Lukoil drugi deo (Lukoil part two)

Pre ulja za teretni program firme Lukoil da pokušam da razjasnim “čudotvorna“ dejstva Lukoil ulja (naročito na starija vozila).

Najčešći navod u korist Lukoil-a u odnosu na vrhunske brendove je da je potrošnja ulja manja. Da li je to zasnovano? Ljudi pratili to na više hiljada kilometara, radi se o više automobila, neki od njih su i mašinski inženjeri, sve u svemu zapažanja su zasnovana.

Postavlja se pitanje koliko se ona mogu uopštiti i objektivizirati.

Isparljivost po Noack-u je otprilike unutar standarda ili tek malo bolja ali nikako nije nešto što bi uopštilo zapažanja pojedinaca. Ulja sa kojima su Lukoil-ova upoređivana su kvalitetna i sasvim sigurno spadaju u „stay in grade“ kategoriju odnosno ulja koja ostaju u gradaciji vizkoznosti i pod najtežim uslovima vožnje.

Zahteva poseban tekst pa ću samo u najkraćem: bazna ulja (i shodno „base stock“ ulja koja čine isto) koje koristi Luk su takva da u određenom tipu mašina (dosta njih iz devedesetih), odnosno konstrukcija ispoljavaju manju potrošnju; Ovo iz nekoliko razloga kao što su manja isparljivost (za datu konstrukciju), bolja kompatibilnost sa zaptivkama, manja isparljivost na nižim temperaturama (Noack je na prilično visokoj), veća HTHS viskoznost i slično, da ne ulazim u detalje po stavkama jer ionako je u domenu spekulacija jer tačne podatke nemam a Lukoil bi mogao da se postara da nešto i „procuri“ jer oni sigurno znaju o čemu se radi i da to nije slučajno.

LUKOIL AVANGARD ULTRA

Izrađuje se u viskozitetima: 5W-40, 10W-40 i 15W-40. Prva dva su na polusitetičkoj osnovi a zadnje navedeno na mineralnoj.

Ispunjava(ju): API CI-4/SL, ACEA E7-04, A3/B4-04, MAN M 3275, Volvo VDS-3, Renault Trucks RLD-2, Cummins 20078, MB 228.3, MTU Category 2.

Iako je primarna namena ovog ulja teretni program vozila, kako sam proizvođač kaže pogodno je i za putnička vozila. To se naravno vidi i iz specifikacija, za dizele koristite pretežno ACEA jer je API malo koristan zbog činjenice da većina automobila ne traži više od CF mada neki od moderniji zahtevaju CG-4 ili CH-4 (Hyndai na primer) gde opet noviji (ali ne i najnoviji) CI-4 obuhvata i te zahteve. Za benzince su korisni (navedeni) i ACEA i API gde osim nekih najnovijih konstrukcija obuhvata praktično sve pa i one posle 2000. a čisto da spomenem da Punto II i Aveo imaju baš naveden SL pre svih. Naravno dolaze u obzir i stariji a naročito motori koji zahtevaju SJ i SH (druga polovina devedesetih).

Kod benzinaca bih preporuku ipak ograničio na dva slučaja: teški uslovi vožnje i potreba za čišćenjem (bez ispiranja) motora.

Dizelaši naročito iz devedesetih koji koriste D2 bi naročito mogli da profitiraju od upotrebe ovog ulja koliko zbog čistoće motora koju će pružiti i naravno zaštite toliko i od nešto većeg TBN-a u odnosu na recimo Luks ili Lux istog proizvođača (vodite računa da Super Diesel ima čak i nešto veću vrednost iako je naravno nižeg kvaliteta).

Naravno pre svega ga treba koristiti u teretnim vozilima po gore navedenim specifikacijama proizvođača istih. Upotrebljivo je i za moderne Euro-3 i Euro-4 motore, mada se (naravno) može koristiti i u starijim.

Na kraju ali ne i po značaju i ovde je primenjen kompleks „Nova Formula“ što je dodatni plus ovom i ovako odličnom ulju.

