Vozite li bicikl?

Bilo je pitanja članova (i ranije) da li ću napisati i tekst o podmazivanju bicikla što mi se činilo (više) retoričkim pitanjem (eh, da još "tupim" i o tome, tek ću onda biti proglašen filozofom).
Naime, bicikl se najčešće podmazuje onim što već imaš (u kući) a ako si entuzijasta, nije problem da te ošišaju i prodaju ti 100ml (g) "specijalnog maziva" za 10€, potrajaće bar za pola sezone.
Međutim, nije baš tako.
Iako su zahtevi za mazivima niski, ipak bi se dalo porazmisliti "šta i kako".
Pre par nedelja sam stupio u kontakt sa g. Reljom koji me je zamolio da dam svoje komentare na njegove savete za podmazivanje sklopova na biciklu.
Malo po malo, stigosmo na "visoki nivo".
Iskreno, ovo mi je bio jedan od težih zadataka, jer malo je toga iz literature relevantno a sam nisam (baš neki) biciklista te iskustva nemam. Osim autora web sajta (bloga) o ovoj tematici (bicikala generalno), kontaktirao sam i lokalne bicikliste koji se time ozbiljno bave (i takmiče, makar u biatlonu i triatlonu) i saslušao i njihova iskustva.

Sve u svemu, rezultat su dva teksta:
jedan o mastima za ležaj(eve) bicikla i on je objavljen

http://www.bikegremlin.com/2017/03/01/masti-za-lezajeve-bicikla/

drugi o mazivima (uljima) za lanac bicikla (još neobjavljen).

Ujedno, objavljeni tekst je i pregledni u smislu mazivih masti (nisam nešto bio za taj pristup, ali pošteno rečeno, ipak sam samo koautor istog).
Time sam "ubio dve muve" odjednom (i za tekst o mastima je bilo zahteva).

Relja je predložio da tekst ide (paralelno) i na blog o motornim uljima, ali smatram da je pošteno da samo uputim na tekst (ovim kraćim tekstom) i da mu je mesto tamo gde pripada, na blogu o biciklizmu.

Mazive masti nisu posebno interesantne za automobilizam jer su svi ležajevi zatvorenog tipa, a sklopovi podmazani po sistemu "fill for life" (pa tako i bude u u blizu 50% slučajeva, sklop (ležaj) otkaže baš zbog otkaza podmazivanja).
Nešto su od većeg značaja kod poljo(privrednih) mašina, ali je tu uglavnom prosto, koriste se masti opšte namene (litijum, litijum kompleksne ili kalcijum kompleksne) sa ili bez EP aditiva i to je to (uglavnom NLGI 2 ili 3, osim kod centralnog podmazivanja gde su obično 0 ili 00). Za kardanski ili homokinetički zglob se obično koriste specijalne masti (baš za tu namenu), obično EP sa MoS2, a za ležajeve (točkova) obično dugotrajne (long life) masti.
Naravno, tu bi se mogla napisati i tri teksta slična ovome o kome je reč, ali je manje bitno (zašto, već više "šta" i "kako"). To je već (manje-više) rešeno na poljoinfo forumu.
Kod biciklista je bitno i zašto (kad je "svejedno") pa je u tekstu odgovoreno na mnoga pitanja tog tipa.
Sve u svemu, proleće je (izgleda) već stiglo, voziti bicikl je mnogo zdravije nego upregnuti desetine konja u gvozdene kočije. Ako Vam je mesto u kom živite iole ravno (Vojvodina, Zaječar, Negotin, Pomoravlje, ma većina gradova u Srbiji (osim mog "sela" koje je tipičan "brdoviti Balkan")) NEMATE izgovor.
Sedenje polako (ali sigurno) postaje pošast XXI veka, uništava mišiće, zglobove, kosti, kardiovaskularni sistem, doprinosti ili pogoršava probleme sa prostatom, šuljevima i mnogim drugim zdravstvenim stanjima ... skraćuje život (bar koliko i pušenje, 5-10 god.). Naravno, i na biciklu se (uglavnom) sedi, ali u kombinaciji sa hodanjem ili trčanjem sigurno ćete doprineti svom zdravlju.
Automobili su postali nešto čemu se (sve više) robuje, a koristi se neracionalno (za relacije od 1-3 km), za nešto za šta nije konstruisan. Za to bi više od koristi bili mali elektromobili, ne Musk-ovi, nego baš kao Smart, ali to je duga (i druga) priča. No, kad smo već kod električne energije (koja se sve više dobija iz vetra i sunca, osim na "brdovitom Balkanu" gde da nema Drine i Dunava, sve bi bilo iz uglja) možete se i njome pomoći. Ako niste u formi ili ste u brdovitom području, možete korisiti i bicikl sa pomoćnim električnim pogonom (litijumske baterije).

Dakle, sve manje izgovora (čak i biciklističke staze su sve češće naročito u Bgd.) a sve više potrebe za "jednom konjskom (ljudskom) snagom". Možda i nećete spasiti svet (mada ako milion ljudi smanji potrošnju goriva za 5 lit. mesečno, nije ni beznačajno) ali spasite bar sebe (svoje zdravlje).

Više o tome na blogu o biciklizmu (od danas i link sa strane):
CikloGremlin autora Relje Novovića

Baci pet (petaka)!, Give me 5!

ATIEL code of practice 20 (2017) & ACEA 2016 ("šifra C5")

ATIEL je veliko (najveće?) udruženje proizvođača maziva, pre svega evropsko ali i "međunarodno" (kako i sami kažu za sebe).
"Code of practice" (kodeks ponašanja) obavezuje članice (uglavnom velike međunarodne kompanije) i daje smernice ostalima kako da ispune ACEA zahteve. Izdat je početkom februara tekuće godine. Upravo ovaj dokument obuhvata i najnovije ACEA standarde, ovog puta ACEA 2016, sa važenjem do kraja (31. decembra) 2018. kada će ga zemeniti ACEA 2018 ... pa dobro, važi zapravo do februara 2019 (verovatno, bar u praktičnom smislu).

Code of practice je jedan suvoparan i dug tekst, u kome piše svašta ... uglavnom kako treba proizvoditi kvalitetno mazivo, za svaku šaržu i da se to može pratiti (kao ISO obezbeđenje kvaliteta, ali ne tako uopšteno nego konkretno za maziva).

