Millers ulja i aditivi - "case study" (lični primer)

 

Petrol Power Ecomax – Multi Shot

Ljubaznošću g. Isaka (kompanija Mass), dobio sam uzorke Millers Oils-a na testiranje. U paketu je bilo ulje: EE Performance Engine Oil 5w40 (k’o stvoreno za “mog Daču”, Renault motor 1.0), aditiv za čišćenje motora pred pri promeni ulja i aditiv za benzin.

Ulje ću probati da zamenim do kraja marta (biće, povuci-potegni, iz razloga “dodatne garancije” (zapravo Renault ugovora za vozila do 5 god.) ali probaću da pregovaram sa ovlašćenim servisom).

I tako, prvo je testiran (ili “testiran”) aditiv za benzin: Petrol Power Ecomax.

Šta je ovo? Osim što je Multi Shot (za više rezervoara) to je i Multifunkcionalni aditiv (“paket aditiva”).

U reklami navode sve i svašta, npr. povećanje oktanske vrednosti (do 3), čisti injektore (više održava pošto postoji i poseban za tu namenu, recimo da je za “blaže slučajeve”), štiti od korozije sistem ubrizgavanja goriva (više je za automobile starije od 10 godina, bar više od značaja, jer svi noviji koji su predviđeni za mešavinu benzina i etanola (E5, a naročito E10) imaju manju potrebu za tim).

Dve najvažnije karakteristike su: smanjenje potrošnje goriva (do 3%!) i povećanje snage i obrtnog momenta motora.

**************

Izmene i dopune 

(ako može zakon da se menja a što ne bi jedan tekst bloga)

Elem, koristio sam samo literaturu dostupnu na internetu (i bez da sam gledao ceo proizvodni program, moram priznati) te nisam imao sve potrebne podake. U međuvremenu mi se javio g. Isak i poslao ispravku (i dopunu) u vezi sa zaštitom od korozije.

Najbolje da citiram:

"eco max štiti sistem od korozije kod svih generacija automobila, a ne samo kod onih koji koriste E5 i E10 gorivo, jer korozija se ne javlja samo kod Etanola (što je naravno tačno, prim. aut.). A za zaštitu od korozivnih efekata Etanola ide poseban aditiv za vozila napravljena pre 2011 (prim. aut. ovo zaista nisam znao, preporučujem).

Znači namena Eco Max-a nije zaštita sistema od korozije izazvane etanolom, već korozije izazvene drugim faktorima.*"

**************

*pretežno vodom (kondenzat), što etanol pogoršava jer je rastvara (a ona rastvara kiseonik). Brzina korozije čelika se može ubrzati desetinama i stotinama puta ukoliko je sadržaj znatno ispod dozvoljenog i samo malo iznad dozvoljenih 200 ppm (samo 0,02%).

O.K. (Sad je stvarno O.K.)

Za povećanje snage i obrtnog momenta (od par %) trebala bi mi skupa oprema za ispitivanje, tako da tu ne mogu ništa da tvrdim. Nije nemoguće ili makar odgovara aditiviranim benzinima za koje postoji ista tvrdnja (ili slična).

Ono što je izvesno je da se kod “penzos” vožnje ne oseća (ama baš ništa), ali kad se potegne u više obrtaje (čitaj preko 4000 u mom slučaju) onda motor zaista ima “bolji zvuk” i stvara se utisak poboljšanja rada. Deluje čak nešto bolje od aditiviranog benzina, ali ne mnogo (tu negde) i vrlo je teško reći da li uopšte (trudio sam se da zaista izbacim placebo efekat ali to realno nije moguće do kraja). Neki od distributera goriva daju i krivu poboljšanja (što veći (viši) obrtaji sve bolje).

Ne vozim preko 5000 (retko iznad 4500 a i tad kratko) pa nisam baš najbolji sagovorinik za ovu temu, osim toga nemam “sportski” automobil (mada baš zbog toga, svaka promena se i više oseti; npr. uključenje klime, sasvim sigurno … doduše sigurno je da toliko aditiv NE može da nadoknadi, ali ako je i (do) pola, nije za bacanje, makar i u visokim obrtajima).

E sad, visoki obrtaji troše gorivo pa se od uštede goriva možete oprostiti (osim ukoliko Vam je takav stil vožnje). Ušteda goriva? Neki (za to, specijalno) aditivirani benzini (navodno) mogu uštedeti 2%, pa i (u reklami) i do 4%. U stvarnosti je obično oko 1%. Probao Shell i Eko u inostranstvu uz uštede od 0% (neprimetno) do 1% (neka bude i 1,5% … nisu bili laboratorijski uslovi).

Btw. Što je tiče starog “stojadina” (Z101 … “Yugo Skala 55”), isprobano je i liči na Shell Racing (utisak). Šta je stvarno, teško je reći, a potrošnju nisam mogao utvrditi na malo km.

Elem, šta sam utvrdio u mom slučaju? (u vezi potrošnje)

Na 2000 km bez aditiva (uglavnom “običan” benzin od 95 oktana … u početku malo mešan sa aditiviranim, ali manje od pola, prvi rezervoar) potrošnja 6,35 lit. na 100 km (zimski uslovi otprilike 1/3 autoput, 1/3 regionalni, 1/3 gradski i prigradski put). Uz iste distance Van grada (malo se i posrećilo inače i ovako “klimavo” testiranje ne bi imalo bilo kakav smisao) sledećih 2000 km sa dodatkom aditiva 6,23 l/100km.  Ušteda od oko 2%.

Nije baš “obećanih” 3%, ali vrlo dobar rezultat (bio sam skeptičan, ali ono … baš “do daske” … prolazna vremena (prvi rezervoar) nisu mnogo obećavala jer je razlika zaista (bila) mala, ali na 1000 km 6,2 … posle nešto više pa ukupno 6,23). Napominjem da je i prvi put (bez aditiva) razlika bila mala između prvih 1000 km i drugih 1000 km, a isto i sa aditivima (±1 dl).

Naravno, temperature su bile donekle različite ali sam i pri većim “idlovao” (držao upaljen motor na leru) više nego uobičajeno (uobičajeno “nula” rada na leru, uz start-stop, pri višim temperaturama, na ovim (makar polu-zimskim) sistem i ne radi ili retko kad radi … ne mora se ni isključivati).

Najbitnije: punjenje rezervoara (na 2000 km) je bilo na istoj temperaturi (±1 °C) i na istoj pumpi, jer to može da utiče poprilično (i po par litara, pa čak i na 20x100 km nije malo, npr. 2 litara je 1 dl (0,1 lit.) što može pokvariti sve ostalo).

Dobro, da je više ne bi valjalo (i ne bi verovao), a da li je baš 2% zavisi od načina vožnje (ali i uslova). Očekujte od 0,5-2,5% kao realnost (0-3%), i nešto manje kao prosek (npr. 1,5%).

Da li se isplati?

