Motorna ulja za TNG 1.01; LPG Motor Oils 1.01

PBS

Šta je (bre) sad ovo? What the f..k is this?

Specijalitet kuće (države i NIS-a). Do sada nije bilo u jelovniku ali sada su ga turili.

Ako ste pomislili (evo još jedne „državoNis-ovske“) prevare, e tu ste se prešli.

Ne nisam postao NiS-ov advokat (kamo sreće) ali sam još pre više od godinu dana (na CBC forumu) već pričao (očigledno uzalud) da je to tako.

Naravno više se verovalo TV-u gde su se upinjali i utrkivali da Vas ubede da koristimo TNG po evropskom standardu.

Ko je hteo mogao je u NIS dokumentaciji (i zakonima države, pa makar i „šljiva republike“) da nađe da su propisi nalagali samo ispunjavanje starih JUS standarda iz 1962. Tamo je lepo pisalo da TNG može da sadrži i 50ppm sumpora te da može da ima oktansku vrednost (makar to bio MON) od 89. To jeste nekih 98 RON oktana no za gasno gorivo ništa naročito.

Pošto to nije TNG po evropskim standardima sada su ga brže-bolje (pa to i nije bilo tako skoro ima više meseci) PBS (Propan Butan Smeša). To je tek PB namenjen industriji i za grejanje (mada može biti i malo bolji, niko ne brani) a nikako TNG, koji se sad obeležava kao „auto TNG“ na narandžastoj podlozi (dok je prethodni na crvenoj – „auto PBS“).

Dakle vozali nas i lagali (ni prvi ni poslednji put) ali ja bih rekao: pa šta?

Nije to bila tolika katastrofa naročito za venturi sisteme. Osim manje sumpora (manje bitno) TNG ima oktanski broj za 1,5 veći (dakle u praksi bar 2) što iznosi min. 90,5 MON-a ili nekih 100 RON-a.

Ovo je urađeno zbog toga što NIS-u treba vremena da proizvodi TNG u većim količinama ali je rok za povlačenje PBS-a iz upotrebe ograničen (do kraja 2012.).

Dakle nema razloga da u slučaju hitnosti ili povremeno (zbog niže cene; mada dođe na isto zbog potrošnje) sipate i PBS ali je jasno da je kvalitet na strani TNG-a koji MORA da ispuni više standarde.

MOL već neko vreme ima TNG sa MON od 93 oktana što bi trebalo da je oko 102 „benzinska“ RON.

Toliko o tome. Idemo na „core business“ – TNG (PBS J ) motorna ulja (motor oils)

Mada je suštinski već sve rečeno malo ćemo „dosoliti“ priču. Zbog malog pomaka radi se o pomeraju na „drugoj decimali“ verzije priče jer će malo toga biti novog (mada značajno) te se više radi o zaokruživanju iste.

Ako vozite veoma savremen automobil sva je prilika da su male šanse da ćete se odlučiti za TNG pogon jer neki proizvođači ne savetuju to i ne daju garanciju ukoliko se za to odlučite a neke to veoma skupo naplaćuju (1200 do 2000€) te čak zahtevaju da se to uradi u inostranstvu (Nemačka -?!). Drugi vam to sami nude, garancija ostaje, cena čak povoljna ali ćete na auto čekati ceo kvartal. Ode mast u propast. Bolje da kupite auto izdržite dve godine (kilave) garancije te sami ugradite uređaj u nekom pouzdanijem servisu nego da vas za sopstvene pare (pa makar i preko banke) ucenjuju oni koji bi trebalo da žive od vas (ali zapravo ne žive pa se tako i ponašaju).

Ako ste ipak jedan od upornih te vaš automobil ima ACEA C ulja kao podrazumevanu vrednost (default), zapravo trebate samo „da naranite svinje“ (sipate TNG u rezervoar) i ništa ne dirate. Ova ulja su O.K. i za TNG a donja granica sulfatnog pepela (koju sam pominjao) nije kritična zbog konstrukcije motora (ventilskog razvoda). Podrazumeva se da je minimum PS kvalitet ulja a u većem broju slučaja full sintetika koja ima sve potrebne osobine da i sa TNG izdrži standardni (pa makar i produženi) interval zamene.

Prekoračenje ne preporučujem, već se držite onoga što stoji u uputsvu automobila za benzinski pogon.

I na kraju krajeva imate (jedino u klasi): Fuchs TITAN GT1 PRO GAS 5W-30.

Idemo dalje.

Automobil (motor) je savremen ali ne traži striktno ACEA C već „samo“ A3/B4 uz API SM ili SL.

Default VG mu je 5W30 (noviji ionako verovatno traže neki ACEA C standard) ali ima nešto više pređenih km ili 5/10W-40.

Za vas su najbolja ulja:

1) Specijalna CNG/LPG ulja u 5W-40 viskozitetu (sintetička pa zatim HC)

2) 5W-40 ulja koja imaju i ACEA C3.

Ubedljivo je najbolje ako su i jedno i drugo.

Kako god svodi se na to da su sintetička (ili sintetska) Mid-SAPS ulja najbolji izbor. Ovo ide unazad no sredine 90-tih.

Svakako vodeća su Motul i Fuchs ulja, kao sintetička.

Motul SPECIFIC CNG/LPG 5W-40.

Da je jeftino – nije (cca. 10€ po litru). Da vredi – vredi svaki cent.

To je (ne zaboravite) 100% sintetičko ulje (misli se na osnovu, mada se i aditivi vode kao sintetički i rastovreni u sintetičkom ulju pa onda i jeste tu negde).

Specifikacije, odobrenja: ACEA A3/B4/C3, API SM/CF; BMW LL-04.

Tipične osobine:

Specifična gustina (20ºC): 848kg/m3; Kinematska viskoznost na 100ºC: 14,2mm2/s dok je na 40ºC 85,2mm2/s uz indeks viskoznosti od: 172. Tačka paljenja (ASTM D92) 214ºC, tačka stinjavanja: –39ºC. Sulfatni pepeo, ASTM D 874: 0,78%. TBN (mgKOH/g): 7,3. HTHS viskoznost na 150ºC (302ºF) po ASTM D4741: 3,6 mPa·s

Spec. gustina potvrđuje da se radi o „full estarskim sintetikama“ dok je indeks viskoznosti prosek VG-a kojem pripada. Ulje je po proizvođaču Mid-Saps a unutar je ACEA C3 standarda. Po modernim shvatanjima jako blizu „idealnog“ za jedno CNG/LPG ulje (što bi trebalo da bude između 0,7 i 1,1% sulf. pepela, za uže gledano 0,75-0,95%). Ovde je na donjoj granici što neće smetati starijim motorima ali će od toga korist imati naročito novije konstrukcije.

TBN je u okvirima „idealnog“ za LPG (6,5 do 8,5) i solidno odmereno.

