"Stara dama" je zastarela?; "Old Lady" is out of date?

UVOD (u 500 reči)

“Stari kontinent“ se možda opametio pa ne vodi ratove, a i osavremenio se, ali ako postoji oblast u kojoj je Evropa zaostala i gde može da zadrži svoj nadimak onda je to PROIZVODNJA BAZNIH ULJA.

Nije posebna dika biti bolji od („crne“) Afrike ali je sramota biti (ali ubedljivo) iza Azije i Severne Amerike.

Posebno što (a to je prava ironija) je pritisak administracije na proizvođača vozila takav da se (zakonski) forsiraju moderna ulja za koja mineralna bazna ulja nisu pogodna.

Duga je priča, kako i zašto, a kumovanje EU birokratije je verovatno glavni razlog (uslovi za otvaranje novog pogona su takvi da dižu troškove u sferu astronomije a ne ekonomije). Rezultat je da se u Evropi uglavnom proizvode mineralna bazna ulja i to u (velikom) višku dok HC ulja II i III bazne grupe nedostaju i uvoze se iz USA i Azije (čitaj od Petronas i SK), kao i Bahreina i Katara (čitaj Shell). Nije da kapaciteta nema, ali je situacija takva da se trenutno (verovatno) više baznih ulja ove kategorije uvozi nego proizvodi i da je za zemlje koje izlaze na Atlantik verovatno isplotljivije (čak) da kupuju ova bazna ulja „preko bare“ ili „preko pola sveta“. Dodatna komplikacija su administrativne prepreke za veći uvoz ovih sirovina (ove sirovine) pa će u sledećih par godina biti otvoreno nekoliko pogona za proizvodnju II i (naročito) III grupe BU, velikog kapaciteta.

Pogađate šta? Tehnologije (zapravo) nisu evropske (uz kasnije naveden izuzetak). Čak ni kapital nije isključivo EU već su ili JV (joint venture) 50/50 ili su ruske pare a američka tehnologija (i to na prostoru „brdovitog balkana“ o čemu je već bilo reči u prethodnim tekstovima).

Finski Neste je jedina svetla tačka kako svojim postojećim kapacitetima, tako i budućim uz odbranu „časti, dostojanstva i obraza“ EU kao tehnološki razvijenom delu sveta.

Naravno, tu su i „hemičari“ koji su praktično vodeći proizvođači V bazne grupe (sintetička bazna ulja koja nisu PAO, pre svega estri). No, idem redom.

Za početak (i kraj ovog teksta) ponavljam i naglašavam činjenicu DA:

Evropa proizvodi uglavnom mineralna bazna ulja, kojih ima u višku.

Osim očiglednog da se ni u Zapadnoj Evropi često ne mogu kupiti industrijska ulja bazirana na PAO ili HC tehnologiji kao i neke od masti za specifične industrijske namene čak ni od onih (globalnih igrača) koji ih imaju u svom proizvodnom programu, ostaje još jedno pitanje ...

Kome se uvaljuju viškovi?

Ne treba biti ni Tesla ni Ajnštajn pa uvideti da su to pre svega države koje nisu članice EU ali i one koje tamo imaju status „levog smetala“ (C&E E ili kako se već to kaže). Zatim tek ide Afrika (crna ili bela) gde to i nije toliko loše kako zbog klime tako i starosti voznog parka (mašina i industrije uopšte).

Veliki su totalno u krivu ako misle da se ne mogu „otkriti planete van sunčevog sistema“ a ako i mogu da se ne mogu dokazati.

Naravno ništa ja neću dokazivati ali ćete sami izvući neke zaključke.

I ne brzajte sa njima!

P.S.

Dosta za uvod (taman 499 reči bez ove rečenice), sledi tekst koji će zaokružiti uvod, pa tekst „maksim po diviziji“ (ili „kom opanci a kom obojci“ ili „kome opanci a kome ‘talijanske cipele“) ili će to biti više tekstova, videću, zavisi i od (ne)raspolođivog vremena. Verovatno serijal.

"Kome Tom, tom i Džeri" ... "Ko vas jaše i zašto", "Ko koga tovari i koliko?" i slično.

Naziv serijala (radni) je: 

ILUZIONISTI (ILLUSIONISTS); Mario i Mađioničar  (MARIO AND THE MAGICIAN)

The Twilight Zone (podmazivanje boš pumpe, lubrication of bosch pump)

Jedan kratak tekst pre ozbiljne i “teške“ teme o suštini proizvodnje (proizvođača) maziva (u Evropi, bar), o kojoj razmišljam da bude „no comment“ što bi većina stalnih čitalaca dobro razumela, ali zbog višestruko više povremenih, ipak ide uz (masne, debele) komentare.

