NOVI BLOG (o pijaćoj vodi (pijenju vode)), New Blog (about drinking water)

Najviše prošli i ovaj vikend (to još neobjavljeno ali biće koliko sutra) u pauzama između poslova (i pisanja radova (naučnih)) napisah (u dahu) dva nova teksta:
(u dva dela)

http://drink-ing-water.blogspot.rs/2017/07/pijenje-ciste-preciscene-vode.html

Radi se o blogu (navedenom u naslovu) čiji link imate na prvom mestu (među blogovima). Ipak da ga ponovim i ovde:
http://drink-ing-water.blogspot.rs/

"Gomila" crtica (-) je zbog toga što su bez njih adrese već zauzete (tako mi i treba kad 5-6 godina ne mogu da krenem).

Tek će biti zanimljivo.
Za sada je još uvek produženi uvod ali već ima i korisnih saveta.
U vruće letnje dane, preporučeno štivo (itekako).

Btw. na šahovskom blogu su zadnja tri teksta (dve partije) posebno zanimljivi (zanimljive), a u julu još (bar) "ludačka" partija u Grinfeldovo odbrani gde sam kao crni pobedio na sreću, ne razumejući poziciju (ni blizu). Pozicije jesu bile komplikovane ali su "cizer" za mašine (softvere) koji su se tamo (oni jači) snašli kao "ribe (pa Stockfish i jeste riba, zar ne?) u vodi". Neverovatno kako je (baš) SF to odigrao, bar na nivou između Boga i Cara.

O.K.
Šta sa blogom o uljima ... pa za 8 dana sam na odmoru (i 3-4 pre odlaska na "slanu vodu") pa će verovatno za sledeći vikend pasti ("za slobodu") bar jedan tekst o uljima a u toku sledeće nedelje (ali da ne obećavam) i drugi.

Posle ... vidimo se u avgustu.

Možda (sa telefona) kratko i odgovorim na pitanja u poslednjoj nedelji jula (i početkom avgusta) ali NE mogu da obećam, pa evo i obaveštenja (da sam "out of the office") bar zadnju nedelju jula i prvu avgusta.

Nadam se da će blog o vodi biti bar delimično popularan kao o uljima, no još je rano za tako nešto, ljudi su po pravilu inertni te tek posle "100 dana" može da se izvuče neki (bilo kakav) zaključak.

Toliko za sada. Vidimo se! Pozdrav!
(i lep odmor svima, na kopnu ili pored slane vode ... biće o tome i na blogu o vodi (makar "off the topic") - slana voda na kopnu - zašto ne?
(propisi? malo skuplje instalacije? (ne baš) totalni mrak (niko da pokrene pitanje, pa "eve ja").

Pritajeni tigar, skriveni zmaj (Crouching Tiger, Hidden Dragon)

Sinopec i PetroChina 

(uvod, najava; introduction, announcement)

Naravno, ovde ću samo zagrebati površinu jer predstaviti kineske kompanije nije nimalo lako (a treba i vremena). Nisu tu samo dve najveće, ima desetine proizvođača vrednih pomena. Ipak, većina je regionalnog (makar to bilo kontinentalnog, a Azija najveći kontinent i po površini i po stanovništvu i brzini ekonomskog razvoja) formata.

Lično, smatram da je pribavljanje approval-a važnije od količine (makar za internacionalno poslovanje). U tome (i u tehnološkom smislu) mi se Beijing Petrochemical Engineering Co., LTD čini "najopasnijom" naročito zbog porekla (prethodno petrohemijski institut). Lubritech je već joint venture malezijske UMW grupe i DHC grupe iz Hong Honga, pa je možda i malo drugačija priča.

Sinopec i PetroChina su imali svoja ulja na listama VW-a još pre celu deceniju, tako da njihovo prisustvo na istim nije nikakvo čudo. Ono što se promenilo, čini se, je da je ranije to bilo u svrhu (isključivo) domaćeg tržišta a sad sve više postaje "priprema ofanzive" na šire međunarodno.

Već par godina pominjem (i pratim na blogu) napredovanje ovih kompanija (u prvih 10 pa sad i u prvih 5 po količini proizvedenih maziva).