HTHS je „Mobilovsko-Havolinovski“ odmereno i naciljano između 3,5 (donja granica „normal“ HTHS) i 3,7 što su (sada već stari) API zahtevi za 15W-40 i za više viskozne gradacije.

Da li ovo znači da nije pogodno za starije automobile?

Ne samo zbog ovoga ali još je nekoliko tu stvari (uključujući i sadržaj sulf. pepela) na samoj granici. Uz (još) BMW LL-04 te ACEA C3, trebalo bi (ipak) reći da nije preporučljivo i da nije idealan izbor (iako bi verovatno odradilo posao).

Sledeće je Fuchs TITAN GT1 PRO GAS 5W-40.

Sličnog kvaliteta, sa par standarda više ali još većom cenom.

Tek ovo nije jeftino (sa svojih 12€ po litru) te ako je verovatno „egal“ (barabar) sa prethodnim u disciplini odnos kvalitet/cena gubi „za dlaku“.

Kako god, zbog standarda koje poseduje biće malo omiljenije kod VW-a srednje generacije ili nešto novijih a koji koriste CNG ili LPG.

Specifikacije, odobrenja:

ACEA A3/B4/C3, API SM; BMW LL-04, MB 229.3 i VW 502.00

Slično (dakle) prethodnom uz važan MB 229.3 te komercijalno i značajniji VW 502.00 mada u smislu kvaliteta oba ne pokazuju previše jer je i onako BMW LL-04 te ACEA C3 ono što potvrđuje njihovu visoku klasu.

Vlasnici BMW-a koji imaju ugrađen pogon na LPG (TNG) sa kraja 90-tih i sa početka ovog veka imaju „Hamletovsku“ dilemu, između ova dva ulja, koji ako ne reši cena, ostaje metod „glava-pismo“.

„Polu“ specijalizovana ulja za LPG (TNG)?

O bože, zar se i to može??

Može itekako!

Liqui Moly u ovoj kategoriji ima čak DVA ulja a to su Low-Friction HC7 i Top Tec 4100 oba u SAE 5W40 kategoriji.

Ovo nisu (baš) sintetička ulja već je prvo bazirano na II+ grupi Baznih Ulja a drugo na III grupi BU.

HC7 je pravljeno na osnovu nekonvencionalnih HC ulja, slično Shell HX7 (postoji i u verziji 5W40).

Specifikacije, odobrenja:
API SM/CF, ACEA A3-04/B4-04, VW 502 00 i 505 00, Porsche A40 i MB 229.3

Osim ovoga LM preporučuje ovo ulje za BMV LL-98 zahteve.

Tipične osobine:

Specifična gustina (20ºC): 850kg/m3; Kinematska viskoznost na 100ºC: 14,4mm2/s dok je na 40ºC 87,5mm2/s uz indeks viskoznosti od: 171. Tačka paljenja (ASTM D92) 215ºC, tačka stinjavanja: –36ºC. Sulfatni pepeo, ASTM D 874: 1,17%.

Zvuči poznato? Pa manje-više je isto kao kod Motul-a uz nešto lošiju tačku stinjavanja koja je tipična za full HC 5W ulja. Zanimljiv je podatak o sadržaju sulfatnog pepela koji je na na maksimumu za tipično CNG/LPG gledište (1,2%). Moglo bi se reći da je ovo mali minus u odnosu na Motul i Fuchs mada kod modela iz 90-tih može da bude i sasvim „egal“.

Top Tec 4100

Ovo je zapravo bliže „finalistima“ jer je C3 ulje. I dalje nije 100% LPG namenjeno mada je LM izgleda baš to imao u vidu pri formulisanju ovog ulja. Može da izdrži intervale izmene i do 30k km kod odgovarajućih vozila (Fiat na primer).

Specifikacije, odobrenja:
API SM/CF, ACEA A3-04/B4-04/C3-04, MB-Approval 229.31, BMW Longlife-04, VW 505 00/502 00, Porsche A40 i Ford WSS M2C 917-A.

LM ga posebno preporučuje za:

VW 505.01 i Fiat 9.55535-S2/9.55535-H2/9.55535-M2

Nema tu šta mnogo da se doda. Tipično je Mid-SAPS ulje, kvalitetne „sintetske“ kategorije ali zapravo nije čista sintetika te ga (jedino) to baca iza Motul-a i Fuchs-a.

Tipične osobine:

Specifična gustina (20ºC): 850kg/m3; Kinematska viskoznost na 100ºC: 14,0mm2/s dok je na 40ºC 85,0mm2/s uz indeks viskoznosti od: 170. Tačka stinjavanja: –39ºC. Sulfatni pepeo, DIN 51575: 0,8%. TBN (mgKOH/g): 7,6. HTHS viskoznost: 3,5 mPa·s

Sasvim solidno i jako blisko Motul-u. Razlike su akademske. U praksi se one mogu ispoljiti samo prilikom velikih opterećenja motora (iako i LM nije baš slabić u toj disciplini).

I na kraju ali ne i po značaju: Selenia MultiPower GAS 5W40.

Specifikacije/odobrenja: ACEA A3/B4/C3, API SM; Fiat 9.55535-T2

Tipične osobine:

Specifična gustina (20ºC): 855kg/m3; Kinematska viskoznost na 100ºC: 13,1mm2/s, indeks viskoznosti: 170. Tačka paljenja (ASTM D92) 220ºC, tačka stinjavanja: –36ºC. TBN (mgKOH/g): 10,3.

O ovom ulju sam već pisao pa da se ne ponavljam previše.

Prvo: potpuno je sintetičko (zaista) i čine ga „sintetička parafinska“ a ne HC ulja. Ima ACEA C3, Mid-SAPS je ulje i ima specifičnu, vrlo visoku, vrednost TBN-a.

Čemu to, nije posebno jasno jer je ACEA B4 tu više „trabant“ A3 specifikaciji a kako nema API CF teško da bi se usudio da ga sunem u dizel mašinu.

Najverovatnije je ovo urađeno zbog Fiat produženih intervala zamene (30 hiljada km).

Vrlo zanimljivo ulje i u rangu velikog dvojca. Za Fiat motore sa TNG-om ima čak i malu prednost, kao fabrička preporuka (koje možemo omalovažavati ili ne ali su one uvek u vrhu izbora za konkretan motor, ako ništa drugo testovi su rađeni baš sa njim, što ne mora uvek da bude i najbolje ali ne može biti loše).

Vozila iz 90-tih i s kraja 80-tih

Sa tipičnim 10W-40 defaultom bi mogla da koriste „obične“ (regularne) 10W-40 PS.

Takođe sa starijim mašinama (prva polovina 80-tih) mogu da budu idealna za 15W-40 o čemu nešto kasnije.

Vozila iz druge polovine 90-tih će verovatno najbolje proći upravo sa 10W-40.