Radni naziv ... menja se iz časa u čas, trenutno je „Ko vas hebe u motor –  zašto, koliko i kako?“.

Nakačiće mi se gomila tantuza i mamlaza ali ... „no more mr. nice guy“, retke ali i RETKE (ko proliv) komentare, diletanata, brišem u sekundi (čim ih spazim, za sada svega par za par godina a i to ću rasčistiti, čim budem stigao), naročito nepotpisane, a potpisane ostavljam neko vreme pa lete uz oznaku IQ-a (ispod 20, 0, negativna vrednost, minus beskonačno, imaginarna vrednost). Malicionzni lete, potpisani ili ne. Vređanje bilo koga pa i moje malenkosti neće biti dozvoljeno (više nikada; zašto da pljuje neko ko je školu posećivao u noćnim satima, posle večere, nekog ko je išao u jutarnjim satima, pre doručka?)

Dakle, šta vas još može sablazniti?

(osim teksta koji sledi)

Iako je nekoliko čitalaca (a još više „slobodnih mislilaca“ koji su tu u prolazu) zamerilo (delimično bejaše u pravu) nedovoljno konkretnosti u tektovima o gorivu, trebali bi da znaju ono što su tek pre mesec dana pročitali u novinama ili net-u (poznato mi bilo još tad).

Dakle, 110 kontrola od kojih 1/5 loše gorivo. 22 pumpe. A ja tvrdio da je gorivo bolje nego ikad?!

Dakle, gorivo jeste bolje nego ikad ali situacija je takva-kakva je. Iskreno sam očekivao tek 10% ali je bilo duplo više. Zašto?

Idemo od početka.

Rafinerijski bi verovatno prošlo 100% uzoraka (ionako sve ide iz NIS-a). Iz uvoza (već spada u distribuciju) bi kod zvučnijih imena bilo slično a sveukupno bi prošlo bar 95%. Međutim pumpe su već „kritično mesto“. Za veliku brojku su zaslužne velike kompanije koje su deo maloprodaje prepustile (manjim) privatnicima (franšizing). Gde se gorivo kvari? Pa od rezervoara distributera pa nadalje.

„Izveštaj“ NIJE NIŠTA BOLJI od mojih tekstova JER NIJEDNO (?!) IME  nije pomenuto (a ja da nešto kažem, pa nek kažu državni organi, što bi se oni bojali ... ). U prvim izveštajima nije bilo ni naznaka a kasnije su naveli gradove i broj pumpi na kojima gorivo nije bilo dobrog kvaliteta. Precizno, nema šta.

Osim toga u nedostatku laboratorije i usluga istih nisam u ravnopravnom položaju (ne računajući mogućnosti inspekcije prilikom uzorkovanja), ali bih od tih 110 našao bar 23 loša uzorka ne ispitujući „po slovu zakona“ (jasno je valjda). No i zakonska procedura nije toliko loša, samo kad bi se još neko time bavio (uzorak od 110 pumpi nije mali ali na 6 meseci ili godinu dana daleko od dovoljnog).

TNG nije bio „meta“ pa tu i nemamo podatke.

I tako iz dva-tri različita medija (iz istog izvora informacija) saznajemo (šturo) da na 22 pumpe gorivo (makar to bilo i lož ulje i u međuvremenu ukinuti D2) nije bilo dobro te da su podnete i 22 prijave. Pa u drugim novinama kažu 8 krivičnih (što bi značilo da je 14 samo prekršajnih, ili možda i ne). Pola će se kroz pravni sistem provući (makar jeftino, ako ne i bez posledica) pa od toga niko vajdu neće imati. Da li je izrečena mera zabrane rada (makar određeno vreme?). Tome se možemo nadati ali po svemu sudeći – NE. Od svih slučajeva 5 ili 6 su vezane za benzin (nije rečeno šta ali verovatno oktanski broj te sadržaj olova), srećnih 13 je u vezi dizela (o tome malo kasnije) a 3 se odnosi na lož-ulje, gde šteta ne može biti velika, makar sam pre 25 god. iskusio zapušenje dizni na furuni, a ko sipa u motor, zna se, sam je preuzeo odgovornost.

Takođe se navodi da je 35 tona D2 otpisano i poslato na reciklažu (ili možda rafinerijsku preradu, verovatnije) jer je klasifikovano kao OTPAD. Zamislite šta ovaj „otpad“ može učiniti motoru.

