Do meseca i nazad 2.1 (To the Moon and back 2.1)

Ili bar do meseca (karta u jednom pravcu)

Mala dopunica (nije pleonazam). Dakle navodim poseban slučaj koji baš i ne mora da vodi ka uopštavanju. Induktivno zaključivanje po volji (nije zabranjeno, čak dobija i uslovnu preporuku).

Na internetu sam našao nekoliko slučajeva da je Z101 (popularni “kec”), ili Yugo (svejedno) prešao 300 ili 320 pa čak i do 350 hiljada kilometara bez “generalke”.

Ne da može biti nego i mora, uzevši u obzir šta ću kasnije navesti, ali izvori nisu toliko pouzdani te ih neću navoditi u tekstu.

Uzeću dva slučaja u koja imam dobre razloge da verujem iako nemam baš “čvrste” dokaze, doduše za slučaj dva skoro da bih mogao i da dokumentujem a prvi je zasnovan na poverenju u stručnjaka i prijatelja što je meni bitnije od “pečata” i “potpisa” i sudske odluke, a onima koji misle da je to važnije moje iskreno saučešće jer su oni ionako za svaku priču (i samim tim ljudskost) odavno mrtvi.

Prvi primer

Od mog prijatelja Laze. Otac njegovog prijatelja je prešao sa ovim automobilom (Z-101) 340.000km. Nije baš do meseca ali u perigeju mesec i nije mnogo dalje. Uz “ceđenje” suve drenovine dokotrljao bi se baš i tih 20 hiljada km.

U čemu je tajna?

Da ne prepričavam Lazu neka i on sam kaže. Laza je inače mašinski inženjer i to automobilskog usmerenja i ne samo da “ima diplomu”, već “zna znanje”. Iz teksta su izbačena samo lična imena i imena naselja. Laza kaže:

- Uopšte ne sumnjam za priču o pređenoj kilometraži (pisao sam mu o primeru koji sledi posle ovoga, prim.aut.), navodim i primer "keca" mog drugara iz vojske, čiji je otac prešao (doduše na TNG) 340 000 km. koga je sam ugradio još 1989 godine. Ne znam koje je ulje koristio, ali idem u . . . pa ću ispitati situaciju :-) To što je TNG u pitanju, samo navodi na zaključak da u motoru nije bilo taloga, koksa, nije bilo ispiranja zidova cilindara benzinom...(rezervoar mu je korodirao jer ga isključivo pali na gas, zima-leto) A video sam cilindarske glave par motora koji su pretežno koristili TNG.(obojen belinom ali čist). Kako kažu obično "greota da menjamo ulje na 10 000 km, žuti se ko zejtin” :-)))

Za spomenutog keca priča glasi :

Ukratko. Zastava 101, iz milošte nazvana "žuta ptica" je kupljena 1988 god. 1989 god ugradjen plin. I on tad samo na "plindžu" ide :-)

Od motornih ulja je najčešće korišćena Optima u crnoj ambalaži, 15w-40 (Super Visk, prim. aut.), u periodu "krize" je sipano kako kaže Gosn M… šta mu je palo pod ruku.

Poslednjih par godina koristi ulja koja su prilagodjena motorima na gas (Optima, Fam, i neko madjarsko , kaze, sacuvao je ambalaze u garazi, pa naknadno javljam kad vidim). Kilometraža 340.750 km . Ulje se menja na 10000 do 12000 km

Mogu da pomislim na dve stvari:

1. Vanserijski kvalitet delova, izuzetna izbalansiranost klipova (u gr), odlična montaža, blok bez primesa od kalupa (zrnca koja zagorčaju život motoru u prvim km) i sl.

2. Gospodin M…. 5 dana u nedelji ide na posao u fabriku u Z… do koje ima 25 km u jednom pravcu (bez semafora, solidan put) Znači 50 po danu i setim se odmah : proizvođači klipnih motora za avione kažu: Fly Frequently, Fly Frequently! :-)))

plus : (TNG) Zbog nedostatka taloga nema- pogoršanja prenosa toplote, pregrevanje i progorevanje klipnih prstenova.

Nema abrazije izražene, baš zbog nedostatka onih čestica od 5 do 25 mikr.

Sve u svemu sjajna kilometraža za minimalno ulaganje.

Autor:
Nemam šta da dodam. Sve je rečeno. Obratite pažnjuna tačku 2! Zaključak: Drive Frequently, Drive Frequently! Što više srednjih i dugih relacija i što češće (bar jednom nedeljno). Gradska vožnja ubija motore, kao i svaka kraća od 8 do 10km (5 do 6 milja), zimi od 15-16km (desetak milja).

Primer dva

Drugi “kec” je (bio) 1991 godište. Izgleda da su od 1988 do 1991 bili i najbolji (dok je još bilo dobavljača iz stare “Juge“ i dok su imali i volje i želje da rade (plate) i uhodanu proizvodnju).

Dakle ovo je priča iz prve ruke. Lično sam je od čoveka čuo a nekoliko njih je potvrdilo da je moguće (ljudi koji ga dobro poznaju).

Njegova je Zastava 101 (koral ili kako li je nisu zvali) je prešla 396.000km (i slovima TRI STOTINE I DEVEDESET ŠEST HILJADA) pre generalne !! Mašala !!

Ovo nije baš mesec u apogeju ali je više čak i od prosečne udaljenosti Mesec-Zemlja (ako dobro pamtim 384 hiljada kilometara, plus-minus neki metar).

Kako?

1) Opet kao u prvom slučaju srećna okolnost da je blok bio dobro izliven a krucijalni delovi mašine bez skrivenih mana (zemljo Srbijo!)

2) Plin – jok! Za mene to je bio šok!

3) Na benzinu ko na vinu (ništa pivo, ništa špricer).

4) Čovek je prelazio prosečno 26000km godišnje. Radio (i delom živeo) u Austriji i Nemačkoj te je u jednom periodu (prvih 5 do 6 godina auta) vozio relacije iz inostranstva i nazad po 2 do 3 puta godišnje.

5) U vezi sa prethodnim: bar trećina korišćenog benzina bila je zapadnog (nemačkog) porekla.

6) Ulje menjano na 5 do 6 hiljada km, u danima dok se vozilo u inostranstvo do maksimalno 7500km.

7) Prvih 20 do 30 hiljada km korišćena uglavnom Optima (SuperVisk), Galax, Fam i INA (po jednom do 50 hiljada km, kad su već počela da se koriste i „kamionska“ ulja, no teško je reći davno je bilo); kasnije većim delom „kamionska“ ulja (Shell, Mobil a još kasnije FAM i Galax) i to 15W-40 (sa tada vodećim SG između ostalih C i/ili E API oznaka) ili zimi polusintetike 10W-40 (SG i kasnije SH, mnogo kasnije i SJ), u inostranstvu Fuchs i ređe Valvoline i još ređe Liqui Moly mineralno 15W-40 (čovek se ne seća tačno koje). Po povratku (posle par godina još jedan period u Austriji) jedno vreme Galax Unia.