Ovog puta se bavi (najviše, čini mi se) aktuelnom temom (koju sam već pomenuo u par komentara/odgovora), a to je: kada važi ACEA ukoliko promenite bazno ulje (bazna ulja). Uz gomilu tabela, sve bi trebalo da bude jasno (pre svega onima iz proizvodnje, mada bi pre svega trebalo da služi nabavci, odnosno menadžementu, kako da postupi u slučaju promene dobavljača a da se zadrži odgovarajući kvalitet (čak i odobrenje proizvođača vozila, što je ipak posebna tema).

Ono što je za široku publiku (verovatno) interesantnije to je ACEA u najnovijem izdanju - 2016.
Ovo je značajno jer mnogi proizvođači još "žive" u 2008. (ili čak 2004.) a tek retki navode ACEA-12 ...
Šta je novo?

Prvo malo podsećanje:
ACEA 2008 je bila najveća "revolucija" što se ovog standarda tiče. Pre svega u E kategorijama, koje su svedene na (samo) 4 (E4, E6, E7 i E9). Zapravo to su samo dve osnovne u dve verzije - "ekološkoj" i "običnoj" (Mid SAPS i Normal SAPS).
Prvi put razdvaja A/B i C, no opet nije bilo dobro definisano, tako da iako ATIEL ne smatra pravilnim, ACEA A3/B3/B4/C3 je još uvek bilo moguće (mada je implicitno to bilo isključeno).
ACEA 2010 potpuno isključuje tu mogućnost (dodatnim definicijama A/B kategorija).
C2/C3 je od početka bilo isključeno ali se često navodi jer je jedina razlika u HTHS vrednosti (zapravno nije, ali može da se svede na to). Dakle, takva ulja su ACEA C3 (granična HTHS vrednost, obično 3,5 do 3,6). Ovo najviše zbog OEM approvala (odobrenja). Ostalo je kao u C2, pa zato mnogi proizvođači naglašavaju C2/C3 što po ATIEL-u nije korektno (a rade i članovi udruženja).
Inače posle inicijalnih razlika u zahtevima po hemijskom sastavu ove dve kategorije su u novijim ACEA standardima potpuno izjednačena pa je navođenje C2/C3 postalo i (potpuno) besmisleno (iako sam i sam navodio da mi se takva ulja sviđaju, sad su to zapravo vrhunska C3 ulja koja sva možete obeležiti sa C2/C3, naročito ukoliko su po ACEA 2012 i 2016).
ACEA 2012 je skromno dopunjavala 2010.
ACEA 2014 nije izdat (kao standard).

ACEA 2016
Šta je ovde novo?
Ne tako mnogo (što se samih zahteva po kategorijama tiče), mislim da su nešto bolje definisani zahtevi za uštedu goriva (uvedeno i za ACEA C3 i C4, koja su High HTHS, doduše samo za 0W-30 viskoznu gradaciju). Uopšte se sada spominju (u ATIEL dokumentu sve visk. gradacije koje postoje, osim 0W-16, 0W-50 i 5W-60).
Najveća novina je verovatno uvođenje ACEA C5 kategorije!
Šta je sad pa to?
Ova kategorija se odnosi na ulja sa HTHS od 2,6 do 2,9 namenjena štednji goriva. U principu su to 0W-20 ili 0W-30 ulja (u ACEA standardu nije definisano, može biti i 5W-20, teorijski i 5W-30 ali takvo nećete naći (valjda)):
O.K. ACEA prati API i SAE, ali ipak nedovoljno brzo, jer ACEA C5 ne obuhvata (postojeća) SAE 0W-16 ulja. Nije nemoguće da će se pojaviti takva ulja, ali za sada su sva "van ACEA kategorije".
Dobro, bar su 0W-20 (odavno u upotrebi u Japanu, pa i u USA) sada osim API ozvaničena i u ACEA standardu (uskoro i u OEM Approval-ima, već smo u komentarima pominjali novi 0W-20 VW approval, VW 508.00/509.00).
Zanimljivo da se za ovo odobrenje navodi više od 2% uštede goriva (čak i 4% pa "i do" (više od 5%)) u odnosu na 504/507.
Toliko je (otprilike, baš u ACEA 2016 ima tačno navedeno) ACEA C2 (5W-30 Low HTHS) bila u odnosu na 15W-40. Deluje nelogično ali potvrđuje da je HTHS zapravo bitniji (ovo sam pominjao u par komentara) za uštedu goriva nego radna viskoznost (na 100 °C), dok 0W (uopšte niža xW vrednost) ima nešto uticaja, i bitna je kada se navodi "i do" (razlika je približno dvostruka kada je motor nezagrejan (kratke gradske relacije)).

ATIEL će imati čime da se bavi do 2020. a posle ...
Ostaje da se vidi. Najave da će sledeća decenija biti poslednja naftaška za neke države (Norveška, Holandija ... čak i Nemačka), makar što se automobila tiče, zvuči (pre)ambiciozno, no sigurno je da se (bar) dizel vozilima (ne računajući teretna) loše piše i da će već za 15. godina biti proterana iz mnogih velikih gradova Evrope. Dobro, pa šta? (zar nisu već iz gradova u Japanu, i posredno u USA?). Da, ali Evropa je oduvek bila centar i glavno područje gde su dizel motori u automobilima (oduvek) bili cenjeni.
Osim tamo gde može (Norveška pre svega) motori SUS će još uvek biti akutuelni. Verovatno, više kao hibridi ("zelena" avangarda prošle decenije, sad su (u odnosu na električne) kao ugalj u odnosu na njih).
Moguće da će hibridi biti više električni (nego današnji) pa za grad da radi elektro pogon, a tek na tabli (dozvoljeno preko 50) da se uključi benzin, etanol, propan-butan, metan, vodonik.
Moguće da će se i gorive ćelije "povampiriti".
U svakom slučaju, bar još deceniju će vozila sa odžakom (auspuhom) biti glavna, u svakom smislu te reči. Proizvođači maziva su već na novom tržištu (više od decenije, masovno) a to su vetrenjače.
Ne vredi jurišati na njih, ni Don Kihotu se nije posrećilo, neće ni bilo kom drugom.

