Be Cool

Industrija ... kvalitet proizvoda ... brend ... XXI vek – nedovoljno!

Da bi održali mesto na tržištu krajem XX i početkom XXI veka morali ste imati brend međutim to je prošlost!! Sada to nije dovoljno (dovoljno je za tavorenje i stagnaciju).

Da bi napredovali morate biti COOL!

Jednostavno je: stižu nove generacije odrasle uz Cool uređaje, koje drugačije razmišljaju od starih i jednostavno su indiferentne za standardne proizvode.

Iako nisu sve industrije jednako podložne ovom fenomenu on će sigurno biti nezaobilazan.

Primer Apple-a znaju već i ptice na grani a stotine milijardi $ vrednosti napravljeno je na COOL proizvodima. Manje prepoznatljiv ali sličan primer je i Samsung. Manje Cool (ali veća podrška koncerna) manji i uspeh ali čuveno „zaboravite sve što ste dosad radili, od sad sve radite drugačije“ (parafraza onoga što je Samsung od proizvođača jeftinih TV-a i VCR-a u jednoj deceniji napravilo ne samo gigantom već i jedinim realnim takmacom Apple-u.

Microsoft je takođe (nekada davno) bio Cool, Google je još uvek i tako u nedogled.

Nokia, Motorola i slični su upavo pali na ovom (sada najznačajnijem) testu, nisu bili (dovoljno) Cool. Prosto.

Pa nisu svi iz sveta elektronike, mode i sličnih grana. Nisu, ali bolje bi im bilo da se ugledaju.

Automobilska industrija (do skoro jako konzervativna) hvata „zadnji voz“ i poslednjih desetak godina počinje da vodi baš tu politiku (ne samo dizajn, nego u celosti biti više Cool). Nije samo do enterijera i eksterijera, do „svemirskih“ linija (Honda Civic), pa ni aktuelne „personalizacije“ (beskonačna kombinacija boja, mateijala i detalja), ni do touch sceen-ova, radara i sličnog. Pa čak ni do koncepta samih po sebi (SUV, Crossover i slično) već i do same tehnologije. Hibrid nije ni toliko zelen, ni toliko dobar koliko je Cool (Toyota Prius je daleko od dobrog automobila i u klasičnom smislu je "bljak", ali je bila u duhu vremena i sve u svemu (i ipak) cool) BMW je sa svojim električnim modelima u samom vrhu „klasičara“ ali trenutno vodeći Cool brend je (sasvim sigurno) Tesla. Njihovo vreme tek dolazi (i ostvareno u ovom svetu velikog kapitala i surovih (uglavnom zastarelih) standarda je već značajno) a širi uspeh više zavisi od (do)kapitalizacije nego koncepta. Uostalom GM i Ford su bili pred bankrotom upravo zbog ove male finese (mada je Ford samo zakasnio sa prioritetom) barem koliko i zbog drugih razloga (loše poslovne politike, tehnološkog zaostajanja i drugog).

Šta reći o uljarima?

Totalna katastrofa! Čak su i proizvođači (industrijskih) sirovina daleko ispred njih. Cool su koliko i drvoseče. Svaka čast onoj manjini koja je koliko-toliko Cool.

Ljudi iz Fuchs-a su sebi (bar) priznali da to ne umeju pa su Silkolene ne samo kupili već i ostavili im samostalnost koja iskače iz „uštogljenih“ okvira.

Doduše velike kompanje obično progutaju ne samo manje nego i onu iskru modernosti što je jako loše za industriju uopšte. To što je cela industrija u stagnaciji nije razlog da se nastavi po starom i sve se više pitam da šta je tu razlog a šta posledica.

Uglavnom industriju maziva (kao i celu naftašku, ali je ironično kod goriva situacija malo bolja) čine „ljudi u sivim odelima“ (i njihovi šefovi u crnim). Kreativnost? Šta to beše?

Razlozi su različiti a deo je i u tome što je ovu industriju čini „zatvoreni krug“. Radna mesta se nasleđuju, politički ostvaruju, lojalnost (slepa poslušnost) je važnija od kvaliteta, sve je ukalupljeno u „veliku shemu“, radiš i ne misliš (svojom glavom) ... ne, ne pričam o zemlji Srbiji već o stanju stvari u svetu. Ono malo regrutovanih ljudi (najboljih studenata) brzo se utopi i uklopi u proceduralan sistem rada i njihova genijalnost brzo ispari a konformizam (pod uticajem dobrih primanja, ali ne koliko se obično smatra) preuzima „vlast“.

Izuzetaka svakako ima ali su oni uglavnom vezani za svet motociklizma.

Ko jeste Cool?

Ipone ... Bardahl (u oba slučajeva više nego što ih prati kvalitet, koji jeste dobar ali je bar „49%“ prodaje na osnovu toga što prave famu (oko sebe)). Ako i treba ... što bi se reklo.

Silkolene je Cool ... koliko im je to moguće (zbog starijeg brata koji je sve samo ne to), slično bi se moglo reći i za Putoline.

Motul je Cool ali već godinama stagnira a isto bi se moglo reći i za Mobil 1 seriju. Castrol Edge serija je više nego ikad Cool (makar i „naprednim“ marketingom) ali još uvek nedovoljno. Shell skoro pa kao da je državna kompanija a Total je malko bolji ali nedovoljno.

I da preskočimo „srednju klasu“ (ni gore pomenuti nisu „cool“ koliko bi to mogli da budu ili su nekada bili) i da stignemo na „prosek industrije“ ... Mali iskorak je napravio neko od koga bi to najmanje očekivali (Gazprom). Lansiranje uz reklamu sa Jason Statham-om uz „reli“ od Italije do Kamčatke je bilo Cool (mislim, nije bilo loše) ALI su ostali na tome. Ipak za jednu većinski državnu kompaniju sa „trulog“ Istoka, više nego dobro.

Lukoil je pak ono što jeste ... čekaju da ih meteor udari u glavu da bi se trgli.

Malo su se (ruku na srce) kod Genesis-a popravili ali nedovoljno za tako (ambiciozno) zamišljenu (i još više, REALIZOVANU) seriju. Šteta. Mislim za njih, mene ne dotiče.

Doduše (kao i kod Shell-a) šta očekivati kad je 80% prihoda od („suve“) eksploatacije nafte a još 18% od prerade i distribucije iste (derivata).