I na kraju se navodi (iz dobro obaveštenih izvora) da je dizel najčešće padao na utvrđenom dodavanju baznih (mineralnih) ulja. Dobro, nije baš kao otkriće Amerike, jer je ovo postalo „popularno“ još osamdesetih a naročito od '90 i opšte je poznato (kao paradoks viška baznih ulja pri preradi nafte). Naravno zvanično se to ne odobrava i uopšte je van zakona ali ko zna koliko hiljada tona su progutali motori u vreme lošijih goriva (pa čak i Euro 3). Od Euro 4 norme, common rail i pumpa-dizna (PD) motora, stvari se komplikuju pa iole više baznih ulja sigurno kvari ispunjenje norme čak je i sumpor postao stavka koja se ne ispunjava ali i cetanski indeks kao i drugi parametri. Skoro je da se pukne od smeha to što su bar boš-pumpe bile podmazne – samo tako.

Tu ne mogu da odolim a da ne primetim da je 5% bio-dizela više nego dovoljno za nadoknađivanje „posnosnti“ (bio mit ili ne) ED goriva. Šta tek može učiniti 10% baznog ulja?

Na kraju, ako zbog 2 od 22 pumpe velikih proizvođača (distributera) cela stvar NE može u javnost, valjda je bar 49% jasno zašto se i sam ne izjašnjavam (uz nedostatak kompletnih informacija). Ostaje to da je (bar) onih 14 prekršajnih zapravo zbog problema sa distribucijom, verovatno zbog niže tačke paljenja dizela (benzin u njemu), što je i u BiH bio slučaj na više pumpi (u skorije vreme). Naravno sve se dešava zbog cisterni koje nisu samo za jedno gorivo ili rezervoara (još i gore). Ovo je bar lako „nanjušiti“ makar u stilu „sumnivo je“.

Ipak, sve je to podnošljivo. Skoro je lako sa 98% sigurnosti naći pumpu gde je gorivo iz rafinerije (ako vam se samo čini sumnjivom, izbegavajte a ako uliva poverenje onda je to, to; brend znači te iako nije 100% ima uticaj, po logici što jači (skuplji) to bolje, a Gazprom je trenutno vodeći (ne samo kao NIS+).

I to ne samo zbog toga što je pre 10, 15 ili 20 god. bilo kao u ogledalu (možda je 1/5 pumpi bilo O.K.) nego pre svega zbog toga što je i ono malo kontrole hrane sada sve više pod znakom pitanja.

Iako su gledišta saveza potrošača malo (uslovno rečeno, jer je osetljiva roba u pitanju, posle lekova verovatno najznačajnija) medijski našminkana i zvuče katastrofalno, istina nije daleko (od toga). Ako se par godina unazad ne radi unakrsna kontrola kvaliteta, sve je jasno. Nije ni toliko do srećnih okolnosti pre konzumiranja (kupovine) hrane (zvuči kao apokalipsa) nego je i do toga da proizvođači sa dobrom praksom dugoročno gube bitku jer kvalitet mora da košta a ako se nekvalitet prodaje u istoj kategoriji, posle par godina lošiji će zauzeti više tržišta pa kada i bude objavljeno istraživanje može biti kasno jer će nekoliko dobrih izgubiti od većine loših.

I tu dolazimo do maziva. Ako se hrana kontroliše ali samo na osnovne i osetljive stvari poput mikroorganizama (čisto da se ne zarazite istom) a i to nedovoljno, ako se gorivo kontroliše tako što se to radi na par (2-3%) isporuka goriva (nadam se da je toliko, jer je verovatno i manje) onda manje od 1% provera maziva (ako nije i 0%) je nešto što otvara mogućnosti da se mune šarža od pre 10 godina, propust u proizvodnji (reciklirati stotine tona košta, pa zamislite koliki je rabat moguć, uh, samo za vas još 5%, a biznismen koji još misli da zna sve o mazivima sav srećaj jer je za*ebao drugu stranu, ma šta će njemu stručnjaci, šta oni znaju, kakve analize, kakvi bakrači, oni bi kupili 10% skuplje, pa još ne bi ni prodali, samo cena znači prodaju, super brend po ceni bofl robe ... ma ide, kao podmazano.

Zvuči sarkastično ali ako se hranom još niste otrovali onda je bar 90% šansi na ni motor niste oštetili (negativno delovali) lošim gorivom. Nema dovoljno podataka inače bi se moglo izračunati statističkim metodama (vrlo precizno).

Ako niste kupili užegli zejtin ne znači da niste i motorno ulje ali za ovo drugo je jako teško reći sa koliko % ste sigurno sipali ono što na etiketi piše (piše i na tarabi) ili da li je to bar zaista ulje koje ste hteli da kupite pa makar bilo i za nijansu lošije od onog što treba da bude, što je mnogo, mnogo bolje nego naleteti na totalni otpad ili bazno ulje bez imalo aditiva.