Od ulja koja nisu „gas“ posvećena pogodnost za LPG naglašavaju: Total, Repsol, Motul.

Ipak i Mobil je tipičan primer PS ulja koje je veoma pogodno za ovo gorivo (Super 2000 X1) a možete proći i sa Shell-om i Castrol-om solidno dobro (uz visoke cene maziva).

Specijalna LPG ulja? Zanimljivo je da ih zapravo ima manje nego u 5W40 VG.

Podvućiću samo dva najpoznatija („full PS LPG“ ulja):

Fuchs TITAN SYN PRO GAS 10W-40. Verovatno najbolje za LPG (TNG) u 10W-40 kategoriji ali i prilično visoke cene.

Tu je još i Prista Multigas SAE 10W-40. O ovom ulju više u tekstu „Prista Oil – Reloaded II“.

I na kraju ali ne i po značaju:

GAS ulja 15W-40 (mineralke ili HC/mineralna ulja).

O njima je već rečeno u prvom tekstu (pre godinu ipo i nešto više).

Ovde samo jedan (ali značajan) detalj.

Većina ovih ulja sadrže salicilate (alkil Ca salicilati najčešće) a to može (ali ne mora) da bude i loše po stare i/ili nekvalitetne zaptivke.

To više potvrđuje da svako dobro nešto loše nosi (i obratno).

Veoma su retki slučajevi curenja ulja na zaptivkama (što u slučaju full sintetičkih ulja može da se desi, iako je to u Zapadnoj Evropi prava retkost).

Dakle potencijalno ugroženi automobili su:

VW Buba, Zastava vozila, „Peglica“, Lade pre Samare i slična.

Opasnost nije velika niti treba praviti paniku. Ipak nije loše znati.

U vozilima od Opel „suze“ i VW II pa na dalje nema posebnog razloga za zabrinutost (mada zaptivkama, ma kako kvalitetne bile, posle 25 godina ne treba puno verovati) ali je sve moguće.

Dakle, ostaje (umerena) preporuka za GAS 15W-40 ulja, no i sa API SG/CD 15W-40 uljima možete solidno da prođete. I dalje malu prednost dajem Gas uljima, no mnoga „klasična“ mineralna ulja nisu ništa lošija.

Ako ćemo pravo (i ne uzimajući malo veću cenu istih) kvalitetna mineralna ulja 15W-40 poznatih (i velikih) proizvođača su NAJBOLJI izbor.

Elf, Motul ... OMV, Castol, Mobil, Valvoline.

Naravno cena je slična ostalim PS uljima (10W-40) ali „jare i pare“ retko idu zajedno.

Dakle Motul Motion 4000 je zaista em pogodno za LPG em vrhunskog kvaliteta a imate ga i u 15W-50 verziji (doduše samo na zalihama, mislim da se više ne proizvodi).

Elf je „isto to“ i tek u nijansama slabiji ali uz povoljniju cenu.

Ova dva su nekako NAJ klasične mineralke za TNG ali svakako nisu i jedina ulje te vrste. Treba samo prežaliti evro ili dva po litru i dobiti i TNG pogodnost i visoki opšti kvalitet. I kao posebno: bolju kompatibilnost sa zaptivkama.

Uljni Omnibus, Oil Omnibus

I Ulja monogradna (Monograde motor oils)

Dugo najavljivan tekst je osvanuo na CBC forumu. Adresa je:

http://www.cbc.rs/forum/viewtopic.php?f=378&t=53082&start=25

Kao što sam tamo rekao, poseban osvrt je dat za poljoprivredne mašine.

Ovde ću se malo pozabaviti automobilima.

Što se automobila tiče priča o mnogradnim uljima je manje-više završena ako se gledaju samo novo proizvedeni automobili što znači da će već sledeće decenije XXI veka (dvadesete godine) biti stvar prošlosti.

Jednostavno tehnologija proizvodnje ulja te novi zahtevi jednostavno ne ostavljaju mnogo mesta ovim „dobrim starudijama“. Monogradna ulja su u principu mineralna ulja. Teorijski bi mogla da budu HC ulja niže kategorije (mild hidrocracked) ali je to u praksi redak slučaj.

Već bi HC ulja viših kategorija od monogradnih napravila blago multigradna (20W-30 ili čak 15W-30 kao i 20W-40 i 25W-40 od SAE 30 i 40 respektivno) ako ništa drugo ono zbog indeksa viskoznosti koji je 120 ili više.

Ovde treba naglasiti da strogo gledavši 20W-40 (iako retka) viskozna gradacija teško da može da se svrsta u multigradna ulja.

Kod benzinaca je priča blizu svog kraja. Osim što se jako malo koriste (monogradna ulja) sve je manje automobila gde bi mogla da se koriste. Naravno još uvek opstaju pojedina područja bliže polutaru (Afrika, Brazil ...) gde bi ona bila vrlo upotrebljiva ali sve je skromnija ponuda odgovarajućeg kvaliteta pa čak i za starije automobile. Regionalne ćete naći dobra i moderna ulja za benzince (pa čak i kad rade na etanol ili LPG) ali u većem delu Evrope zapravo ne.

VW buba, Zastava vozila, kao i sva iz 70-tih i dobar deo prve polovine 80-tih bi mogla da koriste ova ulja makar kao letnja ali su ona uglavnom namenjena dizel motorima.

I zaista, imaju čak i ozbiljne (CF-4 i/ili CG-4) API kategorije za dizele ali tek SG za benzinske motore. Naravno da je to više nego dovoljno za starije konstrukcije i/ili starija vozila ali je sadržaj sulfatnog pepela obično cca. 1,5% ili na samoj granici upotrebljivosti za benzinske motore i nepreporučljivo za LPG.

Dakle ako je pogon samo na benzin možete još uvek koristiti SAE 30 ulja ali samo na temperaturama iznad nule ili čak +5ºC. Znači samo meseci bez R u sebi (kao i deo septembra, mada je dan sve kraći pa jutarnje temp. mogu biti i kritično niske).

Ostaje da je za automobile jedina šire upotrebljiva gradacija samo SAE 30.

Bila i ostala najpopularnija.

Kod dizel motora bi se ista mogla koristiti (uz to da je ulje višeg kvaliteta) punih 6 meseci (polovina aprila do polovine oktobra; kvalitetnija ulja mogu da guraju i neki stepen u minusu) a takva ulja mogu koristiti svi motori do 90-tih kao i dobar deo iz te decenije.

U oil-finder aplikacijama ćete s vremena na vreme naći SAE 30 preporuku za određeni raspon temperature pa neka to bude orijentir gde su monogradna upotrebljivija.

Naravno postoje i moderni automobili gde se ova ulja mogu koristiti ali nije toliko do viskoznosti nego do standarda te em je takav broj dizel motora mali em ni to nije baš prva preporuka. U svakom slučaju posle 2000. budite oprezni ili nastavite da ih ne koristite (kao i do sada).