Na tržištu Balkana (JI Evrope) takođe nema jakih igrača po ovom pitanju. INA tavori (sa tendencijom „gazda MOL-a“ da im ovaj segment potpuno zatvori). Kvalitet imaju ali je asortiman anahron a „apotekarska“ bela ambalaža nije ni za tržišta „četvrtog sveta“ a kamoli za Evropu. Kod ambalaže se doduše brukaju i mnogo jači igrači ali to je možda i posebna tema (jeste!).

Nego još ću oštrije da kritikujem one koje najviše podržavam a to su „domaće ekipe“.

(ko će koga ako neće svoj svoga, mada se ja držim toga da je zasnovana i dobronamerna kritika bolja nego „tapšanje po ramenima“ a ko kako shvati).

Problem jestu vlasnički odnosi, delimičan (ili makar latentan) monopol na domicilnom tržištu, deo državnog udela (sa sve članovima UO po partijskoj liniji ... verovatno još uvek, a ni u jednom slučaju to nije dobar pristup, doduše u NIS-u „drug član“ dobija tek prosečnu platu u Srbiji, cca. 400€ ako je i (još) toliko, ali to je i najmanji problem ... bolje da je duplo ali da se to odradi po stručnosti a još više po energiji koju bi neko uložio uz bar prosečnu stručnost).

Tako da nijedna od takvih kompanija svoje poslovanje NE bazira na slobodnom tržištu već svojoj POZICIJI (zaštićenoj više ili manje, ali uz „default“ nizom „komparativnih prednosti“).

Da se malo našalim (ali uz ozbiljnu nameru i dobronamernu kritiku) pre svega sa onima koje hvalim i podržavam (za nijansu) više od objektinog kvaliteta a naročito tržišnog pristupa.

Modriča. Njima ni Coldplay ne bi pomogli da budu Cool. Nije pitanja kako i zašto (prilično je jasno) nego kako to kada su sedamdesetih (možda i šezdesetih ali to ne pamtim) i osamdesetih bili prilično jaki po ovom pitanju? Pregazilo ih vreme, planovi o „avionima i kamionima“ i kako prodati velike količina ulja niskog kvaliteta čine svoje. Nije da ne bi mogli (kao poznih osamdesetih) da prave motorna ulja za Castrol nego su tada (bar na domicilnom tržištu) bili i blizu njega (osim što je u doba komunizma Castrol zvučao mnogo bolje nego sad pa je postojala ta distanca, istok-zapad), nije da ne bi mogli da izvedu nešto poput ekspedicija do podnožja Kilimandžara ili od rta Horn do Aljaske, nego to više nije IN i nije Cool. A nisu ni reklame sa podsećanjem na „zlatno doba“ (od pre 30 ili 40 godina) koje se vratiti (očigledno) neće. Do skrorašnja „apotekarska“ ambalaža bila je pravi užas i prosto je odbijala i najupornije ali nova je solidna. Solidna? Pa, možda je i za 3+ pa čak i 4- ali ostaje utisak da je moglo i bolje i da nije izgovor da ni Mobil (makar „domaći“) nema mnogo bolju. Etikete su mogle biti i bolje ali pre svega kvalitetnije (čak je i štampa loša) ...

No, nije to ništa, „i nad popom ima pop“. NIS-u ni Dynamo (mađioničar) ne bi pomogao da budu Cool. Jednostavno bili i ostali državni (makar sada sa dvojnim državljanstvom), sa rukovodstvom u poznim godinama (domaći deo), sa „ubačenim elementima“ (preko politike) na jakim mestima (doduše ti se drže goriva a ne „sirotinjskog“ sektora maziva) i sa nipodaštavajućim odnosom prema kupcu (kao da je i on njihov radnik pa treba da sluša šta mu se kaže). Jesmo sve veća sirotinja ali taj smo film već gledali. Mnogo dugo gledali da bi mogao da prođe. Tako da im džaba onaj Rus koji je glavni (i čovek mi deluje O.K.) kao i nekoliko dobrih marketinških poteza (što jest, jest). Dobro, nije sve tako crno (malo je i sivo), ima tu i dobrih pomaka (od dinosaurusa i više nego što sam očekivao), kao što je sponzorstvo Dušana Borkovića, koji je lepe rezultate napravio, sajt im takođe i nije tako loš (što je posebna priča i o njoj na kraju par reči). Ipak, akcijska sniženja i popusti preko „kartica“ su i dalje glavni načini povećanja prodaje (malo prodaje) uz dominantnu poziciju na terenu (ubedljivno najviše pumpi u Srbiji).

Naravno, zašto bi prethodni pa bili cool? Ono što jest, jest – i ne treba im, ali to povlači skromnije ambicije a VIZIJU (prvi u regionu kod oba) na „mrtvo slovo na papiru“.

FAM-u (trenutno) i nije da bude „’ladan“ (cool), već da se ne „o’ladi“ što je tužno i nadam se da će se dobro završiti. Ljudi koji tamo rade imaju potencijal da od FAM-a naprave (koliko-toliko) cool firmu a da li će ili neće, pokazaće vreme.

I to je otprilike to.

Još da dodam da su sajtovi ogromne većine proizvođača maziva, pravo „groblje“ (koorporacijski sajtovi iz devedesetih) gde mali iskorak ima Motul, Total ... ali ni to nije ništa posebno. Samo (još) jedan u nizu dokaza da od ove industrije skoro da nema konzervativnije (industrija cementa? Staklare? Industrija porcelana (i escajga)?).

I dok čekamo Godoa (kompaniju koja će (zaista) biti cool), možda će se takva pojaviti sa skroz neočekivanog mesta (Daleki Istok ili možda čak Afrika?). Ali o tome u sledećim tekstovima.

Dotle, budite (mi) COOL.

P.S. (dodato istog dana u 21.00h po lokalnom, srednjeevropskom vremenu)
Pošto ne znam kada ću stići da malo prokomentarišem ambalažu (već jesam indirektno u par tekstova, makar usputno). Ovde moram (ali zaista moram) da napomenem nekoliko stvari:
G-energy ima zaista jednu od najbolje dizajniranih boca za ulja. Jeste da je prva serija bila nedorađena (u izradi) ali je sada ona vrhunska kao i dizajn.
Motorex je nešto što privlači pažnju, svakako daleko od proseka (u samom vrhu).
AMSoil ima zaštitni znak u "do zla boga" ružnoj ambalaži ali to je ionako izuzetak koji potvrđuje pravilo (da to ne sme da se radi).
Motul, ne blista od dizajna (mada "petolitarke" nisu loše) ali "pop-up" na svakoj ambalaži (pre svih) je bilo nešto vanserijski ali bi morali da urede nešto i po pitanju dizajna (jer će ih drugi (prosek industrije) ionako, pre ili kasnije, sustući po ovom pitanju).
Lukoil je imao dobru zamisao sa LUX serijom ali nisu doradili dizajn. Dobro, nije ni tako loše, mnogo bolje od "apotekarskih" (belih) boca pre toga. Genesis je već nešto vrlo dobro, čak i ne mora bolje.
Neću dalje.