Iako je teško naći precizne podatke ovo ulje najverovatnije ima TBN od 8 što je dovoljno i za D2 (neproduženi intervali zamene) i više nego dovoljno za sva bolja dizel goriva.

U odnosu čak i na odličnu Ekstra verziju ulja pruža dodatnu uštedu goriva od 1 do 2% u modernijim (Euro-3) motorima; upoređivano samo gde su oba primenjiva.

LUKOIL AVANGARD EKSTRA

Izrađuje se u dva viskoziteta: 10W-40 (polusintetika) i 15W-40 (mineralno).

Ispunjava:

API CH-4/CG-4/SJ, ACEA E7-04, A3/B4-04, MAN M 3275, Volvo VDS-3, Cummins 20076, MB 228.3, MTU Category 2 (samo za 15W-40).

Što se automobila tiče situacija je sledeća: za sve dizele kao i prethodno osim ako (izričito) traže 5W-40. Još je bolje za dizelaše koji koriste D2 gorivo jer je prilagođeno i za (dizel) goriva nižeg kvaliteta. Ima nešto veći Ukupni Bazni Broj, verovatno 9,5 no tačan podatak nije (lako) dostupan.
Kod benzinaca za sve do 2000. Možda još i bolje za njih zbog većeg sadržaja ZDDP-a.

Uopšte je ovo više ulje za mešovite vozne parkove nego čisto za teretni program.

Nije za kamionske (i uopšte) motore prilagođene Euro-4 standardu ali uključuje sve do Euro-3. Umesto zaključka: za sva (automobile i kamione) starija vozila (do 2000.) je ovo ulje čak i preporučljivije od prethodnog jer ima iste ili za tu namenu i bolje karakteristike uz nižu cenu. Naravno povećan je sadržaj sulfatnog pepela što ga ne preporučuje za TNG a i kod benzinaca ograničava upotrebu kod novijih vozila, kako je već navedeno.

Čak i 15W-40 (kao i prethodno) ima tačku tečenja od -35°C što je natprosečna vrednost.

Treba napomenuti i da je i ovde primenjena „Nova Formula“.

LUKOIL AVANGARD

Izrađuje se u dva viskoziteta: 10W-40 (polusintetika) i 15W-40 (mineralno).

Ispunjava niže (i starije) zahteve i specifikacije kao što su: API CF-4/SG, ACEA E2-04, MB 228.1, MAN 271, MTU Category 1, Volvo VDS i OAO „KAMAZ“.

Samim ovim mu je primena ograničenija. Iako se (i dalje) može koristiti i u automobilima to nije preterano preporučljivo naročito kod benzinaca zbog granične vrednosti sulfatnog pepela od 1,5% a i SG ionako nije za automobile na benzin već više za motorne čamce i jahte. Prvenstveno je namenjeno za kamione, autobuse i tešku građevinsku mehanizaciju i za razliku od prethodna dva ovo je „čisto“ „kamionsko“ motorno ulje.

I na kraju bih (u najboljoj nameri) citirao Lukoil koji vrši zanimljivu preporuku za viskozitet ulja zasnovan pre svega na starosti (radnim satima) motora.

Iako se u potpunosti ne slažem sa njima ne mogu sporiti da to jeste blizu istine a da za njihova ulja može biti i vrlo blizu (ili još bliže).

Zanimljivo je i gledanje o specifikacijama proizvođača gde se već više slažem (mislim da su podcenili MB specifikacije kod automobila i da je to isuviše uprošćeno gledanje za široke narodne mase) dok se u potpunosti slažem sa delom o specifikacijama za teretna vozila jer sam i bez njihovih navoda zaključio praktično isto (uz distinktivna odstupanja).

Dakle (postoji u ppt prezentaciji „LukOil ulja na tržištu Srbije“ na www.lukoil.rs/... Takođe i na FAQ sa Lukoil-ovog sajta, www.ulja-maziva.hr/faq/index.html ):

KAKO IZVRŠITI PRAVILAN IZBOR ULJA?