PetroChina na svoj sajtu navodi 1,84 miliona tona (i to pre par godina) što ukazuje da su ove dve kompanije zapravo (de facto) 3. i 4. mesto po količini proizvedenih maziva u svetu (odmah iza Shell-a i Mobil-a).

Moram da napomenem da na sajtu proizvođača nema detaljnih tehničkih listova ni bezbednosnih (možda uz neku prijavu), i da je uopšte teško naći podatke o konkrenom ulju. Malo zbog toga, a malo jer sam (i) u cajtnotu, neće biti klasičnog predstavljanja proizvodne game (što bi rekli Italijani).

Pristup Kineza je u stilu "ako vam treba dobićete svaki podatak", ulja su po najvišim standardima, ajd' prvo da sklopimo posao ... (tako se čini).

Moguće da postoje lokalni (regionalni) portali (na kineskom?) sa detaljima za individualne kupce ALI je (ipak) ispod standarda da se to ne navodi ni na sajtu (makar posebnom). Zaista iznenađujuće, ako se uzme u obzir ozbiljnost i veličina kompanija o kojima se govori.

Uopšte, sajtovi su im na nivou od pre 20-tak godina i više liče na diplomske (seminarske) radove srednjoškolaca nego ozbiljne poslovne projekte. Stari klasični koorperativni sajtovi ... prosto neverovatno!

Ne razumem u čemu je problem (pored tolikih IT kompanija u Kini) da se plati par (desetina) hiljada $ za ozbiljan sajt sličan onima (ili bolji) koje imaju mejdžorsi, no verovatno je deo poslovne politike (kad krene "invazija", to će biti urađeno preko noći).

PetroChina

Proizvodi za putnička vozila su kategorisani u tri grupe:

1) Kinlun Tianyuan (top klasa)

2) Kinlun Tianrun (standardna ulja za automobile iz EU, USA i Japana)

3) Kinlun Tianlai (za nešto starija vozila, npr. srednje generacije (do Euro III za benzinske motore).

Linija pod 3) je namenjena benzinskim motorima, ali i onima koji rade na etanol.

Zastupljene su viskozne gradacije: 5W-30, 10W-30/40 i 15W-40. Nivo kvaliteta je takav da su pokrivene API SF do SJ specifikacije. 

Što se tiče odobrenja, navešću samo ona najvažnija i šire dostupna javnosti.

Mercedes-Benz

229.52 neće moći (još neko vreme)

229.51 Zanimljivo da ni ovo odobrenje (ACEA C3) nije pokriveno.

229.5 Dva ulja: Kuanlun TianRun 5W-40 i Kuanlun TianRun KR9-T (0W-40).

229.3 ?! (čak ni ovde nemaju predstavnika)

Btw pogledajte ovu stranu, tu ima nekoliko proizvođača iz Kine, možda će neka od tih imena biti i bliža budućnost u celom svetu, a verovatno, evo ih i kod nas. (ako ih već nema, bilo je i meksičkih te iranskih ulja, zašto ne bi bilo i kineskih?)

229.1 - jok! Nema ni ovde (ama baš) nijednog.

Sve u svemu, vidi se da je PetroChina (ipak) u državnom vlasništvu, a država k'o država, makar bila i Kina, nikad nije preduzimljiva kao što su to privatnici (privatni kapital).

Dexos2

Kuanlun TianRun C4 (5W-30)

Ovo ulje poseduje zvanično odobrenje, (verovatno) i RN0720 (ACEA C4).

VW

Kuanlun TianRun i Kuanlun TianRun SM imaju VW 502.00/505.01/505.00

Sinopec

Iako (takođe) većinski državna, ova kompanija je mnogo agilnija (iako verovatno proizvodi "koju" tonu manje maziva), što je verovatno uslovljeno većim udelom privatnog (makar investitorskog, "berzanskog") kapitala.

Da ovde odmah krenem od (impozantne liste) approval-a:

VW

1) Great Wall Ultra Gold 5W-30 ima VW 504/507.

2) Polar Star III i Ultra Gold poseduju VW 502.00/505.01(/505.00).

Dexos2

Polar Star S1 (5W-30) i Polar Star S2 (5W-40).