8) Od 200 do 250 hiljada km jedna izmena Valvoline Max Life 15W-40 (mineralka) ali kupljena u Austriji. Jedared uzeto i OMV-ovo ulje, najverovatnije u tom periodu mada može biti i ranije.

9) Posle 250 hiljada km korišćena su leti 20W-40 (Optima) ili 20W-50 ulja a zimi 15W-40; još u upotrebi „kamionska“ ulja ali više monogradna SAE 30 ili u špic leta SAE 40. Monogradna SAE 30 su povremeno korišćena i u periodu pre 200 hiljada km a bila su za teški teretni program ili bar za mešovite vozne parkove.

10) Auto je generalno malo vožen po gradu i dve trećine ili više prevezenih km bilo je u dugim relacijama. Korišćen i na prigradskoj relaciji od 12km u jednom pravcu relativno često.

11) Jako je dobro održavan, dosta i preventivno ili izvan uobičajenog (amortizeri, krajevi spona, diskovi, doboši, ležajevi točkova i drugo uvek su menjani u paru).

12) Posle oko 300 hiljada km primetni prvi znaci povećane potrošnje ulja (bilo je i od 250 ali tu negde je osim promene viskoznosti dodat i aditiv za zaptivke, vlasnik auta se ne seća koji (Liqui Moly - ?). Inače drugih aditiva nije bilo u upotrebi osim par puta MoS₂ i to u raznim dobima eksploatacije (između 200 i 300 sigurno bar dva puta, posle 300 samo jednom). Motor nije ispiran uljima za pranje motora ili aditivima. Ulje u menjaču menjano na oko 50 hiljada km u početku (prvi put na „propisanih“ deset hiljada) a kasnije skoro da nije ni menjano (možda ukupno 3 ili 4 puta) ali je redovno (na 6 meseci ili češće, uglavnom pri promeni ulja ili svakoj drugoj) nivo proveravan i ulje po potrebi dolivano.
Posle 300 hiljada km korišćena su ulja za starije motore i praktično isključivo Modričina Optima Long Life i to prvo (ili kad se moglo naći) 20W-50 kasnije 20W-60 par puta korišćen i Viskol 20W-60 koji se pokazao ravnopravan ili čak i bolji od LL iste viskoznosti no motor je već bio star pa je malo relevantno. Zimi se koristilo 15W-50 (Valvoline, samo jedanput) ili 20W-50 (garažiran auto). Povremeno je zimi dolivano 15W-40 ulje (Optima u Optimu). Motor je tek na 360 počeo da troši ulje u nepodnošljivim granicama (litar na 1000km ili čak i više).
Pre 360 je trošio oko pola litara ili tek nešto više od toga. Otprilike kanticu od 4 lit. za 6 do 8 hiljada km (interval zamene je bio malo produžen zbog češćeg dolivanja ulja). Naravno nisam posebno naglašavao ali pri svakoj zameni ulja menjan je i filter ulja (bar 60 puta). Filter vazduha je menjan na dve zamene ulja ili na propisanih 10 hiljada „i zimi i leti“. Ponekad i češće ali ne na manje od 7 do 8 hiljada pređenih kilometara.
Poslednje merenje kompresije je obavljeno upravo na gore navedenoj kilometraži. Bilo je to pre 3 do 4 godine i teško je reći, bila je ispod 10 možda 9,5 ili 9 i to bez razlike u cilindrima (ili minimalne). Znači motor je od 350 ili 360 već bio zreo za otpis ali kao svaka mašina koja je služila dugi niz godina odradio je „junački“ još tačno 10% („slučajno baš toliko“ kako kaže vlasnik) uz trošenje ulja ali i dalje jako dobar čak i hladan start i još uvek je „vukao kao mula“.

EPILOG:
Čak i sa vozilom koje nije napravljeno da vanserijski traje i u proseku ima eksploatacioni vek (imalo je u to vreme) oko 150 hiljada km ili šire gledano između 100 i 200 hiljada km uz osrednje održavanje može se stići do meseca što je 2 do 3 puta više od proseka. Bilo je slučajeva da ljudi uz „prvu specijalu“ pređu 350 do 400 hiljada km. Mislio sam da stavim kao primer tri još i „128-cu“ sa 330 hiljada km koja je još u upotrebi uz samo menjanje karika i ležajeva radilice ali bez obrade klipova, radilice i drugih zahvata koji spadaju u generalno sređivanje motora. Znam bar još jedan slučaj iz bliže okoline (iz prve ruke) kada je „kec“ prešao više od 300 hiljada km uz dve promene karoserije ali uz isti zahvat na motoru (i jedno menjanje bregaste). Mislim da je dogurao do 360 hiljada kilometara.

Vlasnik „Zastave 101“ koja je prešla skoro 400 hiljada km, je pre toga isto imao keca a prešao je sa njim 250 hiljada km. Uz to imao je i Kadet-a (paralelno sa ova dva vozila) i sada je vlasnik VW Pasata („ovaj može i milionče“) koji je isto dve godine koristio paralelno sa pomenutim „kecom“. Inače je autolimar a radio je u toplifikaciji (što ne može da zavari ne može se ni zavariti) i pomalo je i automehaničar ali ne vrhunski no taman da održava svoje vozilo maksimalno.

Završna reč:

Kod vozila koja su pravljena po kriterijumima EU (ranije Zapadne Evrope) i kod kojih nisu potrebni faktori sreće a predviđena su za 300 do 400 hiljada km je veoma moguće stići do meseca i nazad. Još detalja u tekstovima koji slede.

Rezultati druge ankete; Results of the second poll

Opet relativno mali broj glasača (22) i izjednačen rezultat 11-11.

Kao što sam ranije najavio produžio sam glasanje na 2 nedelje ali je odziv (opet) bio sličan.

Naravno zahvaljujem svima koji su učestvovali u glasanju. Zadovoljan sam jer je opet broj učesnika bio malo veći od zvanično registrovanih (javnih) čitalaca (u trenutku zatvaranja glasanja 17).

50% je reklo da bi češće tekstove makar i kraće; 50% je reklo da bi bili zadovoljni da nastavim kao do sada.

Nisam znao da će biti ovoliko izjednačeno (pretpostavljao sam da će biti bar 60:40 ili 55:35:10 (bila je i treća opcija) te sam više hteo da proverim da li sam pravilno razmišljao.