Preliminarni odabir motornog ulja ovisno o potrebnoj viskoznosti može se odrediti za veliku većinu vozila.

U slučaju kada motor ima do cca. 25% radinih sati u odnosu na projektinmi vijek trajanja motora, govorimo o novom motoru i potrebno je upotrijebiti multigradno ulje SAE 5W-40 ili SAE 10W-40.

Kada motor posjeduje cca 25% - 75% radnih sati u odnosu na projektirani vijek trajanja motora, govorimo o srednje iskorištenom motoru, te je preporučljivo upotrijebiti SAE 10W-40 ili SAE 15W-40 u ljetnim uvjetima, te SAE 5W-40 ili SAE 10W-40 zimi, odnosno gradaciju viskoznosti SAE 5W-40 kroz cijelu godinu.

U slučaju starog motora, dakle više od cca 75% radnih sati u odnosu na projektirani vijek trajanja motora, preporučljivo je koristiti ulje viskoziteta SAE 15W-40 ili SAE 20W-40 u ljetnim uvjetima, te SAE 5W-40 ili SAE 10W-40 pri zimskim uvjetima, odnosno SAE 5W-40 tokom cijele godine*.

Svaki proizvođač motora može zahtijevati neke specifičnosti motornog ulja, npr. na način da poveća zahtjeve prilikom testiranja motornog ulja ili da zahtjeva ispunjavanje dodatnih parametara. Ti zahtjevi se nalaze u specifikacijama koje proizvođači motora definiraju prilikom proizvodnje motora i korišteno ulje ih mora sadržavati.

Sva ulja koja ispune zahtjeve za upotrebu u BMW, VW i Porsche vozila, predstavljaju temelje za upotrebu kod ostalih proizvođača motora. Preporuke proizvođača kao što su MAN, Volvo i Scania predstavljaju ocjenu najboljeg ulja za uporabu u teretnim vozilima. U slučaju kada ulje zadovoljava zahtjeve Mercedes-Benz-a, znači da se takvo ulje može koristiti kod svih Europskih proizvođača motora.

KRAJ CITATA

* Primedba autora: ovo je ili loše prevedeno ili je greška ili samo nedoslednost. Logično je da su ovde naveli 5W-40 ili 10W-40; suština sva tri pasusa je da ukoliko vam je fabrička preporuka 5W-40 ili 10W-40 manje varijacije možete vršiti zimi (jedna klasa viskoznosti manje) a samo ukoliko vam je motor već pri kraju veka leti možete povećati klasu viskoznosti ali se držati „četrdesetice“.
Još sažetije: držite se preporuke proizvođača i kod starih motora uz eventualno leti povećan „W“ broj vašeg motornog ulja.

Malo hrabrije i „avangardnije“ sam već naveo u tekstu „lakotečljiva motorna ulja“ iz novembra. Mobil tvrdi gotovo isto kao i Lukoil ali „sitnim slovima“ priznaje da bi ste mogli da idete i korak dalje (15W-50 namesto 10W-40 kod motora koji su pregurali 75% i više svog radnog veka) zavisno od proizvođača i načina vožnje.
Naravno ne treba ni kod starijih motora po svaku cenu ići na veće viskozitete jer često može biti i kontraproduktivno naročito kod novijih ili specifičnijih konstrukcija. Kod 90% automobila iz osamdesetih i 80% onih iz devedesetih vredi bar probati sa viskoznijim uljem pri povećanju potrošnje motornog ulja i to tek pošto se prvo primeni ulje za starije motore (sa kondicionerom zaptivki) koje je još uvek na radnoj temperaturi identično fabričkoj preporuci (15W-40 za 5W-40 ili 10W-40).

Lukoil prvi deo (Lukoil part one)

LukOil je nastao 1991. spajanjem nekoliko kompanija. U nju je ušla ogromna državna i nekoliko (tri) privatne a proces je potrajao do 1993. kada (od)počela i privatizacija kompanije. Prve akcije su se pojavile na berzi već sledeće godine da bi 1997. počele da se prodaju i na međunarodnom tržištu.