I na kraju, par tehničkih detalja (bez brojki) o C5:

C5 dokazuje da je 2+3=5. Tako što u finim razlikama između C2 i C3 u odnosu na C1, ili C1, C2 i C3 u odnosu na C4, ono se priklanja C2 i C3 normama.
Čak i C3 uljima po TBN-u (ima zadat minimum za razliku od C2 ... i C1).
Tako da C3, C2 i C5 treba smatrati istom vrstom ulja (istim standardom), koja se razlikuju ("podstandardi") SAMO po HTHS vrednosti (viskoznosti na visokoj temperaturi i smicajnim naponima).
Ovim C5 najviše štedi goriva, C2 nešto manje, a C3 "ne štedi" (nema obaveze po standardu). ACEA C3 ulja 5W-30 ili 5W-40 mogu da štede gorivo u odnosu na 15W-40 (oko 1-2%) ali pre svega na kratkim relacijama. Na radnoj temperaturi ušteda može biti max. 1%, pre svega zbog modifikatora trenja ali nije obavezujuće za proizvođače.
Izgleda da samo 0W-30 dozvoljava sva tri strandarda (C5, C2 i C3).
Pri ovome, dobitak sa C5 u odnosu na C2 je manji nego u odnosu na C3, a iole značajniji može biti samo ukoliko se radi o 0W-20 uljima (mada nije tako definisano standardom).
Po obavezujućim tačkama standarda C5 mora da ispuni "fuel economy" (uštedu goriva) kao i ACEA C1, ništa više od toga. Ipak u praksi će (zbog nižeg HTHS-a) biti bar 0,5% u istoj visk. gradciji (0W-30) i dodatni (1) procenat za 0W-20.

Ovako ili onako, možda bi u stvarnosti i uštedeli pola litara goriva na 100 km, korišćenjem C1 (ili C5, za razliku od škole ovde je "jedinica" (skoro) izjednačena sa "peticom").
Međutim, kao što bi Michio Kaku rekao:
There is always a catch! (Uvek postoji kvaka (caka, jadac))
Ovde je u tome da u motore koje možete podmazivati C5 uljem, ne možete sipati 15W-40 (i API SL, ACEA A3/B4), nego (maksimalno, što se viskoznosti tiče) 5W-30 i ACEA C3.
Onda je ušteda skromnija i neće preći 3% ... to mu dođe nekih 2dl na 100km.
I dalje nije zanemarljivo ali se više računa na sve automobile u jednoj državi (kao ušteda, a još više smanjena emisija CO2). Dobro, može biti jedan rezervoar na godinu ili dve ... ali to nećete primetiti na (npr.) 1000km a kamoli na manje.
Ako se držite (inače pogrešne) devize "videti je verovati" (seeing is believing), onda ste u problemu. Morate verovati nečijim merenjima (ovde standardu ACEA iza kog stoji ATIEL) ... kao i za globalno zagrevanje ili računici kvantne mehanike (iako ni najveći fizičari ne mogu to da sebi dočaraju, bar ne sve što iz nje proizilazi).
Naoštrite Vaš "kvantni računar" (u glavi) ... meriti je bolje nego videti, ali nije uvek dovoljno. Nije više samo teorija struna (i poreban akcelerator veličine sunčevog sistema), već i obična ušteda goriva upotrebom manje viskoznog ulja: računati je verovati!! 

(šahisti će se brzo uveriti, odigrajte par cugera sa nekim softverom, pa ćete se brzo podsetiti ... ekonomisti to znaju odavno ... nije softver za imisiju gasova kod dizel motora, ovo je (ipak) po standardu (ne samo računato, pre svega mereno, ali nama ostaje samo da računamo koliko smo uštedeli (makar nam delovalo virtuelno i više zavisilo od gužve u saobraćaju i "težine" noge na gasu).

Dobrodošli u svet iza ogledala!!

Mannol – Nemačko a jeftino!?

Kao što imam običaj da kažem, Nemci su (bar) 80% hemije (sveukupne, koja postoji) izmislili, ostalo su čeprkali Ameri, Rusi i (tek u novije vreme) Japanci i Kinezi. Uz precepciju kupaca da nešto iz Nemačke mora biti bolje od Istočne Evrope (bilo koje zemlje) i automobilsku industriju koja je pozatvarala američku, Francuze i Italijane bacila na kolena, te Japance prinudila da ostanu prvi samo u broju proizvedenih automobila ali uz uštopovane cene, prosto se nametalo da neko smisli „biznis plan“ gde će se Nemačko a jeftino prodavati kao alva.

Tih devedesetih (kompanija je osnovana 1993 a brend Mannol nešto kasnije) je stvoreno više nemačkih kompanija na tu temu, ali izgleda da se Mannol najviše raširio po svetu (poput pandemije, u skoro 100 zemalja). Ravenol (o kome sam pisao) i Mabanol (o kome još nisam) su stariji brendovi, malo skuplji, još „nemačkiji“ i sa ambicijama o ulasku u premium klasu („premium light“), naročito Ravenol. Ovo je pokriveno i sa nešto više zvaničnih odobrenja, ali je i Mannol uradio ona najvažnija za svoja najprodavanija ulja.

Ipak od „nemačkog ulja za sitne pare“ nema baš mnogo u praksi, jer ta ulja (makar u početku, ali sve mi se čini i dan-danas ili do skora ili makar dobrim delom) pravi (naš stari poznanik) kompanija Wolf Oil Coorporation, sa viškom proizvodnih kapaciteta, vrlo dobrim kvalitetom, odličnim pogonom i naravno znanjem i iskustvom za proizvodnju maziva. Osim toga, geografski su na pogodnijem mestu (osim eventualno Hamburga) te postoji i ta komponenta za jeftiniju proizvodnju (inače ne bi bilo moguće). Radna snaga (najmanje bitna, jer u pogonu ne radi više od par desetina ljudi (i manje naravno, direkto) zbog velike automatizacije) je ionako na sličnom nivou sa platama, disciplinom i produktivnošću u malo zapadnijoj Belgiji. Bliži centar birokratije (Brisel) je takođe prednost, ali ovde je pre svega bila u velikim kapacitetima uz dugogodišnju tradiciju.