Boje MG motornih ulja ostaju da brane (poslednji mohikanci ili poslednja linija odbrane) neka od ulja namenjenih trkama (takmičarska, racing ulja).

Svakako najpoznatije je Valvoline VR1 SAE30.

Ovde bi se moglo „prošvercovati“ i Statoil RacingWay HP 25W-50 koje je praktično monogradno u širem smislu.

Oba nisu baš upotrebljiva u zimskom vremenu a ako se koriste motor se mora duže vreme zagrevati da bi pre prave upotrebe bio blizu radne temperature.

Ono što još ne ide u prilog mnogradnim uljima je da njihova proizvodnja lagano poskupljuje tako da nisu posebno jeftinija od multigradnih a verovatno će se ubrzo izjednačiti pa će na kraju monogradna biti i skuplja za istu ACEA (API) kategoriju od svoje multigradne (sa)braće.

Sva je prilika da za nekoliko godina od sad ova ulje više neće biti primenjivana za automobile (ako ne na 50 godina od početka proizvodnje multigradnih, 1953. – Motul, onda svakako na 55-to godišnjicu, prilagodljivijih „pobratma“).

II Vrh Ledenog brega (u koji je udario FAM); Top of the Iceberg (in which the FAM has Stuck)

Da je FAM učabrio videlo se još pre nešto više od godinu dana, naročito poslednjih 8 ili 10 meseci kada njihove proizvode gotovo da nije bilo moguće naći .

Onda blokada računa od „tričavih“ 11 miliona evra.

I mali Perica bi ukapirao o čemu se radi (čerupanju istog), pa eto i „organi gonjenja“ su konačno reagovali (operacija uspela ali će pacijent, FAM, verovatno da pandrkne).

Kako mediji prenose (pre svih dnevna štampa), „srpski kralj puteva“ je uhapšen.

Radi se o vlasniku Nibens grupe Milu Đuraškoviću.

Većina će reći da FAM nije bitan koliko izgibosmo po putevima koje oni održavaju i prave i neće biti daleko od istine, no moram da se držim teme.

Kad se nešto privatizuje (bar delom) novcem sa „Holandskh Antila“ (i dan danas ne znam u kom okeanu je taj poreski raj, gde je vazduh čist, more čisto, pare prljave ali se prethodnim operu za tili čas) bolje nije ni moglo da se desi. Kliše ali pravi.

On je navodno uhapšen jer je nezakonito (ma nije valjda) isisavao pare iz sopstvene firme.

Nije sporna kuća od 800 kvadrata (treba čoveku, izgleda korpulentnije i od mene), a nisu sporne ni umetničke slike Lubarde i Milana Konjovića (inače mog omiljenog domaćeg slikara) kojima je bar dokazao da ima i dobar ukus (delom), na šta je trošio deo novca; uostalom ko „normalan“ ide u muzeje, pa neće valjda da vise (slike) tamo negde po Narodnom Muzeju, ma to bi tek bila propast.

Tri SUV-a su već pokazatelj da od prefinjenog ukusa nema ništa (i ćorava koka potrefi neko zrno) jer osim što su „dizelaški“ tip vozila („džipovi“), marke vozila su još prozaičnije (Mercedes pa makar i AMG i BMW) – fuj! Baš ono, prostački u stilu prosečnog gedže.

No njegove (pardon, možda su i FAM-ove) pare, pa njegov izbor.

Problem je što ima tu i tipičnog kiča kao što je srebrna torbica Merlin Monro (izgleda da voli čovek plavuše, što nastavlja „dizelaški“ stil) i ko zna čega još (nekoliko nekretnina u Bgd. i na Zlatiboru, au sa tim parama ovako nisko ne bi pao ni tipičan gedžovan).

Naravno, novine pišu (psi laju a karavani prolaze) ali sve to treba i dokazati.

I ne brinem se ja za pomenutog gospodina Đuraškovića (pametan čovek) jer će se ili izvući ili će sa tužilaštvom da napravi nagodbu te da neko milionče (par njih gore-dole šta je to za gazdu) i dobije pritvor od par meseci koji mu u pominjanih 800 kvadrata neće teško pasti (taman da obiđe sve to za to vreme, verovatno ima prostorija u kojima nikad nije bio).

Čak i da ga rebnu par godina, posle frtalja kazne ide na vikende (što radnici kod privatnika za pola minimalca mogu samo da sanjaju, dok rade treću smenu) onda su kaznu skrate pa se dođe na „milion evra za mesec dana zatvora“ što je prihvatljivo za 99,9999999 ... 999% stanovništva planete (a 120% u ovom delu).

U krajnjem slučaju on i nije kriv, nego oni koji su mu dopustili da prvo kupi postane gazda puteva (kakvi putevi, verovatno takav i gazda) pa kupi FAM pa opelješi oba.

To što će deo para biti vraćen FAM-u (a veći državi zbog čega sve to i radi) njemu samom neće mnogo pomoći. U situaciji kada nema para i redovne plate ostaće samo ko mora, a bez ljudi nema ni proizvodnje. Osim toga kada vas na tržištu nema nekoliko meseci ili godina, morate opet iznova, što je kao gurati kamen uzbrdo. Osim dobrih pozicija na domaćem tržištu isti je imao i dobar proboj u BiH kao i izvoz u više okolnih zemalja. Sada je sve to palo u vodu (ulje).

Kao što sam već spomenuo, voleo bih da ovde ne bude kraj priče o FAM-u. Da li je to i realno? Vreme će pokazati. Izgleda da je rešenje (ako ne pre, i za veće pare, a ono sada) da se isti proda za 1€ nekoj ozbiljnoj kompaniji iz iste branše (proizvodnja maziva) jer kao što je sam primer privatizacije FAM-a pokazao: sam novac (cena) nije nikakva garancija održanja brenda.

Izgradnja brenda traje godinama a FAM postoji blizu 40 (ili preko, kako se već gleda). Tu vrednost proćerdati na krpice, lutke i torbice (pa makar i Merlinkine) je velika šteta.

No dešavale su se i gore stvari pa ćemo i ovu preživeti.

Ali industrija maziva u Srbiji bez FAM-a (ili sa bledom senkom onog starog) više neće biti ista, nikako.

Zato bi država morala da podrži ovo ime makar interventnim sredstvima iz budžeta. Ako ikako može da se spasi, treba ga spasiti, ako ne, bar spašavaj putnike i posadu, gvožđe može i na dno okeana, nije toliko bitno.

III VELIKI I MALI; BIG & SMALL Companies)
(IMATI I NEMATI; Too Have and Have Not)

Kako su Veliki zapravo mali kada treba da plate porez.