Deklinacija (ulja zastarelih standarda), Declension (Motor oils with obsolete standards)

Sintetička ulja jesu superiorna ALI definitivno nisu najbolji izbor za stare motore ili one koji su u lošem tehničkom stanju. Činjenica.

Ne padajte na fore iz reklama (Mobil) kada sipaju sintetiku u pravog Oldtimer-a.

Dakle, ne bih ih preporučio za sledeće slučajeve (veovatno većina vozila u Srbiji ali i okolini, ili bar značajan deo):

Vozila proizvedena pre 2000.

Vozila proizvedena do 2005. Sa mnogo km u sebi (preko 200 hiljada km ±20%), osim u slučajevima kada nema (baš) mnogo alternative.

Česti su i slučajevi kada (bilo je dosta o tome pa samo pominjem) nema (baš) "prave" viskozne gradacije (sintetičkih ulja) koja može da zameni preporučenu mineralnog.

Osim toga stariji motori i kada su u "dobrom" stanju imaju tolerancije koje su takve da je to motor novije generacije za izdisaju. Nisu isti ni materijali (metalni i zaptivki), ni metalurgija koja se koristila i koristi, pa iako se neka od sintetičkih (10W-60 kao najbolji primer) zaista mogu koristiti i kod starijih automobila od toga nema mnogo koristi a skuplje je. Sipati 5W-40 u 15W-40 fabričku preporuku često dovodi do razočaranja (ništa bolje ili povećana potrošnja ulja, ako ništa drugo).

U svakom slučaju osim PS ulja (verovatno najkorišćenijih u JI Evropi, mada i celoj) mineralna ulja API SL/CF (ACEA A3/B3 ili A3/B4) možete koristiti (i preporučljivo je):

Za motore (benzinske) do 2003. (zavisno od modela i koju godinu kasnije) , dizele (uključujući i TDI) koji nisu PD ili CR (common rail), iako za prvu generaciju istih (kraj 90-tih) i može.

Većina vozila iz 90-tih iz kombinovanih razloga (nemaju veće zahteve, imaju dosta godina i imaju dosta km iako ne mora biti enormno).

Naravno, čemu onda ići ispod toga?

Šta je ispod toga?  I da li još postoji?

Zvanično – NE ali itekako u stvarnosti! Dakle:

(Čemu) ULJA ZASTARELIH SPECIFIKACIJA

Možda imate vozilo iz prve polovine 90-tih? Ili iz osamdesetih? Ili iz druge polovine 90-tih ali sa 300.000km+ ?! Imate stare (i nikad ili skoro nikad, zamenjene) zaptivke? Ne vozite više od 5-6 hiljada km godišnje a motor ne zahteva više od API SG/SH (ili manje)? Imate TNg istalaciju a takođe malo koristite vozilo? Na kraju, krajeva: motor vam troškari ulje.

Sve ovo je razlog da (bar) razmotrite i ulja koja više nisu standardna, ne mogu se licencirati i više niko to ne proverava (pa se morate uzdati u proizvođača). Posebno budite obazrivi kod API SH/CF jer to je najviši stepen koji je zastareo (obsolete) pa se vešti proizvođači “kače” na to. U tom slučaju je posebno dobro držati se proverenih i renomiranih. Kod nižih stepena (što niži to više) možete i malo da se opustite po tom pitanju.

Nisu u obzir uzimana teretna vozila i radne (poljoprivredne, građevinske) mašine, jer je to posebna tema a o tome imate na www.poljoinfo.com (dosta toga).

Ko? šta?

API: SF/CC, SF/CD, SG/CD, SH/C? (SH/CF)

Ovo su ulja koja se (još uvek?) mogu naći na tržištu.

Provere nema i ne mogu se više licencirati tako da ispunjenje bilo čega od navedenog ostaje na poverenju u proizvođača. Naravno, da prednost imaju ona ulja koja su POSTOJALA u vreme kada su standardi bili aktuelni (npr. Modriča SuperVisk ili INA Delta Silver, to su što su, API SF/CD, ali jesu!).

U novije vreme (da li samo novije?!) se ova ulja prave od istog paketa aditiva u različitim kombinacijama ili su SG/SH (ponekad) malo nafilovana dodatnim (booster), pri čemu SF/CD ima često i više osnovnog, sve u svemu negde je na “pola puta“ između SF/CC i SG/CD.

Zbog sve veće zastarelosti u novije vreme (e ovde jeste „novije“) se ulja prave od istog (osnovnog) paketa aditiva kao i novija SJ ili SL u manjem procentu, jer se tako više isplati. Mogućnost da u njima bude više ZDDP-a postoji ali zapravno NIJE TAKO u većini slučajeva. Ovo važi samo za Racing ulja ali ona po pravilu nisu mineralna i nisu u ovoj kategoriji, već su obično sintetička i ispunjavaju API SG ili SH (Mobil 1 Racing i Motul V300), tako da je to slučaj ulja kvalitetnijih i od SL ali koja su (samo) zbog ovoga diskvalifikovana ali naravno za specijalnu su namenu i skuplja od standardnih („normalnih“) sintetičkih ulja.

Dakle, osim manje AW aditiva, manje je i svih drugih aditiva (detergenata, dispergenata ...). Ponekad to nije ni tako loše, recimo kod problematičnih (starih ili nedovoljog kvaliteta) zaptivki.

TBN vrednost ovih ulja je IZRAZITO NISKA. Kreće se između 5 i 6. Po pravilu 5 (SF/CC) pa 5,5 (SF/CD) i oko 6 za SG/CD. Izuzetaka ima ali to je tu negde. API SH/CF je negde oko 6,5 ili max. 7. Ovo ne mora biti loše, pogotovu pri korišćenju nisko sumpornih goriva kao što su ED (EN 590 dizel), benzin (po EN 228, 2004 ili noviji) i (naravno) TNG (LPG), gde je glavni izvor sumpora dodatak za miris (smrad) ali se radi da se i on modifikuje i bude manje sumpora, sam TNG ima blizu nula sumpora (1-2ppm).