Najgore u svemu je (ranije pominjano) to što se čak i sa sve analizama (makar rađen statistički značajan uzorak) možete slikati. Zakonski utvrđeno je tek da ulje liči na pravo, a kako će se ponašati u motoru posle 100rh ili da li zaista ispunjava bar nešto od onoga što piše na etiketi ... to ćemo kasnije dok u međuvremenu ljudima motori otkazuju, prevremeno se rade remonti (još ako se naleti na „smeće“ od goriva, eto „veselja“, bez navodnika za majstorski esnaf, onaj lošiji deo, većinski na žalost), menjaju skupi delovi (turbine, EGR ventili ...).

Mislite da je mnogo bolje na zapadu? Bolje jeste ali ne toliko zbog mnogo više analiza (i tamo se ne rade detaljne, osim u slučajevima kada je sumnjivo) nego zbog jednostavne činjenice da onaj koji muti mora da nadoknadi štetu, e tu bi se baš naštedeli sa dodavanjem ovoga ili onoga ili sa nižim kvalitetom. Noviji vozni park bi osetio svaku mućku u toku sezone, pa bi se brzo otpetljalo. Ne kažem da nije bilo ni tako, ali jednostavno ne može da opstane.

Dakle, nije više gorivo posebno bolje tamo zbog boljih rafinerija jer osim NIS-a i OMV ima super moderne rafinerije u regionu, slično i MOL sa par derivata dostojna najvećih i najboljih (samo ih kod nas nema), itd. Problem je u tome što solidno (po evropskim merilima) gorivo na putu do pumpe (i na njoj) doživi transformaciju pa od labuda postane ružno pače, od dr. Džekila – mr. Hajd, od vina – voda.

Mitovi i legende o motornim uljima (treći deo), Myths and Legends about engine oils (part three)

Legenda #3: (nastavak pitanja no. 20 iz prošlog teksta)

(ali) mejdžorsi pružaju (naj)bolju tehničku podršku.

Velika zabluda. Može da bude ali obično nije (tako).

Mejdžorsi pružaju sliku da im je stalo i do svakog individualnog potrošača, ali zapravo morate biti (izuzetno) velika kompanija da bi na vas uopšte obratili pažnju. U tehničkoj podršci za “šušljake” obično radi par radnika kojima čak to i nije jedini posao. Valjda vam je jasno čemu se možete nadati. Njihove super laboratorije su obično centralizovane (kontinentalno ili regionalno) pa pogađajte koliko mogu da pokriju od takvih oblasti. U manjim državama često nemaju direktno predstavništvo (ili je to “tašna-mašna” kancelarija) a distributeri obično imaju samo jednog inženjera koji je i inženjer primene i prodaje i plus “devojka za sve”. Tehnička podrška manjih proizvođača može biti i bolja. Na žalost ni to nije uvek slučaj, što je veliki minus za njih jer je to oblast gde mogu tući mejdžorse.

Legend #3: (Continued questions no. 20 of the last text)

(but) majors provide better technical support (than others)

Great delusion. It could be but usually is not (so).

Majors provide (just) an image that they care about each individual consumer, but actually you have to be (very) large company to paying attention. In the technical support for the "miserables" (common people like you and me) usually works a few of employees and even this is not their only job. I hope you realize what you can hope for. Their super labs are usually centralized (continental or regional) and guess how they can cover such areas. In smaller countries they often do not have direct representatives (or is it 'bag-tie' offices) and distributors usually have only one engineer who is salesman as engineer. Smaller producers often can provide better technical support. Unfortunately this is not always the case, which is a big minus for them because this is an area where they can beat the Majors.

Mit # 11:

Ulje u mom motoru je dovoljno dobro, s obzirom da već godinama nemam problema sa motorom.

Dakle, zašto da plaćam više za kvalitetnije ulje?

Stvarnost:

Zato što simptoma nema ne znači da ne postoje problemi (sa motorom). Loše (ili nedovoljno dobro) ulje u naizgled dobrom motoru obično vodi ka problemima vezanim sa: habanjem, korozijom, depozitima i sl.

Uticaj ulja lošijeg kvaliteta se ispoljavaju samo na duži vremenski period. Za maksimalnu zaštitu uvek koristite kvalitetn(ij)a ulja.

Myth # 11:

Oil in my car (engine) is good enough since I haven't had any problem with my engine for several years. So, why to pay extra money for higher quality engine oil?

Reality:

Because you haven't had any symptoms doesn't mean problems don't exist.

Bad (or not good enough) oil in seemingly good engine could lead to problem related with: wear, corrosion, deposits and similar. The impact of inferior quality oils is manifested only for a longer period.

For maximum protection always use high(er) quality engine oils.

Mit #12: ulje u motoru uopšte ne treba menjati.

