Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

петак, 24. јун 2011.

Who is the best? Version 1.00


Uz rezultate ankete ide i kratak pogled na pitanje “who is the best?”. Odgovor će se razvući na više tekstova. Uostalom ni Windows nije bio bog zna šta u 1.00 verziji (iako je 1.03 već bila prilično stabilna). Do XP-a i “sedmice” biće tu svašta.

REZULTATI ANKETE

Šta kažete VI (čitaoci)?

Rezultati su sledeći:

Ime brenda

broj glasova

Procenat glasova

Castrol

33

24.6%

Motul

27

20.1%

Mobil

24

17.9%

Liqui Moly

13

9.7%

Elf/Total

12

9.0%

Drugi

12

9.0%

Shell

8

6.0%

Eneos

2

1.5%

Q8

2

1.5%

AmsOil

1

0.75%

Naravno da proglasim i pobednika: CASTROL

“Pobedničko postolje”: Castrol, Motul i Mobil

Broj glasača je tek 70% od onih što su glasali u prethodnoj što na prvi pogled nije logično ali se lako može objasniti: Malo manja čitanost (nekih 10%) zbog lepšeg vremena (uglavnom, bar se nadam), kratak period između anketa, nemogućnost da se glasa za više kompanija i naravno činjenica da je prethodno pitanje bilo lakše, a sada su mnogi našli da nisu nadležni ili se nisu mogli odlučiti.

Kratak komentar samih rezultata ankete:

1) Obzirom na popularnost brendova očekivao sam da Mobil i Castrol budu prva dva.

2) Za Motul sam očekivao da bude mesto tri.

3) Liqui Moly je (svakako) trebao da bude 4 (i jeste), Elf/Total sam smatrao da će biti iza „ostalih“ (no nisam bio daleko jer su izjednačeni) te Shell pa ostali.

Pre nego što pođemo redom samo još jedna napomena:

Prvi tip bi mi bio: Mobil, Castrol, Motul (prva tri). Drugi: Castrol, Mobil, Motul (LM u oba slučaja).

Priželjkivao sam da Motul bude (bar) drugi, što se i desilo, te tako ispada da bih pogodio tek iz četvrtog (dakle ne ni iz tri) puta.

Po osećanjima bih tipovao (neka lična sklonost):

Motul, Mobil, Castrol (te LM) ... Shell ... „ostali“ i svi ostali (iz ankete) bi bili izjednačeni.

Naravno promišljeno je nešto drugo a to će u ovom tekstu biti tek načeto.

Analiza (subjektivno-objektivna):

Prvo i prvo:

prva tri zauzimaju 63% (5/8) ukupnog broja glasova te je očigledno da su to 3 najčešće kompanije koje slove za „best“. Nije drugačije i u ostalim delovima sveta ali van Evrope bi Motul svakako (a u USA naročito) ostao (daleko) iza ostala dva. Naravno što je znanje (stručnost) „žirija“ veća rezultati bi bili sličniji anketi. S toga sam veoma ponosan da je nivo znanja čitalaca bloga na prilično visokom nivou (već bi Motul-ovo treće mesto to značilo).

Globalno bi se kopljla lomila između: Mobil/Castrol te Mobil, Castrol i Shell.

Shell naročito imajući u vidu kupljene brendove a možda bi u USA bio i favorit (Pennzoil / Quaker State).

Naravno u USA bi (kao što sam već rekao) AMSOIL igrao ulogu Liqui Moly (koji bi tamo prošao slabo ali bi sigurno dobio neki glas jer ih ima i tamo) a Havoline i Valvoline ne bi bili „ostali“.

Castrol

Prvo mesto ne iznenađuje mnogo. Verovatno bi širom sveta „marširao“ (prvi-drugi, prvi-drugi).
Malo je ubedljiva pobeda iznenađenje obzirom na to da je bilo Castrol falsifikata (i iz ko zna kojih izvora te nepoznatih zemalja porekla) na Srpskom tržištu, no cilj ankete je i bio da se glasa za originalnu verziju.

Osim „Castrooool braateee ...“, i klišea (najskuplje je – najbolje je), doduše stoji i to da što je skuplji lek bolji je placebo efekat (injekcija od 20€ uvek bolje deluje nego ona od 5€ makar obe bile fiziološki rastvor), moram da napomenem da ima tu prilično zasnovanosti. Ne ulazeći za sada u polemiku da li je to za „no. 1“ mora se priznati da je Edge serija zaista izuzetna te projektovana da bude na nivou najvećeg konkurenta (Mobil 1) ili za nijansu iznad.
Da li je to i zaista, teško je reći ali je činjenica da su razlike male.

Ostaje da je Magnatec popularnija serija od Mobil-ovih i Shell-ovih standardnih. Više popularnija nego bolja, ali da je Castrol imao (i ima) bolji marketinški pristup u smislu da od Magnatec pokušava da stvori seriju „zanatno iznad proseka“ a od EDGE-a „no. 1“. Za Magnatec je više „nešto iznad proseka“ dok je Edge blizu cilja ali nije ubedljiv u tome. Ostala Castrol ulja za sada ne bih uzimao u „takmičenju“.
Trebalo bi naglasiti da je Castrol na „neutralnim terenima“ (bez Francuske i Nemačke) Evrope obično i skuplji od Motula dok je u USA nešto jeftiniji bar u proseku (mada zavisno od države može biti i skuplji).
U Srbiji (pa i okolini) Castrol je skoro izjednačen sa Motul-om. Čak je za nijansu skuplji. „Najskuplji je“ mora da je i „najbolji“. Nije baš tako.

U svakom slučaju rezultat je veoma ubedljiv (svaki četvrti učesnik ankete).

Veoma očekivano: 2,5 puta više ljudi smatra da je Castrol najbolji nego što ga koristi.
Prodaja bi bila mnogo bolja (ali ne toliko proporcionalno) da su cene niže.
Zapravo ne da su niže nego da su česta (češća) SNIŽENJA (AKCIJE).

Motul

Drugo mesto je zaista više pokazatelj sklonosti posetioca bloga (te njihovog nivoa znanja jer mnogi i ne znaju za ovu kompaniju) nego pravi odraz javnog mnenja. Svakako da je to što je za Motul glasao svaki peti glasač zaista pokazatelj da mnogo ljudi gotivi ovaj brend. Važi i ono: od onih koji ga probaju 51% nastavlja da ga koristi a bar 51% njih smatra i da su to najbolja ulja.

V300 ne bih uzimao u obzir kao pre svega (prava) takmičarska ulja. Onda ostaje Motul-ova serija 8100 kao njihova vrhunska. Ovo je zaista sjajna serija. Nedostaje joj više GLAMUR i MARKETING koji imaju Edge i One nego kvalitet. Veliki broj specifičnih ulja te veći broj članova serije dovodi do toga da malobrojnije Edge i One više dođu do izražaja. Čak bi se (grubo) moglo reći da je onda i „prosek“ malo na strani tog dvojca (bez kormilara). Naravno obe ne pokrivaju više od 80% tržišta te je to mali (marketinški) trik. Ako bi gledali šire, 8100 je najsveobuhvatnija i najbrojnija serija vrhunskih ulja te u tom smislu svakako i najbolja.

O tome kako, zašto i koliko više kasnije u tekstu (i naravno drugim tekstovima koji će tek da slede).