Recimo da zaboravimo gore navedenu potrošnju, vredi bar kao aditivirano gorivo. Pošto povećava i oktansku vrenost, dođe mu kao mešavina 95 aditiviranog benzina i onog od 100 oktana, otprilike pola-pola (ili 45-55). Kod Lukoil-a to je 5+12 za 50-50, pa je razlika u odnosu na “običan” 95 benzin 8,5 din. (kod NIS-a deluje kao manje, ali nemate aditiviranu 95-icu pa bih uzeo mešavinu od bar 30-70 pa je opet oko 8 din./l). Slično i za OMV (samo malo više, razlka za “mešavinu” je oko 11 din.) i Eko (nekih 15-tak dinara više za 100-tku, pri čemu nema aditivirane 95-ice). MOL se ne sećam da ima visokooktanski benzin već samo EVO 95 gde je nekih 7-8 din. i to bez dobitka na oktanskom broju. Slično i za druge distributere (oko 10 din. za aditiviranu 95-icu i 15-tak za 100).

Pošto je pakovanje za 500 lit. (10 rezervoara), vredi bar 4000 din. a verovatno i više (cca. 5000).

Cena je više nego dvostruko manja. Isplati se? Veoma, ali samo za one koji koriste aditivirana goriva (logično da su i ciljna grupa). Sve prethodno je uzeto bez “zamrzavanja” cene benzina na 171 din. pa je isplatljivost (trenutno, možda i još jedan mesec) još i veća.

Ima li mane? Pa … nije baš najpraktičnije (sipati na pumpi pre sipanja goriva, mada uz rukavice kojih ima na mnogim pumpama i nije neko smaranje i “prljanje”). Može se sipati i par km pre pumpe ali samo ako dopunjujete manju količinu benzina do vrha (prvi put), recimo ¼ rezervoara.

Dakle, malo je petljancije i nije za nervozne i one koji ne vole da se petljaju sa ovakvim stvarima.

Inače, pakovanje je standardno (princip natege), ne može se pogrešiti i sipati više od 50 ml a postoji i oznaka za manje – 25 ml što je naročito dobro za dalje dosipavanje na pola rezervoara.

Ipak (nije specijalnost Millers-a već svih sličnih pakovanja), malo je teže nategnuti potrebnu količinu (na brzinu) kad se flašica malo otprazni (jednostavno treba više “pretakanja”). Ko je već koristio slične zna o čemu pričam, ko nije … pa videće i sam. Dodatno, skidanje folije nije za “teren” (na pumpi) već na miru na parkingu ili u garaži jer nije laka za skidanje (klasična “zavarena”). Za kompaniju kao što je Millers, trebalo je da ugrade “easy open” foliju, no možda je i iz sigurnosnih razloga (nije ulje, već je mnogo zapaljivije).

Posebno preporučujem onima koji vole da “potegnu” i vozilo “protegnu” … za one koji i onako ne koriste aditivirano gorivo (i voze lagano) i nije bog zna šta (neće primetiti prednosti, jedino ostaje potrošnja goriva koja je i tad verovatno manje smanjena).

Millers Oils

Jedno od NAJ imena industrije maziva u Evropi. Pravi primer porodične male do srednje velike kompanije ili za oblast čak manufakture u najboljem smislu te reči. Kao velika zanatska radnja. Ovo podrazumeva malotonažne šarže uz potpunu kontrolu kvaliteta i vrhunsko praćenje uz brz odgovor na zahteve distributera (u krajnjoj instanci – kupaca). Praktično je proizvođač sa NAJDUŽOM tradicijom UOPŠTE. Iako je Valvoline stariji brend, on je samo to – brend, ali ne i jedan proizvođač. Motul-ova istorija se proteže još duže ali niti je isto ime brenda niti je isti proizvođač.

Millers Oils kao proizvođač i brend postoji još od daleke 1887. godine  i već broji 134-tu! Ovo je samo godinu dana manje od npr. Coca-Cola brenda pri čemu je i on prošao trasformaciju i nema tako neprekidnu istoriju. Kapa dole. Ovo je (po meni a i uopšte) veća garancija od bilo kod sertifikata (odobrenja), jer tako nečim se nije igrati (nedostižna istorija i renome). Internacionalno su poznatiji su po rezultatima u motosportu gde 2007. uvode Nanodrive tehnologiju, koja je nedavno primenjena i za putnički program (EE – Energy Efficient serija ulja). O ovome u posebnom tekstu, a samo da napomenem da je ovo specifičnost koja ih odvaja od svih standardnih ulja premium klase. Slično ima samo još par manjih kompanija (uz mnogo veće cene) i tek donekle Liqui Moly ali više kroz aditive nego gotova ulja (i opet po uporedivim cenama).

Trkački program je baš bogat i sastoji se od ulja na bazi estara (kombinacija više vrsta) što ih čini sličnim Motul v300 iz najboljih dana (pre prilagođavanja „civilnom“ sektoru) ili Elf (i drugim) pravim trkačkim uljima. Ovo je takođe posebna tema.

Millers Oils su nešto kao „best of UK“ (napravljeno u Ujedinjenom Kraljevstvu i nigde više) i dugo su favoriti npr. Opie Oils kompanije (koja prodaje izabrana ulja i na net-u su više od pukih trgovaca, jer imaju natprosečnu tehničku podršku). Kod nas (i šire u regionu) su do skora bili egzotika i više poznata „po čuvenju“ nego iz prve ruke. Nešto se nabavljalo preko net-a a sada već ima i nekoliko distributera u okolini (npr. Bugarska, Mađarksa, Rumunija ... ). Uopšte, više su (istorijski) bili vezani za samu matičnu zemlju i engleske kolonije, uz prisustvo kod entuzijasta i sportista u većim državama Evrope. Naravno, tu su i mnoge bogate zemlje Zaliva kojima premium cena nije nikakav problem (a traže vrhunski proivod). Ovde je red i da pomenem da Millers ulja i nisu tako preskupa, tj. da su baš u UK negde na nivou Castrol-a ili bar „tu negde“ što je postala „ciljana cena“ i za druge slične brendove (npr. Motul, koji se proširio toliko da se ne proizvodi samo u Francuskoj, što samo po sebi ne mora da bude loše, ali gubi titulu „one and only“ (proizvodni pogon)). Dobro poređenje je i Ravenol koji je takođe jedan od retkih iznad premium brendova (makar za svoja „PAO“ bogata ulja), ali za takva ima i cenu koja je znatno iznad premium brendova (naročito u matičnoj državi, Nemačkoj).

Ostalo, uopšteno o brendu (proizvođaču), u posebnim tekstovima (nadam se bar još jedan u toku februara).

Da ne dužim, prelazim pravo na motorna ulja i to za automobile.

Millers u proizvodnom programu ima tri serije (kategorije) proizvoda. To su:

EE serija (već pominjana), gde se koristi i NANODRIVE tehnologija aditiva,

Trident serija (pre svega namenjena servisima) i

XF serija ulja (glavna i namenjena najvećem krugu potrošača).

Za sada samo o ovoj poslednjoj (u prvom tekstu).

XF serija ulja

Pre predstavljanja ovih ulja još jednom da napomenem. Millers ulja su pravljena u UK i prodaju se kao takva i tamo i ovde (bilo gde).  To se mora uzeti u obzir prilikom odmeravanja cene, jer takva ulja su uvek skuplja (i zbog same proizvodnje ALI pre svega transporta) od onih koja su „Made in EU“ (obično Istočni deo iste). To je jednostavno tako (i mora biti). Iako su razlike u kvalitetu u nijansama ipak su na strani takvih ulja, a to košta (sigurno neproporcionalno razlici u kvalitetu ali svakako je jedino za one koje traže više od pukih ispunjenja industrijskih standarda). Uzmite kao dobre primere Kroon (Holandija), Mobil 1 (Francuska, eventualno Italija), Castrol (sa različitim cenama, pa pogađajte odakle je koji, dodatno zbog visoke cene najkopiranije ulje, mada se to može izbeći ali se morate dobro naoružati informacijama), Motul (naročito dok je bio isključivo iz Francuske) i slično. Pa ni Total/Elf nema baš iste cene na celom kontinentu, kao ni Shell a smanjenju cene svakako doprinose pogoni u zemljama Istočne Evrope.