Ostalo je (bliža) istorija.

Već krajem XX veka ulaze u prvih 10 proizvođača motornih ulja da bi 2002. postali sedmi po količini proizvedenih motornih ulja.

LukOil proizvodi oko 40% svih motornih ulja u Rusiji a prodaje ih u preko 20 zemalja sveta pa i na zapadu. Kuriozitet je da je broj zemalja veći ali da je izvršeno „rebrendiranje“ tako da se Lukoil ulja prodaju čak i u SAD pod imenom (brendom) Getty.

U periodu do 2005. kao proizvođač primarnih proizvoda (baznih ulja i naravno direktno sirove nafte) su bili u prilici su da kontrolišu ceo proces proizvodnje od početka što je imalo i dodatnu finansijsku pogodnost. Naravno više je bilo negativnih strana ali se rukovodstvu (bordu direktora) mora odati priznanje da čak i u tom periodu nisu više troškove prevaljivali na kupce. Verovatno je da je odsek motornih ulja imao iz godine u godinu sve veću podršku i samostalnost što je naravno dalo rezultate.

Ako su 2002. bili sedmi proizvođač sa oko 800 hiljada tona godišnje i još 7 kompanija za vratom (Fuchs je bio 12 ali sa 700.000 tona što pokazuje koliko su blizu bili proizvođači) bili su zapravo „beznadežno sedmi“ jer su Penzoil i Total grupa bili ispred njih sa gotovo duplom proizvodnjom i malom razlikom među njima.

Međutim Lukoil je 2005. izdvojen iz „lukoil internešenl“ i postao 100% ćerkinska kompanija. Tako samostalni su bili fleksibilniji i to je dalo rezultate.

U proizvodnji su stigli do 1,2 miliona tona i pristigli dva velika takmaca tako da bi se za par godina moglo desiti da postanu „beznadežno“ peti proizvođač ulja i to ispred Total grupe što samo pokazuje potencijale kompanije.

Ako su tehnološki manje ali dizejnerski (ambalažno) više kasnili za konkurencijom od 2007. i „nove formule“ su manje tehnološke (i/ili marketing-a) zaostatke pokrili, dizajnerski i reklamno su još pola koraka iza ali je već zanemarljivo.

Ono što im još predstoji je „post produkcija“ gde je zaostatak evidentan. Nije da se ne trude ali neće ići tako brzo. U ovu kategoriju bih svrstao: odnose sa javnošću, tehničku podršku, logistiku, prodaju i postprodaju, dostupnost informacija, usklađivanje sa najnovijim standardima, ugovori sa proizvođačima i još bitnije ispunjenje njihovih standarda i slično.

Autor je lako našao brošure, čak i proširene. Čak i na engleskom i srpskom ali i najkompletniju na ruskom. Ali od pravih specifikacija ni traga. No Stalker ne bi bio to što jeste da se nije „ušunjao“ u zabranjeni grad i iskopao neophodne podatke da bi mogao kvalitetno da komentariše kvalitet Lukoil ulja. Moram priznati da su Addinol i Fuchs bili dečija igra naspram Lukoila koji se svojski potrudio da se do ovih podataka ne dođe a naravno na svoju štetu jer ne da nema šta da krije već to treba da ubaci i u brošure ili kao posebnu da ne opterećuje tekst.

Još jedna napomena: podaci su iz 2005/2006. što znači za jednu generaciju unazad u odnosu na trenutni proizvodni program no mogu da posluže jer se osnovne fizičko-hemijske karakteristike nisu mnogo promenile. Bazna ulja i njihove kombinacije su manje-više iste i neznatne razlike u par procenta su više zbog prilagođavanja paketu aditiva. E tu je prava razlika. Iako i tu nema ekstremnih promena ipak je napredak evidentan. Ni generaciji iza ništa nije nedostajalo, aditivi (paket aditiva) bio je na visokom nivou i uporediv sa tadašnjom svetskom konkurencijom ili tek stepen niže. Sada je to sve „prepakovano“, doterano i ispeglano i uz male dodatke i veliku pompu stvoreno nešto što je više evolucija nego revolucija no značajno sa stanovišta marketinga i prilagođavanja svetskim trendovima u razvoju i uopšte.