Toliko za uvod, prelazim odmah na proizvode uz naznaku da im je cena veoma niska. Npr. 15W-40 API SG/CD u litarskom pakovanju u maloprodaji (i to u provinciji) je tek 315 rsd (2,55€), a Safari (20W-50, API SL/CF) tek 365 rsd (2,95€). Još da spomenem i menjačko 80W-90 API GL-4 po takođe smešno niskoj ceni od 330 rsd (2,7€, neki cent ispod). Ne znam da li ću stići da pišem i o menjačkim uljima pa ovde samo da kažem da će to ulje biti verovatno sledeće u mom „crvenku“ (Zastava), ne toliko zbog niske cene koliko zbog GL-4 (dobro ima to i NIS, samo ne u mom kraju) i još više zbog 1,2-1,4% Olein (olefin, olefini ili alkeni - naravno, greška je u kucanju, prim. aut.)  sulfida, što je nisko i za GL-4 (dozvoljeno do 3%) što ga čini, verovatno, najnižim sadržajem od šire dostupnih ulja. Priča je poznata, gde su sulfidi (pa makar i u ulju) tu bakar (srebro) ne prolaze dobro.

Mannol engine oils – Preview

Legend+Ester 0W40

Zaista dobar naziv, Legen(darno) ulje. Ne samo što je 0W40 nego je i (delom) estarsko. Šta reći ... sjajno!
Ono što mu sprečava veću prodaju su verovatno nedostajuća odobrenja, ali ko kod se uklapa u napisano (iako MB nije zvanično) svakako mora da razmotri i ovo ulje.

Ispunjava: API SN/CF, ACEA A3/B3/B4, MB 229.3 (ovim indirektno i VW 502.00)

Karakteristike:

Gustina na 15°C, 842 kg/m³

Flash point COC                D 92, 224°C

Pour point D 97, - 50°C

TBN gKOH/kg: 10,16

Viskoznost na 100°C CSt: 12,55

Viskoznost na 40°C CSt: 68,2

Indeks viskozosti, 185

Naveo sam one najvažnije. Tačka stinjavanja (pour point) i gustina potvrđuju da je osnova sintetička (delom bazirana na estarskim sintetičkim baznim uljima). Po viskoznosti je blizu 0W-30, tj. kako to obično kažem „0W-35“. TBN je pravljeno po uzoru na Mobil 1 (preko 10) ali je (čini mi se) još bolje odmereno (slično Kroon Helar koje ima 9,7).

MANNOL Elite 5W-40 API SN/CF

Slično prethodnom ali bez estara (mada i dalje jako kvalitetnom osnovom) uz više ispunjenja raznih odobrenja (MB 229.3 je (npr.) zvanično). Veoma upotrebljivo ulje i verovantno jedno od (naj)prodavanijih u gami.

Ispunjava: API SN/CF, ACEA A3/B4, MB 229.3/226.5, OPEL GM LL-A-025/ B-025, PORSCHE A40, RENAULT RN0700/0710, FIAT 9.55535-M2 i VW 502.00/505.00.

Ovo je impozantna lista i time se svrstava uz ulja premium klase, te iako nisu sva odobrenja zvanično može se uzeti (uslovno) da su ispunjena.

Karakteristike:

Gustina na 15°C, 848 kg/m³

Flash point COC                D 92, 234°C

Pour point D 97, - 42°C

TBN gKOH/kg: 10,56

Viskoznost na 100°C CSt: 13,5

Viskoznost na 40°C CSt: 80,5

Indeks viskozosti, 171

Karakteristike su veoma dobre i ne zaostaju mnogo za Legen/Estar uljem. U praksi zanemarljivo.

Energy Formula PD 5W-40

Standardno ACEA C3 ulje koje ispunjava (i) VW 505.01 (FOord WSS-M2C917A) i MB 229.31

Dakako, ulja sa MB 229.51 su korak dalje, ali uz povoljnu cenu i gde „51“ nije obavezno, može biti isplatljivija kupovina.

MANNOL Diesel Turbo 5W-40

Ovo je tipično „multi-fleet“ ulje (za mešovite vozne parkove).

Ispunjava: API CI-4/SL, ACEA B4/A3 i VW 502.00/505.00

Naravno, prvenstveno za dizel motore, naročito dostavnih vozila (gde standardni odgovaraju). Može se koristiti i za teretna vozila (ali uslovno) i kod benzinskih (kada ih je manje u velikom voznom parku, naročito „srednje generacije“).

MANNOL Diesel TDI 5W-30 API SN/CF

Ovo je standardno ACEA C3 i Dexos2 ulje u 5W-30, uz VW 505.01 što se kod nas malo koristi, inače dobar izbor za mnoge Opel motore (od 2000 pa nadalje).

MANNOL Energy Ultra JP 5W-20 API SN

Jedno od retkih (osim Selenia 5W-20) ulja ove kategorije. Namenjeno pre svega modernim američkim automobilima, naročito Ford motorima ali i GM.

Ispunjava:

API SN, ILSAC GF-5, GM dexos1 (za benzinske motore) i „sve“ modernije Ford standarde:
FORD WSS-M2C945-A/B, FORD WSS-M2C930-A, FORD WSS-M2C930-B (extended drain capability), FORD WSS-M2C925-A, FORD WSS-M2C925-A/B, FORD WSS-M2C948-B, CHRYSLER MS-6395.

Takođe se može koristiti i za mnoga Japanska vozila, naročito ona koja se prodaju u USA.

O ovom ulju sam već pisao na CBC-u (forumu).

***

Od  „Low viscosity engine oils“ moram da pomenem dva koja nisu „low viscosity“ ali su se nekako našla u toj kategoriji.

Stahlsynt Ultra 5W-50

 Ovo „čelično-sintetičko“ ulje ispunjava: API SN/CF i ACEA A3/B3.

Dakle, pre svega je za benzince ali i dizele koji ne traže izričito ACEA B4.

Uglavnom namenjeno za „sportski orijentisane“ koji vole da „izađu“ na pistu (Navak) ili za mnoge gde je 5W-40 default a imaju pređenih 250 ili 300k km. Za peak-life fazu motora kako to (lepo) Mobil kaže.

Od osobina samo one važnije:

TBN gKOH/kg: 9,6; Viskoznost na 100°C CSt: 16,6; Viskoznost na 40°C CSt: 99,1 i Indeks viskozosti – 182.

