Ulja za zupčaničke prenosnike suštinski nisu veoma različita u odnosu na motorna. Označavaju se drugačijim SAE oznakama viskoznosti ali nisu čak ni toliko drugačija u odnosu na motorna. Veća razlika je u aditivima, dok je osnova manje-više ista.
Manje opterećeni menjači mogu koristiti i motorna ulja (razni Honda modeli, Lada Samara, i drugi) ali ona mogu (uslovno) zadovoljiti maksimalno API GL-3 zahteve. Sa druge strane motori koji rade u normalnim ili srednje teškim uslovima rada i nešto nižim obrtajima motora mogu raditi i sa uljima koja imaju i nešto EP aditiva (za uslove rada menjača) i uopšte malo više su „menjački“ formulisana. Tako da postoje univerzalna ulja koja zadovoljavaju API GL-4 ali i API CD, što je uz (naravno) mogućnost da se monogradna (ili malo multigradna) motorna ulja koriste kao hidraulična (ionako ih prevazilaze po kvalitetu) iskorišćeno te su takva ulja zaista univerzalna za određene tipove mašina, neke teške industrijske mašine ali pre svega poljoprivredne – traktori. Tako da postoje UTTO (Univezalno Traktrorsko Transmisiono Ulje (oil)) i čak STOU (Super Tractor Oil Univerzal) – univerzalno traktorsko ulje za sve agregate. Ovim se ne samo uprošćava održavanje nego i izbegava mogućnost greške pri zameni ulja.
Ipak mora se napomenuti da kod teških uslova rada i velikih opterećenja zahtevi postaju bitno drugačiji što utiče na jako drugačiju koncepciju formulisanja transmisionih i motornih ulja.
Uopšte su uslovi rada znatno drugačiji te su formulacije znatno drugačije i osobine podmazivanja se bitno razlikuju. Ovo se odnosi već na GL-4 nivo kvaliteta za ulja koja se koriste pre svega kod automobila ali je naročito izraženo kod GL-5 nivoa kvaliteta i uslove koji važe kod teških teretnih vozila.
Zanimljivo je pomenuti tipičnu predrasudu da se ova ulja NIKAD ne menjaju. I pored činjenice da se ova ulja uz dobro stanje zaptivki praktično ne gubi, da se manje prlja od motornog u svakom pogledu, kao i da radi u mnogo blažim oksidacionim uslovima uz mnogo niže maksimalne temperature (iako su prosečne relativno slične): ulja za menjače NEMAJU NEGORANIČENO VREME TRAJANJA! Naročito je bitno kod automatskih menjača, a ATF ulja će biti posebno obrađena (u par tekstova).
Iako mala mogućnost zaprljanja ovih ulja postoji. Nezgodno je što im se nivo ne može (makar bez kanala) jednostavno i brzo proveriti kao kod motornog ulja. Zato ukoliko su uslovi rada menjača posebno teški (teretna ili sportska vozila) ne zaboravite na ulje u menjaču. Kod automobila se često zaboravlja da mnogi modeli imaju propisano vreme izmene (40, 75, 90 ili 120 hiljada km; vremenski: 3 do 6 godina) što je za rad menjača pogubno. Iako se ovi interali mogu i premašiti mnogo je bolje da se do njih i ne stigne ili da se tačno na vreme (makar) ulje u menjaču promeni.
Naročito je opasno to što kod većine automobila nema propisanog intervala zamene, već samo vremenski period provere koji je najčešće na godinu dana (najbolje) mada često i na 3 ili 4 godine što dodatno zamagljuje situaciju.
Još više je poguban „Full Life Time“ koncept koji uprošćeno znači da je fabričko punjenje predviđeno za pun životni ciklus vozila. Ovo je samo uslovno i često se zaboravlja da je ovaj ciklus od strane proizvođača (fabrika) zamišljen da traje tek 10 ili najviše 12 godina!!
Više o ovome kasnije u tekstu (ili narednim tekstovima). Samo da naglasim da je 10 godina zaista pravo vreme za PRVU zamenu ulja gde ona nije striktno propisana a da bi kasnije ovo ulje trebalo menjati na 5 godina.
Zabluda je i da su fabrička punjenja superiorna u odnosu na menjačka ulja koja se mogu naći u široj prodaji. Iako je ponekad teško saznati o kom se ulju zapravo radi nije nemoguće da se nađe i ulje koje je superiornog kvaliteta u odnosu na fabričko punjenje. Ovo tim više što uz duge intervale zamene ne treba škrtariti na ovoj vrsti ulja te bi sintetička trebala da budu mnogo više zastupljena a većina njih je vrhunskog kvaliteta i često prevazilazi polu-sintetička ulja fabričkog punjenja koje nema propisan servisni interval.
