BP - Out of the Business, Van (svog) posl(ovanj)a

Više nije bitno ni tačno kad (pre desetak godina direktno ili 5-6 preko Joint Venture rafinerija) ali BP je odlučio da izađe iz oblasti proizvodnje baznih ulja.

Ništa sporno. Važan je profit a ovo liči na veoma isplativu „investiciju“ (tj. izostanak iz iste).

Surovo (liberalno) kapitalistički, ali zasnovano. Ovako je BP postao prvi „surovi“ profitabilno nastrojen koncern. Sabrali dva i dva i zaključili da im se na kraći i srednji rok isplati a (globalna) ekonomska kriza koja još ne jenjava im je ovo spornu odluku učinila jednim od boljih poteza u oblasti poslovanja u industriji maziva.

Naravno, vodu na vodenicu, je vodila i tehnološka zaostalost (nedostatak prave tehnologije) ove multinacionalke, pa ovo liči (pomalo) i na izjavu (iz vica): „Ma ionako nije nikakva (devojka, koja ih je odbila)“.

Sve je počelo (krenulo nizbrdo po tehnološkom pitanju) sredinom osamdesetih kada je Chevron krenuo sa HC tehnologijom proizvodnje baznih ulja. Ostali su (praktično) bili nespremni (osim Mobil-a, koji je već koristio PAO ulja, ali je u strateškom smislu i ta kompanija bila zatečena osobinama koje su bile dovoljno bolje od mineralnih ulja po neznatno višoj ceni, što u tom trenutku nisu mogli da ponude tržištu).

Odgovor velikih je usledio devedesetih (Shell, Mobil i ostali) u vidu još kvalitetnije vrste ulja (SHC), tj. ulja III bazne grupe. Evropljani kao da su bili opijeni EU euforijom i podcenili su ova kretanja na tržištu.

Total i BP su ostali na rubu događaja.

Izraubovane rafinerije mineralnih baznih ulja sve su manje bile konkurentne. U to vreme je spas bio u tome da motori tog vremena nisu bili posebno zahtevni i da je većinski deo tržišta lako gutao (lošija) mineralna ulja.

Nije teško pogoditi da je većinski deo industrije pružao veliki otpor uvođenju HC i još kvalitetnijih baznih ulja, jer je trebalo „iscediti suvu drenovinu“ iz rafinerija (starijih od 20 godina tad).

Osim onoga „da vam bolje od mineralki ne treba“, da „sintetike uništavaju starije motore“, „da to curi na sve strane“ (sve to nije bilo izmišljeno kod ovih kompanija ali nije ni oštrije demantovano, pogađate zašto), počelo je i uvaljivanje mineralnih ulja (što su radili i proizvođači HC ulja, nekad manje a nekad više) u PS ulja. Sve više i više, dok nismo došli na odnos proizvodnje II i III bazne grupe sa jedne strane i mineralnih ulja (I bazna grupa) sa druge. Prećutni dobovor? Otprilike.

Bilo kako bilo, ni kupovina (brenda) Castrol nije bila od većeg značaja za BP, jer (ponavljam) za razliku od Shell-a i Mobil-a (o Chevronu tek ne treba trošiti reči) BP (a i Total) nisu imali tehnologiju. Ne radi se o tome da nisu mogli da je razviju ili da je to bilo poseban stručan izazov za njih ali su zakasnili u startu i ostali na repu.

Međutim vreme im je išlo na ruku, a ekološki zahtevi (prvenstveno u Evropi) još više. Slučajno ili ne, podsticanje dužih intervala zamene (ne samo u km, a stiglo se i do 50.000km početkom veka, što je kasnije ublaženo na 30.000km što je manje-više i sad standard za nova vozila, VEĆ i vremenski na 18 ili 24 meseca). Slučajnosti se događaju ali treba biti izuzetno naivan pa progutati ovu priču i trougao interesa (Vlade(zakonodavci)-proizvođači automobila-Proizvođači maziva, ali pre svega goriva).

Kako se preživela prva polovina prve decenije XXI veka, sve je išlo „kao voda“ tako da su drugi odradili posao za BP (Castrol i Aral), i omogućili im posao bez investicija.

Za ovo nije trebalo biti (ekonomski) Ajnštajn ili Tesla, veća količina baznih ulja od potrošnje je već bila pojava poznata decenijama (što je rešavano a i sada se rešava mešanjem sa gorivima, u banana-republikama za vozila, a u ozbiljnijim državama u gorivu za grejanje i slično).

Dakle, može se biti među vodećima u biznisu a nemati osnovu (osnovnu sirovinu).

Ljudi koji misle da to ne može a naročito oni koji tvrde da su samo takvi proizvođači („sa rafinerijama“) ozbiljni su u velikoj zabludi.

Ipak, ovo je moglo da im se obije o glavu naročito u određenim periodima, no sada je sve „nice & easy“ jer već od sledeće godine počinje (hiper)produkcija baznih ulja II i III grupe.

Jednostavno kriza je dublja i dugotrajnija pa je manja prodaja novih vozila pokvarila račune (i izazvala nepriznata kašnjenja u realizaciji).

Dakle, „oficir i džentlmen“, „bankar i bajker“ pa može i „uljar bez (svog) ulja“.

U svakom slučaju fleksibilno rešenje što se tiče finansija, sigurnost snabdevanja (nečeg čega ima u višku) odlična – dobitna kombinacija. Finese u vidu zavisnosti od tehnologije drugih i mogućnosti da ih konkurencija prestigne (kao Shell sa GTL) jeste realnost ali se nijanse lako „peglaju“. U krajnjem slučaju pojačajte reklamu.