Ipak, ovo utiče na kraći vek ovih ulja, naročito kod dizel motora (čak i sa ED-om).

(Od) koga? (od) čega? čiji?

Čiji? Raznih kompanija. Počevši od multinacionalki koje ne odustaju od API SG/CD (Shell, Mobil, Castrol, Valvoline ...) a ima ih na tršištu Jugoistočne Evrope, povremeno menjaju imena ili nivo (klasu, kategoriju), kao (bilo u skorašnjem tekstu) Shell koji je HX3 prebacio u HX2 (SG/CD) a HX3 „prebacio“ u API SJ. Uslovno je i HX3 u ovoj grupi ali je više (ona) retka grupa ulja koja imaju API SJ a nisu Multifleet pa bih baš to ulje ostavio za tu kategoriju (u izumiranju).

Sve češće su ova ulja u „retro“ fazonu i po visokim cenama. Dakle ne baš kao ulja za oldtimer-e (posebna kategorija) ali bliža njima nego modernim i aktuelnim. Jedno od najviše Cool ulja ovog tipa (i verovatno najbolje, te jedno od retkih PS ulja) je verovatno Motul 2100 15W-50, replika čuvenog i prvog PS ulja u istoriji (1966.) sa nešto modernijim aditivima ali taman toliko da je na pola puta između originalnog i novog 4100 15W-50. Ispunjava API SH/CF i idealno je ulje za sva vozila do sredine devedesetih, pakovano u kantice, izuzetno lepo (pravi retro), koje bih i ja u mojoj Zastavi koristio da nije jedne sitnice ... CENA. Skuplje je od pomenutog 4100 (dobro tu je i ambalaža) i skoro je po ceni kao 6100. Za bolja vremena idealno za ova sadašnja (pusti) snovi. Ovo govorim kao ljubitelj novijeg (i slabog nostalgičara).

Najubedljiviji je Lukoil koji ima dve serije (Standard, SF/CC i Super SG/CD) u nekoliko viskoznosti.

Proizvode ih još (praktično isključivo u 15W-40):

NIS, Optima, FAM, INA, MOL, RNB  ... (Prista se isključila iz ovog kluba, bar što se automobila tiče) ... i mnogi mali proizvođači: Viskol, Chemol (Vrčin a ne North Carolina), Bell (ali ne kanadski već kikindski), Exol (ali ne UK već merošinski), Knez Petrol i mnogi drugi neznani i znani (Adeco, Dinara ...).

Viskol deluje najubedljivije a Chemol se može pohvaliti sa 30 godina tradicije (ne znam datum ali ove godine slave ovu ozbiljnu tradiciju, svaka čast! Trideset godina „plivanja sa ajkulama“ ... hmmm; najznačajnije nije osnovano devedesetih (u vreme sankcija)).

Eto da spomenemo, ako negde mogu da se takmiče sa velikim to su ove kategorije. Ipak, pravi je problem što ne mogu biti značajno jeftiniji od npr. NIS-a pa je zaista razlog za kupovinu slab, razlozi su očigledni. Ipak, one firme koje imaju opremljene laboratorije ove kategorije ulja mogu proizvesti na nivou jačih kompanija (koje pak „ubijaju“ niskim cenama istih).

Od čega?

Od mineralnih baznih ulja. Ove kategorije služe za oslobađanje od viškova mineralnih base stock-ova i imaju mali sadržaj adita. Zbog toga postižu niske cene na tržištu, čak i na prvi pogled nerealno niske (gde ih više koči ambalaža i transport nego cena proizvodnje ... skoro ... viškovi baznih ulja se još jedino mogu, legalno, uvaliti u mazut, što je retka pojava jer se ne isplati, pa je najmanje dva načina kako se naftaši toga rešavaju, lako je pogoditi a ja to ne bih javno da kažem iako je JAVNA tajna).

Dakle, ovde se radi o mineralnom baznom ulju (I bazne grupe, retko I+ ili II, ponekad u određenom procentu ali ne zbog kvaliteta nego ratosiljanja zaliha na čemu (naravno) kupci mogu profitirati ali to je neizvesno i ne treba se u to uzdati).

Obično imaju oko (do) 5% aditiva u sebi a kako su najčešće 15W-40 ili 20W-50 tu je još 7-8% OCP-a (polimera, za povećanje indeksa viskoznosti) u prvom slučaju i još manje u drugom (5-6%). Dakle, oko 90% je čisto mineralno bazno ulje (koje se kao takvo dodaje, zapravo još 1-2% iz ostalih komponenti).

Kome? Čemu?

Vozilima koja su konstrukciono iz doba 60, 70 i 80-tih (delom 90-tih), vozila koja su zaista iz tog perioda, tipično Golf II ili Zastava vozila. Zaključno sa ... Golf III (nekim od), Opel Astra F (benzinci pre svega), mnogim Honda i Toyota vozilima sa početka 90-tih i uopšte onim modelima čija je proizvodnja krenula u prvim godinama devedesetih.

Takođe su “na meti” ciljne grupe i sva vozila iz XX veka sa X00.000km, naročito gde je X ³ 2.

Dakle ako vam se traži min. API SE ili SD (npr. Kadet “kocka“, D tip, prve serije ili tip C za SD, još ima takvih u mom kraju par komada), SF/CC će biti sasvim adekvatno, SF/CD možda i idealno SG/CD poželjno ali ne i obavezno (razlike su zaista male iako, naravno, u korist viših, pa dobro „viših“, standarda).

Posebno su ovo dobra ulja za VW bube (vazdušnjake), naročito one starije, gde API SF/CC uz nisku cenu ima (čak) i optimum kvaliteta. Noviji primerci (iz TAS-a) proizvedeni krajem 70-tih i početkom 80-tih (sa filterom ulja) mogu takođe koristiti ista ali bih već za njih SF/CD uzeo kao optimum a ni od SG/CD neće ništa faliti (dobro bi došla). Uopšte su SF/CC ulja idealna za motore bez filtera ulja (separatori kod VW buba ili centrifugalni prečistač kod peglice). Peglica svih godišta, čak još i pre, SF/CC (bolje će raditi separator sa manje dispergenata), uz naravno češću zamenu ulja.

Nije da se ne mogu u ova vozila sipati i bolja ulja ali nema neke potrebe. Doduše može se i napraviti računica prema pređenim km u toku godine ali ove poštovane (i dobro sačuvane) starine obično ne prelaze veliki broj km (naravno ima izuzetaka).