XF serija je (jako) optimizovana da se sa minimalnim brojem ulja zahvati što veća korisnička grupa. Međutim, pokriveno je skoro sve. Ovde postoje čak i ACEA C1, C4 i C5, što nije baš očekivano i više je za Trident seriju (gde ih takođe ima) i što većina proizvođača pokriva servisnom („professional“) serijom.

XF Premium Engine Oil C3 VW 5w30

Ovo je primarno VW 504/507 ulje u SAE 5W-30 gradaciji i kao takvo pokriva najveći broj vozila VW grupacije u XX veku. Dodatno je pogodno za mnoga BMW vozila (prve decenije XXI veka) i Mercedes vozila (svim sa MB 229.51 zahtevima). Drugim rečima, ulje za nemačku automobilsku industriju! Ili, ono što će se najviše koristiti kako na tlu Evrope tako (i još više) u oblasti Istočne i Jugoistočne Evrope.

Ovo ulje nema zvanično MB 229.51 ali možete smatrati kao da ga ima (će ga brzo povratiti) jer je ovo praktično isto ulje kao doskorašnje XF Long Life čiji je sertifikat još uvek važeći (ali je, verovatno, zbog promene imena, potrebno da se updejtuje). Kako god, ovde i napomena da Millers za mnoga svoja ulja garantuje da su upotrebljiva za pojedina odobrenja (konkretno za pojedinačna ulja), a za neka je to posredno (tj. morate kontaktirati njihovu tehničku službu). Ne bi trebalo da je veći problem jer je poznato da manje i srednje kompanije imaju taj problem da sertifikuju sva ulja (i u svim varijantama). 100% je da ono što Millers potpiše na etiketi važi kao da je i sertifikovano (zaista ne sumnjam u to). Dodatno to što odobrenja kod većine (trebalo bi svih) vozila nisu obavezna (nego odgovarajući ACEA standard), a posebno Van garantnog roka (gde zaista jeste i zakonski, van njega nije po EU zakonodavstvu). Kako god, VW 504/507 je ovde zvanično te pokriva i većinu drugih (starijih) odobrenja VW grupacije. Kao jedno od najstrožijih ono dodatno garantuje i ostalo navedeno na etiketi (a i šire).

Tehničke karakteristike: Nisu dostupne, tj. Millers navodi samo spec. gustinu, viskoznost na 100 °C i flash point (i to kao „>200 °C“). Tako da nisu od značaja (javno dostupne).

Kako god, smatram ovo ulje samim vrhom (u samom vrhu) evropske produkcije. Za vlasnike VW-a Audi-ja, Škode te Seata, evo pravog „osveženja“ ako im je dosadio Castrol (i drugi Mejdžorsi). Sigurno ne zaostaje ni za jednim od zvučnih imena a verovatno ih u nijansama i nadmašuje. Kao i većina iz serije XF ovo je ulje sa znatnim sadržajem III bazne grupe ulja. Koliko? Izgleda (ipak) „manje od 50%“ (ukupno a i u baznom ulju, računajući da je paket aditiva rastvoren u baš takvom (SHC) baznom ulju). Na ovo ukazuje i javno dostupni (bravo!) SDS, po EU modelu (ipak je pisan dok su još bili članovi, konkretno 2020., mada mislim da će zadržati dobru praksu i na dalje). Tamo kaže da je takvih ulja 30-50% (ukupno u ulju). Osatak bi mogla biti estarska ulja jer se PAO obično navodi u SDS-u (vidi dalje u tekstu, za sledeće ulje). Ovo bih ipak morao da proverim, naročito iz prve ili druge ruke, pa se ograđujem koliko je to tačno; čim saznam više objavljujem informaciju.

XF Premium Engine Oil 0w40

Jedno od takođe široko upotrebljivih ulja. Nije za DPF jer nije ACEA C3, već ACEA A3/B4. Kako se naglašava upotrebljivost za A3/B3 posredno je preporučeno i za TNG pogon.  Zvanično je odobrenje Poršea (Porsche A40) što je još jedna način da se naglasi da je odlično ulje za sportske automobile koji se mogu registrovati i gde je 0W-40 jedna od preporučenih (ili default) viskoznih gradacija. Tu je još i API SN kao i nivo kvaliteta za upotrebu gde se traži Ford WSS-M2C937-A, MB 229.5 i Renault RN 0700/0710 što samo potvrđuje veliku sličnost sa (npr.) Mobil 1 New Life 0W-40. Unazad izspunjava i BMW LL-01 i LL-98, MB 229.3 i 229.1 i mnoge druge (Fiat 9.55535 Z2 i M2, GM-LL-A-025 i GM-LL-B-025) čime je osim modernih motora iz poslednje decenije (pretežno benzinaca iz tog perioda jer nije za motore sa DPF) preporučljivo za period otprilike 1995-2005 ili do '07 ili '08, uključivši praktično sve benzince i mnoge dizelaše gde je 0W-40 preporučeno ili makar dozvoljeno (ili gde je 5W-40 default a u dobrom su stanju). Ipak, ako kod benzinaca neće biti problema, kod dizela treba obratiti pažnju jer nije za npr. VW 505.01 zahteve (PD VW motori). Posebno treba naglasiti da je pogodno za mnoge motore proizvođača iz Azije (Japan i Južna Koreja, pre svega), npr. Honda benzinske motore gde je default 0W-20 do 5W-40. Proizvođač napominje primenu kod hibrida kao i kompatibilnost sa bio-gorivima (bio dizel i etanol), doduše nije naglašeno na koja se konkretno misli ali TNG, BD7 i E10 se podrazumevaju (kao dan).

Ovde je u SDS-u naglašeno da sadrži PAO i to u konc. 10-30% (čitaj 20±5%) u celokupnom ulju, što bi moglo da bude približno isto ili neznatno manje u baznom ulju kao i bazna ulja III grupe (ukupno 30-50% od čega deo u paketu aditiva). Po ovome je jako slično baš Mobil 1 (ako ne sadrži deo estara) što u ukupnom zbiru i nije loše jer ni cenom bitno ne odskače (a uz makar malo estara daje i više na sličan novac).

XF Premium Engine Oil C3 VW 0w30

SAE 0W-30 verzija prvo navedenog. „Mlađi brat“ verzije 5w30 sa identičnim ispunjenjem VW 504/507. Možda „mlađi“ (noviji) ali svakako moderniji. Ima, doduše, suženu oblast primene koja se odnosi prvenstveno na VW motore. Modernije kojima je VW 504/507 podrazumevan traženi standard (default kvalitet) a default viskozna gradacija 0W-30. Naravno, upotrebljiv je i šire ali to Millers posebno ne naglašava (sve gde je ACEA C3 dovoljno, tj. traženo). Zbog SAE 0W-30 gradacije upotrebljena su i PAO bazna ulja (ili bar jedno od njih) u koncentraciji slično prethodnom. Bilo da u oba 504/507 ulja ima ili ne estara ovo je svakako kvalitetnije zbog dodatnog sadržaja sintetičkog PAO. Uz API SN posebno može biti zanimljivo „Hondašima“ i to iz oba tabora, i benzin (0W-20 default, API SM ili SN zahtev) i dizel (0W-30 default i API CF ili ACEA C3 zahtev).