Gradacija viskoznosti ulja za menjače je propisana po SAE J306 a pune tablice možete lako naći na net-u. Ovde ću navesti samo skraćene podatke uz mali komentar.
SAE gradacije se kreću od 70W do 250 pri čemu se za menjače uglavnom koriste samo 75W do 140 (i samo ti podaci će biti dati) pri čemu kod automobila uglavnom samo do SAE 90 i tek u retkim slučajevima (sportski tipovi) svih 140.
Brojevi su zaista zbunjujući a njihove apsolutne vrednosti asociraju da su ova ulja mnogo viskoznija od motornih ali to zapravo nije slučaj.
W oznaka kao i kod motornih ulja označava da se radi o Zimskim (Winter) uslovima i obično se navodi kod multigradnih ulja. Ipak kod ulja za menjače je zapravo česta pojava da ulja imaju samo W oznaku a ovo stoga što se želi naglasiti ponašanje na mrazu koje za „letnje“ oznake ulja (od SAE 80 na gore) praktično nije definisano. Inače je od devedesetih na dalje tendencija korišćenja manje viskoznih menjačkih ulja uglavnom zbog štednje goriva.
Nedoslednostima u specifikacijama i oznakama je kumovala činjenica da se u USA još od šezdesetih koriste uglavnom automatski menjači te manuelnim nije posvećena veća pažnja dok Evropljani nisu smatrali ovo previše bitnim jer su osnovne API klasifikacije bile zadovoljavajuće sve do kraja osamdesetih. Od sredine devedesetih počinje mala konfuzija ali ACEA nije preuzela korake po tom pitanju tako da sada postoje nedoslednosti kako po pitanju viskozne kategorije tako i nivoa kvaliteta ovih ulja.
1) 75W 2) -40 0C 3) (min. / max.) 4,1 / −
1) 80W 2) -260C 3) 7,0 / −
1) 85W 2) -120C 3) 11,0 −
1) 80 2) − 3) 7,0 / 1 1,0
1) 85 2) − 3) 11,0 / 13,5
1) 90 2) − 3) 13,5/ 24,0
1) 140 2) − 3) 24,0/ 41
1) SAE viskozna gradacija
2) Maksimalna temperatura (0C) na kojoj je viskoznost 150.000 mPa·s (vrednosti za SAE kategorije bez W oznake nisu propisane, simbol "−")
3) Granične vrednosti kinematičke viskoznosti (mm2/s) na 100 0C (za SAE kategorije sa W oznakom max. vrednosti nisu propisane, oznaka "−")
Nije baš pregledno ali može da se upotrebi.
Možda je 150Pa·s mnogo ali za menjače (za razliku od motora) se uzima kao krajnja vrednost upotrebljivosti. Možda je dobro od vrednosti u minusu oduzeti nekih 10 do 20% da bi dobili maksimalnu upotrebljivost na niskim temperaturama u smislu mogućnosti promene brzina jer je tačka definisana standardom izuzetno blizu tačke tečenja ulja.
Naravno mnoga ulja prevazilaze prosto ispunjenje standarda te se ponašaju znatno bolje od propisanog. To je kod ulja za menjače sve češći slučaj.
Gradacije viskoznosti za menjačka ulja kod automobila su:
SAE 75W-80, , SAE 75W-85, SAE 75W-90, SAE 75W-140, SAE 80W, SAE 80W-85, SAE 80W-90 i SAE 85W-90.
Kod teretnog komercijalnog programa su još popularna i SAE 85W, SAE 85W-140, SAE 90 i SAE 90W-140. Naravno dobar deo gradacija automobila se koristi i kod teretnih vozila.
Uopšte uzevši, još uvek, najpopularnija je 80W-90 gradacija viskoziteta ali je sve više potiskuje univerzalnija 75W-90.
Jako grubo rečeno (zbog drugačijih i uglavnom većih granica viskoznosti kod menjačkih ulja) i sasvim uslovno mogu se postaviti pribižne korelacije SAE viskoznosti motornih i menjačkih ulja (možete naći i tabelarno na net-u).
75W približno odgovara 0W ili 5W, 80W je nešto između 10W i 15W, dok je 85W jako slično 20W ili 25W. Same viskoznosti su bliže drugo navedenim brojevima ali upotrebljivost je zapravo bliža prvo navedenim (manjim) brojevima i bolje odslikava paralelu.