3 puta više ljudi smatra da je Motul najbolji nego što ga koristi. Još izraženije nego kod Castrola.
Prodaja bi bila mnogo bolja (ali ne toliko proporcionalno) da su cene niže.
Zapravo ne da su niže nego da su česta (češća) SNIŽENJA (AKCIJE). Znači veoma elastična tražnja gde su Motul i Castrol kao najskuplji – tipični primeri.

Mobil

Do nedavno no. 1 po količinama (doduše uz Esso, mada će sve to uskoro biti samo Mobil) gledajući prodaju kompanije (ExxonMobil vs. Shell) a sada na mestu dva. Ipak kao pojedinačni brend Mobil je i dalje no. 1 jer Shell ima i gigantski Pennzoil / Quaker State (sam po sebi sličan Total grupi) sa kojima postiže pobednički rezultat.

Sama najveća prodaja i tvrdnje da su prvi u ovome i onome (hronološki, što i nije tačno jer često ispada da su bili tek drugi ili treći) ne znači i da su „best od the best“. Čak bi se reklo može li se to uz toliku prodaju ostvariti i nije li BP grupi to mnogo lakše za Castrol s obzirom da imaju i BP koji iako i dalje Premium brend ima nižu cenu te Aral koji je Mid-Range brend (sa čak delimičnim ambicijama na ekonomsku klasu)?

Mobil je to (elegantno) rešio još pre 40-tak godina izbacivši najčuveniju seriju ulja ikad – Mobil 1.
Ako u Premium klasi Mobil više gleda da bude malo iznad proseka te da u grupi Mejdžorsa ne bude najskuplji nego da tu bude „best buy“ i trasira kvalitet u klasi kao i cene ONDA sa M1 definitivno ima ambiciju da bude (kako i samo ime kaže) – broj jedan.

Kroz istoriju preko 70-tih do 90-tih je poprilično u tome uspevao. Devedesetih je čak uspeo da odskoči u odnosu na konkurenciju. Ako ne računamo Motul i nekoliko manjih kompanija ovaj gigant je zaista dominirao. Konkretno: u odnosu na Castrol je bio za klasu iznad. Castrol je koristio uglavnom Shell bazna ulja (naročito kod sintetičkih a zapravo sintetskih baznih ulja III grupe) što je rezultovalo i tužbom Mobil-a gde je sud (na žalost) presudio da se SHC (bazna ulja III grupe) mogu nazivati sintetičkim (na sreću ne i u Evropi mada u zadnje vreme svi to manje-više rade osim u Nemačkoj).
Kako god, Mobil 1 je bio neprikosnoveni CAR svih mejdžorsa (pa i šire).

Vreme je učinilo da se razlike smanje. BP je kupio Castrol (fuzionisali su se), Exxon i Mobil su postali ExxonMobil. Castrol je počeo da koristi i PAO ali naročito estarske sintetike. Mobil 1 je takođe „začinjen“ estarskim sitnetikama, mada je u nekim od primeraka u USA bilo i SHC ulja (i sad ih ima). Ironično je da ih optužuju (konkurenti, imenovani ili ne) da to podvaljuju kao „super sintetičku seriju“. Pa zar nije već PRAVNO to rešeno i upravo u sporu koji je Mobil izgubio?

Kako god SuperSyn je početkom novog milenijuma ponovo „stavio tačku na i“ i opet „zaveo red“ i povukao crtu na – ovo je najbolje, stignite nas. Doduše Fuchs je sa svojim 0W-20 bio i malo ispred no „jedna lasta ne čini proleće“ a Motul je takođe bio tu negde ili bolji ali svakako manje u žiži.

Koliko god Mobil proširivao i dorađivao trenutnu seriju ostaje ipak da su njeni temelji već deceniju stari. Ovo je možda i jedini argument da više nisu na vrhu (ili ga već dele) jer ih je konkurencija pristigla.
Dovoljno je reći da organski Mo(molibden) kompleksi bar pola decenije nisu više ekskluzivitet ove serije.

Dva od 9 čitalaca je glasalo za Mobil (18%) što je prilično u skladu sa realnošću iako bi globalno ovaj procenat mogao da bude i veći. Mali pad (i verovatno izgubljeno mesto dva) je uzrokovala i činjenica da je poslednjih godina Mobil u ovom regionu dovozio ulja iz Turske. Lično ne mislim da je time nešto značajno izgubljeno u kvalitetu (nijanse eventualno) a izvesno je da su cene time postale jako konkurentne i dostupne. One serija nije dolazila iz istog izvora (fabrike) već sa zapada (Francuska uglavnom).

Tek 20-25% više ljudi (po blog anketama) smatra da je Mobil najbolji nego što ga koristi. Znatno manje izraženo nego kod prethodna dva proizvođača. No ovde je izraženija pojava da ljudi kupuju Mobil i zato što ga smatraju najisplatljivijim. Ili makar u odnosu na prethodna dva i Shell. Ipak ostaje da je Mobil za nijansu skuplji od nivoa gde bi ga više ljudi kupovalo iz ubeđenja da je i najbolji.

Efekat sniženja ima ulogu ali već nešto manju nego kod Castrol-a i Motul-a.

Liqui Moly

Nikakvo čudo što su na mestu četiri. U Nemačkoj bi možda dogurali i do drugog mesta J

Osim što mi je drago jer su mi brend koji gotivim (mada sam očekivao tek mesto 5 ili 6) moram da naglasim da ovo jeste kompanija koja se trudi da da više od samih standarda i sprovodi politiku tzv. „aspolutnog kvaliteta“. Ljudi koji koriste ova ulja teško prelaze na druga te je stvar samo se „navući“. Jedan je od kultnih brendova sa velikom armijom obožavalaca koji ova ulja smatraju posebnim.

Uostalom 10% ljudi je glasalo da su ovo najbolja ulja, pri čemu ih korisi tek nekih 2-3% (automobilskih korisnika). Cena ovih ulja nikako nije niska, mada su neka od njih povoljna kupovina a u odnosu na kvalitet čak i „best buy“. Eventualni diskont (prodajne akcije) mogu ih učiniti veoma atraktivnim.

Postoji više razloga da 10% ljudi glasa za njih. Zasnovanost se može braniti na mnogo načina. Od velikog broja potpuno sintetičkih ulja, preko sjajne Top Tec serije (sintetskih ulja) do čuvenog MoS2 polu-sintetičkog ulja. Poznati su po velikom broju kvalitetnih post aditiva (ne samo za ulja već i goriva) od kojih je veći deo veoma upotrebljiv no svakako ne i svi (ili tek za specifične namene). Ovo im daje poseban oreol „posebnosti“. U ovom smislu jedino im Marly može konkurisati mada je to manja i manje poznata kompanija iako ima čak i dužu tradiciju. Naravno više od 50 godina tradicije je prilična garancija kvaliteta – više nego dovoljna.

4-5 puta više ljudi smatra da je Liqui Moly najbolji nego što ga koristi. Još izraženije nego kod Motula.
Prodaja bi bila mnogo bolja (ali ne toliko proporcionalno) da su cene niže.
U ovom slučaju je opravdanost popusta veoma velika i značajnija čak i nego kod Castrola i Motula.