XF Premium Engine Oil C5 VW 0w20

Ulja koja su primarno za VW motore imaju još jednog člana. Ovo ulje je ACEA C5 i ima zvanično VW 508 00 / 509 00. Time je određeno i primarno tržište. Ispunjava i Porsche C20. Ulje je na bazi III/III+ bazne grupe (možda i GTL) što je za ovakva ulja uobičajeno (manja apsolutna viskoznost daje i takvim indeks viskoznosti od 140 ili više pa se smanjuje potreba za PAO i/ili estrima; dodatno, bogat paket aditiva „pegla“ sve ostalo). Iako nema čak ni PAO a estara (eventualno „začinski“) zbog sastava aditiva (koji se naslućuje i iz SDS-a) je vrhunsko pri čemu nikako nije konkurencija ostalim VW uljima. Ovo ulje je maksimalno prilagođeno sve popularnijem hibridnom pogonu.

XF Premium Engine Oil C5 0w20

Ulje slično prethodnom. Praktično je identične osnove uz nešto drugačiji paket aditiva.

Zvanično ima sledeća odobrenja: BMW Longlife-17 FE+ i Opel/Vauxhall OV0401547 (Dexos 2 i Dexos D) te ispunjava ACEA C5. Nivo kvaliteta je i za API SN Plus RC, SN Plus i SN te ILSAC GF-5.

Kako proizvođač još navodi, pogodno je za: API SM, BMW LL-14 FE+, Fiat 9.55535-GSX i DSX, MB 229,71 i još mnogo drugih (videti u TDS-u).

XF Premium Engine Oil C5 Eco 5w20

Zaokružuje ultra moderan pristup Millers-a. Jedno od retkih SAE 5W-20 ulja, ACEA A1/B1 i C5, API SN RC i SN. Pre svega je Fore WSS-M2-WSS-M2948-B i A ulje („priznato“) kao i Jaguar Land Rover STJLR.03.5004. Nije zvanično ali kao da jeste i Chysler MS-6395, Ford WSS-M2C925-a i B i na kraju ali ne i po značaju Fiat CR1. Mala razlika u viskoznoj gradaciji na primer spasava mnoge vlasnike Jeep brenda traženja potrebnog ulja (ali i druge gde je 5W-20 default).

XF Premium Eco 5w30

Malo viskoznija varijanta prethodnog. Ovo je ACEA a5/B5 ulje uz API SL te zvanično Ford 913D i sve što uz to ide (Fiat G1, RN0700, ACEA A1/B1, itd.). Jedno od (naj)boljih u ovoj kategoriji, ali ipak ne i PAO/estar sintetičko već na bazi III i/ili III+ bazne grupe.

XF Premium C4 5w30

Je prvenstveno ACEA C4 ulje i Renault RN0720. Dakle namenjeno pre svega Reno vozilima, kao i Mercedes i Nissan koji koriste njihove motore. Millers navodi i Fiat S4. U svakom slučaju ulje bi moglo da se koristi i za ACEA C3 zahteve što je generalna preporuka za one koji traže više (od neophodnog ... makar i u nijansama).

XF Premium Engine Oil C2 0w30 i 5w30

Ova dva ulja zadovoljavaju ACEA C2 standard. Prvo (0w30) je za PSA B71-2312 a drugo za PSA B71-2290 zahteve (default). Dakle pre svega za motore PSA grupacije. Za 0w30 verziju Millers potpisuje (jemči, „underwrites“) da je pogodno i za BMW LL-12 FE. Dodatno je i za Fiat GS1 i DS1. Kod drugog je obezbeđen nivo kvaliteta Fiat 9.55535-S1. I tu je sve jasno, za oba ova ulja.

XF Premium C1 5w30, kako mu i ime kaže, je pre svega ACEA C1 ulje, te pogodno za pojedina Jaguar, Ford i Mazda vozila (pre svega ali ne i isključivo). Ispunjava Ford WSS 934 a te Jaguar Land Rover „... .5005“ a pogodno je za JASO DL-1 zahteve.

XF Premium 0w16 je specifično ulje pre svega namenjeno novoj generaciji hibridnih vozila (prevenstveno japanskih proizvođača i tek u novije vreme drugih iz Azije).

XF Premium C2 Eco 5w30 i LSPI 5w30 su još specifičnija ulja za posebne namene (vozila), manje zastupljenih u pasivnim krajevima. Zato ne bih mnogo o njima.

XF Premium Engine Oil C2/C3 5w30

Moja omiljena vrsta ulja ACEA C3 uz ispunjenje svega (sem HTHS) za C2. Ovim se kvalifikuju i za ACEA C2 zahteve za vozila van garantnog roka i uopšte takva vozila starija od 5 god. ili sa više od 100k km. Naravno, primarna je upotreba za ACEA C3 default ili za odobrenja koja se naslanjaju na ovaj standard. Njihov broj je veliki. Počnimo od zvaničnih odobrenja a to su BMW LL-04 i MB 229.52 (sjajno!). Ovo znači i BMW LL-01 te MB 229.51, kao i 229.31 (naravno i 229.5 ili 226.5 i 229.3). Tu je još i Opel/Vauxhall OV0401547 (Millers-u je ipak primarno tržište Ujedinjenog Kraljevstva). Ovo posredno znači i Dexos2 kao i GM-LL-A(B)-025. Millers naglašava i PSA B71-2290 za vozila pre 2014, Fiat S1 i S3, API SN, RN 0700/0710 i VW 502 00 / 505 01 što obuhvata i starije 505 00, 500 00 i 501 01, ali za sva tri samo do 2018 (iskreno to je VW-ovo komplikovanje bez potrebe (iz tržišnih razloga), do mere da liči na puko iživljavanje ili makar “iživljavanje”). Jedno od najšire upotrebljivih iz game te za svaku preporuku.

XF Premium Engine Oil C3 5w40

Uz prethodno i VW 5w30 verovatno ulje koje će se naviše tražiti na tržištu Srbije i okolnih zemalja. Izuzetno upotrebljivo. Iako nije zvanično ovo ulje ispunjava niz standarda i odobrenja kao što su:

API SN/CF, BMW LL-04, Fiat T2, S2 i GH2, GM Dexos 2, sve gore navedena (kod prethodnog ulja) VW-a odobrenja + VW 511.00 i sva gore navedena MB i Renault, te Porshce A40. Zvanično ispunjava ACEA C3 i Porsche C40. Ovo je primarno ulje iz programa Millers-a za PD VW motore (mada je i prethodno o.k. ali za one sa više km, ovo u maloj prednosti). Dobar je izbor čak i za ACEA C2 motore sa više od 10 god. ili 200k km. Zbog C3, pogodno je i za DPF kao i novije generacije katalizatora za benzince (za Euro 6 motore).

