a naročito gde imaju veći izbor goriva (i
ostalih sadržaja). Ako vam treba kvalitetnije (sa više oktana) gorivo, ne
oklevajte sipajte gde ga ima (ali i uopšte, recimo u drugom automobilu) i gde
nije „dranje“ (visoka cena). I uživajte. Gorivo nije jeftino, niti će ikada
više biti, ali mali pad cena (i pored povećanja akciza) prija, kao i činjenica
da kvalitet više nije problem.