TBN pristojno velika vrednost (i više nego dovoljna za sve pa i sportske ambicije). Viskoznost je tek malo prešla u SAE 50 oblast pa je više SAE „5W-45“ nego prava pedesetica. Uz veliki indeks viskoznosti projektanti su uspeli da visk. Na 40 održe na ispod (tačno) 100, što je odlično što se tiče zahteva ležajeva u motoru (za SAE 40 radno), tako da ulje neće gušiti ni motore u dobrom stanju (koji još mogu da koriste 5W-40 i ne troškare ulje).

Racing+Ester 10W-60

Ovo je 0W-40 „Ester“ (legenda) u viskoznijem izdanju.

Ima tačku stinjavanja (tečenja) od -40 °C što znači da je viskoznije na -25 od 5W ulja, ali da se može sa njima izjednačiti na još nižim temp. (-30 cel.).

Ispunjava: API SN/SM/CF, ACEA A3/B3/B4.

Ovo je klasično „racing“ ulje, više namenjeno starijim vozilima ili onim koji uz 10W-40 ili 5W-40 mogu da ih koriste (BMW i Alfa Romeo, kao što je u ranijim tekstovima pomenuto). Spada u „gušća“ 10W-60 ulja, na 40 cel. Ima celih 165 a na 100 °C 22,2 Cst. TBN je 10,22 što znači da (verovatno) deli (isti) paket aditiva sa 0W-40. Indeks viskoznosti (relativno) skroman: 161, što bi moglo značiti da ulje ima manje polimera od proseka za ovu klasu (i da je stabilnije, teže se „razbija“). No, to bi moglo da bude ali u praksi treba dokazati.

*****

Mannol svoja motorna ulja za putnička vozila klasifikuje u još TRI (3) kategorije:

1) OEM ulja.

Ova kategorija obuhvata moderna ulja i namenjena je pre svega servisima i za vozila novija od 10 god.

Ima raznih, 0W-20/30 i 5W-30/40 ali najviše 5W-30 ulja.

Treba ih birati prema uputstvu za vozilo (pa ako je ispunjen zahtev, eto „jeftinog a dobrog“ ulja za vaš motor).

Na primer:

MANNOL 7701 O.E.M. 5W-30 je Dexos 2 ulje, ACEA C2/C3; pre svega za Opel vozila.

MANNOL 7703 O.E.M. 5W-30 je ACEA C2 ulje (ispunjava i A5/B5) koje ispunjava PSA B71 2290 i namenjeno pre svega vozilima PSA grupe ali i novijim Fiat vozilima (naročito dizel).

7706 O.E.M. 5W-30 je za novije Renault motore, ispunjava ACEA C4 i RN 0720.

7707 O.E.M. 5W-30 je pre svega za Ford motore jer ispunjava FORD WSS-M2C913-C.

ITD. & SL.

Premium engine oils

Su ulja namenjena pre svega vozilima starijim od 10 god. Uglavnom su to 10W-40 ulja, a ima po jedno 5W-30, 10W-30 i 15W-40 ulje. Cene povoljne, pa su solidna kupovina. Kvalitet standardan, uglavnom API SL/CF.

Izdvojio bih par ulja iz ove kategorije:

Nano Technology 10W-40

Pre svega jer ispunjava API SM/CF a manje zbog „nano“ tehnologije (koja može biti bilo šta a ništa posebno). Kako god, naglašava se da se koriste HC bazna ulja i (dodatni?) aditivi na bazi nano tehologije.

Classic 10W-40

Ovo ulje kao da pripada premium klasi jer se navodi ispunjenje:

API SN/SM/CF, ACEA A3/B4, MB 229.1, RENAULT RN0700, VW 502.00/505.00

Favorit 15W-50

Na kraju ali ne i po značaju! Ovo je ulje zanimljivo kako zbog visk. Gradacije tako i ispunjenja zahtevnih standarda po čemu se može meriti sa npr. Total 7000. Tačka na i je API CF-4 (uz MAN 271) što ga čini odličnim uljem za mešovite vozne parkove, naročito srednje generacije. Ulje je standardno polu-sintetičko. Posebno je dobro za 10W-40 i 15W-40 default (motore) sa mnogo km u sebi ili pri prvih znacima troškarenja ulja.

Ispunjava: API SL/CF/CF-4, ACEA A3/B3/E2, MB 228.1/229.1, VW 501.01/505.00, MAN 271

Standard engine oils Standard engine oils

Ovo su ulja namenjena uglavnom vozilima iz 90-tih i 80-tih. Kvalitet je dobar za tu vrstu automobila i dostavnih vozila a cene su bolje (niže) čak i od istočno-evropskih proizvođača. Ovoj grupi pripadaju:

Diesel 15W-40 API CG-4/CF-4/CF/SL, Standard 15W-40 API SL/CF, Universal 15W-40 API SG/CD, Gasoil 15W-50 API SG/CD, Safari 20W-50 API SL/CF.

Prvo je dizel ulje koje može i u teretna vozila (pa i traktore i građ. mašine), opet jedno (dobro) multi-fleet ulje. Safari (već pominjani) je odlično ulje po niskoj ceni. Nema baš mnogo 20W-50 ulja sa API SL/CF na domaćem tržištu (pa ni u Evropi), pa je svaka ponuda dobrodošla.

U ovoj grupi je posebno zanimljivo (i) Gasoil 15W-50 API SG/CD.

Namenjeno pre svega benzinskim motorima, naročito ukoliko koriste TNG. SG je više nego dovoljno za ceo niz automobila: Golf I/II (pa i III), Opel Kadet „kocka“ i „suza“ (pa i Astra F), Ford Escort iz 80-tih, sva Zastava vozila (nova i stara), Lada Samara i starije, Aleko,  itd. (i sl.).

*****

Mannol prodaju trgovci (vlasnici brenda) koji su spojili rezervne delove i maziva i lepo (to) upakovali (sa sve mašnicom) u „Nemačko, od glave do pete“ ALI nemački je samo biznis, menadžment, reklama i ime.

Sve se to pravi (verovatno) širom sveta (a ponajmanje u Nemačkoj), ali dobro zvuči.

Pravljeno je da ispuni standarde, ali i da bude što jeftinije. Zato ne treba očekivati vrunski kvalitet („Nemački“) jer nije tako pravljeno (da bude).