Sada imam jednu potvrdu više da je moja namera bila dobra. Suština je u sledećem:

Zbog drugih obaveza teško da mogu da održim tempo od jednog teksta nedeljno. Da bih to uspeo plan je da svake druge nedelje bude jedan duži tekst o nekom proizvođaču motornih ulja a između toga (opet dvonedeljno) jedan kraći tekst o nekoj temi u vezi motornih ulja.

Dobra strana je i to da je anketa samo potvrdila (čak i više od očekivanog) koliko je to dobar koncept.

Uzgred, dobio sam i pohvale ali i kritike i za teksove o Lukoil-u i Chevron-Texaco kompaniji.

Kod prvih su me proglasili za "rusofila" - što je daleko od istine ali mi prija jer je još dalje da sam rusofob.
(Ja rusofob, pa čiji je film "Stalker" i ko je Tarkovski, vanzemaljac? I jeste ali samo po sposobnostima).

Za drugu kompaniju su mi pak prebacili da gotovo hvalim kompaniju umešanu u razne ekološke incidente i sudske procese u vezi trovanja ljudi negde u Južnoj Americi.

Uz svo saosećanje sa žrtvama moram da naglasim:

1) Hvalio sam njihova motorna ulja, a ko misli da nisam u pravu neka to i dokaže.

2) Teško je biti multinacionalka a ne biti umešan u neki incident, ko radi taj i greši, ko ne radi i ne greši. Hemijska industija je takva kakva je, prljava i anti-ekološka, ali neraskidivi deo moderne tehnologije i civilizacije. Bitno je da se stvari kreću nabolje a mislim da je još od osamdesetih godina XX veka tako.

3) Chevron-Texaco je kompanija koja je ovakva ili onakva, ali (makar i naivno) verujem da vode odgovornu politiku po pitanju zagađenja i uopšte ekologije. Mislim da su veoma odgovorni i da će i u sudskom postupku pokazati svoju pre svega MORALNU odgovornost što će biti i plaćeno ali da će i pokazati da nije postojala namera da ljudi stradaju (ako jesu a verovatno jesu).

4) To što velike kompanije učestvuju u korupciji u "banana republikama" i što koriste pogodnost nedovoljno oštre zakonske regulative u tim zemljama (poštujući iste i 120%) teško da je (samo) njihova krivica.

5) Ako je iko svestan problema ekologije, globalnog zagrevanja i šire gledano hemijske industrije to su hemičari (hemijski inženjeri) i ostali iz te struke. Velika većina (bar 90%) osim bolesno ambicioznih su za "održivi razvoj" i poštovanje svih regulativa, čak i više od toga. Problem je u političarima, vlasnicima akcija i drugim koji imaju moć a nedovoljno znanja te im primedbe struke liče na filosofiranje i nešto što smanjuje profit. Baš jadno. Znači: ekonomisti, pravnici i drugi iz društvenih nauka nerazumevanjem zakonitosti i povezanosti (globalne) zapravo doprinose da se incidenti (zločini, kako ko shvata) dešavaju.
Ne krivi ogledalo ako ti je lice ružno.

Again, the relatively small number of voters (22) and draw 11-11.

As I said earlier I extend voting in 2 weeks but the response (again) was similar.

Of course, I thank everyone who participated in the voting. I am satisfied because it is again the number of participants was slightly higher than the officially registered (public) readers (at the time of closing of voting 17).

50% said that more texts and even less, 50% said that they would be happy to continue as now.

I did not know that it will be much equal (I assumed to be at least 60:40 or 55:35:10 (was the third option) and the more I wanted to check if I thought proper.

Now I have one more confirmation that my intention was good. The point is the following:

Because of other obligations that can hardly keep the pace of one text per week. If I'd managed to plan is to every other week is a long text on a manufacturer of motor oil, and in between (again, fortnightly) for a short text about a topic related to motor oil.

The good side is that the survey only confirmed (even more than expected) as it is a good concept.

Incidentally, I got the praise and criticism for the Lukoil-teks and Chevron-Texaco company.

When first proclaimed to me "ruso-phile" - which is far from the truth, but it feels good because it is still far more that I "ruso-phob".

(I as ruso-phobe, and whose film "Stalker" is? and who is Tarkovsky, alien? Yes, but only in his abilities).

For another company they said that I praise to much the company involved in various environmental incidents and judicial processes related to poisoning of people somewhere in South America.

With all the compassion with the victims I have to emphasize:

1) I praise their motor oil, and who think I am not right and let it show.

2) It is hard to be a multinational and not be involved in an incident, who works makes mistakes and who does not work - do not. The chemical industry is as it is: dirty and anti-environmental, but an indivisible part of modern technology and civilization. It is important that things go better and I think that since the eighties of the twentieth century so.

3) Chevron-Texaco, can be good or evil, but (even if naively) I personally believe that they are responsible on the issue of pollution and general ecology. I think they are very responsible and will be in court proceedings primarily to show their MORAL responsibility, which will be paid but will show that there was no intention to hurt people (if there are, probably yes).

4) The fact that large companies participate in corruption in the "banana republics" and the convenience of using not sharp enough legislation in these countries (the same respect 120%) is not (only) their fault.

5) If anyone is aware of the problems of ecology, global warming and the general of chemical industry, then are chemists (chemical engineers) and others from the profession. The vast majority (at least 90%) except the sick ambitious ones, are for "sustainable development" and compliance with all regulations, even more than that. The problem is politicians, shareholders and others who have power and lack of knowledge and chemical profession remarks as resemble "philosophy" and something which reduces profits. Just miserable. So: economists, lawyers and others from the Social Sciences and the lack of understanding of legality connections (global) actually contribute to the incidents (crimes, depending of the point of view) happen.

Do not blame the mirror if your face is ugly.

Thanks to the Google for the help in translating.

Texaco Havoline motorna ulja, drugi deo; Texaco Havoline engine oils, part two

HAVOLINE ULTRA 5W-40

Sintetičko motorno ulje visokih performansi. Još uvek spada u manje specifična ulja i ima širu primenu. U odnosu na synthetic kome je jako slično ima tek nekoliko specifičnosti.

I dalje je namenjeno sličnim vozilima ali uz za nijansu novije (modernije) i specifičnije standarde. Namenjeno svim benzincima uključivši i one posle 2000. i širem spektru dizelaša, od onih iz devedesetih tako i za dobar broj iz XXI veka. Ipak ovo nije supermoderno ulje.

Osim toga posebno je pogodno za Opel vozila koja zahtevaju GM-LL-B-025.