Naročito (1), za motore koji troše ulje!! (malo aditiva, manje ostataka sagorevanja, ipak ... čak i Mazda ne daje džabe preporuku za mineralnim uljima za rotacione motore, što je razvoj Low SAPS ulja tek doveo u pitanje, pa ACEA C1 ili C2 mogu biti i bolji izbor, ali to je posebna vrsta motora i posebna priča o kojoj je bilo više na CBC forumu). Osim toga i cena nije nebitna, ako dosipate 2-3 litara na 5000km (uzeto kao primer, naravno da je za remont, ali nekada se isti i ne isplati jer vozilo ionako neće mnogo da se koristi; naravno nije ekološki ali nije baš ni katastrofa kao što se prikazuje, dovoljna su katastrofa LA i Peking gde su automobili u proseku mnogo „ekološkiji“ pa ne pomaže; naravno gde zakon nalaže ostaje da se motor popravi). Ostaje da se držite minimuma kvaliteta jer za više nema potrebe a čak i jedan stepen niže nije strašno.

Naročito (2), za motore sa TNG (LPG) instalacijom (koji koriste to gorivo, pretežno). Zar nisu GAS ulja bolja? Jesu, ali ne mora da znači. Bolja su za motore koji zahtevaju min. API SJ (ili više), bolja su za API SF, SG ili SH zahteve ako se prelazi 8 do 10 hiljada km godišnje (a ulje menja jednom godišnje, to je za ulja ispod SJ ili SL, kao što je većina GAS ulja, jednostavno previše osim za isključivu vožnju u idealnim uslovima kada je to max. 125h rada motora i ako se isti NE forsira).

Koga? Šta?

Ovakva ulja ćete morati menjati na:

SF/CC 4000km (kod dizel motora, ne preporučujem čak ni kod starih kojima je ovo dovoljno)

SF/CC 5000km (kod benzinskih motora) i 6000km kod TNG pogona.

Može (treba) i (do) -20% (+ ne može). Ako vozite više u gradu (nadam se da je jasno zašto kod dizela ovo nije dobro rešenje).

SF/CD 5000km za dizel motore ili benzinske, 6000km za TNG. Podrazumeva mešovite uslove vožnje.

Ovde već važi ±20%. Slično kao gore ali SF je SF makar i sa malo više aditiva.

SG/CD 5000km za dizel, 6000km za benzinske i 7500km za TNG.

I naravno SH/CF: 7500km (dizel i benzin) a 10.000km TNG.

Ovo su neke (realne) maksimalne vrednosti, i za teže uslove eksploatacije ili pretežno gradsku vožnju smanjiti na 2/3 ili ¾ od navedenog.

Kad smo već kod šta? Onda da odgovorim šta dosipavati u motore koji „troškare“. Možda čak i jednu kategoriju manje od onog što ste inicijalno sipali (SF/CD u SG/CD ili SF/CC). Iako vam motor troši ulje, promenite ulje na 6 meseci ili maksimalno godinu dana, kod starijih motora po pravilu s proleća. Podesećam, motorima koji u sebi imaju pola puta do meseca ili više ulje treba menjati na manje km nego dok su bili noviji! (60-80% od fabričke preporuke, uz teže uslove rada na oko 40%).

Vokativ

JESTE, TAKO JE!  („Jel' tako? Tako je!“)

Sve prethodno, ne treba bukvalno shvatiti, naročito kad su brojke u pitanju one su tu više orijentaciono.

S kime? Čime?

Mogu se uporediti sa mnogim „classic“ ili „vintage“ uljima (što je naziv više fancy i cool to skuplje) i čak ih obično i prevazilaze ili su bar „tu negde“. Značajne uštede za sve modele od 1960 na dalje, pa čak i pravi old timer-i posle II S.R. (W.W.) mogu da ih koriste (posebno SF/CC) jer zaista imaju malo aditiva u sebi. Naravno, kod takvih je pitanje čemu toliko škrtarenje ali bi kod VW bube ili tristaća (iz šezdesetih, mada većina koji se voze su iz 70-tih, važi i za njih naravno) SF/CC ili SF/CD bilo maksimum kome (uopšte) treba težiti (eventualno SG/CD, ali tu je stvarno kraj).

Sa GAS uljima se ne mogu meriti ali mogu biti i bolja kod starih mašina (naročito u lošem stanju) ili makar uporediva kod strih mašina u „zadovoljavajućem“ stanju.

Gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu.

Uglavnom na pumpama NIS-a i Lukoil-a ali i svuda gde se trgovci snabdevaju direktno od uvoznika ili proizvođača. Po čemu poznati kvalitet? Ako je ulje dugi niz godina na tržištu (Optima, INA, FAM, Galax) kao i kada je proizvođač VELIKI (i pouzdan) ... NIS (Gazprom), Lukoil ... Shell, Mobil i ostala „bratija“.

Može i u metalnoj ambalaži (Selenia, Motul ...) ali to može i da bude skuplje, dakle samo je opcija a ne i obaveza, tj. takva se „ekskluzivnost“ obično preterano plaća.

Šta je bilo sa "papazjanijom"? What happened with a hodgepodge? + Skupljate li markice? Do you collect stamps?

Eh …

Smućkanih 5-6 (i više) ulja i usuto u atomobil, KIA, još poznog proleća prošle godine (april ili maj, za detalje vidi tekst o tome iz jula 2013.), se pokazalo ... pa, solidno.

Posle oko 6000km i bezmalo 9 meseci, još se “drži” ali je zaključak (makar odokativan) vlasnika da je dobijena smeša (papazjanija) ipak lošija od standardnog 10W-40 ulja. Iako je glavni sastojak smeša 10W-40 API SL ulja. Dakle API SM i SL (uz malo SJ) ne daju (baš) “SL+” (mada nije ni daleko od istine, zapravo je “istinitije” da u nekom odnosu SL i SF(SG) mogu dati SJ; ali to je duga i druga priča), ne zato što je sastav bitno drugačiji već zato što je (ipak) smeša različitih paketa aditiva pa iako je rezultat verovatno blizu SL-a smeša mnogo različitih (iako kompatibilnih) komponenti više degradira pojedinačne nego što deluje sigergijski (mada ima i toga).

Ovaj eksperiment (više ga tretiram kao takvog) je pokazao najmanje dve stvari:

1) Nemojte se libiti da dolivate drugo ulje od onoga koje je u motoru (naročito ako ste na putu)

2) Izbegavajte da mešate više od dva (tri) različita ulja u motoru (makar i za dolivanje).