(čista) Besmislica!

(bazna ulja mogu izdržati nekoliko zamena ulja, naročito sintetička, što je i osnova reciklaže ulja. Ipak, ovo ne omogućava “večni život” ulju)

Myth #12: You don’t need to change engin oil.

(clear) Nonsense!

(base oils can withstand few (many) oil changes, especially synthetic, which is the basis for oil recycling. However, this does not provide "eternal life" of oil)

#12.1

Normalni intervali zamene ulja, a posebno oni za “teške” uslove su isuviše oprezno dati od strane proizvođača (vozila). Bezbedno je povećati ih.

Stvarnost:

Intervali koje daju proizvođači vozila nisu konzervativni, pogotovu u Evropi. Nije dobro prekoračivati ih. Do 10% se uzima kao dozvoljena tolerancija a ni 20% nije strašno (ako se ne radi stalno), ali veća produženja su sigurno loša za motor.

#12.1

The normal oil change intervals and especially “severe” ones recommended manufacturers are conservative. It’s safe to extend the time between oil changes.

Reality:

The intervals given by the vehicle manufacturers are not conservative, especially in Europe. It is not good to exceed them. Up to 10% is taken as a tolerance and even 20% is not bad (if not always), but greater extensions is certainly bad for the engine.

#12.2 U redu. Ipak, sa sintetičkim uljem je to moguće, bez posledica.

(pogledaj prethodni tekst, pitanje br. 15)

Svaki slučaj je drugačiji i teško je uopštavati. Istina je da se LL intervali mogu postići samo sa sintetičkim uljima ali oni su već produženi.

#12.2 O.K. However, with synthetic oil it is possible, without any consequences.

Theoretically yes, practically no. You can (possibly) shorten the interval for severe driving conditions for less. Instead of the usual 50% can go up to 80% of the standard. For each case is different so it is difficult generalize. The truth is that longlife intervals can only be achieved with synthetic oils, but they are already extended.

#12.3 Analizom ulja se intervali mogu produžiti.

Verovali ili ne, odgovor je NE.

Ovo je za poseban tekst, ali analize ne služe za ovakve svrhe. Čak i idealna analiza nije razlog za produžavanje intervala zamene. Objašnjenje je prilično dugo, a zalazi i u teške teme, kao što je: “Ograničenja analiza korišćenog ulja”.

#12.3 Oil analysis could extend oil change intervals.

Believe it or not, the answer is NO.

This is for a whole post, but the analysis are not used for such purposes. Even a perfect analysis is not a reason for extending drain intervals. The explanation is quite long, and has entered the tough issues, such as: "used oil analysis – limitations".

# 12.4 (Aman) Nisam li ja upravo pisao da 10W-40 može da se koristi duplo duže od preporučenog?

Čitajte pažljivije. Sam sam stao na oko 30% preko (uz obilno dolivanje ulja). Uzgred ni obilno dolivanje ulja ne može (mnogo) produžiti interval zamene (vidi #12.5) već će (samo) poboljšati stanje ulja u motoru. Dobro stanje ulja u motoru znači zapravo sledeće:

“Može ulje al’ ne može motor”.

# 12.4 It is hard for translation, so it will be interpretated.

There is text where I commented analysis of used oil (in my car). I extended oil change interval by 30% and oil condition was good enough even for more. But it does not mean that it is good practice. By the way, you can not extend oil change interval with frequent (forced) top-up (or at least not much). Situation with good oil analysis is:

“Oil can (do) more (miles), but engine can not”.

#12.5

(“Oca (li) ti očinjeg”) Valjda je (bar) istina da se ulje ne menja kada motor mnogo troši ulja (aman).

NIJE ISTINA!

Ulje treba menjati na normalnim intervalima izmene čak i kad se dosipa celokupna količina ulja u motoru između zamene. Mnogo je razloga za to. Recimo, kako izbaciti prašinu koja prodre kroz filter vazduha?

#12.5

I guess that (at least) is the truth that the oil does not need change when the engine consumes (much) oil.

NOT TRUE!

Oil should be changed at normal intervals changes even if the full volume of oil in engine is added into it between replacements. There are many reasons for this. For example, how to remove the dust that enters the air filter?

Legenda #4 Viskoznije ulje je bolje (za zaštitu motora).

Može biti baš suprotno. Manje viskozno ulje je bolje za startovanje motora, naročito kada je hladno. Zbog toga, bolje štiti motor i uzrokuje manje habanja kod startovanja (i u prvim minutima rada) motora. Ulje manje viskoznosti smanjuje unutrašnje trenje u motoru. Ovo dovodi do smanjenja potrošnje goriva.