XF Premium Engine Oil 5w50

Nestandardno ali odlično ulje u viskoznoj gradaciji 5w50. Uprošćeno rečeno – to je viskoznija verzija 0w40. Ispunjava ACEA A3/B4 i API SN. Pogodno je za: starije A3/B3 zahteve (uključujući TNG i “bio” goriva), API SM i SL, kao i sledeća odobrenja: Ford 931-C, MB 229.3 i 229.1 i Porsche A40. Posebno se preporučuje za tjunirane modele motora sa 5w40 default-om, i uopšte za “nabildovane” sportske modele kao što su: AMG, Caterham, Cosworth, Mustang i mnoge druge, uključujući i azijske sportke modele. Dobro je i za nižerazredna takmičenja, naročito Reli, amaterske sportske aktivnosti (na stazi) i slično. Naravno, “melem” je na “ranu” 5W-30 i 5W-40 zahtevima ako motori počnu da troškare ulje.

XFE 10w40

Nije punopravni (sintetički) član XF serije (nema ga u opštem katalogu za XF) ali svakako zaslužuje pažnju jer je 10w40 nešto što se najviše koristi u pasivnim krajevima (Balkana i okoline). Po osnovnom nivou kvaliteta (API SL/CF i ACEA A3/B4) i sastavu (iz SDS) je klasično PS (polu-sintetičko) ulje ove kategorije. Zanimljivo je da Millers za njega daje više podataka nego za XF seriju ali su i te tehničke karakteristike tek okvirne. Ima idealan (za 10w40 ulje) indeks viskoznosti od 155, a nešto je „ređe“ od prosečnog (13,7 u odnosu na 14,4 na 100 °C). Millers navodi očekivana ispunjenja: VW 505.00, RN 0700, MB 229.1, ALI i VW 502.00 što još uvek ima mali broj ulja u visk. gradaciji 10W40 (i uopšte polu-sintetičkih). Tako da je vrlo dobro ulje za sve navedene zahteve ali posebno za starije motore sa 5W-40 default-om. Isto to može i 5w50? Da, ali po većoj ceni. Dodatno, 10w40 može i za novije motore sa 5w40 default-om, naročito u Renault mašine gde je alterativni izbor. Odličan izbor za Fiat-ove motore sa kraja prošlog i početka novog veka (188 serije) sa 10w40 default-om (npr. Punto III 1.2).

Ostaje da napišem bar još dva teksta (EE serija i motociklistička ulja i menjačka ulja Millers-a). Možda i tekst o Trident seriji, koja je primarno servisna. Za prva dva ću pokušati da to bude u narednih mesec dana.

I na kraju ali ne i po značaju (što bi rek’o čika Šekspir):

Namerno sam potencirao odobrenja o kojima Millers donekle vodi računa. Međutim, politika kompanije je zajednička udruženju nezavisnih (manjih i srednjih) proizvođača maziva u EU, a to je da su approval-i jedino bitni za vozila u garanciji. Da je to tako, podsećam i na tekst sa početka 2013. (pre 8 godina):

http://motornaulja.blogspot.com/2013/02/nezvanicno-nista-licno-unofficial.html

Millers Oils je odnedavno (pa dobro, ima tome više meseci, možda i cela godina) u ponudi u kompaniji Mass.

Čuo sam se sa gospodinom Isakom, dobio par informacija, ali još uvek opšteg tipa. Mass ostaje uvoznik i distributer Motul-a, ali dopunjava program i sa Millers-om za koga je (kao što i na sajtu piše) uvoznik i distributer, a na Facebook-u i detaljnije:

MASS Company je ekskluzivni zastupnik ovog dobro poznatog britanskog brenda za Srbiju, Hrvatsku, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

Lepo.

Da li je sam sebi konkurent (budući da Motul i Millers ciljaju isto ili slično tržište; i to po sličnim cenama)?

Isak kaže da negde dopunjuje a ponegde i nadograđuje ponudu sa Millers-om. Zanimljivo.

Lično mislim da Millers zaslužuje da se nađe i na ovim tržištima, te ponudi priliku ljudima koji „traže više“ (od pukog ispunjenja standarda ... btw. kad hoćete da problem ne bude rešen, zaklonite se iza standarda ... kao čuveni sa TNG-om na tržištu Srbije (nadam se posle „Duboke prerade“ („DEEP OIL REFINING PROCESS”) konačno rešen)).

Ne samo „koji traže više“, nego i oni koji ne žale da pljucnu koji dinar više (čak i od npr. Castrol-a), pravilno rezonojući da je trošak ulja „kap u moru“ (u odnosu na gorivo, naročito benzin, te ostale troškove održavanja, računajući i skupe „ruke“). Na kraju krajeva, mnogi su se i zamorili od Castrol, Mobil, Shell ulja ... ili samo žele ulja proizvedena na Zapadu (Evrope) za tamošnja tržišta (sve ih je manje). Ili žele veliko ime sa samo jednim pogonom za proizvodnju (Motul bio na počektu postojanja bloga, više nije; Kroon je bio jedan od retkih, kao i par brendova iz Nemačke). U redu, bilo je par posebnih ulja (Kroon, Ravenol) čija cena nije bila niska, ali „Zapad za Zapad“ – pa i nije moglo biti najjeftinije. Total je verovatno sad i od pre par godina najbolja kupovina ali mnogima smeta poreklo (obično Rumunija), iako su razlike u nijansi nijanse. Dakle, ako hoćete jako ime sa Zapada, cenovno u vrhu (i na tom Zapadu), što povlači sigurno visok kvalitet i posebnu sigurnost, eto možda i no. 1 imena. Ravenol jeste dobar, ima mnogo ulja na PAO osnovi ali nije mnogo jeftiniji. Dodatno, ipak je relativno novo ime u svetu maziva. Ili Bizol iz Nemačke ... sve najbolje o njima, ali ipak su (tek) „new kids on the block“ (ako ništa drugo prilično nepoznat brend sa jako kratom istorijom). Skoro vek i po (tačnije vek i trećina) duga istorija, te rezultati sa trkališta i pozitivna iskustva na veoma zahtevnim (čitaj – skupim) sportskim modelima, pre svega u UK ali i širom Evrope a poslednjih par decenija i sveta, jeste nešto što čini vrhunski brend. Skupo? Pa i Apple je skup (a možda i nije najbolji), Samsung je takođe osetno skuplji od no. 3 Huawei-ja ili Xiaomi-ja istih ili sličnih karakteristika (pa i malo boljih), pa se opet čak i na siromašnom tržištu kao što je naše (i šire Balkana) prodaju jedva malo manje. To je cena brenda. Jedino što se ulje ne vidi ... ali ako već kupite dobar Audi, BMW ili bilo koji „mišićav“ model, šta znači ušteda od 10-tak € pri promeni ulja?

Millers makar vredi probati, a ko proba, rado će mu se vraćati i čuditi se kako tako mali proizvođač ne samo da može na crtu najvećim imenima industrije, nego da ih čak i nadmaši, makar u nijansama ... i da (makar malo) višu cenu drži već decenijama na tržištima koja su kud i kamo škrtija od Balkanskih (ona Zapadna, gde je svaki evro kao ovde 10, i pored višeg standarda).

Kako napraviti 70% (vol.) etanol od 96% (vol.) etanola

Pošto je ovo aktuelno u "doba korone", da i ja kažem neku reč (o tome).