Ostali

Ne bih dužio priču. U ostalim su (između ostalih): Havoline, Valvoline, Statiol, Marly, Fuchs, Sunoco, Kroon i niz drugih a pomenuo sam samo one poznatije i u ovim krajevima dostupne brendove (npr. Bardahl je više zastupljen u svetu motociklističkih ulja).
Postignut rezultat zaista nije loš ali bi verovatno bio i bolji od 9% da nije tako glomazne celine. Naime svi od gore pomenutih imaju bar 1% (a neki i više) ljudi koji ih smatraju najboljim. Najbolji ili ne, ovi brendovi su verovatno (uz Elf) najisplatljiviji te za prosečnog porodičnog vozača i najbolji izbor.

Total/Elf

Peti u svetu po proizvodnji, među deset najboljih po kvalitetu. Kvalitet je viskok tu nema spora. Ipak ne tako impresivno bolji od industrijskih standarda (ma kako to malo donosilo u praksi). Forsiraju se bazna ulja III grupe, slično kao kod Chevrona (bar do skoro) i Shell-a.

Naravno nova Low SAPS ulja su zaista takva da bi se mogla proglasiti i “najboljim” pri čemu se naročito ističe Elf Solaris serija (i slična Total INEO serija). Naravno bar 75% ljudi koji Total/Elf smtraju najboljim imaju neki od Renault ili automobil PSA grupe. No ima i nekoliko drugih.

Lično ih smatram jako kvalitetnim uljima, svakako iznad proseka. Ima i izuzetnih ali u celini je Total brend za neku (fakutetsku) osmicu (8/10) možda uz jedan + što bi na skali do 4 bilo 4-. Uz svo (dakako) cepidlačenje.
Elf smatram best-buy brendom, makar u grupi Mejdžorsa (najvećih multinacionalnih kompanija). Prelazak Elf brenda u Total se odlaže pre svega zbog neverovatne fleksibilnosti da se za sličan kvalitet naplati osetno više čistim “brendiranjem”.

Deoba petog mesta je solidan rezultat. Iskreno i objektivno bi bilo da (bar) obrnu mesto sa Shell-om no svi od LM-a do Shell-a su zapravo (zbog relativno malog broja glasača) na istom “četvrtom mestu”. Total proizvodi vrlo kvalitetna bazna ulja III grupe (i prodaje ih) te je nesporno zašto ih dosta koristi u svojim uljima.

Približno isti broj ljudi koristi i smatra da su Total i/ili Elf najbolji. Ili tek malo veći broj ima korisnika.
Ovo samo potrvđuje moje mišljenje da ova dva brenda imaju najbolje definisan nivo cena te da su tržišno izuzetno pozicionirani. Elf bi doduše mogao da bude i nešto skuplji (ali ne mnogo) a Total malo jeftiniji (isto ne baš mnogo) ali je ovako jasno definisana razlika te profilisan tip kupaca za oba.
Popusti bi bili korisni kod Total-a a kod Elf-a nešto manje mada bi bili jako korisni naročito kod Solaris serije.

Shell

Globalno bi moglo da se kaže da su treći ili među prva tri. Mogli bi da kažemo (mirne duše) i da je ovaj brend najbolji bez mnogo griže savesti. U samom vrhu je sigurno. Verovatno među prvih pet a uzevši i male proizvođače opet među bar 7. Shell ima vrhunski kvalitet (tačka) Nisu baš dobro prošli u anketi a i nisu baš visoko kotirana ulja ali bez mnogo argumenata. Ljudi ih ne vole (toliko kao druge) pre svega iz dva razloga:

Povremeni slučajevi falsifikata te loše iskustvo (zbog neznanja) prilikom korišćenja kod starijih automobila.
Radi se o tome da Shell ulja imaju natprosečno mnogo (kvalitetnih) detergenskih komponenti, čak malo više i od “ljute konkurencije” (čitaj: Mobil i Castrol) pa kad operu motor, on troši nešto više ulja. Pa mora i da troši, treba samo nastaviti sa korišćenjem no većina nema te živce i brzo odustaje.

Kao veliki proizvođač baznih ulja (u Evropi i EMEA regionu verovatno (sigurno) najveći). Na svetskom nivou su jedan ili dva, verovatno su bili no. 1 a posle prodaje velikog broja manjih rafinerija verovatno više nisu. No to je manje važno, bitnije je da su to vrhunska bazna ulja. Poznato je da ih je Castrol 90-tih intenzivno koristio što je (valjda) više nego potvrda njihovog kvaliteta. Poznati su kao prvi proizvođač koji je krenuo sa GTL (Gas-to-Liquid) procesom dobijanja baznih ulja iz prirodnog gasa i/ili PBS (propan-butan smeše). Ona su po načinu proizvodnje “najsintetičkija” bazna ulja, no po sastavu bliža vrhunskim iz III grupe pa su nefomalno svrstana u III+. Intenzivno su korišćena u novijoj generaciji Shell ulja. Shell Helix Ultra ih ima (mada i čistu III baznu grupu zavisno od regiona i konkretnog proizvoda). Malo manje koriste PAO no koriste sintetičke estre no tek za posebna ulja dok većina “ekstra visoko serijskih” ih nema u svom sastavu.

Dakle Ultra serija je kako joj ime kaže Ultra kvalitetna te u klasi Edge ili One. Ipak u nijansama zaostaje ali više od toga koncepcijom nego “suvim” kvalitetom. Cena nikako nije mala i neznatno je niža od prethodna dva. Moglo bi se reći i da je to najskuplja i najbolja STANDARDNA serija ulja tzv. “Super Mejdžorsa” (najvećih 5 kompanija) pa i uopšte.

Postoji i još jedan razlog za ne toliko veliku popularnost (za “best oil”) a to je činjenica da imaju proizvodnju na raznim mestima te da za CEE tržišta uglavnom stiže nepopularni Shell iz Poljske. Iako su standardi komapanije visoki, zemllja porekla ne zvuči toliko dobro da bi veći procenat ljudi rekao da su i najbolja.

Približno isti broj ljudi koristi ova ulja koliko i smatra da su ona najbolja. Ipak mala je prednost na strani korisnika ili drugačije rečeno ne smatraju svi koji ih koriste da su i najbolja. Za nivo cene ne baš uobičajeno ali je verovatno reč o tome da se smatra da su ili prilagođenija motoru (od Mobil i Castrol ulja) te da je Ultra ipak jeftinija od Edge i One a da se (opravdano) male razlike zanemaruju (kod pojedinih ulja i na strani Shell-a, verovatno).

Eneos

Manja prisutnost (mada značajna) mu nije dala da dođe do izražaja. Ovo su izuzetna ulja, u svim klasama iznad proseka ali tek dva u samom vrhu: 0W-50 Racing i 0W-20 Premium Ultra. Ova dva su zaista sam vrh (svako u svojoj klasi) ali čak ni dve laste ne čine proleće. Premium Hyper 5W40 je takođe izuzetno ulje ali mu nedostaje “britkosti” te je negde u nivou (i uopšte slično) Helix Ultra.

Eneos sada ima pomenuta ulja i u API SN/RC ILSAC GF-5 verzijama što su najnoviji standardi (RC je od “Resource Conserving” za razliku od ranijeg Energy Conserving – EC).

Jedan od problema sa dva vodeća Eneos ulja je to što su samo za benzince a ne i za dizel motore što je verovatno smanjilo broj glasova Eneos uljama. Otprilike 1/3 pa do jedne polovine korisnika misli da su Eneos ulja najbolja (makar za japanske motore) dok ostali smatraju da su natposečno isplatljiva što je sigurno tačno. Da li si i najisplatljivija – teško je reći, kako za koga.