Mercedes-Benz

229.1 istoimeno (229.1) i Justar J700F-Y-I oba u 10W-40

229.3 Justar J700F-E-III 5W-30, Justar J700F-E-II 5W-40 i (official) 229.3

229.31 Justar J700F-Y-II 5W-40

229.5 Justar J700U, 229.5 ulje, Justar A3/B4-Y, Justar J700F-Y-a.

229.51 Justar J700F-Y-II 5W-30 (dva puta navedeno pod istim imenom? da nije jedno 0W-30 ili da je F-Y-I ?!) i Justar J700F-Y-III 5W-40

229.52 Justar J700F-N 5W-30 (čak i ovo prestižno imaju)

Naročito je MB lista impresivna, ali su imena SVE samo NE intuitivna.

Pravi haos, koji marketing mora da razreši. Možda je njima (u proizvodnji i/ili prodaji) savršeno jasno o čemu se radi ali je prava noćna mora kako za distributere tako i krajnje korisnike. Preporučujem da umesto slova uvedu različite brojeve (700 i 900 makar, ako već 500 budi asocijaciju prosečnosti).

Na sajtu Sinopec-a, motorna ulja za putnička vozila su podeljena u 3 grupe:
1) Ulja (ulje, u raznim varijantama?) za benzinske motore, bukvalno je u jednini.
(piše SM ulje za benzinski motor);
2) Ulje(a) za dizel motor(e);
3) SG/CF-4 opšte (univerzalno) motorno ulje.

Da počenem obrnutim redom:
3) "Opšte" motorno ulje je ulje za mešovite vozne parkove za vozila i mašine malo starije generacije (zaključno sa Euro 2 motorima).
Postoji u tri varijante (vidi tabelu koja sledi), a Sinopec naglašava da pokriva i ranije standarde (API SG, SF i SE za benzinske motore kao i API CF-4, CE i CD za dizel motore). Ovo ulje je upravo idealno za poljoprivredne mašine iz prošlog (XX veka) kao i za sva vozila i mašine proizvedene do 1993.(benz.)/1994.(dizel).

Tipične osobine

Osobina	SG/CF-4 mot. ulje
SAE  viscosity  grade	10W-30	15W-40	20W-50
Kinematska visk. (100ºC), mm2/s	11.36	14.33	18.8
Kinematska visk. (40ºC),mm2/s	69.9	108.5	157.6
Tačka paljenja (COC), ºC	215	226	228
Tačka stinj., ºC	-31	-28	-23

Osobine su standardne i očekivane. 10W-30 je izuetno popularno u Aziji.
Kvalitet je tipičan industrijski standard za kategoriju (cca. (approx.) prosek*).
* naravno, za renomirane proizvođače
Ovim je verovatno dobro pokrivena (Jugoistočna) Azija, ali bi za Evropu (i USA) morali da imaju i verziju CH-4/SJ (taman da pokrije i Euro 3 motore).

2) Motorno ulje za dizel motore
Ono je pre svega namenjeno dizel motorima VW grupacije, ali naravno i svim ostalim za koje zadovoljava specifikacijama.

Ispunjava specifikacije:

     ♦  ACEA A3/B3

     ♦  Q/SH303 401-2008

Sertifikati i odobrenja (approval-i):

     ♦  Volkswagen VW505 00/505 01

Dakle stariji VW (dizel) motori kao i PD motori VW grupacije.

ACEA A3/B3 mu donekle sužava oblast primene (u odnosu na nesumnjiv kvalitet) i za evropsko tržište ACEA A3/B4(-08 ili novije) varijanta bi bila obavezna. Naravno uz jedno C3 ... koje je zapravo obuhvaćeno MB 229.51 standardom (uljem koje ga ispunjava, vidi prethodni tekst).