Viskozne gradacije koje daje proizvođač zavise od konstrukcije motora i parametra kao što su tolerancije u motoru. Ako je preporučeno više VG-a onda je bolje koristiti što manje viskozno ulje dok(le) god je motor relativno nov. Viskoznija ulja mogu biti (ali ne kao pravilo) bolja kada je motor star, ima povećanu potrošnju ulja i sl.

Treba razmotriti korišćenje viskoznijih ulja za sportski stil vožnje (Track Day).

Vuča (prikolice ili drugog automobila) i visoke spoljne temperature vazduha su razlog za korišćenje viskoznijeg (preporučenog) ulja.

Legend #4 Thicker engine oil is better for your engine and increases engine life.

It could be even opposite. Thinner engine oil is better for easy starting, particularly in cold weather. So, it protect motor better and cause less wear during the engine start. Lower viscosity oils reduce internal engine friction. This lead to better fuel economy.

The viscosity grades recommended by the vehicle manufacturer depend on engine design and parameters like tolerances within the engine. If several grades are recommended by manufacturer then it better to use “thinner” oil if your motor is (relatively) new. Thicker oil could be (but not as a rule) better when engine is old (late peak life phase), has the high consumption of oil, and similar.

You should consider using “thicker” oil in sports driving style (Track Day).

Towing (a trailer) and high temperatures of air are also reasons to consider use of more viscous oil in engine.

Lenenda (legend) #5 Treba koristiti ulje viskoznosti iste kao kad je motor bio nov od početka do kraja.

(You need to use an oil viscosity the same as when the engine was new from the beginning to the end of its life.)

U principu je tačno. Kada se pojavi povećana potrošnja ulja, motor remontovati. Školski ali ne tako primenjivo u praksi. Podrazumeva velike troškove koji ponekad nemaju zasnovanost. Viskoznija ulja zaista mogu smanjiti potrošnju ulja, i donekle odložiti remont. Ovo će poskupeti kasniju intervenciju ali ako se ona neće ni raditi, onda će produžiti zivotni vek motoru (makar koliko, sve je korisno u takvim slučajevima).

Ukoliko motor ne troši mnogo ulja ne treba ići iznad maksimalno preporučene viskozne gradacije (u uputstvu vozila), ili (ako je navedena samo jedna) povećati u što manjoj meri (jedna VG naviše).

In general, it is true. When the increased oil consumption, then do the engine overhaul. Academic but not so applicable in practice. Involves high costs that do not have foundation in all cases. Viscous oil can actually reduce oil consumption and somewhat delay repairs. This will increase the price of intervention but if it will not be done (at all), it will extend the life span of the engine (even fractionally extension is counting in such cases).

If the engine does not consume much oil you should not go above the maximum recommended viscosity grades (in the user manual), or (if there is only one viscosity grade recommended by manufacturer) increase the viscosity as little as possible (one VG higher).

Repetitio mater studiorum est, NPP (najčešće postavljana pitanja) - FAQ

Malo da se ponavljam ali neće škoditi.
Bio je tekst o 10 najčešćih pitanja o motornim uljima, pa dopunjen sa još 5, uz tekst na mycity forumu sa celih 20 pitanja. Baveći se mitovima i legendama naleteo sam na 20 pitanja i odgovora. Ponavlja se mnogo toga ali je ovde preciznije i konciznije (spemljeno za neke novine, pa nikad objavljeno).
Nešto od ovih pitanja biće i u formi mita (i/ili legende) ali taj ću tekst prevesti i biće dodatnog objašnjenja. Ovo mi je lako (copy/paste) a vremena za prevod nemam, mada je zbog kratih rečenica korisno upotrebiti google prevodilac (uz solidan prevod).
Taman u skladu sa početkom školske godine i pesmicom "ja u školu idem i dobar sam đak ..." i čitam (bar) tri puta dok nešto ne zapamtim.

Sledi završni (eh da bar jeste) tekst koji neće obuhvatiti baš sve mitove (a kamoli legende) ali će baš sa ovih 20 pitanja dati odgovor na više od 80% dilema, nedoumica i zabluda u vezi sa motornim uljima. Menjačka će biti obuhvaćena jednim (najviše dva) mitom te će možda ostati za neki drugi put (mada je tu mitologija skromnija).