21 milijarda dodatnih poreza (za sledećih 10 godina) na naftu i derivate ih izgleda više boli nego sva prosipanja nafte (uključivši i najveću BP-jevu brljotinu u Meksičkom zalivu). „Samo nemoj po džepu“ ostalo može, poslaćemo nekog bednika iz tehnike (ionako su potrošna roba, kao rezervni delovi) u zatvor – može! Može i pola firme samo nemoj da udaraš porez.

Doduše, svako ima pravo na odbranu, a od države nema goreg dželata. Ko je u pravu? Pa obe strane. Malo veći porez je i dalje mnogo manji nego u Evropi no svako poređenje sa EU porezima Amerima izvrće želudce. Zapravno ne znam da li su posle prvog odrezivanja većeg poreza bankama dodali još neki jer ako nisu onda su naftaši nevinašca.

Bilo kako bilo, CEO ExxonMobil korporacije (g. Tillerson) predvodi prvu petorku (kao Džordan) „NBA“ protivu „nezajavljive“ države.

Argument da oni imaju zapravo jeste O.K. (profit EM-a u prvom kvartalu je 10,7 milijardi dolara, za razliku od 6,3 milijardi prošle godine) jer uzeti od onih koji imaju „negativan profit“ nema baš mnogo smisla.

Doduše i naftaši imaju argumente „od sedam milja“ (da ako ne ulažu u nova istraživanja i ovako skupa nafta može biti samo skuplja, kao i da će izgubiti konkurentnost te da će se porez prebaciti kako na njihove radnike, što jest jest, neće valjda na akcionare(?!) i korisnike (Amerika cela, pola moga sela) kroz skuplji benzin (pa neka ga i oni malo više plate, nije skupo dolar za litar, šta bi radili u Srbiji gde je skoro 2$ za litar a plate su 10x manje?? Skakali sa novog mosta preko Save?).

Defense (odbranu) vode Exxon Mobil, Royal Dutch Shell Plc (RDSA), Chevron Corp. (CVX), ConocoPhillips i BP Plc.

Treba li pomenuti da ovih 5 kompanija u USA prodaje daleko preko 51% svog goriva a da na svetskom nivou drže nekih 40% tržišta maziva (i neki sitan kusur preko)?

Kada bi se prebilo preko maziva (koja i nisu direktno deo harača) bilo bi to čak i podnošljivih 0,1$/kg (pa više od toga su nam odrezali za „ekologiju“). Ali to neće biti ni blizu tome a što se benzina tiče možda poskupi 0,1 ili 0,2$ po galonu, mada je realno da to bude manje, samo zbog poreza. Taman da demokrati puknu na sledećim izborima?

E „moji“ naftaši na niske ste grane spali (da cigančite za deo profita). Doduše ako je neko gori od bogatih onda su to političari. Posle trvenja i neusaglašenosti od par desetina milijardi sada su dve strane stigle na razliku od nekih 8 ili 9 milijardi dolara. Da nije žalosno bilo bi smešno. Tih 8 ili dve „naftaške“ milijarde su tek „kap u moru“ naspram 1500 (istih) milijardi ukupnog bužetskog deficita. Dok se biju oko užeta tele će im otići.

Inflacija neizbežna? Tek ćemo videti, no prešli smo previše u ekonomske (političke) vode, te da se vratimo svetu maziva.

Fuchs je poslovao „kao nikad“ u prvom kvartalu 2011. Uspeli su da premaše prodaju (obrt) za nekih 25% (ili više) u odnosu na prošlu godinu. Da li su se ljudi (industrija) samo opametili? Teško. Da ljudima iz drugih organa stigne u glavu, to je proces ... višegodišnji ili višedecenijski. Uglavnom ko im je ukazao poverenje verovatno je zadovoljan (zadovoljniji nego do tad).

Ovo vodi ka logičnom zaključivanju da se specijalizovani proizvođači maziva najviše isplate i da njima treba težiti (u odnosu na multinacionalne kompanije, koje mogu da vas vozaju kao biiip! šalju u banana ili šljiva republike šta hoće i da ih uopšte ne interesuje tako malo tržište (čak i da nemaju svoje direktno predstavništvo).

Zato bi (ali zaista) trebali da birate po sledećem redosledu:

4) No name kompanije. Ovo je zaista za izbegavanje. Gomila para na stolu ne znači ništa. Ako će isti investitori za koju godinu da se bave prodajom banana, zašto bi ste iste kupovali ranije (i ispadali „ljubitelji banana“).

3) Pumpari. U principu ih zab*le za maziva koja su im „kamen oko vrata“. Obično ne znaju šta će sa base stock-ovima ili kako da iskoriste dobru poziciju prodajnih mesta na kojima vas šišaju kao one inteligentne životinje sa runom.

Jedino što u šljiva republikama ovce umesto trave vole da pasu banane (originalnost proizvoda nemogu da prenebegnem makar zablejao).

2) Velike munltinacionalke. Imaju izvanredan kvalitet, ali em se falsifikuju em imaju neodoljivo iskušenje da šljiva republikama pošalju neko staro prepakovano ulje, ili škart šaržu. To naravno nije totalni škart (jer silesija automatike tako nešto i ne može da napravi) ali može biti na donjoj granici tolerancije ili malo ispod. U zemljama gde se „zozovača“ ponavlja jednom u deceniji ili dve, gde hranu pa čak i lekove površno (ili neke uopšte) kontrolišu, koga briga i ko će dokazati šta se šalje onima koji u 80% slučajeva voze polovnjake sa pola „mesečeve“ kilometraže. Ko vozi novije taj ide u ovlašćeni servis. Tamo sipaju uglavnom njih a šta od njih, zavisi da koliko ste kupili skup automobil. Ne zvuči fer (pošteno), ali niste čuli da život (tržište) nije fer? Uzmite veći kredit, ko vas j...

Od bogatih se niko obogatio nije. Pare (bogatstvo, income korporacije) se zgrću na sirotinji. Setite se Superhika. Isto vam je to, nije ni mnogo karikirano.

1) Male i srednje nezavisne kompanije. Obično porodične. Evropske ali i američke, što da ne.
Primeri? Fuchs, Motul, Prista, Kroon i slične. Mogu i druge. Ovde ipak treba voditi računa da se radi o poznatijim imenima što duže tradicije ali pre svega renomirane. Za automobil bi se za „amerikance“ morali pošteno da istanjite đonove dok ih ne nađete ali u svetu motociklizma ih ima. Ako već ne Motul, a Silkolene (Fuchs) ne možete naći kao i Motorex, pre birajte manje američke firme nego multinacionalne (i po pravilu ćete manje da naje**te).

Da nije ovih verujte mi na reč da bi velika imena, istoriju i renome veliki skrckali unutar mandata aktuelnih (u neodređenom budućem vremenu) CEO-a. Vozili bi na zejtin kao od šale, još bi i trčali da nam „udare dangu“ (žig na čelo, sertifikat da smo magarci, itd.).
Pogledajte prethodnu vest. Veliki se za (masan) profit lako udruže. Kakva konkurencija, kakvi bakrači, udruženi veliki protivu (tupavih) naroda. Do sada im je jako dobro išlo, zašto ne bi i na dalje?