Tipične osobine

Osobine	motorno ulje za dizel motore
SAE viskozna gradacija	5W-40
Kinematička viskozost (100ºC), mm2/s	14,49
Nisko temperaturna dinamička viskoznost (-30ºC), mPa.s	5950
Nisko temperaturna dinamička viskoznost  (-35ºC), mPa.s	21900
HTHS viskoznost (150ºC, 106 s-1), mPa.s (visoka T i smicajni napon)	3,87
Sulfatni pepeo, sadržaj u % (maseni udeo)	1,22
Gubitak isparavanjem (Noack metoda), % (maseni udeo)	9,1

Šta reći, osim - sjajno! Iako će skeptici reći ("ništa naročito"), ipak bih se osvrnuo na HTHS vrednost koja je bolja od proseka, visk. na niskim T niža od proseka, sulf. pepeo idealan, Noack metoda takođe bolji rezultat od proseka (10%, od 8-12% za kategoriju ulja). Sve za po malo, makar je za vrlo dobru ocenu. Uz (verovatno) nisku cenu, veoma povoljna kupovina.

1) Ulje za benzinske motore (API SM)
Sva su sintetička (verovatno 10W-30 i 10W-40 "full HC" ulja).
5W-20/30 (Sinopec kaže i 10W-30) su za štednju goriva (imaju svakako EC API). 5W-30/40 su za hladnije klimatske zone, 5W-40 i 10W-40 pokrivaju Kinu (klimatske osobine, zonu).

Tipične osobine

Osobina	API SM motorna ulja za benz. mot.
SAE visk. gradacija	5W-20	5W-30	5W-40	10W-30	10W-40
Kinematska visk. (100ºC), mm2/s	9,12	11,55	15,23	10,32	15,04
Tač. palj. (COC), ºC	230	236	222	230	230
Tačka stinjav., ºC	-41	-41	-42	-40	-36

Karakteristike su navedene samo u skraćenom izdanju, tako da se ne može mnogo toga reći. Očigledno je jedino da je učešće III/III+ bazne grupe kod 5W-xx ulja očigledno (i veliko, možda i isključivo, uz eventualno i prave sintetike, makar u nekom %). Kao što rekoh, 10W-xx ulja su verovatno na osnovu II/II+ bazne grupe, uz natprosečno dobre karakteristike na niskim temperaturama.
Takođe treba zapaziti nešto više vrednosti visk. na 100 °C za 5/10W-40 ulja.
Ovim se bitno razlikuju od evropske konkurencije (u pozitivnom smislu).

Kinezi nemaju hipoteku zastarelih rafinerija koje proizvode mineralna bazna ulja, pa ih maksimalno izbegavaju gde mogu. Prednost je očigledna.

Nije baš da se konkurencija smrzne (trenutno), ali bi mogla da prođe kao proizvođači mobilnih telefona, jer Kinezi osvajaju tržište laganim "kuvanjem žabe", kad se oseti opasnost već je kraj.

Na kraju, treba samo naglasiti (očigledno):

Ono što najviše štiti EU i USA je doktrina "slobodne trgovine" (al' po njihovom), inače bi proizvodi obe kompanije već preplavili ta "slobodna" tržišta (kao i mobilni telefoni i svašta nešto).

Na mestu ostalih proizvođača, zaštitu države bih iskoristio samo kao prelazno rešenje ... kada se tigar pojavi a zmaj se ne bude skrivao, ne pomažu ni "kožne gaće" ... Ko se bude dograbio ovih giganata (makar kao ona ptičica nosoroga) dobro će proći ... Lubritech (sa početka teksta) je već u "specijalnim" odnosima sa Repsolom. Repsol jeste džin ali je izrastao koliko je mogao ... kineski zmajevi (kako već koji) mogu i više. Svi to znaju i svi se spremaju (ovako ili onako).
Kinezi nisu samo ogromno tržište i relativno jeftina radna snaga, oni su pre svega oranizacija i znanje ... pred tim, svi pravni, politički i ekonomski mehanizmi padaju kao kule od karata ... pitanje je samo vremena i da li ste im na putu ili ne.
Doduše, srećna okolnost je da zmajevi lete pa ako niste mnogo visoki (jaki/gordi), ima mesta i za vas (trava raste ispod onoga gde oni lete ali ne i visoko drveće).

Za sada je kao u naslovu ... dokle i još koliko ... videćemo uskoro.

P.S.
Napomena: podaci u tabelama su preuzeti sa Sinopec sajta.