SAE 80 je gorni deo SAE 20 i donja polovina SAE 30 granica viskoznosti, SAE 85 su viskoznije tridesetice i ređe četrdesetice dok SAE 90 obuhvata deo SAE 40, celu SAE 50 i deo SAE 60 klase viskoziteta; ipak u proteklih desetak godina se iskristalisalo da kod menjačkih ulja za automobile SAE 90 ima ekvivalent u gornjim granicama SAE 40 klase i tek neznatnim zalaženjem u SAE 50 kategoriju.
Tako bi se moglo reći da su ekvivalenti:
75W-90 sa 0W-40
75W-85 sa 5W-30
75W-140 sa 5W-60
80W sa SAE 20
80W-85 sa 10W-30
80W-90 sa 10W-40
85W-90 približno odgovara 20W-50
SAE 90 je gotovo isto što i monogradno SAE 50 ulje (po viskoznosti naravno).
API KLASIFIKACIJA NIVOA KVALITETA (OSOBINA)
Uglavnom viši API označava viši kvalitet ali za primenu kod automobila iznad GL-4 ne mora da znači. Ova klasifikacija jeste nedorađena i često protivurečna ali je jednina kompletna.
Naravno postoji nekoliko specifikacija proizvođača automobila od kojih je najpoznatija i najvažnija VW 501.50 koja malo bliže definiše zahteve ne samo ovog proizvođača već i API GL-4 kao takav. Ipak ukoliko se ne ide u velike detalje i sa čisto praktičnog aspekta ulja po pomenutoj VW specifikaciji će sigurno odraditi GL-4 zahteve a iako ne potpuno važi i obrnuto. Čak i kod VW vozila nije velika greška ukoliko između ova dva stavi znak jednakosti (iako je samo približno) a kod drugih je to praktično zanemarljivo.
1) API GL-1
Mineralna ulja sa minimalnim sadržajem aditiva. Potpuno bez EP aditiva. Mogu da sadrže nešto aditiva protiv oksidacije i korozije. Praktično se ne upotrebljava za menjače.
2) API GL-2
I dalje mineralna ulja bez EP aditiva koja sadrže aditive kao prethodna uz (polarne) aditive protiv habanja. I ova se praktično ne upotrebljavaju kod iole novijih vozila.
Inače mogu se koristiti kod menjača koji rade u uslovima izuzetno malih opterećenja.
3) API GL-3
Prva klasa koja se još uvek primenjuje kod ručnih menjača. Sadrži aditive kao prethodna klasa samo u većim koncentracijama. Osim toga sadrže aditive za poboljšanje čvrstoće mazivog sloja. Mada i prethodne dve klase mogu da sadrže depresante tačke tečenja ovde se to podrazumeva. Iako je glavni aditiv protiv habanja ZDDP mogu da sadrže minimalne količine EP aditiva srednje efikasnosti (obično se onda obeležavaju kao GL-3+).
Koriste se za ručne menjače koji rade u uslovima normalnih opterećenja. Naročito se koriste kod Fiat vozila starije generacije (do kraja osamdesetih).
Ovo je zahtev za menjače koji maksimalno mogu da ispune i motorna ulja. Naravno samo kod konstrukcija menjača koji to dozovljavaju.
Ovo nije loše znati ukoliko se nađete u uslovima da vam hitno treba da se dovučete do servisa, menjačko ulje nemate ali imate motorno. Naravno nije preporučljivo ali za „ne daj bože“ bolje i to nego da sebe dovedete u opasnost (nepoznat kraj, nedostupnost mreže mobilnog telefona, noć i slično). I naravno uz jako laganu vožnju.
Nije loše pomenuti slučaj kada su (u Africi) za Spačeka upotrebljene banane kao mazivo za menjač i završen je put od par desetina ili stotina km. Čak nije bilo posedica po isti. Ipak niti su današnji menjači tako prosti niti za ovim ima toliko potrebe ali nije loše znati.
Inače ova kategorija nije upotrebljiva za hipoidne zupčanike. Podrazumeva se mineralna osnova.
4) API GL-4
Ubedljivo najpopularnija i praktično univerzalna kategorija za automobile. Ulja mogu biti mineralna, polu-sintetička ili sintetička. Preporučuje se za visoko opterećene menjače i nisko opterećene hipoidne prenosnike (diferencijale), bez udarnih opterećenja.