Koliko su mali zaprvo mali?

Fuchs je po ozbiljnim procenama prošle godine bio osmi (8.) proizvođač maziva. Odmah nakon „prve petorke“, najveće kineskog proizvođača te Lukoila (kao no. 7).

Naravno oni su najveći nezavisni. Ipak nije sve ni u veličini, a osim toga glavnu snagu Fuchs-a čine industrijska maziva, pa teretni program dok su kod automobila ipak nešto slabiji (mislim samo na prodaju, keš, ne na kvalitet9.

Nije bitna samo veličina:

Motul je prvi proizveo multigradno ulje (kao što je gore navedeno).

Motul je prvi proizveo polu-sintetičko ulje 1966.

Motul je prvi proizveo (izbacio na tržište) potpuno sintetičko ulje, 1971.

Džabe se džapaju Mobil i AMSOIL ko je prvi kada su tek treći i drugi.

Možda će 1974 ili 1972. i biti pre 1971. ali u nekom drugom svemiru. Doduše može se pokazati da je vreme zapravo „dvodimenzionalno“, što marketing industrija zna i pre fizičara. Novije teorije koje su mi izgledaju obećavajuće govore upravo u prilog tome (da vreme ima dve dimenzije).

Toliko o „velikim“ i „malim“ i uticajem na kvalitet samih maziva.

Svako će izabrati za sebe ali biranje najvećih imena (jer kobajagi samo oni ZNAJU) nije jedino dobra strategija a skuplja je u svakom slučaju. Plaćate reklamu, korupciju (obično sopstvenih lokalnih „pajsera“, sek(s)retarice, limuzine, bušenja (nafte i ostalog), zagađenje čovekove okoline, itd.).

Vaše pare, vaš izbor.

I nisu samo Fuchs i Motul (mada vam više i ne treba) nego čitav niz (desetak bar) izuzetnih proizvođača izuzetnih maziva koja su veoma konkurentna velikim imenima a često ih kvalitetom i prevazilaze. Ne zaboravite da velike kompanije imaju problem da uklope interese:

Proizvodnje (eksploatacije) sirove nafte (ovo otima lavovski deo kapitala i investicija kompanija, proizvodnje i prodaje goriva (tu se hemičari i rudari ovih kompanija od postanka glože šta je starije kokoš ili jaje, a odgovor je da su pare – vladaju zapravo ekonomisti), proizvodnje baznih ulja (te njihova prodaja) i proizvodnja finalnog proizvoda (maziva).

Koliko god imali veće resurse, protivurečni interesi često dovode do toga da se oni ne mogu iskoristiti na valjan način.

Ko tu ima a ko nema (u glavi i džepu) pokazaće vreme, kao i ko ima ili nema u kvalitetu i tehnologiji.

Šta sledi? What’s next?

Sledi velika trojka (pobedničko postolje) motociklističkih ulja, gradacijski (od dobrog, preko boljeg do najboljeg) Castrol, Fuchs (Silkolene) i Motul.

Razlike jesu male te ni nekrunisani kralj ne može da se pohvali da u svim kategorijama vlada. Ako se gledaju pojedinačna ulja unutar nekih serija (pojedine viskoznosti) priča je još komplikovanija tako da se objektivno ne može reći da je taj i taj (ta i ta serija) najbolji.

Subjektivno sam stvari postavio tako kako sam a ima dosta činjenica koje tome idu u prilog.

No otom potom kada stignemo do konkretnih tekstova.

Posle toga bi mogla da dođe na red mini serija tekstova koja bi obuhvatila: lista kočionih ulja (II deo), par menjačkih ulja nekoliko velikih proizvođača (Valvoline, Havoline i dr.) kao i jedan kraći tekst (dopuna onog osnovnog od pre više od godinu i po) o uljima za TNG (LPG).

Elf trkačka maziva za menjače; Elf Racing Gearbox Lubricants

ELF HTX 740 75W

100% sintetičko ulje za sportske (takmičarske) menjače

Karakteristike

“Probably the best gearbox lubricant in the world for reducing frictional

loss in 2-stroke engines.“

“Verovatno najbolje mazivo za menjače u svetu za redukciju gubitaka trenja kod dvotaktnih motora”.

Komentar: verovatno.

ELF HTX 740 je monogradno ultra lakotečljivo mazivo specijalno namenjeno za suva kvačila i menjače spregnutih sa 2T motorima.

Ovo ulje se koristi za Motocikle i Kartinge (2T u oba slučaja). Proizvođač navodi da ga koristi više timova Motociklističkog Svetskog Šampionata u klasama 125cc i 250cc.

Tipične vrednosti (osobine i metode po kojima su određene)

Specifična gustina na 15°C: 0,838 g/ml ASTM D-1298

Viskoznost na 40°C: 21 mm²/s ASTM D-445

Viskoznost na 100°C: 4.7 mm²/s ASTM D-445

Indeks visoznosti: 150 (ASTM D-4741)

Tačka paljenja: 205°C (ASTM D-92)

Tačka stinjavanja: –50 °C (ASTM D-97)

Viskoznost je poput SAE 10W motornih ulja, niža čak i od ATF-a. Svakako nije za širu upotrebu. Tačka paljenja izuzetno visoka za tako nisku viskoznost. Tačka stinjavanja vrlo dobra iako bi se mogla očekivati i desetak stepeni niža. Ovo je najverovatnije ulje na estarskoj osnovi (“petica”) bez PAO ili SHC ulja.

Ovo je inače 100% sintetičko mazivo, čak i bez tragova ulja mineralne osnove.

Nije potrebno ispirati prethodno ulje već ga samo ukloniti. Ovo ima opšte značenje ali je za ovakva ulja dobro naglasiti.

Nisu primećene nekompatibilnosti sa materijalima menjača do sada, po Elf-u.

Proizvođač navodi koje vrste aditiva koristi i pogodnosti od toga, kao i od drugih osobina ulja:

1. Modifikatori viskoznosti – izuzetno smanjenje gubitaka od trenja.
Ovo jeste karakteristično za Racing ulja a obična (osim vrhunskih) obično nemaju ovaj tip aditiva (misli se na specifične i specijalne modifikatore).

2. Posebna viskozna gradacija (veoma lakotečljiva);
zaista 75W kod “lakih” mašina ima svojih prednosti a ovo ulje je ređe čak i unutar grupe kojoj pripada. To takođe smanjuje trenje i olakšava optimalne performanse.

3. EP aditivi – veća otpornost na velike napore.
Ovo čak i nije uvek slučaj kada se radi o uljima za kart i manje (a brze) motocikle. Mada svakako nije nešto izuzetno posebno.