Tekst se kuvao par nedelja, sve nešto u trku ali se nadam da je o.k. (pisan iz nekoliko puta, ako se nešto ponavlja, krive su moje obaveze koje su se baš nakupile).

Vozite li bicikl?

Bilo je pitanja članova (i ranije) da li ću napisati i tekst o podmazivanju bicikla što mi se činilo (više) retoričkim pitanjem (eh, da još "tupim" i o tome, tek ću onda biti proglašen filozofom).
Naime, bicikl se najčešće podmazuje onim što već imaš (u kući) a ako si entuzijasta, nije problem da te ošišaju i prodaju ti 100ml (g) "specijalnog maziva" za 10€, potrajaće bar za pola sezone.
Međutim, nije baš tako.
Iako su zahtevi za mazivima niski, ipak bi se dalo porazmisliti "šta i kako".
Pre par nedelja sam stupio u kontakt sa g. Reljom koji me je zamolio da dam svoje komentare na njegove savete za podmazivanje sklopova na biciklu.
Malo po malo, stigosmo na "visoki nivo".
Iskreno, ovo mi je bio jedan od težih zadataka, jer malo je toga iz literature relevantno a sam nisam (baš neki) biciklista te iskustva nemam. Osim autora web sajta (bloga) o ovoj tematici (bicikala generalno), kontaktirao sam i lokalne bicikliste koji se time ozbiljno bave (i takmiče, makar u biatlonu i triatlonu) i saslušao i njihova iskustva.

Sve u svemu, rezultat su dva teksta:
jedan o mastima za ležaj(eve) bicikla i on je objavljen

http://www.bikegremlin.com/2017/03/01/masti-za-lezajeve-bicikla/

drugi o mazivima (uljima) za lanac bicikla (još neobjavljen).

Ujedno, objavljeni tekst je i pregledni u smislu mazivih masti (nisam nešto bio za taj pristup, ali pošteno rečeno, ipak sam samo koautor istog).
Time sam "ubio dve muve" odjednom (i za tekst o mastima je bilo zahteva).

Relja je predložio da tekst ide (paralelno) i na blog o motornim uljima, ali smatram da je pošteno da samo uputim na tekst (ovim kraćim tekstom) i da mu je mesto tamo gde pripada, na blogu o biciklizmu.

Mazive masti nisu posebno interesantne za automobilizam jer su svi ležajevi zatvorenog tipa, a sklopovi podmazani po sistemu "fill for life" (pa tako i bude u u blizu 50% slučajeva, sklop (ležaj) otkaže baš zbog otkaza podmazivanja).
Nešto su od većeg značaja kod poljo(privrednih) mašina, ali je tu uglavnom prosto, koriste se masti opšte namene (litijum, litijum kompleksne ili kalcijum kompleksne) sa ili bez EP aditiva i to je to (uglavnom NLGI 2 ili 3, osim kod centralnog podmazivanja gde su obično 0 ili 00). Za kardanski ili homokinetički zglob se obično koriste specijalne masti (baš za tu namenu), obično EP sa MoS2, a za ležajeve (točkova) obično dugotrajne (long life) masti.
Naravno, tu bi se mogla napisati i tri teksta slična ovome o kome je reč, ali je manje bitno (zašto, već više "šta" i "kako"). To je već (manje-više) rešeno na poljoinfo forumu.
Kod biciklista je bitno i zašto (kad je "svejedno") pa je u tekstu odgovoreno na mnoga pitanja tog tipa.
Sve u svemu, proleće je (izgleda) već stiglo, voziti bicikl je mnogo zdravije nego upregnuti desetine konja u gvozdene kočije. Ako Vam je mesto u kom živite iole ravno (Vojvodina, Zaječar, Negotin, Pomoravlje, ma većina gradova u Srbiji (osim mog "sela" koje je tipičan "brdoviti Balkan")) NEMATE izgovor.
Sedenje polako (ali sigurno) postaje pošast XXI veka, uništava mišiće, zglobove, kosti, kardiovaskularni sistem, doprinosti ili pogoršava probleme sa prostatom, šuljevima i mnogim drugim zdravstvenim stanjima ... skraćuje život (bar koliko i pušenje, 5-10 god.). Naravno, i na biciklu se (uglavnom) sedi, ali u kombinaciji sa hodanjem ili trčanjem sigurno ćete doprineti svom zdravlju.
Automobili su postali nešto čemu se (sve više) robuje, a koristi se neracionalno (za relacije od 1-3 km), za nešto za šta nije konstruisan. Za to bi više od koristi bili mali elektromobili, ne Musk-ovi, nego baš kao Smart, ali to je duga (i druga) priča. No, kad smo već kod električne energije (koja se sve više dobija iz vetra i sunca, osim na "brdovitom Balkanu" gde da nema Drine i Dunava, sve bi bilo iz uglja) možete se i njome pomoći. Ako niste u formi ili ste u brdovitom području, možete korisiti i bicikl sa pomoćnim električnim pogonom (litijumske baterije).