U svakom slučaju 0W-20 i 0W-50 su nesvakidašnja ulja a Racing je potpuno izuzetno ulje te jedino te vrste i viskozne gradacije među većim (međunarodnim) kompanijama.

Q8 i AMSOIL

Jednostavno – nema ih u većim količinama i na više prodajnih mesta te su ispali “žrtve” manjeg prisustva te i nedostatka iskustva sa njima. Oba brenda su vrhunska, Q8 poznat u Evropi (naročito UK) a AMSOIL (naravno) u USA. Sigurno je da bi Q8 imao bar 5% u Engleskoj a Amsoil možda i svih 15% u Americi.

Ovako je to je što je. Ipak su dobili dva i jedan glas (možda i iz inostranstva). Ne bih dalje o njima jer oba brenda zaslužuju poseban tekst. No zbog manje distribucije i prepoznatljivosti i sama anketa je pokazala da to nije hito i da to zanima samo manji broj ljudi. Oba brenda su manje-više kultni i legendarni (naročito AMSOIL) iako su suštinski potpuno suprotno koncipirane kompanije: Q8 kao nacionalna (Kuvajtska) a Amsoil (super) privatna. Q8 koristi dosta sintetičke estre a Amsoil verovatno (procentualno po asortimanu) najviše PAO sintetičkih baznih ulja.

Mali broj ljudi koji ih koristi verovatno svi (skoro) misle i da su najbolja. Za Q8 možda i neki procenat smatra da su i samo najisplatljivija. Prava situacija nije mnogo drugačija jer zaista uspevaju da imaju veoma konkurentne cene.

Bez ambicija da se sve kaže započnimo i najvažnije: koliko je bilo šta zasnovano?

Ne sporeći činjenicu da su unutar istih specifikacija razlike prilično male i da se za standardne serije svode na ±10-15% duži vek motora, moram naglasiti da potpuno sintetička ulja idu i malo dalje kako u činjenici da značajno prevazilaze specifikacije tako i da mogu da produže vek motoru i više od ranije pominjanog procenta, naročito ako se radi o “nižim” standardima koje mogu da ispune i delimično sintetička i/ili SHC ulja.

Za sada neka ostane na osnovi (baznim uljima). Zadržaću se samo na prvoj “trojci”.

Castrol bi ovde morao da bude (ipak) tek broj tri. Edge je zaista sjajna serija ali nije potpuno sintetička. Ako ništa drugo to svakako nije 10W-60 a strogo gledavši ni 5W-40 (TD).
Očigledno je da se intenzivno koriste sintetički estri a u bar par ulja iz serije i kombinacija PAO/estar.
BP je ipak veliki proizvođač III bazne grupe ulja, što se mora potrošiti. Iako tu prednjači Magnatec serija nešto od toga završi i u vrhunskom Edge-u.

Mobil bi mogao da se hvali “potpunijom” sintetičkom osnovom iako ostaje da neki primerci za neka tržišta imaju nešto base stock-ova koji nisu IV i V bazne grupe, mada bi se zaista moglo reći da je M1 “super sintetička” serija za razliku od “tek” sintetičkog Edge-a.
Činjenica da je ExxonMobil najveći proizvođač sintetičkih baznih ulja, PAO a sve više i estarskih sintetika, dodatno potvrđuje stav mnogih da se radi i o najkvalitetnijim (gotovim) motornim uljima. U grupi Mejdžorsa to je zaista teško sporiti. Iako Shell i Castrol te Chevron/Texaco i Total grupa zaista drže korak, ona nijansica nekako preteže na stranu ovog proizvođača.
Naravno ostaje činjenica da manji proizvođači (naročito ako su u visokom cenovnom rangu) mogu sebi da priušte luksuz da se ne samo “kače” sa Mobil-om, nego ga i prevaziđu kvalitetom. To je kod motociklističkih ulja jasno k’o dan a kod ulja za automobile ne baš toliko.

Motul je dokaz da “size does not matter” ili da bar nije presudna. Prosto je frapantna činjenica da sve što odlikuje moderna motorna (i druga za automobilsku industriju) ulja nisu prvo primenili Mejdžorsi (makar nešto i izmislili ali ne i sve) nego upravo Motul.

Lista je impozantna: Multigradna ulja, Polu-sintetička, Potpuno sintetička, Biorazgradljiva, 100% estarska i di-estar ulja.

U svemu prvi! Iako su Fuchs i Statoil malo poznatiji u proizvodnji biorazgradljivih ulja, odavno ih je u tome pretekao baš Motul. Ostalo je prilično poznato.
100% Estarska osnova je nešto što zaista vredi. Čak iako se radi o “mono” estrima. Serija 8100 je najbogatija estrima na svetu izuzimajući maloserijska i specijalna ulja. Iako nije cela serija 8100 “100% sintetička” naročito ne “estarski sintetička” već ima i “samo” full sintetičkih (bitna mala razlika) a Motul je izuzetno vodio računa da se ne provuče neka polu-sintetika kao što je na primer Ford Specific 913B.
Neka od ulja iz serije 8100 se mogu klasifikovati kao specifična (recimo za VW standarde) ali su jako specifična ulja kod Motul-a zapravo u seriji “specific” čime se oslobađa tereta da ih neki standardi sputaju.

Kako god sve to zvuči toliko dobro da ne samo da može da stane na crtu kako Mobilu tako i Castrolu već da se može smatrati i boljim od oba (za sada ćemo ostaviti sve na nivo utisaka) što bi zaista i moglo da se kaže za pojedina ulja ali i za seriju u celini. Jedno je manje sporno a to je da ćete za veliki broj vozila imati bolji izbor sa Motul-om jer će dva ili tri ulja biti pogodna dok ćete sa Edge i One serijom biti u situaciji da čak nemate idealan izbor za vaš automobile.

Niste našli odgovor? Pažljivo ste tražili?
Nije baš da nema najboljeg ali će još malo ulja proteći kroz naše uljne pumpe dok iole uobličimo odgovor.

Sedamdesetih, osamdesetih pa i devedesetih (celih) odgovor je bilo lakše dati. Mobil 1 je bio uvek malo ispred ostalih mejdžorsa, Texaco (Havoline) te Chevron (i dok nisu bili zajedno) su svako na svoj način iskakali čak i na crtu Mobil-u a Castrol je makar u pro serijama bio nešto pogodniji i/ili čak bolji. No ostaje da je One na najvećem broju automobila i za najviše režima vožnje (od normalnog do umereno oštrog) bila najbolja serija. Najbolja ulja su bila … kako već gde, negde Amsoil negde Nippon Oil, a drugde Liqui Moly ali najviše je bio (i ostao) Motul sa estarskim sintetikama u sedamdesetim čudo poput Vanzemaljaca a takvo ostalo bar do devedesetih godina prošlog veka.

Čak i u to vreme je važilo:

Nema jednog jedinog ulja koje bi bilo najbolje za sve motore i sve uslove vožnje.

Recimo da je 90-tih tome (globalno) najbliži bio Mobil 1 0W-40 (u SH i kasnije SJ verziji).

Verovatno je bilo Castrol i Motul ulja koja su u ¼ (otprilike) slučajeva bila bolja.