Ima svetliju boju od ulja iz prethodnog teksta što je uslovljeno osnovom koja se sastoji od hidrokrekovanih ulja, po proizvođaču III grupe (SHC) čime je po američkim standardima potpuno sintetičko. Ipak ne bih isključio da se radi o mešavini III i II+ grupe baznih ulja koja čine 65 do 80% ukupnog sadržaja ovog ulja. Nagašavam da iako je tako da to nema uticaj na inače izuzetan kvalitet ovog ulja kao što specifikacije pokazuju; pre njih samo da pomenem da ovo ulje ima najmoderniji detergžentski sistem baziran na alkil salicilatima što ga čini pogodnim za dizele i to naročito starije (i loše gorivo) i za LPG (TNG) gorivo mada ga sam proizvođač ne spominje u tehničkom listu.

Licencirano kao: API SL/CF i sertifikovano po: ACEA A3/B4-04 (kao i B3-04).

Odobrenja proizvođača:
BMW Longlife 98, MB 229.3, GM-LL-B-025, Porche i VW 502.00 i 505.00.

Tehnički podaci:

Specifična gustina 0,856 (tipično za SHC ulja), viskoznost na 40ºC mu je 85 (prosek za 5W-40 čime spada u „klasična“ 5W-40 i manje pogodno za stara vozila iz osamdesetih) na 100ºC ima 14,4 i indeks viskoznosti od 177 što je malo iznad proseka klase i negde je između 5W i 0W „četrdesetica“.
HTHS viskoznost mu je 3,6 mPa·s ispunjavajući VW i MB standarde ali ne više od toga biva pogodno i za 10W-40 fabrički podrazumevanu vrednost dok bi za 15W-40 moglo da prođe ali to nije mnogo preporučljivo (dizajneri ovog ulja su se kao i Mobil-ovi poigravali i ovu vrednost podesili tačno između 3,5 i 3,7 što uopšte nije lako a poruka je da za 15W-40 koristite ipak syntehetic; „pravite se pametni, džaba kad vas niko nerazume“ rekli bi zluradi).

Tačka paljenja 224ºC što dokazuje inače obično marketinšku tvrdnju da su korišćena nekonvencionalna base stock ulja za bazno ulje ovog motornog ulja. Ovo nije visoka vrednost za klasu ali je između (S)HC i PAO osnove. Kako u sastav ovog ulja ne ulaze PAO base stock ulja sve pohvale proizvođaču.

Tačka tečenja mu je -42ºC što je prosek klase ali više primereno PAO bazi, još jedna pohvala.

Pumpabilnost od -35ºC je takođe nešto što se od 5W ulja očekuje i ukazuje da je preporuka da se koristi (ipak) do „samo“ -30ºC.
Sulfatnog pepela 1,1% dobro i za LPG a za ostale još bolje (osim „high tech“ dizela najnovije „ekološke“ generacije). Na kraju ali možda i prvo po značaju: TBN od 11,0 !!

U „centar mete“. Ni ASMOIL ni Mobil 1 (0W-40) nemaju mnogo više. Ukoliko koristite D2 gorivo ovo će vam pregurati 15.000km bez problema pa makar 10.000km od njih bilo i u gradu.

HAVOLINE ULTRA G LONGLIFE 5W-30
„Otvara sezonu“ usko specijalizovanih motornih Texaco ulja. Vrlo je slično gore navedenom ali je u drugoj viskoznoj klasi i još više namenjeno Opel vozilima (otuda i G u nazivu, od GM).
Formulisano od nekonvencionalnih baznih ulja, sintetičkih estara i visokoperformansnog paketa aditiva najnovije tehnologije. Ima odlične nisko temperaturske osobine i smanjujue emisiju produkata sagorevanja.
Sertifikovano po ACEA A3-04/B3-04.

Zvanično odobreno od (po): GM/Opel GM-LL-A-025 / GM-LL-B-025.

Znači za Opel vozila koja imaju fabričku preporuku za 5W-30 viskoznošću. Za novija i vozila srednje generacije. Spada u polu-sintetička motorna ulja a moguća je upotreba po produženim intervalima zamene za šta se mora pogledati preporuka proizvođača motora (automobila).

HAVOLINE ULTRA BM 5W-30

Ovo je polu-sintetičko motorno ulje. Jedno od najboljih. I jedno od najskupljih. Tako to ide.

Malo je specifično i nazvao bih ga MB 229.5 uljem jer je maksimalno prilagođeno tom standardu (i Fuchs ima jedno takvo, vidi tekst).

Samim tim je jako kvalitetno. Može se naravno koristiti i za 229.3 zahteve i nešto starije Mercedesove motore pogotovu gde se ne traži „full“ sintetika.

Naglasio bih da je ovo prava (klasična) polusintetika koja sadrži PAO base stock ulje (ulja) u kombinaciji sa kvalitetnim mineralnim base stock-ovima.
Posebno bih naglasio da je pogodno i otporno na „kreni-stani“ način vožnje i da je samim tim jako preporučljivo za taksiste i one koji više od dve trećine preveženih kilometara to čine po gradu.

Preporuke i odobrenja:

ACEA A3/B4-04 (uključujući i A3/B3-04). Od API-ja ni traga.

BMW Longlife 98 i 01, MB 229.5 i VW 502.00/505.00.

Tehnički podaci:

Spec. gustina 0,86 dok mu je boja tamnija od većine dosadašnjih Havoline ulja. Indeks viskoznosti mu je 175 a radna viskoznost (na 100ºC) 12,2 što je jako, jako blizu granice za SAE 40 (12,5) dok je na 40ºC vrednost 70. Obe vrednosti ukazuju da se radi o malo „gušćem“ ulju unutar specifikacija. Moglo bi se u šali nazvati i „5W-35“ uljem.

HTHS, 150°C: 3,6mPa·s kao i kod prethodnog što je ovde poen više zbog činjenice da se radi o tridesetici (mada je uslovljeno MB 229.5 standardom). Tačka tečenja -42ºC i pumpabilnost na -35ºC. Ovo su vrednosti koje zaista prevazilaze polusintetičku klasu i potpuno odgovaraju potpuno sintetičkim uljima. Tačka paljenja 232ºC što je opet vrhunski dobar podatak za 5W-30 viskoznu klasu i primeren je 10W-40 polu-sintetikama.

Sulfatnog pepela 1,2% i TBN od odličnih 10,3 što ga preporučuje za dizele koji koriste D2 ili slična (loša, stara) dizel goriva.

Jako kvalitetno motorno ulje i jedno od najboljih polu-sintetičkih uopšte. Rame uz rame sa Motul-ovom serijom 6100 mada ih je malo teže upoređivati direktno.

HAVOLINE 505.01 (SAE 5W-40)
Potpuno sintetičko motorno ulje sa modernim paketom aditiva.

Pravljeno kao specifično da zadovolji pre svega zahteve VW 505.01 što mu je i ime. Osim toga pogodno je i za neka starija VW vozila ali i za Ford vozila po zahtevu WSS-M2C917-A.