Naravno, nema veze sa mazivima ali jeste (elementarna) hemija. Naravno, može pomoći širem krugu ljudi koji možda imaju 95-96% etanol ili mogu da kupe samo takav.

Ako Vam je (kojim čudom) ostala neka flaša konc. alkohola a niste hemičar, onda se možda pitate kako razblažiti koncentrovan etanol da bi dobili odgovarajuću koncentraciju.
Prvo što će Vam pasti napamet, to je da guglate, ali (na žalost) ovde od toga nećete imati previše vajde. Na prvoj strani koju vam G izbaci, nema tačnog rešenja ili je unutar rasprave (forumi ili quora) više netačnih pa može da bude zbunjujuće.
Kao i po običaju, što je uglednija institucija (firma) veće su šanse da imate dobro uputstvo, pa evo jednog od njih:
https://med.unibl.org/sr/news/novosti/12432-preporuke-medicinskog-fakulteta-za-izradu-sredstava-za-dezinfekciju?fbclid=IwAR3hIakmeEFYAVLqyTi2V9r5voU4yJq7vyl7CuJ8cuX8d4SPy8TCq3n_Bik

(farmaceuti bi mogli biti i "najbolji" izvor podataka (ako ništa drugo, jer imaju gotove "Ph." formulacije; naravno i fakulteti gde je hemija glavna (hemijski, tehnološki, fizičko-hemijski ...).

Da skratim priču, ali da pomenem sve što trebate znati o ovome.

0) Računica je (blago) komplikovana jer (pomenuću i kasnije u tekstu) 100 ml konc. (apsolutnog, 96%) alkohola + 100 ml vode NIJE 200 ml rastvora. Za čist alkohol (>99%) je, zapravo, cca. 190 ml.

1) 96% alkoholi su* te koncentracije ali ne masene nego zapreminske, "vol." ("v/v")

*(osim p.a. kvaliteta za laboratorije, npr. Merck ili Sigma Aldrich, gde je u mas. % ali opet nije svih 96% nego oko 95,5%, npr. Sigmin je nominalno 95,6%) 

2) Osim toga oni su 95-96% pa ih treba računati kao 95% vol. (naročito ako je flaša već otvorena pa od 95,5% ostane taman toliko, ili zato što, jednostavno, tako proizvođaču odgovara). Ovo je tek 93% masenih, o čemu treba voditi računa. Gustina takvih alkohola je (na 20 °C) 0,81 g/ml.

3) Na linku je za takav alkohol data tačna formulacija: 67 g i 33 g (ml) vode, ali za 96% mas. etanol. Tako dobijate 64% mas. (64,32) što je (ipak) nešto više od 70% vol. (cca. 72%), što bi za 95% mas. moglo da bude bliže tačnom rezultatu (71%). Za 95-pototni (vol.), (93% mas.) treba tačno 68 g i 32 g (ml) vode, čime se dobija cca. 63% mas. "iliti" 70,5% vol. i to tačno 100 g (što je cca. 113 ml).
No, za ovo Vam treba (precizna, makar laboratorijska) vaga. Za veće količine (1 kg) biće dovoljna i precizna kućna (kuhinjska) vaga nove generacije (dig. i preciznosti 1 g). Vodite računa da vam treba sud veći od 1 lit. da bi u njega stao 1 kg etanola (70%).

4) Ako imate menzuru a ne vagu, onda Vam za prethodno treba 84 ml konc. (95% vol.) etanola i 32 ml vode. 84+32=116, ali dobićete (samo) 113 ml (setite se srednjoškolske hemije).

5) Treba Vam tačno 100 ml (1 litar) 70%-tog etanola? 
Na datom linku je "dovoljno tačna (precizna)" formulacija (samo je nezgodno data uz masu, trebalo je odvojiti jer je malo nejasno, i ja sam na prvu promašio "šta je pisac hteo da kaže").
Tamo stoji 73 ml konc. etanola i 27 ml vode (može i tako; doduše, nešto je manje od 100 ml kad se pomeša, mada za "kućnu" upotrebu nije od značaja).
Tačna računica je 74,1 ml +28,45 ml (95% etanol + dest. voda).
Za litar (zaokruženo) 740 ml +285 ml.

Ako nemate destilovanu vodu - nabavite istu. Dobro, demineralizovane nisu uvek (skoro nikad) sterilne, a u apoteku ne možete da odete (tj. ne morate po svaku cenu). Koristite neku meku vodu (Rosa, Prolom i slične), a možete ih dodatno i prokuvati. U najgorem slučaju prokuvajte česmušu.

Na net-u ćete najčešće naći formulacije kao što su:
70 ml (96% etanol) + 30 ml (voda) ili 75 ml +25 ml
Ova druga je nešto jača, te je bespotrebno trošenje alkohola (66% mas. ili 73% vol.), mada je svakako o.k. (nešto "jači" alkohol neće škoditi). Prva je tek cca. 61% mas. (68% vol.) ALI je itekako upotrebljiva (potrebno 60-70% vol. za koronu, pominje se i 62-71% kao idealno (vidi link, tu su stručniji, i treba ih slušati). Doduše, nije naglašeno da li su mas. % ili vol.% (trebalo bi da su), pa onih 70:30 (u ml) uzmite kao minimum (nećete posebno uštedeti sa manje, npr. ići na 65% vol.).

Dakle, nećete pogrešiti ni sa takvim "odokativnim" računicama, ali dao sam tačnu (da ne bude zabune). Zabune naročito može biti jer ćete naći NEKOLIKO različitih formulacija (računica).

Btw. ako već treba dati približne zapremine (npr. imate samo laboratorijsku čašu) onda su tačnije formulacije (od prethodne dve) sledeće: 75 ml etanola (95% vol.) + 30 ml vode (62,25% mas. ili skoro tačno 70% vol.) kao i 70 ml etanola + 25 ml vode (72% vol.) ili 80 ml + 30 ml (71 vol.%).
Za manje količine (do 100 ml) precizniji od lab. čaše mogu biti plastični špricevi* od 10 ili 20 ml (a ima ih i od 50 ml, što može i za veće količine da posluži).
* u kućnim uslovima maksimalno precizna "oprema" ("kućna pipeta").

Naravno, ako nemate ni (preciznu) laboratorijsku čašu (sa podeocima od 5 ili 10 ml) onda se držite odnosa 3:1 (75 ml : 25 ml ili 150 ml : 50 ml ili 90 ml : 30 ml, etanol:voda respektivno), jer vam je dovoljna i mala (rakijska) čašica (princip "3 pa jednu").