Sada je negde blizu ideala za benzinske motore Eneos Racing 0W-50 samo da je malo kompromisnija verzija u pitanju. Trenutno aktuelnom bi nedostajao malo veći TBN te malo više balansiran sistem aditiva i to bi zaista bilo to. Za dizele bi (do skora) idealnim mogli smatrati sva VW ulja po 507.00 standardu mada bi za motore koji traže nizak HTHS bilo pomalo pregusto.

Činjenica je da već krajem devedesetih pa još neku godinu unapred (u doba API SJ i SL kao i ACEA ’96. Ili ’98. pa i ACEA 2002 sa sufiksom “-02”) moglo da se priča o najboljem ulju. Sada su standardi mnogo specifičniji za tako nešto te su za neke od njih razlike među uljima minimalne ali su male i u ceni (govori li vam to nešto).

NARAVO DA JE TAČNO DA SU SVA ULJA KOJA (ali zaista) ISPUNJAVAJU SPECIFIKACIJE ZA VAŠ (tačno određeni) AUTOMOBIL – DOVOLJNO DOBRA.

ORIGINALNOST PROIZVODA JE SUŠTINSKA STVAR KAO I PRAVA ODOBRENJA ILI ISPUNJENJE STANDARDA.

Ali vodite računa: nisu baš sva ulja ista. Sličnog su (praktično identičnog) sastava? Pa i “Cola” pića su ista takva pa ipak ima razlika u ukusu ali i u ceni. Situacija je donekle slična ali je još složenije kod maziva (više sastojaka, standardi, složenija proizvodnja – mada slična, umešavanje komponenti i punjenje u ambalažu).

петак, 10. јун 2011.

Anketa - Who is the best? Par reči (Few Words)

Anketa je anketa te ne bih da utičem na rezultate. Ipak moram par reči da kažem o njoj.
Pre, pre svega: odnosi se samo na oblast automobila (motocikli će možda biti posebno a možda i ne).
Pre svega neće uticati na budući tekst "who is the best?". Mada će se njeni rezultati naći u njemu.
Nemojte da na vas utiču čak ni tekstovi (u smislu da ih iznova čitate) već bih najviše voleo da ogovore dajete po osećaju. Nema pogrešnog odgovora. Ne mora da bude čak ni iskustvo (iako je poželjno).
Lično ću glasati bar dva puta (he-he) mada bi se teško odlučio za manje od tri moraću malo da se potrudim (nema više odgovora).
Zbog toga možda i ne budem glasao (kao što ne bi ni trebao, nije li dovoljan (budući) tekst?).
Kako god, lista (kao i kod "koje ulje koristite") je mogla da bude i drugačija.
Da ne pričam da je "osnovna verzija" trebala da bude pitalica između tri favorita (pogađate kojih):
Mobil 1, Castrol EDGE i Motul (8100 i/ili V300).
Onda sam (naravno) uočio da je mnogo usmereno (iako su to najčešće diskusije na net-u).
Kriterijumi za listu su bili pre svega "kultnost" proizođača (čvrsto uverenje velikog broja ljudi da je baš konkretan brend no. 1) ali i šira raspoloživost i prepoznatljivost brenda.
Elf se ne slovi često kao najbolji već više kao najisplatljiviji (što je bliže istini, mada je Solaris serija zaista izuzetna) ali veliki broj glasova u prvoj anketi je prosto nametao pitanje koliko je korisnika Elf-a ubeđeno da je to najbolje ulje, a koliko da je najisplatljivije (iako većina zapravo to kupuje jer je fabrička preporuka Renault-a).
Marly je takođe bio nezamenjiv kao i AMSOIL iako će relativno mali broj ljudi iz Evrope glasati za njega jer nemaju iskustva sa njim.
Inače ova anketa je manje zavisna od internacionalizacije odgovora tako da će imati "čistije" rezultate. Većina ulja je prisutna na više kontinenata iako ne sva.
Najviše sam se dvoumio kod Q8 brenda. Zašto je on (kao brend) prošao od još nekoliko kandidata? Verovatno zato što ga dosta koriste ili takmičari ili ljudi koji su skloni sportskoj vožnji a veoma su ubeđeni da je Q8 u samom vrhu.
Osećaj. Trenutna inspiracija. Nije više ni bitno.
Lista je svakako mogla da bude i drugačija (Valvoline ili Havoline su verovatno trebali da su tamo, bar kao veći brendovi, Fuchs takođe) no ako ograničite broj odgovora uvek će neko značajan da izostane. Zato će "ostali" verovatno biti u gornjoj polovini tabele.
Namerno rekoh tabele, jer ova anketa ima blagi takmičarski karakter.

P.S.
Da podsetim ...
Svima nam (manje-više) fali malo kinte te često ne kupimo omiljen brend nego neki koji nam se učini povoljni(ji)m.
Akcija Motul ulja ističe 15. juna. Skoknite na sajt mass-a.
Eneos ima na akciji 10W-40 (Eneos Premium). Idite na Eneos Srbija za više detalja. Akcija je već u toku a traje do 15. jula.
Ovo je ono što mi nije promaklo a vezano je za direktne uvoznike.
Verovatno ima još zanimljivih akcija, a trudiću se da sve značajnije spomenem makar (ovako) indirektno. Akcije obično najbolje idu na početku i pri kraju jer ko ne uzme odmah obično propusti i celu a ako se seti to bude na kraju.
Iako na ulju ne treba štedeti (sto i prvi put) zašto ne iskoristiti akcijsku cenu nekog (inače) malo skupljeg ulja?
Svima dobro.
Pozdrav!

P.S.S.
Nisam stavljao posebna ograničenja ali je moguće da morate da omogućite cookies na browser-u kao i možda stepen privatnosti manje. Većina anti-virusa može ostati na default-u a fire fall morate izvestiti "o namerama".
Sve u svemu za prošlu ste se anketu prilično dobro snašli pa ne sumljam da će i sad to biti slučaj.


Napomena:
Ko radi taj i greši. Marly brenda nema na listi, ali sada neću da je prepravljam (već 45 glasova).
A lepo sam se čudio kako mi jedno ime nedostaje za 10 opcija. Kako god, Q8 je tom srećnom okolnošću se našao među ostalih 8 što nije (prvobitno) bilo u planu.
Dobar deo odgovora "drugi" (Other) će baš biti zbog ovog imena.
Kako god ljubitelji brenda ne trebaju da odustanu od glasanja te savetujem da glasaju pod "other" opciju. Dobar % ću računati da je na ime ovog proizvođača (mada ne svih 51% naravno).
Eto izmaklo mi je u brzini i nedostatku koncentracije (išao sam abecedno pa promaših).
Izvinjavam se zbog ovoga ali nadam se da neće pokvariti igru (zabavu).

четвртак, 09. јун 2011.

Analiza rezultata ankete III, Analyse of the results of the third poll


Anketa “koje ulje koristite?“ je gotova.

Volšebno se pojavio 193. glas a inače je bilo 192 pri zatvaranju iste. Nije od većeg značaja osim što je Mobil-u donelo još jedan glas te se izjednačio sa „ostalima“ kao najkorišćenije ulje po anketi.

Tako je ispalo da ukupnog „pobednika“ (nije bilo takmičarskog karaktera) zapravo nemamo već dve kategorije izjednačenih. U svakom slučaju uz Total/Elf „pobedničko postolje“ je jasno definisano i sa priličnom razlikom u odnosu na Castrol (četvrti) i Selenia (peta) uz opet jasnu distancu obe kompanije u odnosu na poziciju šest koju su osvojile „udružene pumpadžije“ (bez NIS-a).