Sve u svemu nije licencirano po API pa čak ni ACEA standardima.

Ima odobrenja za: VW 505.01, 505.00 i 500.00 kao i Ford WSS-M2C917-A.

Ovo naravno znači da je namenjeno pre svega dizel motorima.

Tehnički podaci:

Specifična gustina 0,857 i viskoznost na 40 i 100 celzijusa respektivno: 90 i 14,3. Indeks viskoznosti 165 implicira i nizak sadržaj modifikatora viskoznosti i jedan je od najnižih u klasi (što je pre dobro nego loše a sama vrednost nije nimalo loša, odnosno niska).
HTHS viskoznost od 3,95 dokazuje navode da je pogodno i za teške uslove vožnje.

Ne navodi se tačka tečenja ali proizvođač kaže da je upotrebljivo do –30ºC. Tačka paljenja mu je 218ºC što mu „otkriva“ SHC poreklo ili tačnije rečeno osnovu (III grupa baznih ulja).

Sulfatnog pepela 1,1% a TBN mu je 9,9 – više nego dovoljno i za D2 a za Euro dizel dovoljno i „za dve zamene“.

HAVOLINE SYNTHETIC 506.01 0W-30

Potpuno sintetičko ultra moderno motorno ulje. Namenjeno dizel, benzinskim i motorima prilagođenim za TNG (LPG).
Ovo motorno ulje je posebno namenjen za upotrebu u Volkswagen/ Audi benzinskim i dizel motorima sa produženim intervalima zamene (poznatim kao Longlife Service QG1; u zavisnosti od motora inteval zamene 30 do 50 hiljada km uz vremensko ograničenje od 2 godine), uključujući i dizel motore sa direktnim ubrizgavanjem, sa pumpom brizgaljke.
Još specifičnije od prethodnog sa relativno uskom ciljnom grupom VW vozila pre svega sa 506.01 zahtevima ali i svim drugim navedenim.

Ima zaista izvanredne osobine koje ne bih navodio epitetima već će se videti i iz tehničkih detalja. Samo da navedem da spada u grupu ulja koja (zaista) štede gorivo.
Sertifikovano po ACEA A5/B5-04.

Zvanično odobreno (po): VW 506.01 / 503.00 / 506.00 (Longlife Service QG-1).

Tehnički podaci:

Tačno definisana boja ulja, skoro providno. Gotovo beznačajan podatak na prvi pogled međutim kada se pogleda pažljivije vidi se neverovatno precizan podatak koji nije manje od (pa vrednost) nego toliko i tačka. Ovo je samo finesa koja označava visoko čisto sintetičko poreklo.
Gustina 0,856 te viskoznost na donjim granicama ionako „retke“ viskozne klase: 53 i 9,4 na 40ºC i 100ºC uz indeks viskoznosti od normalnih i ne baš impozantnih 164.
HTHS vrednost od 2,9 je (samo) „do daske“ prilagođavanje standardu 506.01 ali je i uobičajeno za 0W-30 viskozitet.
Tačka paljenja 218ºC je baš sred srede za 0W-30 a tačka stinjavanja vrlo dobrih ali ne i izuzetnih –45ºC.
Sulfatnog pepela 1,2% a TBN mu je 9,9.
Šta reći osim da se radi o izuzetnom i vrlo namenskom motornom ulju.

HAVOLINE ULTRA V 5W–30
Visokokvalitetno motorno ulje specijalno dizajnirano za upotrebu u Volkswagen / Audi benzinskim i dizel motorima sa produženim intervalom zamene (Longlife Service QG1), uključujući benzinske motore sa direktnim ubrizgavanjem (FSI) i dizel motore sa pumpom brizgaljke i filterom čestica (DPF).
Sertifikati i odobrenja:
VW 504.00 / 507.00 (LongLife Service QG-1)

Izuzetno kvalitetno ulje koje je sposobno da izdrži pun (produžen) interval i u najtežim uslovima vožnje uz natprosečno čist motor i izuzetnu zaštitu od habanja.
Može se koristiti i u starijim VW motorima ali uz sledeće izuzetke:

Ne sme se koristiti u R5 i V10 dizel motorima sa direktnim ubrizgavanjem dizel goriva. Za ovakve motore obavezno koristiti ulja sa VW 506.01 specifikacijom – Havoline Synthetic 506.01 0W-30.
Ne sme se koristiti u 3- i 4- cilindričnim dizel motorima sa pumpom brizgaljke bez filtera čestica čađi projektovanih za intervale izmene oko 15.000 km. Za ove motore preporučuje se Havoline 505.01 5W-40.
Uz izuzetnu termalnu i oksidacionu otpornost pruža i izuzetnu zaštitu od depozita na ventilima kod FSI VW i Audi benzinskih motora.

Spada u low SAPS motorna ulja shodno zahtevima standarda koje ispunjava.

Tehničke specifikacije:

Specifična gustina (vrlo sintetičkih) 0,848 a viskoznost više ka gornjoj granici viskozne klase. Na 40°C ima 71mm²/s dok na 100°C ona iznosi 11,5. Indeks viskoznosti – 155, mnogo manje od proseka i zapravo izuzetno, postignuto sa minimalnim učešćem polimera za povećanje indeksa viskoznosti. Boja: umereno svetle čak i malo tamnije boje.
HTHS mu je 3,54 mPa·s što je tek koliko da ispuni VW standarde i da ACEA zapravo ne ispuni. Ovo je glavna razlika u odnosu na 506.01 Havoline ulje. To i uslovljava pogodnost odnosno nepogodnost primene u pojednim vozilima kako je ranije navedeno.
Tačka tečenja –42°C uz pumpabilnost koja je negde oko (blizu) –40°C jer je vrednost viskoznosti na –35°C po ASTM D4684 „tek“ 15.300 a „prava pumpabilnost“ je na otprilike duplo većoj vrednosti no u svakom slučaju –35°C je krajnja mogućnost korišćenja ovog ulja.

Tačka paljenja je 230°C što je jako dobar rezultat u klasi.
TBN mu je 5,8 što ukazuje da je super moderno ulje za super moderne motore i kod dizela za (isključivo) Euro dizel i to što kvalitetniji (Euro 5). Ulje će odraditi maksimalno ali na Balkanu sigurno ne koliko u Nemačkoj te bi (ako već zvanični uvoznik i/ili servis već nije) trebalo nešto skratiti produžene intervale zamene.

Sulfatnog pepela 0,6%. Taman ste (kao i ja) posumnjali da Texaco uopšte ima ulja sa manje od 0,8% sulfatnog pepela, evo i odgovora na pitanje.