Sadrže EP aditive visoke efikasnosti. Sadržaj EP aditiva je 50 do 60% od onog kod GL-5 standarda. Odgovara zastarelim MIL-L-2105, MAN 341 i MB 235.1 standardima.
Ova kategorija će često biti pominjana i praktično je univerzalna automobilska. Pogotovu što se uglavnom može koristiti i kod menjača koji imaju GL-3 zahtev.
5) API GL-5
Za menjače gde je propisana upotreba GL-5. Za teške uslove rada hipoidnih zupčastih prenosnika (diferencijala) uključujući i udarna opterećenja. Sadrže iste EP aditive kao prethodna kategorija samo u većoj (približno dvostrukoj) koncentraciji. Zbog ovoga su često prozivana kao nepogodna za menjače sa sinhronima od bakarnih legura (praktično većina sa GL-3 zahtevima) jer su ovi aditivi korozivni za te materijale. Posebna je priča i već je spominjano da to nije čvrsto pravilo te da su moderna ulja ove kategorije manje agresivna nego ranije. Ipak ostaje preporuka da je bolje koristiti (maksimalno) GL-4 kategoriju nego ovu. Osim toga kod automobila uopšte nije posebno dobro koristiti ovu kategoriju (a svakako nije neophodno), nego samo kada je ista propisana od strane proizvođača automobila.
Praktično je vodeća kategorija kod teretnih vozila, naročito novije generacije, iako se i prethodna jako koristi.
Odgovara sadašnjim specifikacijama: MIL-L-2105 B (C i D), MB 235.0 i MAN 342.
6) API GL-6
Praktično ukinuta kategorija (stavljena van upotrebe). Ova kategorija je imala jako usku oblast upotrebljivosti, praktično samo za hipoidnih zupčanika sa velikim razmakom osa i za naročito velika udarna opterećenja.
Najavljene su specifikacije API PG-1 i PG-2 koje trebaju da ispune takve specifične zahteve. Inače sličan je standard FORD WSW-M 2C-105A.
U formalnom smislu sadrži iste EP aditive kao prethodne dve kategorije ali u većem procentu (negde trostruko u odnosu na GL-4 i 50-tak % u odnosu na GL-5).
7) API GL-7
Još neusvojena specifikacija za opterećene hipoidne prenosnike. Trebala bi delom (ili u potpunosti) da zameni (već zrelu i staru) API GL-5 specifikaciju.
8) API GL-4 Plus
Često se navodi i kao GL-4/GL-5. Još nije usvojena. Radi se o radnom nazivu a o konačnom imenu se još odlučuje. Tema je za poseban tekst ali se radi o tome da je API GL-4 prilično nedefinisan (iako po optem kvalitetu prilično zadovoljava razne konstrukcije menjača). Otprilike bi GL-4 trebao da se prilagodi novim zahtevima evropskih proizvođača i u tom smislu koriguje. Ipak veći deo opšteg standarda bi trebao da bude zadržan a više će biti dopunjen nego prepravljen.
Što se tiče teretnih vozila API često nije dovoljno relevantan te se uzima kao okvirna i specifikacija koja se mora ispuniti (GL-4 i GL-5) ali koja sama po sebi nije dovoljna. U tom smislu su vodeći evropski proizvođači komercijalnih vozila (ili samo menjača i diferencijala za njih) propisali svoje posebne zahteve i specifikacije. Ti su zahtevi obično strožiji od API GL-4 ili GL-5 te postavljaju viši nivo kvaliteta. Ipak kod automobila ovo je od manjeg značaja. Radi se pre svega o standardima: MAN, MB i ZF.
Kao i kod motornih ulja tendencija je šire upotrebe HC baznih ulja za proizvodnju menjačkih ulja. Uz zadovoljavajući kvalitet dobiju se niski troškovi proizvodnje i prilično povoljna cena za konačnog korisnika.
Izbor ulja za menjače je veliki a cena ovih ulja je nešto veća od odgovarajuće klase motornih. Ipak obzirom na periode zamene ovo je više nego zadovoljavajuće. Zapravo je vrlo pogodno čak i za češću zamenu ovih ulja. Kod teretnog programa se preporučuju znatno kraći vremenski intervali zamene (i pored impozantnih ako se izraze u pređenim km). Čak se preporučuje da se ova ulja menjaju svake godine ili pri svakoj drugoj zameni motornog ulja. Naravno zavisno od kvaliteta i vrste transmisionog ulja koje se koristi a ima nekoliko velikih grupa (klasa) u koje su po ovom kriterijumu svrstana.
Više o ovome u sledećem tekstu.