Autoru je veoma drago da je bilo toliko glasača, jer je očekivano 80 do 100 a potajno se nadalo 120-150 dok je konačni rezultat prevazišao sva očekivanja.

Pogledajmo još jednom sortiranu listu (u prozoru ankete inače nepreglednu).

Brend

Broj glasova

% **

Drugi

40

20,7%

Mobil

40

20,7%

Total/Elf

35

18,1%

Castrol

28

14,5%

Selenia

27

14,0%

Pumpadžije*

22

11,4%

Motul

19

9,8%

Shell

15

7,8%

NIS, FAM, Galax

15

7,8%

Valvoline

14

7,3%

Optima, INA

12

6,2%

Havoline

5

2,6%

* Lukoil, OMV, MOL i Eko Hellenic

** prema ukupnom broju glasova


U drugoj koloni je broj glasova. Kako je bilo dozvoljeno više odgovora situacija je da zbir procenta iznosi cca. 140% što znači da je prosečno bilo dato 1,4 odgovora po pitanju.

U tom smislu je još korisnija „normalizovana“ i sortirana lista:

Drugi

14,7%

Mobil

14,7%

Total/Elf

12,9%

Castrol

10,3%

Selenia

9,9%

Pumpadžije

8,1%

Motul

7,0%

NIS, FAM i Galax

5,5%

Shell

5,5%

Valvoline

5,1%

Optima i INA

4,4%

Havoline

1,8%

Anketa je anketa, a broj glasova dovoljno veliki da ne bi bila zasnovana.

Rezultati su zaista jako blizu realnom stanju stvari. Malo više glasova skupljim brendovima je verovatno posledica par desetina glasova iz inostranstva a ako se cela anketa posmatra po broju korisnika te vlasnika automobila i motocikala, skoro da nema šta da se komentariše i ispravlja.

Za samo tržište Srbije i ako se uzmu manji prevoznici sa jednim do nekoliko, maksimalno 10, autobusa i/ili kamiona (što je neki maksimum da se o kvalitetu maziva vodi računa, mada više zavisi od generacije vozila) trebalo bi uraditi korekcije po kojima bi domaći proizvođači došli tik uz pumpadžije, a Motul zamenio mesto sa Optimom (INA) i opet bi to bila više-manje realna slika.

Naravno ne prebegavam činjenicu da su glasali čitaoci bloga koji su ljudi sa natprosečnim zanimanjem za maziva i koji su spremni da plate malo više novca za svoje ulje (bilo motorno ili menjačko). Očigledno je da realno stanje stvari forsira jeftinije brendove. Poljoprivredni proizvođači takođe više koriste jeftinije pa bi „ostali“ još više odskočili, kao i domaći proizvođači te Optima i INA.

I na kraju krajeva tu su i manja ili veća Javna Preduzeća kao i državna koja se snabdevaju tenderski gde opet na značaju dobijaju jeftiniji (ala se vodi računa o „javnim dobrima“ i državnoj imovini; mada ruku na srce velika preduzeća imaju par uslova kvaliteta kao što su prava odobrenja/sertifikati kao i minimalan broj stručnog kadra u kompaniji da bi bila relevantna za tender).

Naravno broj korisnika i količine maziva nisu baš ista stvar.

Ako bi procenjivali količine na „slobodnom tržištu“, znači bez većih prevoznika kako u teretnom tako i u putničkom saobraćaju te državne firme, situacija bi bila otprilike sledeća (slobodna procena autora):

Ostali proizvođači 18,0% (15–20%)

Mobil 15,0% (±2%)

Total/Elf 9,0% (8–10%) važi i za ostale sa 9%

Castrol 9,0%

Selenia 9,0%

„Pumpadžije“ 9,0%

NIS, FAM, Galax 9,0%

Shell 6,0% (5–7%) važi i za ostale sa 6%

Valvoline 6,0%

Optima, INA 6,0%

Motul 2,5% (2–3%)

Havoline 1,5% (1–2%)

Imamo veoma zanimljivu situaciju. Neosporno je da svi ostali vode jer je tržište Srbije veoma raznoliko sa bar 100-nak brendova, od toga desetak manjih i srednjih domaćih firmi.

Veoma veliki broj brendova i veoma velika upornost trgovaca uz različite interese i interesovanja kupaca su zaista odlika ovog tržišta što nije karakteristika većine u okruženju. Tržište npr. Hrvatske je verovatno zastupljeno sličnim (možda i većim) brojem brendova ali njihovo prisustvo nije toliko „dispergovano“ da bi oni manje zastupljeni imali tako značajnu ulogu.

Postoje i bitne razlike kao što je (najkarakterističniji) Fuchs, koji je u Hrvatskoj veoma prisutan i zauzima značajan deo tržišta dok je u Srbiji to ipak simbolično i ispod 1%.

I da se vratim na osnovnu misao – zašto su značajna imana kao:

Agip, Eneos, Fuchs, Sunoco, Repsol, Comma, Aral, BP i još nekoliko sličnih, strpana u „isti koš“?

Jednostavno jer se njihova prodaja kreće oko 1-2% i to više u količinama nego u broju korisnika (malo ih vade veći potrošači te servisi) što nije posledica slabosti navedenih brendova nego jednostavne činjenice da ili nemaju logistiku ili nisu od ranije ukorenjeni na tržištu što zahteva veće ulaganje u marketing koje za sada izostaje.

„Ostali“ su i velike robne marke poput GM-a, AC Delco, Delphi, Ford i sličnih koji pojedinačno (svi) prelaze 1%, i negde su (bar) u nivou Texaco-a a verovatno i iznad. GM bi na listi sam za sebe prevazišao nekoliko imena, no ostavio sam to tako da ne bi imao 20 kategorija za glasanje jer ih je i ovako previše. Kao što će kasnija analiza pokazati, „ostali“ realno vode u ukupnom skoru i sigurno zauzimaju najveći deo tržišta.

Mobil je „negde između“ a sledi pet grupacija (ukupno 11 brendova) koje su „tu negde“ i zauzimaju sličan udeo na tržištu.

Castrol to ostvaruje, slično Mobil-u, snagom brenda, velikom reklamom i prisustvom u velikom broju servisa (naročito ovlašćenih).

Selenia svoj deo duguje velikim učešćem novijih automobila (Fiat Punto Classic) inače teško da bi bila i na pola od sadašnje prodaje.

Za druge je jasno.

I sledeća grupa je prilično jasna. Shell i Valvoline su imali veći broj falsifikata devedesetih godina te su mnogi i dan, danas oprezni. Osim toga, Shell je jednostavno (pre)skup, a nije posebno omiljen među vlasnicima starijih automobila („Slavko prljavko“ ne voli da se kupa). Valvoline je imao i „primopredaju“ zastupništva te je tu malo izgubio korak, a i bilo je makar kontroverznih i sumnjivih ako već ne i loših serija Valvoline-a „na kraju mandata“ Valtec-a pa je i to smanjilo pre par godina veći udeo ovog brenda. Verovatno da u ovoj kategoriji sam brend Optima ima bar deo kao Shell ili Valvoline, tako da zajedno sa INA-om verovatno biva bliže prethodnoj grupi (sledi analiza ukupnih količina pa više tamo). Kako god, Optima je zbog visokih cena izgubila dobar deo tržišta te je negde na polovini onoga što je imala pre 5 ili 6 godina.