„Nova Formula“ je kraće rečeno posebno prilagođen paket aditiva i „ništa posebno novo“ ali makretinški odlično odrađeno i pored toga što nije ekskluzivno napravljeno je samostalno i u nivou je drugih „magnetic – magnatec“; „SyperSync“ i drugih sličnih inovacija (sistema aditiva) ili ih čak i prevazilazi.

Dakle iako je opis „Nove Formule“ impresivan i implicira da je to nešto što do sad nije postojalo ipak se mora reći da je opisano ponašanje sistema aditiva „već viđeno“ i da postoji kod drugih velikih proizvođača. Naravno da nije za podcenjivanje kada to uradi Lukoil i to sopstvenim snagama te je naravno za svaku pohvalu i uliva dodatno poverenje u proizvođača koji je naravno stao „rame uz rame“ sa multinacionalkama iz ove industrije.

I na kraju ovog uvoda: Lukoil izvozi velike količine baznih ulja I grupe na zapad ali u poslednjih par godina i II bazne grupe (hidrokrekovana bazna ulja). I naravno ona završe u mnogim zapadnim brendovima motornih ulja.

Još sumnjate u kvalitet Lukoil ulja? Zbunjuju vas njihove niske cene? Mislite da su damping ili da je tu neki kompormis sa kvalitetom? Krenimo redom.

Lukoil motorna ulja za automobile i laka dostavna vozila

Samo male napomene šta se promenilo nedavno u gami proizvoda:

Sintetik prelazi u Luks

Lux u Lux (Nova Formula)

Super prelazi u Super i Super Dizel
(uz dodatak viskozne klase 20W-50 kod obe verzije i izostavljanje 10W-30*)

Standard ostaje Standard ali u modernijoj ambalaži i uz dodatak 20W-50 verzije.

* 10W-30 je sve više na marginama događaja i skoro da je svetski trend koji stavlja ovu viskoznu kategoriju u „zastarele“ („obsolete“). Zadržavanje ove klase u ulja za starije motore (Standard) sve prethodno samo potvrđuje a dosta fabričkih preporuka je još uvek 10W-30 s tim da se u 99% može koristiti i 5W-30 (jedna od najrasprostranjenijih danas) i u bar 80% i 0W-30.

Top ulje iz LukOil-a:

Lukoil Luks 5W-40

Potpuno sintetičko ulje. Vrhunske performanse. Kompleks (aditiva) „Nova Formula“ skrojen da svoj maksimum da upravo ovde. Pre suvih podataka pitanje svih pitanja. Ovo ulje košta koliko i prosečna polusitetika. Iako Addinol i Liqui Moly imaju svoje sintetike ove klase za 700 do 800din. po lit. a čak i Valvoline i Total ne prelaze 900 a i Mobil Synth S je tu negde oko 10€, nepunih 6€ za istu klasu je nešto što intrigira i prosto nameće zaključak da su pomenuti brendovi (a tek oni skuplji) preplaćivanje brenda.

To je nažalost (ili na sreću) tek delimično tačno. No pođimo redom:

Ovo je API SM/CF ulje sa ispunjenom specifikacijom ACEA A3/B4-04 i odobrenjima: MB 229.3, Opel GM-LL-B-025, Porsche, BMW Longlife-98, VW 502 00/505 00.

Dok je prethodno Synthetic imalo sadržaj cinka od 0,11% i zbog toga bilo samo API SL odnosno u varijanti ranije i SJ sada je on smanjen ispod 0,08%.

TBN je ostao 7,5 sa naznakom da je to min. Ova vrednost u praksi ionako bude 0,5 do 1 viša od kataloških vrednosti te bi trebali da je uzmemo takvu kakva je. A takva je da se uklapa u zaključak koji uskoro sledi.