4. Sastav 100% sintetički – idealna termička stabilnost.

5. Anti oksidanti – veća oksidativna otpornost naročito na visokim temperaturama.

6. Posebno dodati antipenušavci.
U menjačkim uljima ih nema ili ima u manjoj meri. Kod takmičarskih uslova neophodno je dodati ove aditive. Kod ovog ulja oni su i posebnog kvaliteta.

ELF HTX 735 75W-90

Takođe 100% sintetičko ulje za takmičarske menjače.

Za razliku od prethodnog specijalno je razvijeno za menjače 4T motocikala i automobila.

Ipak u nekim specifičnim slučajevima može se koristiti i kod dvotaktnih motora (motocikli ili karting vozila).

Tipične vrednosti (osobine i metode po kojima su određene)

Specifična gustina na 15°C: 0,872 g/ml (ASTM D-1298)

Viskoznost na 40°C: 114 mm²/s (ASTM D-445 )

Viskoznost na 100°C: 17.8 mm²/s (ASTM D-445)

Indeks viskoznosti: 170 (ASTM D-4741)

Tačka stinjavanja: –54 °C (ASTM D-1500)

Da li je ovo “str8” ulje bez polimera? Ne bi se baš reklo iako je moguće. Indeks viskoznosti postižu neke estarske sintetike, no ipak je priličan. Pogotovu što deluje da ima i nešto PAO base stock-a (ne mora da znači). Vrlo je moguće da je samo od estarskih sintetika i vrlo malo polimera visoke otpornosti i stabilnosti na smicanje.

Ne sme se koristiti kod “potopljenih” (“mokrih”) kvačila.

Nisu potrebne posebne mere opreza u smislu promene sa bilo kog ulja na ovo (ispiranje menjačkog sklopa i slično, samo ispuštanje prethodnog ulja).

Nisu poznate nekompatibilnosti sa bilo kojim materijalom koji se koristi kod menjača.

ELF navodi da je konkretno ulje u upotrebi (ili bilo) kod nekoliko Formula 1 timova.

HTX 735 je posebno pogodno za trke kratkog ili srednjeg trajanja, bilo da su kružne ili Reli (etape).

ELF HTX 735 perfektno funkcioniše na spoljnim temperaturama iznad –10°C.

Naravno uz trkačke uslove vožnje (inače očigledno može da se koristi i do –45°C).

ELF HTX 755 80W-140

Naravno i ovo je 100% sintetičko mazivo (ulje) za transmisije trkačkih vozila.

Napravljeno je za vozila sa četvorotaktnim motorima. Preporučuje se za diferencijale, osovine i menjače. Zbog veće viskoznosti posebno je pogodno za trke izdržljivosti (endurance use) ili druge trke srednjeg ili dužeg trajanja (preko 2h, pa do svih 24h).

Uspešno se koristi na: kružnim trkama, relijima i trkama na duge distance.

Tipične vrednosti (osobine i metode po kojima su određene)

Specifična gustina na 15°C: 0,870 g/ml (ASTM D-1298)

Viskoznost na 40°C: 197 mm²/s (ASTM D-445 )

Viskoznost na 100°C: 24.2 mm²/s (ASTM D-445)

Indeks viskoznosti: 150 (ASTM D-4741)

Tačka stinjavanja: –45 °C (ASTM D-1500)

Deluje kao ulje bez polimera (iako nije nemoguće da sadrži neku malu količinu). Ipak, malo je teže tako komponovati ulje, jer bi to značilo kombinaciju baznih ulja od estarskih sintetika i na primer PAO veoma visoke viskoznosti. Šta je od ta dva teško je reći a Elf (naravno) dobro čuva tajnu.

ELF HTX 755 se ne sme koristiti kod “mokrih” kvačila a kao ni kod prethodnih ne treba ispirati ceo sklop pri prelasku na ovo ulje.

Ovo ulje zaista može (jedino) da izdrži maksimalne višečasovne napore naročito ukoliko je spoljna temperatura preko 30 ili 40°C.

Koliko su ova ulja pogodna za svakodnevnu upotrebu?

Uslovno.

Nema štetnog uticaja, full sintetička su, …

Aditivi su ipak posebno prilagođeni i nisu namenjeni ekstremno dugim kalendarskim periodima.

Iako nigde nije naglašeno, ova ulja su kod profesionalaca tek za jednu trku (ili nekoliko) a kod takmičenja nižeg ranga ili amaterske sportske vožnje za jednu sezonu.

Kod običnih automobila možda čak i dve sezone (godine), ali tu je kraj.

Previše skupo za “civilne” svrhe.

Uzmite da su ova ulja višestruko skuplja od uobičajenih sintetičkih menjačkih ulja.

Zemljak (Motul 300V gear) ostaje (“verovatno”) najbolje takmičarsko ulje koje se može koristiti i za povremene sportske ambicije amaterskog tipa ili samo za jako oštru vožnju. Cena jeste visoka ali bliža “civilnim” dok je kvalitet bliži specijalizovanim (full) Racing uljima.

Dakle, nema šta da se razmišlja (mnogo). Uzmite da 300V treba menjati na 5-6 godina i nikakvih problema nećete imati (može i na više, kao u slučaju “fill for life” ali je naveden optimalni period koji je otprilike na polovini standardnog). Podrazumeva se oštra i na momente takmičarska vožnja – veoma teški uslovi vožnje na momente te u proseku teški.

Ovo je bilo kraće a dobro začinjava celu priču. Nije mnogo upotrebljivo (za obične vozače) ali svakako je zanimljivo.

Sledi “velika evropska trojka” (Castrol, Fuchs (Silkolene) i Motul) pa američki “trojac” (Bardahl, Rey Bel i Amsoil), pa redom svi ostali (IPONE i Motorex pre svih).

Između ovih tekstova (motociklistička ulja) biće udenuti tekstovi: o kočionim fluidima (nastavak priče, najjača imena i najbolja uopšte) i par njih o menjačkim (ta priča nije takođe završena).

Vesti, News

Neke od informacija nisu baš “sveže” ali su i dalje akutelne.

G-energy

Gaspromneft je konačno stavio njihova ulja na police. U vreme Beogradskog automobilskog samjma, pre nekih 5 nedelja, konačno je počela prodaja G-energy ulja. Prodaja je počela nakon 8 meseci od prve i 4 meseca od druge zvanične promocije.

Cene su visoke. Više od očekivanih, čak i za redovne cene, a za period promocije – one su veoma visoke. G-Energy F Synth 5W-40 je nekih 3500rsd, što je praktično 35€ za 4 litara.

Ovo je u rangu najpoznatijih i najskupljih brendova kao što su: Castrol, Shell i Mobil.

Šta više, najjači konkurent (Mobil Super 3000 X1, u ovom slučaju) je jeftiniji.