Pre nekih tekstova na višem nivou (nadam se i prvog "Master Class-a" jednog univerzitetskog profesora) u toku septembra (sasvim sigurno) sledi jedan tekst radnog naslova "who is who?" odnosno (radni naslov verzija 1.1) "who produce what?" ili (v 1.2) "Who need for forced sales?" ... eventualno "shock to the (value) system" (v 1.3), posle koga ćete malo različito gledati na stvari ... i malo me manje pljuvati (posetioci a ne pravi čitaoci) van bloga (ili zaprvo više ali uz vetar pa čisto da znaju šta ih čeka). Uostalom "Follow the money" princip uvek je najbolji samo što većina (ironično) neće to da prizna. Dokazi su uvek na mestu dva ili tri. Tužno. Religija je bar uteha ali sistem da (materijalni, fizički) dokazi nisu najvažniji zapravo služi za lakše ostvarivanje vlasti i osnova je političkog (i delom pravnog) sistema i tako će na žalost ostati još dugo vremena. Kada će se promeniti? Pa verovatno nikad, jer je potrebno ne da oni sa prirodnih (tehničkih) nauka uče zakon (kao što je sada) nego obrnuto. Najbolje (slično onome u USA da se pre medicine mora završiti koledž) da se prvo završe prirodne nauke (pre prava i ekonomije).*

No da ne otkrivam previše, biće zanimljivo (nadam se polemici).
Kako god, jesen će biti toplija nego što smo očekivali (u svakom pogledu).

Živi bili pa se pišemo (kako to kažu u CG, Hrvatskoj ... pa i BiH, u Srbiji manje uobičajeno; mislim na žargon, ni "pa se dopisujemo" nije često, uglavnom je "pa se čujemo").

P.S. (uvodnog dela)
* Nemojte ovo isuviše čvrsto shvatiti, nije zamišljeno kao apoteoza već više žal za fizičkim dokazima jer su sve dalje od stvarnosti. Naime ako se u politici (i ekonomiji) "dela" u pravu "presuđuje" na jedan ironičan način nauka je sve bliža religiji (i obrnuto) jer se sve više "veruje da" jer su dokazi ili posredni ili se ne mogu lako (ili uopšte) prikazati (izmeriti) ... U prizemnijem značenju: mogu ja (ili bilo ko) dokazivati da se zemlja okreće oko sunca više nego ono oko nje (zapravo i zemlja malo "talasa" to sunce, vidi sistem zemlja-sunce negde na net-u) "letnji dan do podne" uvek će se naći dovoljno njih sa vilama i bakljama (nije ni "slučaj Kopernik" bio baš tako davno; a ni "slučaj Hipatija" nije stariji od šezdesetah (ljudskih) generacija).

NPP (20)

MOTORNA ULJA, PITANJA I ODGOVORI

1) Koliko čovek može da se osloni na specifikakacije sa ambalaže?
Specifikacija sa ambalaže više obavezuje proizvođača nego ono što napiše u katalogu. Ipak, većina standarda i odobrenja nisu stvarni već samo “nivo kvaliteta“ ili im je važenje isteklo.

2) Zašto je važno uvek menjati i filter ulja?
Jednostavno, novo ulje će se mnogo brže degradirati u prvih par hiljada km ukoliko filter nije promenjen a pri kraju drugog (makar i kratkog) intervala neće biti dovoljno efikasan.

3) Koliki je uticaj lošeg goriva na motorno ulje?
Priličan. Ovo je najvažniji pojedinačni razlog za skraćenje intervala zamene. Preporučuje se smanjenje intervala zamene ulja na 3/4 fabričkog u oblastima sa (malo) lošijim gorivom (ED, EP benzin, TNG) ili na čak 1/2 kada se radi o mnogo lošijim gorivima (BMB 95 i D2).

4) Zašto se ulje menja na godinu dana, iako je pređena kilometraža mala?
Zbog vlage, kiseonika i sličnog. Ukoliko se pređe manje od 5000km više se radi o vozilu “van upotrebe” u kome se dosta vode kondenzuje u motoru i dospeva u ulje. Inače po nekim standardima ulje se menja na dve godine i na 30 do 50 hiljada km ali 2 godine i 10.000km je teža stvar za ulje (češći rad motora u optimalnoj oblasti prija i motoru i ulju). 

5) Da li motorna ulja imaju rok trajanja i ako da koliko on iznosi?
Praktično je koncensuz velikih proizvođača maziva da je to 5 godina. U principu može i duže ali nije preporučljivo. Kraći rokovi su čisto administrativni (3 godine).

6) Kako smanjiti potrošnju ulja u starim motorima?
Samo inervencijom u servisu. Ukoliko se radi o umerenoj potrošnji ulja zbog opšte istrošenosti motora malo viskoznija ulja mogu (donekle) pomoći. Uvek početi sa umereno viskoznijim uljima, npr. po sledećem redosledu: 5W-30, 5W-40, 10W-40, 15W-40.

7) Koje ulje sipati u motore koji su prešli više od 150.000 km?
Osnovno pravilo je zadržati inicijalnu klasu viskoziteta dokle god je motor u dobrom stanju, ali posle 150 ili 200 hiljada km koristiti ulja za motore sa mnogo pređenih km (MaxLife; High Mileage), eventualno malo viskoznija ulja (vidi prethodno pitanje).