Ovim se završava i grupa ulja koju Trigema uvozi. Texaco ima još nekoliko modernih mid SAPS (na primer, Ultra S 5W-40) i super modernih low SAPS ulja (Energy MS 5W-30 sa 0,6% sul. pepela i Energy EF iste viskozne klase sa 0,5% istog a oba sa TBN-om od 4,7) ali ona su manje zanimljiva za ovdašnji vozni park a još manje za kvalitet goriva te o njima možda u nekom tekstu posvećenom low SAPS uljima.
Motorna ulja za mešovite vozne parkove i teretni program (Ursa) biće obuhvaćena u posebnom tekstu koji neće ići odmah posle ovoga već posle nekoliko kraćih tekstova.

Texaco Havoline ulja vam se jednostavno moraju svideti. Jako kvalitetna, jako precizno definisana i posvećena. Standardna su klasična motorna ulja u najboljem smislu te reči i sve ređa na tržištu a najnovije „kerefeke“ su jednostavno rešili, mnogo sličnih ulja koja ispunjavaju posebne zahteve i standarde koje je teško uklopiti u širu sliku. To je izgleda i jedini način koje su sledile i druge manje kompanije. Optima (Rafinerija Modriča) kao najbolji primer ili Liqui Moly uz to da nemaju baš nazive standarda u uljima.

Texaco Havoline motorna ulja, prvi deo; Texaco Havoline engine oils, part one

Ako sam sa nekom firmom okasnio to je sigurno Chevron-Texaco. U planu je bilo da tekst bude odmah posle Total-a, zatim (kad već nije) posle Prista Oil-a ali da se ne posipam pepelom uzalud uz zakašnjenje evo i nedostajućeg iz Big Four.

Kao u slučaju Exxon-Mobil i Total grupe moraću da temu podelim na više delova.

Chevron kao i Esso će malo sačekati a Texaco će (kao i Mobil) dobiti prednost. Ne samo zbog istorije već i uopšte stanja na tržištu ulja i to ne toliko u količinama na tržištu već značaja samog brenda uopšte.

Kratka istorija:

Brend Havoline postoji već 105 godina što je već samo po sebi za poštovanje. Iako je (pod drugim imenom) Texaco osnovan 3 godine ranije, pravi početak u svetu motornih ulja je upravo 1904. i prvo „zimsko“ ulje u to vreme bez aditiva ali i sa smanjenom količinom voska zbog koga se automobili nisu vozili zimi.

1926. je na tržište izbačen „novi“ benzin koji je osnova današnjih benzina, 3 godine kasnije osniva geofizičku laboratoriju (izuzetan potez pogotovu za to vreme). Godine 1930. njihovo „golden“ motorno ulje izdržava preko 7000milja i prvo je koje je preguralo 10.000km.

Veoma značajna, post krizna, 1936. kada se Standard Oil of California (Socal, kasnije Chevron) udružuje sa Texas Company čime pokrivaju celu obast Sjedinjenih Država.

Odmah posle WW II, 1946. izbacuju ulja sa aditivima protiv korozije, detergentima, protiv habanja itd. Praktično osnovu modernih ulja, otprilike nešto slično (mada ne tog kvaliteta) kao API SD koji je nastao 20. godina kasnije.

1962. Texas company menja ime u Texaco. Na međi milenijuma 2000. zvanično se fuzionišu Texaco i Chevron i postaju 4. naftna kompanija i isto tako četvrta u proizvodnji motornih ulja. Prilično nedostižni trojci iza njih (Total, Penzoil-Quaker State i Lukoil-u) čine „tetrarhiju“ u svetu motornih ulja iako „trijumvirat“ deluje neprobojno (Exxon-Mobil, BP-Castrol i Shell) i nedostižno Shell je ipak u situaciji da čak i srednjoročno održi svoje mesto na postolju.

Između komplikovanja LM-a, Motul-a pa čak i Fuchs-a i preracionalne simplifikacije Shell-a Havoline je napravio (čini se) idealan kompromis. Zaista mi se sviđa postavka njihovih motornih ulja. Američki bogato, jednostavno i naprosto praktično.
Havoline obuhvata blizu 20 motornih ulja ali je lako pratiti (i izabrati pravo). Osim osnovnih (univerzalnih) motornih ulja, ima ih 6 (a zapravo 5) koja obuhvataju 80 do 90% tržišta postoji još 5 do 6 specifičnih za pojedine standarde i grupu vozila i još nekoliko sličnih za još uže grupe tržišta ili vozila.
Ovakva postavka izuzetno pojednostavljuje izbor kupcima i olakšava život prodavcima.

Jako mi se sviđa kako su to napravili. Uopšte od svih do sada pominjanih kompanija ovo je najbolje i najracionalnije rešenje.

Imaju izuzetnu tehničku podršku, razpoložive podatke (najbolje od svih velikih) i uopšte su uzor za primer. Lukoil bi mogao malo da nauči kako se to radi jer zaista ne vidim zašto bi no. 7 tu zaostajao za no. 4 u svetu. MSDS su im na drugom mestu, nisu baš detaljni poput INA (ponekad baš i jesu) ali su čak bolji i od hvaljenog FAM-a a o velikanima kao što je Mobil, Castrol i Total grupa da i ne govorimo.

Nije na odmet pomenuti da iako nisu registrovani kao „Texaco d.o.o.“ ili slično imaju u Srbiji za generalnog zastupnika (uvoznika i distributera) vrlo ozbiljnu firmu kao što je Trigema.

Tekst o Texaco kompaniji podeliću u tri dela: grupa osnovnih ulja, specifična ulja za automobile i laka dostavna vozila i na kraju ulja za mešovite vozne parkove i teretna vozila.

Havoline je brend za motorna ulja za automobile a Ursa za teretni program.

HAVOLINE (TEXACO) motorna ulja za automobile – standardni program

Havoline Synthetic 5W-40

Sintetičko motorno ulje vrhunskog kvaliteta ali koje ne ispunjava novije norme i standarde. Ovo je namerno naprevljeno da se ne bi konkurisalo unutar samog brenda samom sebi tako da je ovo zamišljeno kao sintetika za malo starija vozila.

Ispunjava: API SL/CF, ACEA A3-04/B3-04 kao i MB 229.1 zatim VW 505 00, Porche i BMW LL 98. Doduše nije nemoguće naći i stariju verziju koja ima ispunjene iste proizvođačke standarde ali je „samo“ API SJ/CF i ACEA A3-98/B3-98 ali i VW 502 00. Iskreno obzirom na namenu odnosno prvu preporuku nije mnogo ni bitno čak mi se starija (ili možda samo regionalno različita, UK) verzija više sviđa.