Gubitak isparavanjem po Noacku je maksimalno 12% što je za klasu viskonosti uobičajeno mada je i 13% često. Indeks viskoznosti veći od 140 (po proizvođaču) a autor ovih redaka se usuđuje da kaže oko 160. Sadržaj sulfatnog pepela se smanjivao od 1,3% preko 1,2% do sadašnje nepoznanice no ona je između 1,0 i 1,2%. Ovo dalje znači da ovo ulje nije Low SAPS pa čak ni Mid SAPS i čak ni idealno za TNG (LPG) motore no može se naravno koristiti i za tu namenu.
Proizvođač navodi da je upotrebljivo od -40°C do +50°C i verovatno da je i testirano (slično Mobil 1) u tom intervalu temperatura. No ipak se mora naglasiti da je ovo malo „zaokruženo“ te da je uoptrebljivost zapravo -35°C do +45°C. Za letnju temperaturu je dugo objašnjenje a za zimsku kratko i precizno: na -35°C ovo ulje ima graničnu pumpabilnost i viskoznost 10 puta veću od one koja je preporučljiva za minimalnu za 5W ulja. Možda možete voziti automobil i na 5 stepeni nižoj temperaturi ali pokrenuti motor biće zaista „mission impossible“ (tek toliko da Ruski marketing ne zaostaje za zapadnim). I zaista tačka stinjavanja je deklarisana kao -40 ili manje a zaista može biti tek 2 do 3 stepena bolje od toga taman kao „sintetička sabraća“ 5W-40 o kojoj sam pisao u aprilskom tekstu gde je bilo najviše firmi na jednom mestu.

Po ostalim osobinama ovo ulje se uklapa u standarde i ne iskače mnogo ali i nema šta ne ispunjava.

Zaključak: dogovorno ili prećutno svejedno Lukoil je stvorio ulje koje zapravo ne konkuriše previše zapadnim takmacima. Za sve benzince uključivši i najmodernije je jako upotrebljivo i preporučljivo, ali je i tu pre svega prva preporuka tek za one malo starije: prvenstveno iz devedesetih ili samog početka XXI veka.

Što se dizela tiče stvari su još koju godinu vraćene unazad tako da se ovo ulje nameće kao prvi izbor u modelima iz devedesetih i samo njima. Za motore koji koriste lošija dizel goriva može se koristiti ali uz skraćene intervale zamene.
Inače može da izdrži i 30.000km između zamena ali samo ukoliko se uklapa (svojim standardima u fabričke preporuke, uključivši i standarde i interval zamene).
Zbog TBN-a od modernih i za Euro dizel više nego dovoljnih 7,5 nije preporučljivo (iako se ne naglašava) za D2 dizele, gotovo uopšte ili uz drastično smanjen interval zamene.
I na kraju iako je ACEA i API moderno ovo ulje ono ne ispunjava baš najnovije fabričke specifikacije već one sa kraja devedesetih. Čak je i MB 229.3 (posebna priča) kao moderniji od 229.1 (nezahtevan pa često zloupotrebljavan) ali ovo ulje bi moralo da ima bar 229.31 ako ne 229.5 (gde bi već moralo biti Low SAPS) a nema. Očigledno iz razloga „nezameranja“ i biranja ciljne grupe nešto starijeg voznog parka.
Inače Mercedes-Benz ima najdetaljnije, najobuhvatnije i najozbiljnije (obuhvata i neke sitnice ali značajne kao što je otpornost zaptivki) specifikacije proizvođača motora.

Znači zvanični servisi za nova (Zapadna) vozila neće koristi ovo ulje niti ćete dobiti njihovu preporuku. Uz oprez kod dizela, kod benzinaca bi moralo da ide i u najnovije modele a ako vam je automobil star 7 ili više godina navalite, bolje teško da ćete naći. Malo opreza ukoliko vozilo specifično zahteva VW ili MB standard koje ovo ulje ne ispunjava.