Rezultujući “SJ+” ili “SL-” (teško je napamet tvrditi šta je bilo) je naime (otprilike) na minimalnom zahtevu za motor (API SL) pa je sve funkcionisalo kako treba. U slučaju da motor zahteva SM ili neko odobrenje uz SL to već ne bi bila dobra ideja.

Kao što sam i u tekstu kada je ulje tek sipano napomenuo, bolje da je smeša sipana u staru Ladu jer i rezultujući SJ pa čak i SH (što verovatno nije) bi bilo više nego dobro jer su zahtevi automobila tek API SG, pa je sigurno bolje sipati mešavinu čak i SM i SL u Ladu nedo u Kia-u.

Još jedna napomena: sve je funkcionisalo jer su sva ulja bila renomiranih proizvođača!!

Mešanje (makar jednog) ulja nekog „no name“ brenda je već upitna, i zaista je rizičnija nego mešati više ulja poznatih proizvođača. Nisu svi „no name“ van standarda i mnogi ih se pridržavaju ali se rizik povećava srazmerno „nepoznatosti“ brenda.

Motor se ponašao sasvim kao i do tada, nije primećena povećana potrošnja goriva ili promena u zvuku motora (što se i očekivalo). Stvaranje gelova, smola, masti i ostalih akrepa nije primećena (ajd' što je mit nego ga još i podržavaju stari kadrovi uljara, jer je tako bilo u njihovo vreme pre 30 ili 40 godina).

Potrošnja ulja je bila nešto veća od dotadašnje. Ovo je teško bezrezervno tvrditi jer je 6000km relativno kratak interval negde na sredini zamenskog. Ipak, nekih 5-6dl motor obično (sa sintetikom 5W-40) potroši na 10 hiljada km, pa je ta količina otprilike dvostruka od uobičajene ali i dalje u granicama normale i za noviji motor a naročito ovaj sa 150 hiljada km na satu (verovatno i svih 200).

U Ladi bi sve to štimovalo, pa su slični "podvizi" bolji za takva vozila (Zastava još i pre, mada uz korekciju viskoziteta naviše, dakle više 15W i 20W u smeši ili bez 5W-40).

Osim toga, ulje je „potamnelo“, onako kako 5W-40 izgleda na oko 10 hiljada km. Da je bolje opralo motor ... teško. Slično se ponašalo i jedno poznato (ali veoma jeftino) strano 10W-40 ulje (i po potrošnji i po boji nakon 5-6 hiljada km).

Isto će biti promenjeno krajem meseca ili u prvoj polovini marta (dakle na nekih 10 meseci od sipanja) i na oko 7000km (6000, i kusur, je bilo pre 10-tak dana) što je dobro (i maksimalno) odmereno.

Da ne pominjem da ne radite ovo kući, zvučalo bi kao kliše.

Ono što NE trebate raditi je da „gomilate“ zalihe ulja, naročito različitih, i da kupujete po tržnim centrima na akcijama (kao moj prijatelj) po principu: jeftino je, neće propasti. Onda bar trošite nekim redom i ne ostavljajte „repove“ za sobom. Pre ili kasnije dođete u situaciju da imate 3 ili 4 različitih ulja po pola litara ili litar i po, i eto iskušenja da napravite „papazjaniju“ (svaka čast kulinarkom specijalitetu, poznatom i kao „Bosanski lonac“, ovde je samo metaforično (pa čak više simbolično) upotrebljeno).

To nikada nije dobra ideja. „Da se ne baci“ ... pa nekad bolje i da se baci. Zato bolje dolivajte drugo ulje ako vam zaostane par dl, nego da čekate da vam se nakupi „kolekcija“.

Naravno, i sam „autor“ papazjanije se zarekao da neće kupovati na akciji ... što je trajalo već do sledeće prilike ... NIS ima one markice (šta ti ja znam, „trala buć“ kad potrošiš 10 hiljada dobiješ neki popust, što je samo vezana kupovina te iako često sipam gorivo tamo, ne koristim, makar i na svoju „štetu“) pa je zajedno sa nekom ekipom skupio dovoljno za neke popuste. Jedan od njih su i Nisotec ulja.

Za razliku od drugih roba, veoma korisno (za jednog vozača) a i popusti doduše nisu mali. Naravno, za skuplja ulja su veći za jeftinija manji (a i kako bi) te za ona koja se manje kupuju veći (taman da se NiS ratosilja zaliha). Naravno, ovo nisu oni izmislili (toga ima u raznim vidovima na Zapadu već dugo, a i Eko takođe ima neke bodove za kupovinu goriva) ali 20% (taman –PDV) nije malo. Zaboravih (a i da ne bude reklama) koliko je na šta popust (postoji i za G-energy ali je simboličan, oko 5% čini mi se, taman da potvrde da markice ne treba skupljati), ali nameračio je uzeti 5W-40 (da li stari Synth ili novi Autoline? Zaboravih) za KIA-u a 10W-40 za Ladu Samaru (sa isto oko 200k km ali i duplo više godina).

Dobro po novčanik a dobro i za njegove automobile (motore) ... svakako bolje od „papazjanije“.

Malo je nedostajalo da me ubedi da i ja uzmem NiS-ovo ulje (što ću pre ili kasnije, 2T već koristim, ali ne stiže na red) kad mi NE treba. „Ne hvala“ – rekoh.

Zaista hoću da koristim Nisotec to nije sporno ali kad budem to želeo. Cena nije sporna (platiću i PDV) ionako nije posebno velika za ulja (više nego) pristojnog kvaliteta.

Dakle, ulje kupite kad vam treba. Mesec-dva ili tri pre zamene nije problem, ali kupovati za sledeću sezonu je potpuno neisplativo pa makar bilo i na akcijskom popustu.

Ulja na akciji ne morate izbegavati ali nemojte hrliti ka takvim. Čak i da nije previše „čučalo“ u magacinu, neka caka (kvaka) tu postoji. U najblažem obliku je da ne ide dovoljno na tržištu.

Obično je popustu adekvatan (proporcionalan) i propust (u proizvodnji, skladištenju, prodaji ili kombinaciji) pa ste (uglavnom) na istom.

Stara ulja – izbegavajte! (dve godine je o.k. tri uz pozamašniji popust). Ipak su „taze“ ulja i najbolja.