Razlike su minimalne i to u paketu aditiva tako da se radi o praktično istom ulju s tim da se novija verzija može koristiti kod benzinaca i posle 2000. kao i dizela koji ne traže specifične zahteve. Ipak ovo je pre svega motorno ulje za vozila iz 90-tih godina ali u tom smislu baš vrhunskog kvaliteta. Ujedno od svega 5 do 6 pogodnih sintetika za Z101 (Yugo) ovo je verovatno no. 1 te bi ako ste tako nešto (ne mnogo isplativo) naumili trebali bi da probate baš ovo ili da od njega počnete (ne samo da je unazad jako kompatibilno, što jeste pleonazam ali ne i 100%, nego ima i visoku vrednost za HTHS i nisku za isparljivost, kao što ćete videti dalje u tekstu).
Iako se podrazumeva proizvođač navodi API SG/SH/CD (kod novog API SJ/SH/SG/CD) kompatibilnost što je samo „dodatni dokaz“ za prethodnu tvrdnju. U „elaboratu“ Teksaka može se videti da su iz tog perioda (devedesete) obuhvaćeni praktično svi proizvođači automobila. Osim toga ako želite najbolje (sintetiku) u svom vozilu iz osamdesetih prošlog veka (Golf I i II, Kadet Suza i slično) ne tražite dalje bolje (pogodnije) nećete naći.

Proizvođač posebno naglašava da je pogodno i za benzince i dizele ali i za benzince koji koriste TNG (LPG) kao gorivo.

Tipični tehnički podaci:

Specifična gustina: 0,85; tačka tečenja: -56ºC (navodi se i -51ºC) u svakom slučaju izuzetno i ne samo natprosečno nego za viskoznu kategoriju rekordno. PAO osnova nije jedino što doprinosi ovakvom rezultatu, sa ovim je upotrebljivo i u Sibiru, Aljasci i Skandinaviji. Tačka paljenja 236ºC što je opet najbolji rezultat u klasi.
Na 40ºC viskoznost od 97 je na nivou 10W-40 ulja dok je na 100ºC „performansnih“ 15,2.
Ovo samo dodatno potvrđuje primarnu preporuku za BMW, MB i druga vozila visokih performansi iz osamdesetih i devedesetih prošlog veka.
Ponašanje na hladno može se lepo dopuniti kada su podaci dostupni (a jesu):

Na -25ºC ima manje-više standardnu viskoznost od 3100 (zbog čega i spada u 5W kategoriju) ali već na -30ºC je tek 5600 što je 20% bolje od zahteva, „pumpabilnost“ na -35 je više od pumpabilnosti jer je viskoznost tek 15000 što znači da je prava granica pumpabilnosti -40 ili čak -45 a gel postaje tek oko -50. Za Severnu Evropu idealno, kod nas ne neophodno ali dobro dođe.
Indeks viskoznosti: 165, idealno za 5W-40 (mali sadržaj polimera?), sadržaj sulfatnog pepela 1,1% (zaista pogodno za LPG) i na kraju ali ne i po značaju:
TBN 8,8 (skoro da bolji kompromis za sva goriva nisu ni mogli da naprave sasvim dovoljno i za D2 i 15000km) i nešto što se ne viđa svaki dan: Noack isparljivost od 6,4%. Opet rekord klase (možda AMSOIL ima samo nešto slično) i na nivou 10W-60 Racing (sintetičkih) ulja.
Dopuna: zaboravio sam da navedem takođe bitan podatak a to je vrednost HTHS viskoznosti pri velikom smicanju i 150ºC a to je 4,1 mPa·s što je opet sam vrh za klasu kojoj pripada.

Havoline Energy 5W-30

Ovo je jako moderno motorno ulje. Pre svega dizajnirano da bude ekološki prihvatljivo kao hemijski proizvod ali i da doprinese manjoj emisiji CO₂ uz uštedu goriva koja u odnosu na referentno 15W-40 ulje može da bude i do 6%.

Ispunjava API SL – energy conserving, ACEA A1-04/B1-04 (mada se navodi i A3/B3-04 što i nije baš logično) i naravno zvanično odobrenje za: Ford WSS–M2C913–B.
Može se uslovno reći da je ovo i Ford ekskluzivno ulje mada je i šire primenjivo.
Proizvođač navodi benzin, dizel i LPG kao goriva (pogone) za koje je pogodno.
Tačne intervale zamene diktiraju proizvođači motora (automobila) a ovo je pogodno i za duže a tipično je predviđeno za 20.000km ili jednu godinu.
Ovo je SHC motorno ulje što znači da je bazno ulje pretežno od III grupe baznih ulja (base stock-ova) ili kombinacija III i II odnosno i najverovatnije III i II+ grupe base stock-a.
Kako sam Texaco navodi 65 do 80% su hidrotretirana (parafinska) naftna ulja i ima impozantnih „manje od“ 5% kalcijum salicilata (verovatno 3 do 4%) o čemu treba voditi računa u smislu korišćenja rukavica kod osetljivih osoba (dotični izaziva alergije) a pokazatelj je dobrog i modernog sistema detergentskih komponenti.
Tehnički podaci:
Specifična gustina 0,85 a ponašanje na umerenom mrazu bolje od prethodnog zbog viskoznosti od tek 2150 na -25ºC dok je na -30 tek 4600. Međutim kriva povećanja viskoznosti sa temperaturom je nešto strmija i na -35 se izjednačava sa prethodnim (15000). Tačka stinjavanja -48ºC, impozantno ali ne i rekordno jer Mobil u istoj klasi ima i ispod -50ºC što je ipak više akademska razlika i oba daleko prevazilaze „standardnih“ -39.
Tačka paljenja (tek) 206ºC što je neminovno za „Energy“ ulja mada je moglo da bude koji stepen veća. Ulje ima fosfora 0,1% a sulfatnog pepela 0,85%. Strogo gledavši malo je iznad granice za Mid-SAPS ulja i ACEA C standarde (ima posebno takvo u proizvodnom programu) ali bi ga ja ipak tu svrstao. To je ujedno i granica idealnog (ne i apsolutno pogodnog) za LPG (TNG) gorivo.
Na 40ºC ima viskoznost od 53,5 a na 100: 10,5 što znači da mu je indeks viskoznosti oko 190.
Isparljivost po Noack-u tek 14,5% ali to je cena niske tačke paljenja (izbora baznih ulja) i pogodnosti vezanih za uštedu goriva, što bi rekli: „ne može i jare i pare“ pa birajte.