Lukoil Lux 5W-40 i 10W-40 (polusintetička osnova) i 15W-40 mineralna

Ovo ulje takođe pripada uljima sa kompleksom „Nova Formula“. Izuzetnog su kvaliteta a cena je još povoljnija te 10W-40 ima samo 60% cene prethodnog a 5W-40 tek oko dve trećine. Učiniće vam se da onda prethodno (kao i sintetike uopšte) nije povoljna kupovina. To je kod starijih automobila tačno ali zaboravili ste da prethodno može da ima interval zamene i do 30.000km i više dok Lux ima 15.000km (5W-40) ili 10-15 hiljada za ostale dve verzije (kod mineralke više ka 10 a kod polusintetike ka 15).

5W-40 ima u dlaku iste osobine kao i puna sintetika. Za tačku stinjavanja postoje u tri dokumenta tri vrednosti a to su: -35, -37 i -40 cel. a autor tipuje na -37°C i to ne zato što je to (samo) srednja vrednost već zato što bi ukazivalo na SHC osnovu ili SHC/HC dok je prethodno ipak PAO sintetika. Sve u svemu 5W-40 ima čak i više smisla za starije automobile jer je još jeftinije uz gotovo identičan kvalitet a interval zamene kod starijih automobila ionako ne prelazi 15.000km. Jednino što nije ni za najnovije benzince no mnogima iz XXI veka još uvek odgovara i API SL.

Sve gradacije ispunjavaju: API SL/CF, ACEA A3/B4-04 zatim MB 229.1 i na kraju VW 501 00 i 505 00. Znači nešto manje nego prethodno što mu sužava primenu ali dobija i jaču preporuku gde je primenjivo.
10W-40 je i više nego „standardno“ polusintetičko jer ima i specifičan kompleks aditiva tako da ako nije vrh onda je blizu a cena među najnižima u klasi.

15W-40 je jedno od najkvalitetnijih u ovoj viskoznosti koje možete naći uopšte (ne računajući ona za teretna vozila). Može se koristiti i za TNG pogon mada je jeftinije Super još preporučljivije naročito kod nešto starijih vozila (osamdesete do 1993.).

Tačke stinjavanja su za 10W i 15W respektivno: -35°C i -30°C (navodi se i prethodna vrednost ali očigledno je greška).

Lukoil Super – razne viskoznosti
Ovo ulje dokazuje da iako novija ulja mogu biti upotrebljiva i za stara vozila ulja sa starim specifikacijama su možda i bolji izbor (jedino što ih nema na tržištu).

Opet su 5W i 10W polusintetike a 15W i 20W mineralna ulja.
Ispunjava API SG/CD. Nije posebno pogodno za dizele jer mu je TBN oko 6. Može za starije dizele ali koji koriste Euro Dizel ili uz prepolovljavanje intervala izmene (ukoliko malo prelazite godišnje) i uopšte ukoliko su uslovi rada lakši. Nije za indžekšn benzince kao i za dizele sa tek umerenim (pritiskom) ubrizgavanjem.

Za benzince je već jako preporučljivo i to za sve do 1993. naročito GI/II deo GIII, zatim Kadet kocka i suza, zastavina vozila itd. „Nakrkano“ je ZDDP-om i obezbeđuje jako dobru zaštitu od habanja.

Jako je pogodno za LPG pogon jer ima 1,0% sulfatnog pepela i tu se može upotrebljavati i za vozila koja traže i SH što pokriva sve modele do 1996.

Lukoil Super Dizel – razne viskoznosti

Sve kao kod prethodnog osim što ova verzija ispunjava:

API CF-4/SG, ACEA E2-04, MB 228.1, MAN 271 i još par „kamionskih“ standarda.

Za benzince je ista priča uz napomenu da nije preporučljivo za TNG pogon no za dizele donekle drugačija. Iako nije za najnoviju generaciju dizela za razliku od prethodnog može se koristiti i za opterećenije mašine, laka dostavna vozila, naročito za turbo mašine i čak i za „brzohodne“ dizele odnosno one koji rade sa velikim brojem obrtaja.