BP je bio i ostao (i biće) veliko ime u svetu maziva (naročito industrijskih) a brend Castrol ih spašava povezivanja sa brljotinom u Meksičkom Zalivu (kada je USA filijala pokazala da su „vrhunski standardi“ i „tehnologija“ zapravo makretinška priča a smanjenje troškova pravi prioritet).

Dakle, industrija maziva je (ionako) privezak, pa bar se ne treba opterećivati ulaganjem u nju. Jedna rafinerija košta kao 10 (ili više) blendara, a ove druge je i lakše premestiti ili zatvoriti. N&E.

Za sada se ne oseća problem u (ipak) vrhunskim standardima ili u razvoju (na kome se takođe žestoko štedi što je lako prozreti ali teško dokazati, a sami nikad neće priznati, bar ne otvoreno), ali dokle će tako biti, videćemo. Nije (zaista) problem BP-a što će reklama u Ligi Evrope doprineti većoj prodaji nego da uvedu super-hiper tehnologiju ali jeste žalosno kada (ako) jedna multinacionalna kompanija tako postavi stvari. Šta sledi sutra? Totalni izlazak iz industrije maziva?! (ne bih se preterano iznenadio).

Za sada (na sreću ili žalost, kako se već na to gleda) stvari idu kao po loju.

Posle malo teže 2011. kada je cena baznih ulja bila malo veća i nisu se tek tako mogli diktirati uslovi (čak i najvećem pojedinačnom kupcu istih) stigla je 2012. i „rasprodaja“ kada su nadoknadili dve „loše“ godine kao što je bila 2011.

Nešto ispod 30 blendara u 100% vlasništvu i par njih kao zajedničko vlasništvo sa partnerima omogućava BP-u da još uvek bude (čak) TREĆI svetski proizvođač maziva.

Moje iskrene čestitke za biznis potez decenije (prototip koji bi mogao da sledi možda čak i Total, za druge će to teško biti realna opcija još neko vreme) uz žaljenje da je vađenje nafte jedino bitno a da prateće (donekle prerada iste u goriva, pa sve ostalo u opadajućem nizu, počevši od distribucije preko maloprodaje, koju svi veliki više skoro i da nemaju) ne samo da nije bitno nego je i „prikolica“ koju treba vući za sobom (ili čak „omča oko vrata“), čak iako se radi o nekoliko % poslovanja.

Neprofitabilni sektori (ili slabo profitabilni) sa tendencijom stagnacije ili možda čak i pada, jednostavno ne mogu opstati.

Zašto je BP (još uvek) treći proizvođač maziva? (za ovo, pored superprofitabilnih JV poslova sa Ruskim kompanijama  u oblasti eksploatacije nafte i gasa kao „sitan“ kusur).

JEDNOSTAVNO (JE).

Ove godine (2013.) više od 50% poslovanja (naročito profita ali i samog obrta) u oblasti maziva BP je ostvario van zone OECD-a (EU (doduše ne ceo ali većim delom), USA, Japan, Koreja, Turska, Australija, Švajcarska, Norveška, Izrael ... valjda sam sve nabrojao).

„Castrol brate – vrh!“, osim u UK (očigledno) lakše prolazi na novim tržištima.

Osim (tradicionalne) Indije i Brazila sve je aktuelniji Pacifički region (naravno Kina na prvom mestu) ali i uopšte Azija. Ostali su tu kao „kolateralna šteta (trošak)“.

I na kraju, podela tržišta po brendovima (negde je samo Castrol, negde su Castrol i Aral, a negde je samo BP) uz prodaju istih ulja (osim nekih specifičnih Aral ulja i Edge serije) je takođe za medalju u poslovnom smislu.

Skeptici i zlonamerni bi možda pomislili da su ova dva recepta pravo „šišanje ovaca“ što je možda i dobra alegorija, ali je „out of date“. „I tata bi sine“ (ostali giganti) ali  se nisu tako dobro poklopile kockice ili su menadžeri manji vukovi (manje novcožedni), tj. možda imaju širu sliku: šlepati nus proizvodnju i nije tako loše makar se para samo okretala, nije profitabilno (posebno) ali i ne košta, a može da služi za razna „spinovanja“ ako ne danas a ono možda dugoročno; osim toga navedeni „trojac“ ima i interes u prodaji tehnologije (što je neubedljivo ako istu ne koristite, zar ne).

Uostalom ovo je prava paradigma savremenog sveta (i ekonomije), film možete praviti bez svog studija, proizvoditi nešto i bez fabrike, štampati pare bez pokrića, rezervama smatrati još neiskopano (npr. zlato ili naftu) ...

Pre samo pola veka ovo bi bila jeres (i radilo se krišom) a sada je proglašeno zvaničnom (doktrinom; paradigmom; dogmom; načinom ponašanja; normom – izaberi po želji ili sve zajedno).

Šta ovo znači? Da li kupovati BP maziva?

Ništa njima ne fali, čak su ovim smanjeni troškovi poslovanja. Ostaje izbor samo na vama, a to znači: ukoliko vam cena odgovara, kvalitet je O.K. i možda je (čak), ironično, ovim i povećan – npr. bolje je kupovati bazna ulja od Neste-a ili SK-a nego se upinjati da napravite svoje skuplje i lošije (makar oba u nijansama) ili možda ne?