Dakle, sve manje izgovora (čak i biciklističke staze su sve češće naročito u Bgd.) a sve više potrebe za "jednom konjskom (ljudskom) snagom". Možda i nećete spasiti svet (mada ako milion ljudi smanji potrošnju goriva za 5 lit. mesečno, nije ni beznačajno) ali spasite bar sebe (svoje zdravlje).

Više o tome na blogu o biciklizmu (od danas i link sa strane):
CikloGremlin autora Relje Novovića

Baci pet (petaka)!, Give me 5!

ATIEL code of practice 20 (2017) & ACEA 2016 ("šifra C5")

ATIEL je veliko (najveće?) udruženje proizvođača maziva, pre svega evropsko ali i "međunarodno" (kako i sami kažu za sebe).
"Code of practice" (kodeks ponašanja) obavezuje članice (uglavnom velike međunarodne kompanije) i daje smernice ostalima kako da ispune ACEA zahteve. Izdat je početkom februara tekuće godine. Upravo ovaj dokument obuhvata i najnovije ACEA standarde, ovog puta ACEA 2016, sa važenjem do kraja (31. decembra) 2018. kada će ga zemeniti ACEA 2018 ... pa dobro, važi zapravo do februara 2019 (verovatno, bar u praktičnom smislu).

Code of practice je jedan suvoparan i dug tekst, u kome piše svašta ... uglavnom kako treba proizvoditi kvalitetno mazivo, za svaku šaržu i da se to može pratiti (kao ISO obezbeđenje kvaliteta, ali ne tako uopšteno nego konkretno za maziva).

Ovog puta se bavi (najviše, čini mi se) aktuelnom temom (koju sam već pomenuo u par komentara/odgovora), a to je: kada važi ACEA ukoliko promenite bazno ulje (bazna ulja). Uz gomilu tabela, sve bi trebalo da bude jasno (pre svega onima iz proizvodnje, mada bi pre svega trebalo da služi nabavci, odnosno menadžementu, kako da postupi u slučaju promene dobavljača a da se zadrži odgovarajući kvalitet (čak i odobrenje proizvođača vozila, što je ipak posebna tema).

Ono što je za široku publiku (verovatno) interesantnije to je ACEA u najnovijem izdanju - 2016.
Ovo je značajno jer mnogi proizvođači još "žive" u 2008. (ili čak 2004.) a tek retki navode ACEA-12 ...
Šta je novo?

Prvo malo podsećanje:
ACEA 2008 je bila najveća "revolucija" što se ovog standarda tiče. Pre svega u E kategorijama, koje su svedene na (samo) 4 (E4, E6, E7 i E9). Zapravo to su samo dve osnovne u dve verzije - "ekološkoj" i "običnoj" (Mid SAPS i Normal SAPS).
Prvi put razdvaja A/B i C, no opet nije bilo dobro definisano, tako da iako ATIEL ne smatra pravilnim, ACEA A3/B3/B4/C3 je još uvek bilo moguće (mada je implicitno to bilo isključeno).
ACEA 2010 potpuno isključuje tu mogućnost (dodatnim definicijama A/B kategorija).
C2/C3 je od početka bilo isključeno ali se često navodi jer je jedina razlika u HTHS vrednosti (zapravno nije, ali može da se svede na to). Dakle, takva ulja su ACEA C3 (granična HTHS vrednost, obično 3,5 do 3,6). Ovo najviše zbog OEM approvala (odobrenja). Ostalo je kao u C2, pa zato mnogi proizvođači naglašavaju C2/C3 što po ATIEL-u nije korektno (a rade i članovi udruženja).
Inače posle inicijalnih razlika u zahtevima po hemijskom sastavu ove dve kategorije su u novijim ACEA standardima potpuno izjednačena pa je navođenje C2/C3 postalo i (potpuno) besmisleno (iako sam i sam navodio da mi se takva ulja sviđaju, sad su to zapravo vrhunska C3 ulja koja sva možete obeležiti sa C2/C3, naročito ukoliko su po ACEA 2012 i 2016).
ACEA 2012 je skromno dopunjavala 2010.
ACEA 2014 nije izdat (kao standard).