INA još „traži sebe“ a dobar kvalitet i ne tako visoke cene jesu dobra osnova ali je činjenica da bi mogli bar duplo da povećaju prodaju da nije (žalosnih) „političkih“ razloga. Iako u većim gradovima i dobrom delu Vojvodine nije takav slučaj, ipak je u većem delu provincije mali minus zemlja porekla te iako se ova vrlo dobra ulja prodaju i u manjim mesima (kao što je Bor na primer) činjenica da nisu u vrhu omiljenosti.

O.K. počeli su ljudi u većoj meri da odlaze i na odmor u Hrvatsku tako da kako vreme prolazi ovaj će faktor biti sve manje u opticaju. Ipak, sasvim je sigurno da INA neće postići popularnost iz prošlosti više nikada, ne samo u bivšim Republikama SFRJ nego ni u samoj Hrvatskoj. Jednostavo konkurencija je prisutnija, zaštitne mere države manje, izgubljenih nekoliko godina u devedesetim, itd.

Da li je priči kraj? Zapravo još uvek ne.

Za ekonomiste, zastupnike i ostale je najvažniji parametar količina prodatih maziva, a tu osim velikih sistema i firmi treba uključiti i industriju. Onda stvari postaju nešto drugačije. Ne bih davao iole preciznije procena ali okvirno stvari stoje ovako:

Ostali proizvođači 20 – 25%

NIS, FAM, Galax 15 – 20%

„Pumpadžije“ 10 – 15%

Mobil 10 – 12%

Optima, INA 8 – 10%

Castrol 7 – 9%

Total/Elf 6 – 8%

Selenia 4 – 6%

Shell 3 – 5%

Ovo nije trenutno stanje nego više nešto što je važilo u 2010.

Naravno ovo je samo gruba procena. Jako je teško doći do preciznijih podataka (iako bi državne institucije mogle više da kažu). Moguće je da neki brendovi više odstupaju kao i da poredak nije kako je navedeno.

Na samu listu je uticala i anketa tako da su i količine prilagođene njoj, čime dajem do značaja velikom broju glasača i poštovanje prema čitaocima.

Nesporno je da „ostali“ proizvođači prodaju veće količine nego što imaju korisnika (individualnih ili firmi). Ovde več ima i imena koja prelaze 2-3% tržišta kao što je recimo Prista Oil a mnogi gore pomenuti imaju verovatno duplo više količinskog udela od udela u broju korisnika. Mnogi se transporteri (bar delom) snabdevaju i u inostranstvu (mada je u EU cena maziva veća), itd.

Činjenica je da FAM i Galax padaju kako vreme ide te da je FAM u velikim problemima od 2011. (koji su naravno počeli ranije). FAM je verovatno izgubio deo tržišta u ovoj godini ali se veći deo prošle solidno držao i verovatno je bio na bar 5% ili nešto više. Naravno u odnosu na max. 20% ili dugogodišnje držanih 15-tak% to je skromno ali je u 2010. nešto od toga i preostalo. Galax je isto pao sa nekadašnjih (rekordnih) 25% na možda tek četvrtinu toga ali se još uvek drži nekih 5% pre svega u transportu i industriji kao i poljoprivredi.

NIS je u zamahu te iako daleko od planiranih 8% za prošlu godinu nije daleko od toga. Osim toga za njega važi isto što i za ostale „pumpadžije“ a objašnjenje za njih upravo sledi:

Pumpadžije ovde igraju veću ulogu pre svega što su i dobavljači gorivom. Mnoga JP kao i državna pa i dobar deo većih privatnih preduzeća ide logikom da su maziva „nešto uz gorivo“ te da je bitnije dobiti dizel na odloženo plaćanje (15, 30 pa i 60 dana za „specijalne kupce“) pa makar uz to išla i maziva (makar i po većoj ceni) nego posebno kupovati maziva.

Neki se (dobar deo) tendera tako i raspisuju (zajedno goriva i maziva) te značaj i udeo tržišta raste. Ipak teško je proceniti pa je kod njih procenat veoma razvučen.

Ostalima udeo pada iako Mobil, Castol pa i Shell neke količine plasiraju i u industriju a solidne većim kupcima (transportnim kompanijama). Ipak uglavnom se njihova prodaja kod velikih transportera svodi na ugovore sa zvaničnim servisima ili proizvođačima vozila. Ostlo je zanemarljivo.

Optima i INA su više prisutne u industriji, kao i u transportu i poljoprivredi. Sve to vodi ka tome da prodaju veće količine po broju klijenata pa udeo tržišta (količinski) raste.

Ostalo je manje-više jasno.

I naravno ostaje i finanskijski udeo ali njega je relativno lako proceniti. Za Castrol, Mobil i Shell pomnožiti sa 1,5 a kod jeftinijih podeliti sa tim faktorom i tu ste negde.

Iako nije lako odrediti „prosečnu“ cenu maziva ni po kategorijama a kamoli ukupno, svako će moći da proceni koliko su najpopularniji i najjači brendovi skuplji od proseka.

Kod motociklističkih ulja faktor ide 1,5 do 2, kod automobila od 1,3 do 1,8 kod transporta je još niži (1,2 do 1,5) da bi u industriji pao na nekih 1,1 do 1,2. Podrazumevaju se cene unutar iste ili slične kategorije (klase) i među mazivima sa identičnim ili većim delom identičnim odobrenjima i specifikacijama.

Rezultati ankete će biti skinuti sa bloga jer su u ovom tekstu i prezentovani.

Sutra sledi nova anketa (radni naziv – „who is the best?“). Nadam se sličnom ili većem odzivu.

Nagrade za „naj komentar“ ... možda već ovog meseca a najkasnije od septembra.

Biće i poseban tekst o tome. Nije problem da krene odmah ali mi treba veći broj darodavaca da ne bi ispalo da (osim proglašenja prijateljima i njihovih oznaka na blogu) manji broj brendova forsiram zbog sponzorisanja, makar i skromnog. Iako se za firme radi o simboličnim količinama (kantica od 4 ili 5 litara u par meseci) to su za autora bloga nedostižne finansije.

Zato, čitajte blog, osim korisnih informacija, uz malo znanja možete dobiti i ulje za zamenu.

I na kraju ali sigurno ne po značaju:

Veliko hvala svima koji su učestvovali u anketi.

недеља, 05. јун 2011.

Castrol motociklistička ulja - II deo; Castrol Motorcycle Oils - part II


Castrol sintetička ulja za motocikle
Castrol Synthetic Motorcycle Oils


Castrol sasvim sigurno ima dugu istoriju u raznim takmičenjima. Kada kažu da primenjuju ta iskustva treba im verovati. Racing 4T ulja su potpuno sintetička motorna ulja namenjena za duge periode rada motora u visokim obrtajima. Kako Castrol navodi: ... a da pri tome trajnost motora bude očuvana. Hrabro tvrđenje no ne baš nezasnovano. Ako iko ima pravo na to onda je to Castrol i još svega nekoliko kompanija.

Trizone tehnologija ne zvuči posebno kada je ima u svim Castrol 4T uljima ali tek ovde dobija svoju pravu vrednost. Iza bombastog naziva stoji ono što svako motociklističko ulje treba da ima – zaštitu motora, menjača i kvačila, ovde Castrol želi da kaže da je malo iznad proseka industrije, što svakako jeste. Implikacija da je to i najbolje na planeti je već za sumnju i diskusiju ali svakako među najboljim jeste.