Ima više i jače deterdžente od prethodnog, ZDDP-a na sličnom nivou. Ostale osobine su gotovo identične. Glavna razlika je što ovo ulje ima TBN od 9,5 (kao i prethodnik Super 15W-40 CE/SG) što ga čini veoma pogodnim za sve dizele iz osamdesetih do sredine devedesetih sa ili bez turbo punjača uz korišćenje D2 goriva i uz pun interval zamene čak i za teške uslove vožnje. Može se naravno koristiti i za teška teretna vozila po specifikacijama koje ispunjava. Može se reći da je ovo ulje za mešovite vozne parkove.

Lukoil Standard

Čisto da spomenemo. Ispunjava API SF/CC i kao takvo je za starije motore čak pre za one koji već troše ulje pa udri sa 20W-50 a cena povoljna uz kvalitet koji odgovara standardu (kao što i ime kaže).

Lukoil ulje za ispiranje motora

Kod Priste sam (čini mi se) zaboravio da opišem (uopšte pomenem) ulje za ispiranja motora pa da mi se ne desi ponovo (inače ionako sledi najavljeni dodatak o Prista uljima uskoro).

Mineralno motorno ulje, smanjenog viskoziteta i obogaćeno aditivima za pranje (detergentima). Uz čišćenje naslaga zadržava antikorozivnu i antifrikcionu zaštitu motora no ipak se ne upotrebljava u uslovima većeg opterećenja motora. Naravno i visok sadržaj disperzanata ga čini sigurnim za upotrebu jer se rastvorena nečistoća stabilizuje unutar ulja. Redovnom (na svakih nekoliko izmena ulja) upotrebom produžava se i interval zamene ulja i omogućava duži vek motora. Spada u „nežnije“ načine ispiranja motora.
Upotrebljava se (namenjeno je) za automobilske motore a starija verzija je bila samo za „spark-ignition“ motore (benzinske) te ukoliko nameravate da ispirate dizel motore kontaktirajte Lukoil.
Specifikacije su uobičajene za ovu vrstu ulja: sulfatnog pepela ispod 0,5% (kao najsavremenije Low SAPS sintetike), tačka stinjavanja od -40°C (zbog male viskoznosti), tačka paljenja od samo 140°C čini ga (naravno) nepogodnim za vožnju, a radna viskoznost odgovara SAE 20 do 30 uljima te iako nema visok indeks viskoznosti moglo bi (uslovno) da se nazove „SAE 10W-25“ ili tako nešto. Drugi proizvođači daju viskoznost po SAE (nagoveštavajući sličnost sa kompresorskim uljima) no Luk to ne čini već je viskozna klasa nagađanje na osnovu nepotpunih podataka, moguće da je samo 10W mineralno ulje (I bazna grupa) uz veliki sadržaj aditiva za pranje i neznatan za ostale osobine.

Da li ga koristiti? Što da ne, jedino ne posle svake zamene ulja.
Za starije motore je mnogo pogodnije od posebnih aditiva za istu namenu.
Strogo pratite uputstva na pakovanju.

Još jedanput: mali broj sertifikata proizvođača čini Lukoil-u stvari jednostavnijim i jeftinijim. To je manji deo tajne niske cene jer ima tu još dosta toga. Ipak ovaj aspekt je značajan jer će odvratiti veliki broj vlasnika novijih automobila. U slučaju nedoumice koristite se preporukom samog Lukoil-a u brošuri koju možete naći na: www.lukoil-masla.ru (pa ćete se dalje snaći za pdf dokument sa oznakom godine - 2009. znači najnovije izdanje). Kao što ćete videti mnogi moderni automobili su obuhvaćeni te ukoliko želite da uštedite novac a ne izgubite bitno na kvalitetu - trkom po odgovarajući Lukoil.
Osim ostalog šanse da na njihovoj pumpi kupite falsifikat zaista su zanemarljive (kao da vas van šina zgazi tramvaj).

Lukoil Avangard serija (tri podvrste) će biti obrađena u sledećem tekstu