Dodatak:

Na stranici (link) je pomenut i vodonik-peroksid, koji je efikasan već u konc. 0,5%.
Na linku je, doduše, data pogrešna računica (treba 5 delova vode na 1 deo 3% H2O2 a ne 4; strogo gledavši to je zaokruženo (zbog gustina različitih konc. H2O2 koje ne idu linearno sa povećanjem/smanjenjem ali za tako razblažene rastvore razlika je mala).
Ovo je (možda) samo zbog dodatne sigurnosti (bolje 0,6% nego 0,5%), ali je onda još bolje ići na 1% (200 ml vode + 100 ml 3%). Naravno, onih 0,6% se može smatrati "optimizovanom" štedljivom verzijom formulacije (sa dovoljno sigurnosti a sa manjim utroškom skromnih 3% rezervi).
Hipohlorit ("varikina") je obično 4% (Domestos je 4,5% + jako bazan (ima dodat NaOH) pa je ne samo 10% "jači" nego bar 20% ili više) ali "na punjenju" pa je bolje da se računa kao 3% ili 3,5%.
Npr. pominjanih 0,1% NaOCl ćete dobiti (teorijski) sa 25 ml (g) varikine na 975 ml vode ("do 1 litar ali ne i litar na 25 ml). Zbog toga što ćete lakše odmeriti 1000 ml nego 975 ml a i zbog "vetrenja" NaOCl rastvora, bolje je ići na bar 30 ml na litar. Dodatno, ako je 0,1% minimalno efikasno (ili dovoljno efikasno, bolje reći) onda je 0,2% još i bolje pa umesto 30 ml možete ići i sa 40 ili 50 ml.
Litar "koncentrata" će Vam trajati (onda) 3 do 4 sedmice (razblaženi rastvor koristite samo 1 dan, zato nemojte praviti zalihe!).
Formulacije za preparate su dobre ("jake") ali ne posebno dorađene (nisu nežnije za ruke od običnog 70% etanola), to su tzv. generičke (opšte). Kombinacija etanol + vodonik-peroksid je (naravno) posebno efikasna. Izopropil alkohol (2-propanol) je nešto "jači" od etanola.
Ne znam koliko za Covid-19 ali generalno "i do (približno/u proseku) 4 puta" ... ne, nije posebno to bolje kako zvuči (4x), jer to zapravo znači (samo) da ako nekog mikroorganizma ostane samo 0,04% od početne populacije posle tretmana etanolom (npr. 40 od 100 hiljada), onda bi sa 2-propanolom to bilo tek 0,01% (10 do 100 hiljada; ove brojke su samo ilustracije radi, ne odnose se ni na koji sistem konkretno). Znači, jeste, jači je, ali nije mnogo bitno. Pride je skuplji i teže nabavljiv (od epidemije ... jednako teško nabavljiv, ili možda i lakše).
Ako imate samo izopropil alkohol koristite (takođe) 70% što je ovde otprilike 7:3 (za 68% masenih) jer je ovaj alkohol najčešće 99%-tni.
Nemojte koristiti čist etanol (2-propanol) jer ne vidim da se spominje na medicinskim sajtovima. Nevezano za "koronu" visoke konc. mogu biti i kontraproduktivne (da 90% slabije deluje od 70%) jer je (često) uticaj vode (njene sposobnosti rastvaranja, u slučaju prethodnih smeša rastvarač je etanol jer ga ima više) od značaja.
Dodatno, ako bi ste da Covid-u "zabiberite" sa 75-tnim etanolom, samo ćete brže potrošiti zalihe jer se odnos etanol:voda značajno povećava. Za 75% (mas.) treba Vam odnos 4:1 što je zaista arčenje (zalihica) alkohola. Naročito ako se uporedi sa prethodno navedenim (dovoljnim, ako ne i boljim).

Napomena: sve prethodno za temp. od 20 °C, za nešto više temperature konc. su nešto manje (ali tek za cca. 1% (napamet računato, ako  i toliko) ako se radi o 25 cel. što znači da prethodno ne treba menjati ili dodati 1 ml etanola na forulaciju za 100 ml ili 100 g). Ovo jer se gustina (zapreminska masa) vode malo (manje) menja sa temperaturom.


P.S.

Za 2-propanol sam podrazumevao 70 g i 30 g vode (što je i 30 ml, ako ne cepidlačimo (nemamo analitičku vagu)). Tako dobijate cca. (zapravo) 69% mas. 70 g IPA (izopropil alkohol)  je cca. 88 ml (89 ml za 100%).
Koncentracija 70% vol. se dobija (naravno) ako pomešate 70 ml IPA i 30 ml vode (tzv. "rubbing alcohol" kod Anglosaksonaca). Ovo je cca. 64% (mas.) alkohol (za 99% IPA), ali ne moramo da idemo u sitne detalje. Jedino je pitanje kako dobiti 100 ml 70 vol. % IPA, ili 70% mas.
Onih "70% mas." je 114 ml, pa bi za 100 ml trebalo 61,4 g IPA i 26,3 g vode.
70 ml IPA + 30 ml vode ¹ 100 ml rastvora, ali je dovoljno mala razlika da se može aproksimirati (svega cca. 3 ml manje) ili kao druga (manja) aproksimacija može se ići na:
72 ml IPA (99%) + 31 ml vode (dest.)

P.S.S. (iliti P.P.S. moderinije rečeno, ja sam doduše iz prošlog veka "živa istorija" već ...)

Imao sam par (jednu i profesionalnu) diskusiju o ovim računicama pa i primedbe (od struke i van nje) da je kod "Vujketa" (prof. dr Zoran Vujčić) računica malo drugačija (na 1000 ml etanola 95% vol. treba 391 ml vode), te da li smo koristili druge tablice. Tablice možda ali računica je ista. Prof. je računao na tačno 70% vol (70,0%) i sa tačno 95,0% vol. što se etanola tiče. Ja sam uzeo 95,5% i 70,5% tako da je računica koju je on izveo još tačnija.Tako da na 1000 ml 95% etanola ide 391 ml vode (390,77) ili za jedan litar 70,0% onda treba:
737 ml 95% etanola + 288 ml vode.
Eto, izvinjavam se na nepreciznosti (taman sam bio između farmaceuta i profe ... tj. računao tačno ali nisam naglasio šta se tačno dobija, tj. jesam ali implicitno (70,5% vol.) pa je ostalo nedorečeno).
Btw. SVE zavisi koliko idete u dubinu problema (u detalje), jer ako se uzme i gustina (zapreminska masa) vode na 20 °C onda treba 392 ml vode na 1000 ml etanola  (tačno 391,55) ... a onda i pritisak (da li je normalni ili ne) ... itd. i sl. ali sve to ide na neka decimalna mesta za koje ni profi oprema ne može da vam pomogne u spravljanju.
Dodatno, farmaceuti su verovatno uzeli u obzir i "gubitak pri manipulaciji" pa idu sa nešto više alkohola (u industriji verovatno još više), itd. i sl.
I na kraju prof. dr Zoran Vujičić ima svoj blog i vrlo dobre savete u vezi dezinfekcije i sapuna.
(lako ćete izguglati)
Doduše kao neko ko je radio u industriji (kozmetičkoj) mogao bi da se ne složim 100% sa njim, ali je u principu o.k. (sapuni, čvrsti, pravi, jesu u principu bazni (što se meri posredno, i ne tako lako) sa pH 9 do 10, ali dermatolozi (ima više radova na tu temu, jedan je i mnogo citiran) kritikuju baš tu osobinu koja je sad u vreme korone korisna (doduše ta pH vrednost više "čuva sapun" nego što pojačava dejstvo (svakako pojačava, ali nije primarno) protiv mikroorganizama (za neke treba duže vreme, srećom kod novog virusa ne)). Mnogi od njih su "fiziološki neutralni" što je kod njih obično pH oko 7 (a ne kao kod tečnih 5,5), kao što je npr. Dove, a ima ih i "pH 5,5" - npr. Eucerin (i strašno skup), tako da je polemika oko čvrstih i tečnih sapuna u principu o.k. ALI ima i izuzetaka.
(neću da načinjem temu o sapunima, morao bih ceo serijal da pišem a to i nije za blog o uljima, bar ne onim motornim)
9,5 nije posebno visoka pH vrednost (i za dobro i za loše (prigovori da nije fizioloških 5,5 (neki kažu 4,9 do 5,2 a neki 5,4 do 5,9 ...) ako pogledate moj blog o pijaćim vodama, moja omiljena Gornja Banja ima svih 9,65!! (ne nije dezinfekciono sredstvo ali osim što je arterška i ovo je čini praktično sterilnom).
Najbolje od svega je što imate recepte za sapun u domaćoj radinosti (kvaliteta iznad svih industrijskih, ali možda ne toliko što se tiče upotrebljivosti ("tvrdoću" i "miris" nećete potrefiti iz prve, treba malo i iskustva i varijacija u formulaciji, ali svakako je dobro što je dato).
I na kraju:
Pre desetak godina (pre krize iz 2008.) je industrija (kozmetička) imala veči udeo tzv. "prirodne kozmetike" (ili makar upotrebu prirodnih sirovina) ... međutim, cene su bile mnogo više, pa je udeo tog segmenta industrije ostao na tom nivou (ili čak i ispod, naravno - u zavisnosti od tržišta i platežne moći, ali je kriza udarila na industriju pa i kozmetičku). Verovatno je porast u tom segmentu kod malih i srednjih preduzeća (komapnija) kao i manjih (skupih) serija kod "velikih". Ima i u našoj zemlji par firmi koji se time bave i čiji se proizvodi mogu naći i na tržištu (doduše "pristojne cene").
Dođe mu slično kao i u prehrambenoj industriji ("organska hrana"), niti je potpuno prirodno* (ako jeste od cene boli glava) a osetno je skuplje (taman da se podnese) pa ko kako voli (i još više ko kako može).
*ispunjen neki standard (u branši), šta je to "organsko" ("prirodno") i koliko.