Kao što su (nekoliko njih) na poljoinfo komentarisali, jeftino, dobro ALI da se menja na „default“ radnim časovima ili malo ranije („drži pritisak“ ali se razbije pri kraju servisnog intervala. Za cenu se isplati).

Mannol je dosta prisutan u Rusiji (bar bio), a ima i svoju „ispostavu“ u Letoniji (Latvia) u vidu brenda Pemco, što su verovatno ista (ili slična) ulja samo pod drugim nazivom (i još nižom cenom). Ova se možda prave i u Letoniji, pa su možda i malo nižeg kvaliteta, ali (bar neka) su ista samo sa različitom etiketom. Solidno, jeftino. Baš „(mnogo) dobro a (mnogo) jeftino“ nije, niti to može biti ali je veoma blizu tome i pravi brend za ova krizna vremena. Naročito je dobro za prostore (Balkan npr.) gde ljudi ne prelaze mnogo km u toku godine, pa razlika u kvalitetu u odnosu na premium brendove može i da se ne primeti a „olakšanje“ novčanika (bar pri kupovini) sigurno može. Ipak, na godišnjem nivou i za one koji prelaze (bar) 10 hiljada km, ušteda je ipak skromna, a za servisne intervale od 15000km kupovina skupljih brendova (i dalje) nije luksuz.

P.S.
Ovo je ujedno i jubilarni 300. tekst na blogu ... nije kome je namenjeno već kome je suđeno (nisam planirao baš za Mannol, ili bilo kog proizvođača, a za "jubilarni" opšti tekst, i nije baš bilo (možda za 500.).

Ravenol

Prvi deo je više “Ravenol – review (pregled)“ nego „full“ tekst, ali na taj načim može biti i koristniji (manje ću da „davim“).

Ovo je ujedno prvi od tekstova o „manjim“ (globalno) nemačkim kompanijama (koje su srednje veličine a mnogi brendovi prisutni na svim ili skoro svim kontinentima). Ovo sam trebao odavno ali ...

Odlikuje ih veliki broj odobrenja, veliki izbor proizvoda (mnogi koji nedostaju kod mejdžorsa), tipična nemačka pedantnost (visoka tehnologija i tehnološka disciplina ali i posvećenost i mnogo znanja) i na kraju ali svakako ne po značaju, veoma konkurentne cene (skoro bi se reklo NISKE).

Počinjem od Ravenol-a, pre svega zbog duge tradicije; većina drugih, ne računam Fuchs, to nemaju, pa čak i vodeći nemački brend (Liqui Moly), a mnoge srednje velike kompanije su ponikle 80-tih i 90-tih godina prošlog veka.

70 god. od osnivanja kompanije, 62 god. brenda ... za svako poštovanje.

Šta je glavna odlika Ravenol-a?

Izuzetno široka paleta proizvoda.

Po ovome su u rangu brendova sa velikim brojem proizvoda, kao što su: Kroon, Motul ili Wolf (naročito), Sintetička PAO ulja, ili PAO/estar kombinacije su sve ređe ali Ravenol ih (itekako) ima u svom programu. Dobro nije baš Motul sa celim serijama ali nije jedno ulje pa čisto da se hvale.

I izbor Visk. Grad. je zaista izvanredan. Kod menjačkih ulja i ne baš toliko, npr. nemaju 75W-85 (što im već zameram i gde bi morali da isto nađete kod Mannol-a) ili 80W-110 (Total), imaju egzotične VG kao što su 75W-110. Međutim kod motornih ulja tu je praktično sve:

0W-16, 5W-16 (!), 0W-20/30/40 (naravno), 5W-50, 10W-50/60 ... ali i 10W-30 kao i monogradna SAE 30, 40 i 50. Naravno uz sve standardne VG. (uzgred kod motociklističkih, iako to sad nije tema imaju i 20W-40 što je prepruka za mnoge motocikle iz 80-tih i 90-tih prošlog veka ili je dobro za one sa 10/15W-40 preporukom sa mnogo km).

Nedostaju samo (zaista ezoterična) 0W-50 i 5W-60 (ako u brzom pregledu nešto nisam propustio).

Proizvodni program motornih ulja se sastoji iz 4 grupe:

ClearSynto® (savremena, PS i pre svega sintetička ulja), standardna motorna ulja (pre svega mineralna), high-mileage (ulja za motore sa velikim brojem km) i Rallye/Racing serija motornih ulja.

Kod proizvođača sa tako širokom lepezom proizvoda, mora se napraviti dobar izbor inače ni dan od 25h neće pomoći. Lično sam se odlučio za ulja koja nisu standardna, a od njih više za one sa detaljnijim specifikacijama, koje se mogu i bolje (onda) komentarisati.

Formel Standard 10W-30

Kao što mu i ime kaže, ovo je ulje starih standarda za stara vozila (iz 80-tih ili ranije) a posebnost je u tome da je mineralno 10W-30, što je danas retko naći. Ovim se preporučuje kao ZIMSKO ulje u većini vozila iz 70-tih i 80-tih prošlog veka.

Ispunjava: API SF/CD i ACEA A2/B2.

Od tehn. podataka  bih izdvojio:

Indeks visk. je 144, tačka stinjavanja -29°C i sulf. pepela oko 0,8%.

Ovim je idealno za korišćenje do oko -20°C (ali ne i preko +20) i za vozila sa TNG instalacijom.

HVT (High Viscosity Turbo) SAE 5W-50 (High Mileage Oil)

Izdvojio sam ovo HM ulje (umesto standardnih 10W-50/60) jer je ovo HM ulje za malo modernije motore, pre svega one sa turbo punjačem (bilo dizel bilo benzin). Omogućava lakši start (naročito zimi) i uopšte je bolji izbor od 10W-40 ulja za 5W-40 default sa mnogo km (preko 200k).

Nije naglašeno ali najverovatnije je „full HC“ ulje, što nije loše. Trebalo bi da (donekle) smanji potrošnju ulja a ima dodatnu količinu aditiva za kondicioniranje zaptivki pa neće negativno (tj. hoće pozitivno) uticati na zaptivke starije od 10 god.