ACEA 2016
Šta je ovde novo?
Ne tako mnogo (što se samih zahteva po kategorijama tiče), mislim da su nešto bolje definisani zahtevi za uštedu goriva (uvedeno i za ACEA C3 i C4, koja su High HTHS, doduše samo za 0W-30 viskoznu gradaciju). Uopšte se sada spominju (u ATIEL dokumentu sve visk. gradacije koje postoje, osim 0W-16, 0W-50 i 5W-60).
Najveća novina je verovatno uvođenje ACEA C5 kategorije!
Šta je sad pa to?
Ova kategorija se odnosi na ulja sa HTHS od 2,6 do 2,9 namenjena štednji goriva. U principu su to 0W-20 ili 0W-30 ulja (u ACEA standardu nije definisano, može biti i 5W-20, teorijski i 5W-30 ali takvo nećete naći (valjda)):
O.K. ACEA prati API i SAE, ali ipak nedovoljno brzo, jer ACEA C5 ne obuhvata (postojeća) SAE 0W-16 ulja. Nije nemoguće da će se pojaviti takva ulja, ali za sada su sva "van ACEA kategorije".
Dobro, bar su 0W-20 (odavno u upotrebi u Japanu, pa i u USA) sada osim API ozvaničena i u ACEA standardu (uskoro i u OEM Approval-ima, već smo u komentarima pominjali novi 0W-20 VW approval, VW 508.00/509.00).
Zanimljivo da se za ovo odobrenje navodi više od 2% uštede goriva (čak i 4% pa "i do" (više od 5%)) u odnosu na 504/507.
Toliko je (otprilike, baš u ACEA 2016 ima tačno navedeno) ACEA C2 (5W-30 Low HTHS) bila u odnosu na 15W-40. Deluje nelogično ali potvrđuje da je HTHS zapravo bitniji (ovo sam pominjao u par komentara) za uštedu goriva nego radna viskoznost (na 100 °C), dok 0W (uopšte niža xW vrednost) ima nešto uticaja, i bitna je kada se navodi "i do" (razlika je približno dvostruka kada je motor nezagrejan (kratke gradske relacije)).

ATIEL će imati čime da se bavi do 2020. a posle ...
Ostaje da se vidi. Najave da će sledeća decenija biti poslednja naftaška za neke države (Norveška, Holandija ... čak i Nemačka), makar što se automobila tiče, zvuči (pre)ambiciozno, no sigurno je da se (bar) dizel vozilima (ne računajući teretna) loše piše i da će već za 15. godina biti proterana iz mnogih velikih gradova Evrope. Dobro, pa šta? (zar nisu već iz gradova u Japanu, i posredno u USA?). Da, ali Evropa je oduvek bila centar i glavno područje gde su dizel motori u automobilima (oduvek) bili cenjeni.
Osim tamo gde može (Norveška pre svega) motori SUS će još uvek biti akutuelni. Verovatno, više kao hibridi ("zelena" avangarda prošle decenije, sad su (u odnosu na električne) kao ugalj u odnosu na njih).
Moguće da će hibridi biti više električni (nego današnji) pa za grad da radi elektro pogon, a tek na tabli (dozvoljeno preko 50) da se uključi benzin, etanol, propan-butan, metan, vodonik.
Moguće da će se i gorive ćelije "povampiriti".
U svakom slučaju, bar još deceniju će vozila sa odžakom (auspuhom) biti glavna, u svakom smislu te reči. Proizvođači maziva su već na novom tržištu (više od decenije, masovno) a to su vetrenjače.
Ne vredi jurišati na njih, ni Don Kihotu se nije posrećilo, neće ni bilo kom drugom.