Dakle, nisam apriori protiv markica i sličnog ali sve se to naplati (makar kroz promet) i vezuje vaš izbor. Ako je u mom „selu“ Nis-ova pumpa najprestižnija, kvalitet goriva vrlo dobar a i cena kao i kod drugih u čemu je stvar? (reći će neko)

Pa u tome da je u susednom Zaječaru TNG cele zime bio 3 do 5 din. jeftiniji (ali ne uvek na istim pumpama) pa ste markicama sami plaćali razliku.

Dakle, ako kupujete gorivo na NIS-u (a zašto ne bi?) kupujte jer vam to odgovara. Kvalitet je više nego dobar, pumpne stanice renovirane ... privlačno ... možda pre zato. I ako vam odgovara cena (goriva).

Nisotec ulja su dobra ulja. Kupujte ih jer vrede svoje cene (prilično je povoljna) a ne (isključivo) zbog dodatnog sniženja (koje ukazuje da bi mogla biti 5-10% jeftinija bez „markica“). Uvek sam podržavao NiS (i dok nije bio pod G-jem i kada je manje zasluživao, doduše uz kritike za kvalitet goriva dok je bilo razloga), i nikada nisam tvrdio da ta ulja nisu dobra – dakle uvek (bar) umerena preporuka, ali sam sistem prodaje mi se ne sviđa. Doduše uzeo sam NIS samo iz razloga povezanosti sa „papazjanijom“  (i kupovinom goriva) inače važi i za SVE druge (i one iz hipermarketa), npr. Eko (ne znam da li oni daju popust na maziva ili samo na određene tipove robe ali je slično u principu).

Benzinske pumpe jesu dobra mesta za kupovinu ulja (originalnost izvesna), što važi i za velike (strane) hipermakrete. Ipak, u prodavnicama specijalizovanim za maziva (i srodne proizvode, ali ne i autodelove, bar ne po default-u), naročito ako su i uvoznici, je najbolje kupovati ulje ... makar i bez „markica“.

Možda je 10% skuplje (mada je na pumpama po pravilu veća cena), teško je naći „onu pravu“ (prodavnicu), ali imate „slobodnu volju“ i slobodu izbora. Nekako je metafizičko pitanje „slobode volje“ sve više u pitanju, makar u banalnoj stvari kao što je kupovina motornog ulja (i/ili goriva).

Nekako se ne mirim da mi zarad par stotina dinara „oduzmu“ (da sam pristanem) to moje pravo ... da budem „gospodin kupac“, „glasač“ (svojim izborom glasam za najboljeg na tržištu) i čovek „slobodne volje“, makar kad dajem svoje pare; ako već za zarađivanje istih od „slobode“ nema ni S ... odnosno ima ... „živo Sr...“.

P.S.

Sviđao mi se koncept ili ne, moram priznati da je koristan u slučaju da koristie pogodnosti "kartice" (recimo imate radnju, firmu ...) pa plaćate gorivo mesečno (malo odloženo) i uz neki popust (velika firma). Onda (ako isto važi i za njih, tj. ako se "markice" skupljaju i pri kupovini goriva na karticu)  je svakako DOBRO iskoristiti "sve što vam život (NIS, EKO ...) pruža".

Brzo ćete "nakrkati" poene (detalje ne znam, ionako sam protiv koncepta a ne navedenih firmi) pa ćete moći kupiti "gomilu" maziva (motornog ulja) po povoljnoj ceni.

Iskoristite to.
Ako ste individualni kupac, mnogo je manje razloga za tako nešto.

Posle snega, After the Snow

Kao što smo krajem novembra bili pred snegom (i dobili ga u poslenjoj sedmici istog), tako sada od druge nedelje februara, prebrinusmo zimu. Iako u mom (“brdsko-planinskom“) području još ima 20-30cm snega i do juče je bilo -5°C danju, od danas je granulo sunce te se sankanju nazire (brz) kraj. Možda još večeras i rano izjutra (zbog noćnog mraza, pa stegne) i nadam se još i subote uveče i nedelje u rano jutro ali nije baš izvesno).

Na dečiju žalost a radost vozača. Jednostavno, temperature idu iznad +10 (sa druge strane Homolja i +15) i to je to. Sneg nam odlazi u reke do sledeće zime i poznog novembra ili decembra (nadajmo se tek u 2015. ali baš za raspust, mada je ovo obrazac koji se ponavlja godinama, sneg u poznu jesen, krah novembra početak decembra i krajem januara ili u toku februara).

Svakako će biti još koji dan sa mrazevima (možda i dnevnim, noćnim – izvesno), pa čak i dan-dva-tri sa snegom ali to će biti „mestimično“ i sa brzim topljenjem. Naravno, ne skidajte M+S gume do marta ali što se tiče maziva, sve je jasno i najhladnije je prošlo.

Kakvi su zaključci?

Osim one vejavice u februaru 2011. već 5-6 godina se zima „ponavlja“ uz male varijacije.

Što se tiče motornih ulja, 15W-xx ulja su sve što vam treba (čak i u brdskim predelima, jer manje od -15°C nije bilo, u mom kraju pre tačno nedelju dana u jutarnjim satima) i to sa dobrim stepenom sigurnosti!! Manje nije bilo ni na Kopaoniku ili Staroj Planini, a tačno -20°C bilo je samo dan-dva na Crnom Vrhu (kod Bora) i Sjenici. Dakle od 10W-xx Vam ništa bolje ne treba, što je za većinu vozila starijih od 10 god. i idealno. Čak je situacija bila i još bolja po viskoznija ulja jer je u većem delu Balkana (Srbije sigurno) bilo dovoljno i 20W-xx (Beograd sa okolinom, Vojdodina i slično).

Dakle, zbog globalnog zagrevanja ili ne (postojalo ili ne, lično mislim – da, mada je zloupotrebljeno do krajnje mere) ni 20W-50 ili 20W-60 nije bilo neupotrebljivo za zimu 2013./2014.

Ipak, 15W-xx ostaje kao najbolje za 15W-40 default ili jako stara vozila, a 10W-40 kao preporuka ukoliko je to fabrička preporuka ili ako živite u hladnijim oblastima ili idete na zimovanje.

Ovim ne želim da kažem da 5W-40 nije za zimu (ili 5W-30) već da pomognem u nedoumici da li za 10W-40 ili 15W-40 zahteve fabrike treba ići na tako nešto. Znači, uglavnom NE, osim planinskih područja, što povlači i dve zamene ulja što nije baš jeftino.