Ispunjava: API SN/CF, ACEA A3/B4, MB 229.1

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 847 kg/m3, viskoznost: na -30°C: 4950 mPas, na 40°C 105 mm2/s i na 100°C 17,0 mm2/s. Ind. Visk. 177. Tačka paljenja 238°C, tačka tečenja -36°C.

Ovde je očigledno da viks. Na 40 cel. ima vrednost koja je slična 10W-40 i 15W-40 uljima. SAE 50 je tek „umereno“ (malo u SAE 50 kategoriji, koja počinje od 16,3) tako da neće smetati motorima i sa manje od 150k km (uz sve navedene benefite). Viskoznost na -30 je prosto izvandredna i prevazilazi i mnoga 5W-40 ulja (ovo ukazuje na kvalitetnu osnovu ulja).

RSE 10W-50 Racing

Iz ove serije sam izdvojio ovo ulje. Osim za BMW M seriju i Alfu TS, sigurno je bolji izbor od 10W-60 za ostale motore. Osim pravih takmičenja, preporuka (naravno) pre svega za Track Day.

Ulje je PAO/estar osnove (dakle, izuzetno) uz odlične karakteristike. Slobodno koristite za velike a dugotranje napore motora (neće Vas izdati). Pre svega je jako stabilne HTHS viskoznosti što za ovakve upotrebe ima veliki značaj.

Ispunjava: API SN/CF, ACEA A3/B4, MB 229.1

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 852 kg/m3, viskoznost: na -25°C: 4810 mPas, na 40°C 108 mm2/s i na 100°C 16,4 mm2/s. Ind. Visk. 165. Tačka paljenja 240°C, tačka tečenja -45°C. TBN 8,8 mg KOH/g; Noack isparljivost 7,2%; HTHS viskoznost 4,46 mPas.

Ulje je na samoj granici 10W-40 i 10W-50, pa se može upotrebiti ne samo za 5W-40 default već i 5W-30. U odnosu na PS 10W-40 ima mnogo bolje osobine na niskim temp. (nižu visk. zahvaljujući sintetičkoj osnovi). Ind. Visk. umeren (verovatno i umeren sadržaj polimera) Tačke paljenja i tečenja samo potvrđuju sint. Osnovu. TBN tipično sportski (između 8 i 9), Noack isparljivost odlično (mala), skoro duplo manje od Low HTHS 5W-30 ulja (naročito PS). HTHS je taman koliko treba, nije izuzetna vrednost (sličnija 5W-50 uljima) ali ima tu dovoljno rezerve i za najzahtevnije primene. Doduše, zaostaje za Motul 300V serijom (a i Mobil 1 5W-50 ima sličnu) jer 10W-40 ima gotovo isto toliku (a 0W-40 samo 10% manju) ali je i cena Motul-a značajno veća pa će mnogi „rekreativci“ naći računicu za ovo ulje.

ClearSynto® Serija

EFE (Extra Fuel Economy) 0W-16

Ovo izvandredno ulje je prvo na tržištu u 0W-16 VG. Osim toga, ono je zaista vrhunskog kvaliteta.

No, čemu ovo osim (najnovijih) Honda vozila? Kao što proizvođač kaže, može i za 0/5W-20 zahteve.

To je opet (kod nas) uglavnom Honda, ali tu su i mnogi Ford motori.

Zelene je boje (sa jasnom asocijacijom na ekologiju, ali i posrednom na „vanzemaljsku tehnologiju“).

U (doduše propagandnom) spotu se navodi smanjenje potrošnje goriva od blizu 10% u realnim uslovima u odnosu na ACEA C3 5W-30 ulje (na Toyota-i Aygo 1.0). Može malo da se uzme sa rezervom (i navedeno je kao 0-0,5l na 100km uštede) ali je sasvim sigurno da se oko 5% (naročito u gradu i na kraćim relacijama) može (lako) postići. Pri ovome zaštita motora ne dolazi u pitanje. Ulje ne samo da ispunjava (ima zvanično) API SN, nego i mnoge norme (npr. test habanja) premašuje (manje habanje) višestruko.

Ispunjava: API SN (dakle, samo za benzince, pre svega hibride)

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 843 kg/m3, viskoznost: na -40°C: 10400 mPas, viskoznost: na -35°C: 4400 mPas, na 40°C 38,4 mm2/s i na 100°C 7,2 mm2/s. Ind. Visk. 156. Tačka paljenja 242°C, tačka tečenja -58°C. TBN 6,2 mg KOH/g; Noack isparljivost 8,2%; HTHS viskoznost 2,4 mPas. Sulfatni pepeo: 0,9%.

Sa ovim uljem možete (bez problema) startovati motor i pri -40 pa čak i -45°C (-50°F). Zimi ćete sigurno osim lakeg hladnog starta (na npr. -25°C) imati i znatno nižu potrošnju goriva na kratkim relacijama (izvesno 10% i više) ALI i mnogo bolju zaštitu motora.

Tačka paljenja je na nivou 15W-50 HC ili 20W-50 mineralnih ulja, a isparljivnost je jedva malo veća od Racing 10W-50 (sintetičkog) ulja. To ukazuje na nisku potrošnju ulja. Ipak, HTHS je niže i od 2,6 pa ulje ne bi trebalo koristiti čak ni kod 5W-30 sa Low HTHS zahtevima (više od 2,9 manje od 3,5), tačnije samo za motore gde fabrika to dopušta (dakle, eventualno 0W-20). Ovo štedi gorivo ali je ipak za posebne konstrukcije. Opšta viskoznost (na 40 i 100 cel.) ulja je vrlo slična (praktično identična) ATF-ima!!

Eco Synth ECS SAE 0W-20

Iako u odnosu na prethodno izgleda konzervativno, ovo je takođe super-moderno ulje. Naročito je pogodno za korišćenje kod Honda benzinskih motora, novijih ili iz prve decenije XXI veka. Ulje je na PAO osnovi (verovatno većinski PAO, tj. praktično čisto PAO osim 20-tak % „rastvarača“). Glavna razlika u odnosu na prethodno je ispunjenje uslova da HTHS ima više od 2,6 mm2/s.

Ispunjava: API SN RC, SM EC, ACEA A1/B1, ILSAC GF-5.

Pratkično ispitano i pogodno za zahteve: Ford WSS-M2C947-A, GM 6094 M, Honda/Acura HTO-6 i sl.