10 godina bloga

Eh, da … prođe cela decenija. Ko bi rekao?

Eto uz veliki jubilej bloga, moram i da kažem (sa malo tuge i sete, ali ... sve prođe) da BLOG PRESTAJE SA AKTIVNIM RADOM.

Ne, nije potpuno ukinuta svaka aktivnost, ali moram da potvrdim (a vidljivo je od 2015.) da je sve manje novih tekstova i da će ih sve manje biti. Odgovori na pitanja su u 2019. Počeli i da kasne (držao sam skoro svih 10 god. izuzimajući odmore i to samo do pojave tableta, nekih 24-48 h kao maksimum (uglavnom manje) za odgovor). Na to sam jako ponosan (ni profesionalno ne postižu mnogi, čak ni kompanije, naprotiv). Sada to definitivno postaje 48 do 72 h (kao prosek) a jedino što mogu da obećam je 5-10 dana (kao maksimum).

Ne vredi ... „no can do ...“.

Nije da sve čime se bavim ima više smisla (verovatno ne) ali je nešto što spada u profesionalne obaveze (a za naučnog radnika ih ima neograničeno i nikad kraja, i sve više, dok ne ukapiraš da nazad nema i da si se zaj...). No, to bih nekako i uskladio, ali neizvesna budućnost te pokušaj (za sada više pokušaj) da se „dočekam na sve četiri“ za slučaj da slučajno opet dospem u situaciju kao na početku bloga mi oduzima i ono malo vremena ... Konkretno, pokušaj da se „vratim u formu“ u IT sektoru ne ide baš sa gomilom obaveza ali jesam dosta toga obnovio ... C# skoro da sam „stari“, F# i Python sam na nekom početnom-srednjem nivou tek da mogu da se za par meseci i na to preorjentišem, JS sam vrlo dobar (skoro kao C#) te VB sam pozaboravljao (no na to bih mogao brzo da se vratim) a C++ sam dostigao više nego pre (ali tu ni tad nisam bio Pro, a naravno ni sad).

Nadam se da je jasno koliko je to vremenski zahtevno.

Uz porodične obaveze zaista mi ne preostaje skoro ništa (par sati nedeljno „za sve pa i TV“).

Uspevah (do skoro) i knjige (beletristiku) da čitam, a sad sam i sa tim ufitiljio. Jednstavno – overload.

Polako izbacujem sve što mi komplikuje život, pa su ostali blogovi odavno zamrli, a sada će i osnvni.

Dakle, moram da na blog gledam kao projekat, a projekat (po def.) ima i svoj rok. Mislim da je 10 godina sasvim dovoljno, za manje su ljudi stigli na mesec, od suborbitalnog leta.

Vredelo je, jer je pomoglo mnogima (sigurno hiljadama). Nije se posebno zaradilo (mada mi je blog doneo par honorarnih poslova), ali pomoći drugima te upoznati mnogo ljudi (sa par njih sam postao odličan prijatelj) je zaista nešto što vredi.

Da bi koliko-toliko održao blog u životu, polako (ili bolje rečeno „polako“) ću morati da se povučem sa svih foruma gde sam do skoro bio aktivan, tako da će nešto vremena i preostati.

Dakle, „aktivan rad“ znači redovni tekstovi (toga nema već 2-3 god. da se ne lažemo). Odgovaraću na pitanja, a pitanja postavljajte u novijim tekstovima (od 2010. pa na dalje), najbolje nekom od poslednje objavljenih. Većina pitanja je bila (ali sada postaje 99%) koje ulje u moj auto, pa u tom smislu pomozite, pročitajte uputstvo i koristite oil-asistente na sajtovima proizvođača, te usmerite pitanja na Vaše dileme.

Btw. oil-finder(a) („asistenata“) skoro da nije bilo na početku bloga (tu negde posle par meseci je bio LM-ov, pa posle redom, negde do kraja 2010. su ih imale sve veće firme a oko 2012. Skoro sve, a sad sve iole relevantne).

To može pomoći i Vama i meni. I izgred, sve su bolji i bolji. Neki su odlični i za starije modele (Shell, Mobil ali i drugi) jer daju i alternativne preporuke (uključivši i viskoznija ulja od inicijalne preporuke).

Biće tu i tamo još neki tekst, ali nit' mogu da obećam (naročito ne KAD).

Pokušaću da obradim neke zanimljive (i manje) proizvođače, kao što je npr. Bizol iz Nemačke (ovo sigurno). Dakle, nešto što malo odstupa od standardne ponude i što zaslužuje (posebnu) pažnju .

Uz ređe „viđenje“ na blogu, mogli bi da se „družimo“ i još celu deceniju (svima zdravlja do tad ili bolje rečeno, da svi to u zdravlju dočekamo), a posle će tema ionako biti „ad acta“, jer će (nadam se i verujem) električni automobili postati dominantni (makar uz „plug-in“ hibride) ili blizu tome (ostaće lakotečljiva ulja, gde će 0W-20 ili 0W-30 biti kao sad 5W-40/50).

Ovde ili na Total-u ću (čak) probati da darujem neko ulje (ili par njih) svojim vernim čitaocima (naravno, uz neizbežnu reklamu, no to ne bi trebao biti problem).

Ima nekih dogovora ali to ne mogu da obećam (treba malo angažovanja povodom toga).

Veliki pozdrav svima!!