Leto je daleko ali da napomenem da ćete sa 10/15W-xx bolje prolaziti u letnjim mesecima kod motora (automobila) u peak-life fazi pa do kraja eksploatacije pa se za do 7500km godišnje nameću mineralna 15W-40/50 a za do 10 hiljada km PS ulja (10W-40 ili 15W-50). Naročito za motore koji malo troše ulja i kao dobri ili su počeli da troškare ulja (za ove poslednje je kombinacija 15W-50 zimi a 20W-50/60 ili čak 25W-50/60 leti).

I to sve u eri kada 0W-20/30 polako počinje da izlazi iz anonimnosti a 5W-30 je default za iole novije vozilo. Naranvno, kod takvih ćete nastaviti da koristite takva ulja, a 5W-30 može da se kod novijih konstrukcija koristi i do +40°C u hladu (pa i više) a slično i 0W-20/30 (barem prvih 100 hiljada km).

Najavljena gradacija 0W-16 samo što nije ali će ostati eskluzivitet najnovijih automobila i njihovih zvaničnih servisa. Sasvim je dovoljno 0W-20 od sad pa do kraja postojanja motora SUS. Ovakva „ceđenja suve drenovine“ ne vode ničemu osim (pomenutoj) zloupotrebi GZ kroz drakonske zakone (koji veze sa mozgom nemaju ali imaju sa ekonomijom, čime se štite razvijeni od nerazvijenih) i daljem smanjenju potrošnje goriva za 0,1-0,2% (te emisiji CO2 za koji mg po km).

Naši su se uvoznici „lepo“ snašli i oborili koncept te u npr. Honda vozila umesto 0W-20 sipaju već celu deceniju 5W-40 ili 10W-40.

Ovako ili onako, umerenost je potrebna u svemu, a 0W-10 je izvesno a posle više ni tvorcima koncepta ne može pasti na pamet šta dalje („0W-0“, „minus xW-0“ ... „imaginarno „W“ radno „0“ ili negativno ...).

Prava je ironija baš u tome što ako se GZ nastavi (ako već postoji) potreba za 0W-xx uljima pada a čak i 5W-xx su sve manje potrebna i korisna (naročito kod vozila koja pređu 100 hiljada km ili slično).

Naravno, neki su predeli doživeli „mini Ledeno Doba“ (Srednji Zapad Amerike) sa temperaturama od -40°C (°F). To samo dokazuje veće ekstreme ali ne i da je GH (globalno hladenje) u toku.

Bilo kako-bilo, Evropljani koji furaju 5W-30 fazon nisu imali mnogo potrebe za tim ove zime, a Ameri koji furaju 10W-30/40 su ove zime ITEKAKO imali potrebu za 0W-xx uljima (0W-30 kod novijih i 0W-40 kod malko starijih automobila).

Dakle, 5W-30/40 je koliko-toliko bilo preporučljivo Skandinavcima i Rusima (evropski deo), ali čak i njima ne i neophodno (isključujem oblasti Sibira i artičkog kruga).

Sve u svemu, ludovanje i jurnjava za 0W-xx gde to nije default, je samo moda i ništa više.

Naravno, može biti korisno ALI ne zbog ZIME, već KVALITETA.

Tipičan (ali ne i jedini) primer: Fiat Punto. Gde je Mobil 1 0W-40 ili neko drugo 0W-40 ulje rešenje ne zbog zime već kvaliteta.

Još bolji: Honda vozila kojima je default 0W-20 (5W-30) a u servisima su sipali 5W-40 ili čak 10W-40, ili je sipano 5W-30 a ista su prešla su više od 150.000km, za njih je 0W-40 veoma dobro rešenje (nevezano za zimu).

Uglavnom, uz koji dan zahlađenja, zima polako ali sigurno prolazi.

Ako menjate ulje posle nje, onda sačekajte kraj marta ili april kao idealno vreme za zamenu, ako menjate dva puta godišnje, ostavite ulje do maja (ako niste prekoračili kilometražu za zamenu).

Čuveno pitanje: da li (uz jednu zamenu) je bolje promeniti ulje u proleće ili pred zimu? Je zapravo trik pitanje (podsećam na tekst „four seasons“) i zavisi od više faktora. Osim stanja motora (što stariji motor to je bolje menjati sa proleća) bitno je i koliko vozite zimi. Ukoliko često koristite automobil sa (makar povremenim) dužim relacijama onda je bolje to raditi zimi (podsećam na čuveni Mobil test kada sa -40 ili -50 na Aljasci idu u Arizonu na +40(50), upravo tim redosledom). Kako god, ako menjate pred zimu ili u toku zime, obavezno iskoristite lepo vreme i odvezite „u cugu“ minimum 50km (više od pola sata) van grada. Tako ćete „izduvati“ kondenzovanu vodu (i gorivo) iz kartera. Posle dolijte malo ulja (po potrebi).

Naravno, i kad stigne pravo proleće ali je najbitnije to učiniti sad (u sledećih par nedelja), pa „postupak“ ponoviti. Uzgred, tamo negde oko ravnodnevnice (kraj marta) nije loše i izbaciti vodu iz rezervoara. To je za benzince mnogo lakše i postiže se sa oko 1% etanola (etil alkohol 96%, još bolje 99%), dakle par dl na pun rezervoar (ili 1-2 na pola), koji će vodu rastvoriti (srećom te je parafin u benzinu samo ružna prošlost) i ona će bez posledica sagoreti kao rastvor etalona (nekog procenta) u benzinu. Kod dizelaša je ovo malo teže izvesti ali 1% (ili manje) izopropil alkohola može da bude od koristi. Pri tome etanol neće smetati ni najsavremenijim katalizatorima (do 10% je ionako dozvoljeno po najnovijem EN 228 a i ranije je bilo 5% istog). Kod dizela sa filterom čestica konsultovati proizvođača. Postoje i razni specijalizovani aditivi koji su uglavnom skuplji (i kod benzinaca bacanje para) ali mogu biti bezbedniji za upotrebu kod dizela (ako već nisu skupo upakovan IPA).

Od marta meseca razmislite od zameni pneumatika, +7°C (prosečnih) je izvesno i većim delom februara ali zbog opreza je dobro to malo odložiti. Baš do kraja marta voziti na M+S ne bih posebno preporučio ako već imate spakovane letnje. Čuvajte M+S trebaće vam za sledeću zimu.

I naravno, operite automobil što pre, makar isperite vodom, pa gde je bacana gomila soli (kao kod mene, da se ne čuva za sledću zimu) ponoviti još koji put do prve jače kiše koja će sprati ovu „pošast“ sa ulica (nije ni bilo za so osim raskrsnica i nekih većih uspona).