Havoline Extra 10W-40

Ovo je klasično polusintetičko motorno ulje. Osnova su visokorafinisana mineralna bazna ulja uz određeni deo (10 do 20%) PAO sintetičkih base stock ulja. Namenjeno pre svega modernim i vrhunskim benzinskim motorima (plus i ako su na LPG pogonu) ali je dovoljno dobro i za modernije dizel mašine koje ne traže specifične standarde. Posebno je dobro za dizele starije generacije koji koriste Euro dizel. Praktično je namena kao i kod Synthetic ulja uz drugu viskoznu klasu i nižu cenu. Praktično namenjeno pre svega benzincima iz devedesetih srednje klase koji ionako imaju 10W-40 fabričku preporuku.
Zadovoljava API SJ/SH/SG/CD uz diplomatsku tvrdnju da bi moglo (ali nije) da prođe i SL/CF sertifikaciju po API-ju. Sertifikovano je po ACEA A3-04/B4-04 čime dokazuje svoju pogodnost za visoke performanse ali tek delimičnu za novija vozila. Zvanično sertifikovano po: MB 229.1 i VW 505 00.
Tehničke karakteristike su vrlo „karakteristične“ i čine osnovu zahteva za 10W-40 polusintetiku, nešto kao „zlatna sredina“ doduše uz nešto „zlatniju“ i višu cenu od prosečne.
Spec. Gustina od 0,88 ukazuje na relativno mali udeo PAO sintetike jer je bliža mineralnim iste viskoznosti. Tačka paljenja od 220ºC je ono što se očekuje ali ništa iznad toga. Isto je i sa tačkom stinjavanja od -30ºC. Unutar viskozne klase malo je „gušće“ ulje sa 101 na 40ºC i 14,8 na 100ºC. Indeks viskoznosti se ne navodi ali bi računski trebao da je 153 što je opet tipično za 10W-40. Na -20ºC ima 3150 (dobro ali ne i izuzetno) dok na -25 stiže do dobrih 6200 čineći paljenje motora mogućim i ne preterano teškim i na toj temperaturi.
Sadržaj sulfatnog pepela 1,1% a TBN negde oko 7,5 što nije preterano pogodno za D2 ali može uz kraće intervale zamene. HTHS nešto ispod 4 (3,95) što ga čini pogodnim i za motore koji fabrički imaju 15W-40 preporuku.
Postoji i u verziji 15W-50 koja je još pogodnija za motore iz devedesetih budući da iza sebe imaju i dobranu kilometražu.
Male razlike su uglavnom uslovnjene drugačijim viskozitetom jer se radi o praktično isto formulisanom ulju (sa malo drugačijom osnovom). Tačka stinjavanja je -27, a paljenja 230 (kao da su ga pravili za školski primer), indeks viskoznosti 145 a HTHS izvanrednih 4,75 što može imati dobar uticaj na malo starije motore ili ako se vozi izuzetno oštro. TBN mu je 7,7.
Texaco za obe gradacije navodi da imaju veliku otpornost na smicanje što vrednosti HTHS-a potvrđuju.

Havoline Extra Diesel 10W-40
Praktično varijanta prethodnog prilagođeno pre svega dizel pogonu. Ispunjava iste specifikacije osim što za API stoji prvo C slovo i diplomatko (može da se licencira kao) CF/SL a zapravo je (strogo gledavši) CD/SJ no obzirom na namenu nije preterano bitno.
Ovde se posebno naglašava da nije za temperature ispod -20ºC što kod „benzinske varijante“ i nije baš tako (vlasnici dizela će već razumeti ovu distikciju) i pored iste tačke stinjavanja od -30ºC. Tačka paljenja je već malo viša i iznosi 226ºC što je tipično za dizel optimizaciju (i uslovljeno je malo promenjenim odnosom base stock-a u baznom ulju). Unutar specifikacije je malo „ređe“ ulje sa priličnom razlikom u odnosu na „non-diesel“ verziju. Na temperaturama od 40 i 100 ima viskoznosti (respektivno) od 91 i 13,9. Indeks viskoznosti mu je 156 a navodi se 3370 na -25 što je očigledno greška jer se ta vrednost odnosi upravo na maksimalno preporučene niske temperature od -20ºC.
HTHS mu je 3,8 mPa·s što je neznatno manje od prethodog.
Isparljivost po Noack-u mu je solidnih 12,8% (verovatno nešto manja od prethodnog).
Sulfatnog pepela 1,2% i na kraju ali prvo po značaju (i glavna razlika) TBN od 10,1 što čini da ovo ulje bude izuzetno za dizelaše iz osamdesetih i devedesetih koji koriste manje kvalitetna (pa i D2) dizel goriva.

Havoline Premium 15W-40

Izrađuje se i u 20W-50 verziji a ovde će biti opisana 15W-40.
Ovo je mineralno ulje ali uz moderan paket aditiva i sasvim solidan kvalitet.
Ima dobre deterdžentske osobine, pogodno je i za TNG pogon ali i za manje opterećene dizele uključujući i turbo motore.
Zadovoljava API SJ/SH/SG/CD uz diplomatsku tvrdnju da bi moglo (ali nije) da prođe i SL/CF sertifikaciju po API-ju. Sertifikovano je po ACEA A2/B2 čime dokazuje svoju pogodnost za tek osrednje performanse i delimičnu za novija vozila. Zvanično sertifikovano po: MB 229.1 i VW 505 00. Praktično je za automobile iz osamdesetih i devedesetih i to ekonomske klase pogotovu što obično i zahtevaju ovu viskoznu kategoriju i ne preteranu potrebu za polu-sintetičkim ili potpuno sintetičkim uljima.
Tehnički podaci:
Gustina od 0,884 objašnjava zašto polusintetika ima neuobičajenih 0,88. Tačka paljenja 223ºC a tečenja od -30. Ipak ovo je 15W ulje te je preporučljivo do -15ºC naročito za dizel motore a moguće ga je koristiti i do -18 ili 20 ali samo za benzince. Granica pumpabilnosti od -25ºC ukazuje da je moguće startovati motor i na toj temperaturi ali nije baš mnogo preporučljivo. Na -15 ima tek standardnih 3300 i ponaša je kao prosečno 10W ulje na -20.
Za mineralno ulje i viskoznu klasu malo je „ređe“ sa 103,2 na 40ºC i 13,8 na 100ºC. Ovim se dobija „najstandardnija“ (za 15W-40) vrednost indeksa viskoznosti od 135.
Sulfatnog pepela 1,3% što ipak ograničava preporuku za TNG na „moguće“ ali ne i kao prvi izbor. Više je ukoliko se vozi mešovito benzin-gas (iz kojeg razloga?).

Havoline Diesel 15W-40

Sve je isto samo A2 ACEA standarda nema. Dabome ovo je samo mala varijacija prethodnog ulja i pogodna je i za benzince ali nije uređena sertifikacija zbog očiglede namena ovog ulja kao primarno (kao što ime kaže) dizel ulje. Glavna razlika je naravno pre svega u TBN-u.
I tačno tako: svi tehnički podaci su „u dlaku“ isti. Za TBN nema podataka ali bi mogao da budem blizu nagađajući da prethodno ima oko 8 a Diesel varijanta oko 10.