8) Koliko često proveravati nivo ulja u karteru? 

Ne možete preterati sa ovim jer bi po (starijem) propisu trebalo meriti pred svaku vožnju, no to je preterivanje. Otprilike jednom nedeljno do jednom mesečno ili 10 do 20% intervala zamene za nov ili duže korišćen automobil, češće za polovan ili star. U slučaju da posedujete senzore nivoa povremeno proverite nivo i pomoću merne šipke.

9) Koliki je uticaj hladnog starta na motor i ulja na hladni start? 

Zimski hladni start (i prvih par minuta rada) zavisno od ulja i motora može da pohaba motor kao 100 do 200km (pa i više) vožnje pri idealnim uslovima!!

Da bi ulje postiglo radnu temperaturu potrebno je preći 10 do 20km.

10) Da li su aditivi koji se prodaju kao dodatak za ulja korisni? 

Retko kad. Uglavnom se radi o posebnim namenama. Izbegavajte korišćenje ovih aditiva.

11) Koliko je preporučljivo mešati ulja različitih proizvođača?
Ulja različitih proizvođača NAROČITO ako su iste viskoznosti, kategorije kvaliteta (API, ACEA, proizvođačke specifikacije) i istog tipa (mineralna, polu-sintetička i sintetička) se mogu mešati. Mogu se mešati i ulja SLIČNIH viskoziteta i kategorija i tipa (mineralna sa polusintetičkim i ova druga sa sintetičkim) čak iako su od različitih (ali renomiranih) proizvođača. Izbegavajte mešajte „low SAPS“ ulja sa „normalnim“, čak i kad su istog proizvođača, jer sadrže različite aditive!

12) Da li je bolje koristiti jeftinije ulje i menjati ga češće od skupljeg?
NE. Ovo je jedna od čestih zabluda.

13) Da li (onda) koristiti samo skuplja ulja?

U principu da ali nije uvek pravilo. Osim toga zavisi i od distributera a i cene u različitim regionima mogu biti prilično drugačije. Brend vuče dobar deo cene i o tome se mora voditi računa. Osim toga svako pravilo ima izuzetaka a pogotovu ovo. Na primer: mineralna ulja visokog kvaliteta mogu biti bolja alternativa kod starijih vozila.

14) Da li je dobro koristiti ulja za teretna vozila u automobilima?
Ne posebno. Ona se mogu koristiti kod dizel motora ali nema mnogo benefita od toga.

15) Da li sintetička ulja omogućavaju duže intervale zamene ulja?
Teorijski da, praktično ne. Njihovom upotrebom se može manje skratiti interval zamene kod “teških” uslova vožnje. Umesto uobičajenih 50% može se ići i na 80% od standardnog.

16) Da li je dobro i neophodno prati (ispirati) motor posebnim uljima ili aditivima?
Nije neophodno ukoliko redovno menjate ulje i filter. Posebno ukoliko koristite kvalitetna ulja i ne prekoračujete intervale izmene.

17) Da li su sintetička ulja, zaista sintetička?

Uglavnom ne. Jako malo ulja u široj prodaji su (potpuno) sintetička. Ovo više treba shvatiti kao kategoriju (klasu) ulja.

18) Da li za TNG koristiti samo “GAS” ULJA?
NE. Ipak vrede jer (ako) nisu mnogo skuplja od drugih ulja iste kategorije i sličnih specifikacija. Inače bi bilo neisplativo.

19) Da li boja ulja pokazuje da je vreme za zamenu ili da ukoliko brže potamni to znači i manji kvalitet?

Boja ulja ne znači mnogo. Čak je vrlo nepouzdan pokazatelj kako kvaliteta tako i vremena za zamenu istog. Sintetička ulja i ulja sa povećanim sadržajem aditiva će brže „potamneti“ ali će osnova zapravo ostati svetla, tamna bolja je od pokupljene nečistoće (gareži i čađi).

20) Najbolja kupovina su ulja “Supermajor”-sa (TOP 5 Producers), zar ne?

Kupovina motornog ulja (ili drugog maziva) najvećih svetskih proizvođača (Shell, Mobil, BP/Castrol/Aral, Chevron/Texaco, Total/Elf/Fina …) nije nikad pogrešan potez i solidna je kupovina ali je retko i najbolja. Mejdžorsi često dosta naplaćuju svoje ime a i imaju politiku različitih cena i kvaliteta u raznim regionima sveta. Dakle, mogu se kupiti ulja sličnih performansi po nižoj ceni ili po sličnoj ceni dobiti čak i bolji proizvod.