Nije toliko do kvaliteta koliko do vrednosti brenda (koja je očigledno na strani Mobil-a).

Biće ovo veoma težak start za G-energy.

Ulja možete naći na NIS benzinskim pumpama.

Sam NIS je izdao nov katalog i proširio Nisotec seriju (ulja). Ova ulja su dobar izbor jer imaju solidan kvalitet uz razumne (povoljne) cene. Nisotec – ekonomska a G-energy – premijum klasa, to je Gazpromneft strategija za nekih 10% tržišta Srbije u toku ove godine.

Optima HC City

Takođe na Beogradskom sajmu automobila, RN Modriča je predstavila njihovo najnovije ulje – Optima HC City. Po njihovim tvrdnjama iza ovog ulja stoji dve godine razvoja a posebnost je u maksimalnom prilagođenju uslovima gradske (stani-kreni) vožnje. To je potpuno HC ulje u SAE 10W-40 viskoznoj gradaciji. Poseduje sledeće nivoe kvaliteta: ACEA A3/B4-08, API SL/CF, MB 229.1, VW 501.01, VW 505.00. Nije loše, ali uobičajeno. Rafinerija Nafte Modriča je takođe najavila – (veliki) povratak na tržište Srbije (?!); gde su bili do sada sve ove godine??
Ovo je u redu ukoliko misle na “povratak sa normalnim cenama”.

Oni su jako poznati i prepoznatljivi na tržištu Srbije (te veoma popularni) i imaju kvalitet ali su zbog visokih cena skliznuli sa 10-15% tržišta, daleko ispod 10%.

Optima HC City treba da bude oko 4€ za litar, nije loše za početak (novi start).

Mobil USA

Mobil je zamenio njihova "Mobil Clean" motorna ulja „Mobil Super“ serijom.

Takođe su pretstavili „Super Synthetic“ seriju koja je između prethodne i „Mobil 1“ serije.

Iako su ova ulja nešto drugačija nego ona u Evropi, mnogo je zgodnije za kupce da znaju da Mobil ima, globalno, ista imena za svoja ulja.

API SN

Iako je ovo još uvek Američka priča, nekih 1366 ulja je API SN licencirano.

Na samoj listi ima svih “velikih imena”:

Shell, Mobil, Castrol (BP), AMSOIL (sa uobičajenim tvrdnjama „bolje od“), Motul, Chevron (Havoline), Valvoline, Total (Elf), Ford, GM (AC Delco), Sunoco i mnoga druga. Bardahl i Idemitsu, čak, imaju po dva licencirana ulja na listi (sa relativno malim asortimanom ulja). Repsol ima 3 ulja sa ovom licencom.
Punu listu možete naći na:

http://eolcs.api.org/serviceCategories.aspx

i zatim kliknite na „SN“.

Glavna prednost ovih ulja bi mogla biti kompatibilnost sa gorivima koje sadrže etanol sve do E85.

Možete očekivati ova ulja: u Europi, u toku ove godine (2011) a u Serbiji sledeće godine (2012).

Neka od njih mogu biti ovde i za par nedelje ali “jedna (nekoliko) lasti ne čini proleće”.

Početak API SN i ILSAC GF-5 licenciranja bio je 1. Oktobar 2010.

Rasprodaje (akcije)

Velike prodajne akcije su veoma uobičajene u poslednje vreme. Nekoliko velikih imena ima velike rasprodaje. Pomenuću samo neke od brendova (sa visokim cenama, osim Elf-a): Elf (Profaco) i Motul (Mass); možete naći i neka od Castrol i Shell ulja na akcijama. Dakle nije samo BG sajam automobila, i dalje možete naći neka od skupih ulja na popustu od 10, 15 ili čak 20%.

_________________________________________________

Some of the information are not „brand new“ but it is still actual ones.

G-energy

Gaspromneft finally put their oils on the shelves. In the time of Belgrade Fair (Auto), about 5 weeks ago, they start to sell G-energy series of oils. After almost 8 months of the first promotion and 4 of the second, sale has started.

Prices are high. Higher than expected even for regular prices, for promotional – very high.

G-Energy F Synth 5W-40 is about 3500rsd, which is approx. 35€ for 4 liters.

Just in the range of the prominent brands like Castrol, Shell and Mobil.

What more, the strongest competitor (Mobil Super 3000 X1, in this case) is cheaper.

It is not much in quality of product but in the value of the brand.

It would be very hard start for them.

You can find these oils on the NIS petrol stations.

NIS itself publishes a new catalogue and extends the Nisotec series. These oils are good choice since a solid quality and reasonable prices. Nisotec – economic and G-energy – premium class, it is Gazpromneft strategy for some 10% of the Serbian market during this year.

Optima HC City

Also on the Belgrade International Motor Show (BG Car Show), RN Modriča presents its new oil – Optima HC City. Their claim that it is product of two year of research and that is specially adopted for the city conditions (stop and go) of traffic. It is full HC oil in SAE 10W-40 viscosity grade. It has following level of quality: ACEA A3/B4-08, API SL/CF, MB 229.1, VW 501.01, VW 505.00. Not bad but conventional. They (RNM) also announce – big return on the Serbian Market (?!); where they’ve been all these years??
It is O.K. if they mean “come back – with normal prices”.

They are familiar on this market and have quality but with high prices they slide from 10-15% of the market far below 10%.

Optima HC City would be about 4€ per liter, so it is not bad for the start.

Mobil USA

Mobil replacing its "Mobil Clean" motor oils with „Mobil Super“ series.

They also put the „Super Synthetic“ series between the previous and „Mobil 1“.

Although these oils are slight different then in Europe, it is now more convenient for the customers to know that Mobil have, globally, same names for its oils.

API SN

Although it is still American issue, some 1366 oils get API SN licensee.

There are all „big names“ on the list:

Shell, Mobil, Castrol (BP), AMSOIL (with usual claims „better then“), Motul, Chevron (Havoline), Valvoline, Total (Elf), Ford, GM (AC Delco), Sunoco and many others. Even Bardahl and Idemitsu, both have two approved oils (with relatively small range of oils). Repsol have 3 oils with this license. The full list is on:

http://eolcs.api.org/serviceCategories.aspx

and click on the „SN“.

The main advantage could be compatibility with ethanol-containing fuel up to E85.

You can expect these oils: in Europe, during the year (2011) and in Serbia next year (2012).

Some of them would be here even in few weeks but it would be just „the first swallow(s)“.

Start of API SN and ILSAC GF-5 licensing was October 1, 2010.

Sales (selling actions)

Big Selling action is very common recently. Few big names have big sales. To mention just few of the brands (with high prices, except Elf): Elf (Profaco) and Motul (Mass); you can also find some Castrol and Shell oils on sales. So it is not just the BG fair, you can find some expensive oils with 10, 15 of even 20% discount.