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 839 kg/m3, viskoznost: na -40°C: 12340 mPas, viskoznost: na -35°C: 4960 mPas, na 40°C 44,3 mm2/s i na 100°C 8,1 mm2/s. Ind. Visk. 158. Tačka paljenja 234°C, tačka tečenja -58°C. TBN 9,5 mg KOH/g; Noack isparljivost 8,1%;. Sulfatni pepeo: 0,95%.

Tipične (prosečne) karakteristike su jako slične 0W-16 ulju a i namena im je slična.

SSO SAE 0W-30

Ravenol ima nekoliko 0W-30 ulja u ponudi. Izabrao sam jedno „klasično“ (i odlično) ulje, koje je High HTHS i nije namenjeno (previše) uštedi goriva (iako sam proizvođač napominje da može uštedeti „i do 8% u odnosu na konvencionalna“ (čitaj, mineralna 15W-40)) već pre svega lakom startu i odličnoj zaštiti motora od niskih (startnih) temperatura do visokih (radnih).

Ovakva ulja se sve manje koriste (ugrožena vrsta) a izuzetna su (sintetička, često sa visokim udelom PAO baznih ulja). Slično ima i npr. FAM ali slabo to ko koristi na „brdovitom Balkanu“ (gde i za 0W-20 default servisi (čak i ovlašćeni) sipaju 5W-40).

Ispunjava (specifikacije): API SN/CF, ACEA A3/B4

Odobrenja: BMW LL-98, MB 229.5, Renault RN0700/0710, VW 502.00/505.00, Volvo VCC 95200356.

Pratkično ispitano i pogodno za zahteve: VW 503.01, GM-LL-A-025, GM-LL-B-025, BMW LL-01.

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 843 kg/m3, viskoznost: na -35°C: 5450 mPas, na 40°C 61,0 mm2/s i na 100°C 11,0 mm2/s. Ind. Visk. 174. Tačka paljenja 236°C, tačka tečenja -51°C. TBN 10,1 mg KOH/g.

Jedno sasvim dobro 0W-30 ulje, pogodno i za dizel i za benzinske motore. Karakteristike su manje ekstremne od prethodna dva (ulja) ali i dalje je to izuzetno.

SSL (Super Syntetik Öl) SAE 0W-40

Još jedno u nizu dobrih sintetičkih ulja. Dobar kompromis za star(ij)e Honda motore kao i za iole nov(ij)e motore sa 5W-40 podrazumevanom vrednošću. “Super sintetičko” znači da liči na prethodna (PAO) ulja, čak na istom (skoro 100% što se baze tiče) nivou. Kako god, to je iznad proseka čak i premijum brendova.  Pogodno je i za duge servisne intervale (već prema motoru u kome se koristi).

Ispunjava (specifikacije): API SN (zvanična licenca), ACEA A3/B4.

Odobrenja: MB 229.5, Renault RN0700/0710, Porsche A40, VW 502.00/505.00.

Pratkično ispitano i pogodno za zahteve: MB 229.3, BMW LL-01, Chrusler MS-10725, Fiat 9.55535-M2.

Dobro ovo za 229.3 se podrazumeva ali je verovatno naglašeno zbog upotrebe u Van (kombi) vozilima.

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 843 kg/m3, viskoznost: na 40°C 74,4 mm2/s i na 100°C 13,25 mm2/s. Ind. Visk. 182. Tačka paljenja 236°C, tačka tečenja -60°C. TBN 10,0 mg KOH/g, HTHS 3,7 mPas.

Tačka tečenja potvrđuje da je ulje PAO (ili PAO/estar kombinacija) , HTHS dovoljno i za velike napore motora koji traže ovu vrednost preko 3,5.

VST (VollSynth Turbo) SAE 5W-40

Ulje slično prethodnom (ali je ovde verovatno kombinacija sa III+ baznom grupom, mada u manjoj meri, tj. verovatno je skoro čisto PAO) samo u 5W-40 verziji (nešto veće viskoznosti na svim temp. do 100(110)). 100% sintetičko ili ne i dalje je iznad proseka (čak i) premujum kategorije ulja.

Ispunjava (specifikacije): API SN/CF, ACEA A3/B4. (zvanična API SN licenca).

Odobrenja: MB 229.5, Porsche A40, VW 502.00/505.00.

Pratkično ispitano i pogodno za zahteve: BMW LL-01, GM LL-B-025, Renault RN0700/0710, Fiat 9.55535-Z2 i drugo (Crysler MS-12991, Fiat GH-2 …).

Karakteristike:

Gustina (na 20°C) 847 kg/m3, viskoznost: na -30°C 4250 mPas, na 40°C 82,3 mm2/s i na 100°C 13,8 mm2/s. Ind. Visk. 173. Tačka paljenja 240°C, tačka tečenja -50°C. TBN 10,5 mg KOH/g, Noack isparljivost: 8,5%, sulfatni pepeo 1,15%.

Jedno od boljih ulja uopšte (globalno) u 5W-40 VG i u samom vrhu onoga što možete naći u Evropi.

Visok udeo (ako ne i potpuno) sintetičkih baznih ulja (pravih) uz nisku isparljivost (mada je to tek vrlo dobro za kategoriju) i umereni sulf. pepeo, čine ga pogodnim i za dizele (bez DPF) i za benzince (pa i TNG).  Posebno je naglašena upotreba u Fiat i Opel motorima, kao i MB i BMW te VW nešto starije generacije (i za fiksne intervale zamene i naravno bez PD).

***********

Toliko o konkretnim uljima (za ostala ćete naći na sajtu proizvođača).

Ravenol je ozbiljna sredne velika kompanija iz Nemačke. Uliva veliko poverenje i svakako respekt za sam brend i većinu njihovih proizvoda. Upotreba PAO baze je na visokom nivou i to bih posebno pohvalio.

Odnos kvalitet/cena je visok, i svakako da ova ulja od mene (lično) dobijaju preporuku.

***********

Ujedno da upozorim da sledeće nedelje (uključujući i sledeći vikend) neću moći da odgovaram na pitanja, a to će se verovatno preneti i na drugu nedelju jula (tada zbog nagomilanih profesionalnih obaveza), tako da još par dana pa nastavljamo (intenzivno) druženje u drugoj polovini jula.