I na kraju, par tehničkih detalja (bez brojki) o C5:

C5 dokazuje da je 2+3=5. Tako što u finim razlikama između C2 i C3 u odnosu na C1, ili C1, C2 i C3 u odnosu na C4, ono se priklanja C2 i C3 normama.
Čak i C3 uljima po TBN-u (ima zadat minimum za razliku od C2 ... i C1).
Tako da C3, C2 i C5 treba smatrati istom vrstom ulja (istim standardom), koja se razlikuju ("podstandardi") SAMO po HTHS vrednosti (viskoznosti na visokoj temperaturi i smicajnim naponima).
Ovim C5 najviše štedi goriva, C2 nešto manje, a C3 "ne štedi" (nema obaveze po standardu). ACEA C3 ulja 5W-30 ili 5W-40 mogu da štede gorivo u odnosu na 15W-40 (oko 1-2%) ali pre svega na kratkim relacijama. Na radnoj temperaturi ušteda može biti max. 1%, pre svega zbog modifikatora trenja ali nije obavezujuće za proizvođače.
Izgleda da samo 0W-30 dozvoljava sva tri strandarda (C5, C2 i C3).
Pri ovome, dobitak sa C5 u odnosu na C2 je manji nego u odnosu na C3, a iole značajniji može biti samo ukoliko se radi o 0W-20 uljima (mada nije tako definisano standardom).
Po obavezujućim tačkama standarda C5 mora da ispuni "fuel economy" (uštedu goriva) kao i ACEA C1, ništa više od toga. Ipak u praksi će (zbog nižeg HTHS-a) biti bar 0,5% u istoj visk. gradciji (0W-30) i dodatni (1) procenat za 0W-20.

Ovako ili onako, možda bi u stvarnosti i uštedeli pola litara goriva na 100 km, korišćenjem C1 (ili C5, za razliku od škole ovde je "jedinica" (skoro) izjednačena sa "peticom").
Međutim, kao što bi Michio Kaku rekao:
There is always a catch! (Uvek postoji kvaka (caka, jadac))
Ovde je u tome da u motore koje možete podmazivati C5 uljem, ne možete sipati 15W-40 (i API SL, ACEA A3/B4), nego (maksimalno, što se viskoznosti tiče) 5W-30 i ACEA C3.
Onda je ušteda skromnija i neće preći 3% ... to mu dođe nekih 2dl na 100km.
I dalje nije zanemarljivo ali se više računa na sve automobile u jednoj državi (kao ušteda, a još više smanjena emisija CO2). Dobro, može biti jedan rezervoar na godinu ili dve ... ali to nećete primetiti na (npr.) 1000km a kamoli na manje.
Ako se držite (inače pogrešne) devize "videti je verovati" (seeing is believing), onda ste u problemu. Morate verovati nečijim merenjima (ovde standardu ACEA iza kog stoji ATIEL) ... kao i za globalno zagrevanje ili računici kvantne mehanike (iako ni najveći fizičari ne mogu to da sebi dočaraju, bar ne sve što iz nje proizilazi).
Naoštrite Vaš "kvantni računar" (u glavi) ... meriti je bolje nego videti, ali nije uvek dovoljno. Nije više samo teorija struna (i poreban akcelerator veličine sunčevog sistema), već i obična ušteda goriva upotrebom manje viskoznog ulja: računati je verovati!! 

(šahisti će se brzo uveriti, odigrajte par cugera sa nekim softverom, pa ćete se brzo podsetiti ... ekonomisti to znaju odavno ... nije softver za imisiju gasova kod dizel motora, ovo je (ipak) po standardu (ne samo računato, pre svega mereno, ali nama ostaje samo da računamo koliko smo uštedeli (makar nam delovalo virtuelno i više zavisilo od gužve u saobraćaju i "težine" noge na gasu).

Dobrodošli u svet iza ogledala!!