Castrol Power 1 Racing 4T 10W-30

Racing sintetička ulja imaju visoke (praktično za moto svet najviše) standarde te ispunjavaju i pogodnost za najnoviju generaciju motora (euro 4) uz istovremenu vrhunsku zaštitu pri sportskim uslovima vožnje. Ovo nikada nije lak zadatak te se mora priznati da je proizvođač dobro odradio ovaj zadatak.

Ova verzija manje viskoznosti je posebno pogodna za motore novije generacije (Honda naročito) i/ili za postizanje veće snage i boljeg ubrzanja za specijalne namene (takmičenja).

Vrlo je moguće da 10W-30 verzija nema polimere (modifikatore viskoznosti) tako da ima maksimalnu otpornost na smicanje ne samo pri dugim vožnjama na visokim obrtajima motora već i posle više meseci upotrebe.

Standardi:

API SL i JASO MA-2.

Tipične osobine:

Specifična gustina: 860kg/m3, kinematička viskoznost na 40°C: 63,6mm2/s, na 100°C: 10,0mm2/s, indeks viskoznosti: 145. Viskoznost na –25°C: 5000mPa·s, tačka paljenja (min.), ASTM D93, 180°C. Tačka stinjavanja: –36°C.

Indeks viskoznosti je „baš kako treba“ i ukazuje da je moguć scenario „bez polimera“. Na –25°C viskoznost je bolja od samog standarda. Tačka paljenja ... kad je navede Castrol, a manje je od 200 cel. ništa ne brinite, to je O.K. Kod drugih je već za malu brigu.

Tačka stinjavanja sasvim O.K. za 10W ulje, no ne izgleda ubedljivo za jedno „super sintetičko“ ulje. Dodatni dokaz za tvrdnju da nema polimera?

U svakom slučaju jako kvalitetno sintetičko motorno ulje za motocikle. Verovatno na bazi estarskih sintetika ali se proizvođač o tome ne izjašnjava.

Castrol Power 1 Racing 4T 10W-40

Verzija prethodnog u malo višem viskozitetu. Ova „teža“ varijanta pokriva šire tržište i verovatno je popularnije. Prva pomisao da je samo prethodno uz polimere (ili više njih ako prethodno ipak sadrži manji %) nije nemoguća ali je logično da se i bazno ulje sastoji iz bar jednog base stock-a veće viskoznosti, tako da sadržaj polimera bude umeren.

Standardi:

API SL i JASO MA-2.

Tipične osobine:

Specifična gustina: 850kg/m3, kinematička viskoznost na 40°C: 84,2mm2/s, na 100°C: 13,0mm2/s, indeks viskoznosti: 155. Viskoznost na –25°C: 5000mPa·s, tačka paljenja (min.), ASTM D93, 180°C. Tačka stinjavanja: min. –18°C (kao kod prethodnog), verovatno svih –36°C (opet kao kod prethodnog). TBN, mg KOH/g: 9,4.

Vrlo zanimljive razlike u odnosu na prethodno. Manja spec. gust. nije nešto što bi se očekivalo ali je ovde „sintetičkije“. Ovo je „light“ verzija četrdesetice (SAE 40) i jedva da zalazi u tu VG. Ovim se preporučuje i za 10W-30 zahteve naročito u područjima toplije klime. Ipak treba voditi računa da je prethodno bliže SAE 20 nivou i zaista liči samo na „težu“ varijantu 0W-20 Racing ulja. Ovo SAE 40 ulje je na 100 cel. ipak celih 30% viskoznije iako je na granici SAE 40 kategorije.

Indeks viskoznosti je prosek za 10W-40, ostali podaci kao kod 10W-30 verzije. TBN vrednost je veoma viskoza te iako (možda) i nepotrebna, ukazuje na pravu Racing prirodu ovog ulja. Prilično retka vrednost za sintetička motociklistička ulja ali dobro odmerena i u skladu sa prosekom 10W-60 Racing klase kod automobila.

Castrol Power 1 Racing 4T 10W-50

„Najteža“ verzija ove serije. Slično prethodnim ali sa razvučenijom i viskoznijom VG. Potpuno sintetičko ulje koje zbog VG mora da sadrži i nešto PAO što kod prethodnih nije izvesno. Namena kao kod prethodnih ali i za veće letnje temperature (i preko 40 cel. u hladu) te za duža takmičenja ili duže vožnje u visokim obrtajima, blizu crvenog polja ili povremeno i u njemu.

Standardi:

API SL i JASO MA-2, BMW Approval for HP2 Sport, Husqvarna Approval za sve 4T motore.

Praktično isto ali malo bolje od „mlađe braće“. Naročito BMW-ovo odobrenje za sport mada ni Husqvarnino nije za podcenjivanje jer kao i 2T motori neki od njih rade na veoma visokim obrtajima. Mislim da se radi više o viskoznosti jer osim (eventualno) nijanse u kvalitetu (ili zapravo više „boljoj“ kombinaciji) baznih ulja, sistem aditiva je identičan.

Tipične osobine:

Specifična gustina: 850kg/m3, kinematička viskoznost na 40°C: 117,1mm2/s, na 100°C: 17,0mm2/s, indeks viskoznosti: 166. Tačka paljenja, ASTM D93, 210°C. Tačka stinjavanja: –36°C (identična za celu seriju, mada je zbog 10W i logično). TBN, mg KOH/g: 9,4.

Ovim uljima se završava „glavna linija“ nove Castrol postavke. Naravno uz sve ovo ide bar i Scooter 4T 5W-40. Ne može se ne pomenuti 4T Off-Road obzirom da je novija generacija ovih motocikala sada 4T a ne 2T a uslovi vožnje su „super teški“. I na kraju „Super Bike“ serija, vrhunskih sintetičkih Racing ulja za motocikle.

Act_evo x-tra Scooter 4T SAE 5W-40

Malo prilagođenije skuterima koji ne rade u ektremno visokim obrtajima ali veći deo rada spada u neke srednje visoke obrtaje (za motocikle), cca. 5000rpm, što su za automobile visoki obrtaji.

Ovo je više sintetsko ulje nego 100% sintetičko ali je za primenu to i dalje visok kvalitet.

Osim skutera ulje je pogodno i za ATV i Quad vozila a već prema specifikacijama koje ispunjava.

Standardi:

API SG i JASO MA.

Izgleda skromno ali gde je zahtev takav, više nego dovoljno. Ulje ima veći procenat ZDDP-a ili sličnih anti-habajućih (anti-wear) aditiva, što je jedan od razloga relativno skromnog API standarda. Osim toga ciljana grupa samo u manjem procentu traži API SJ. Uobičajeno je da Quad ulja, pa i sama Scooter imaju samo JASO MA (ili čak i MB ako su samo Quad) što je sasvim dovoljno i primereno. Doduše postoje i skuteri koji su malo zahtevniji po pitanju proklizavanja kvačila ali je njihov broj relativno mali (i formalno im je MA dovoljno).

Tipične osobine:

Boja: crvena. Specifična gustina: 868kg/m3, kinematička viskoznost na 40°C: 88,0mm2/s, na 100°C: 14,0mm2/s, indeks viskoznosti: 166. Tačka paljenja (ASTM D93) 205°C. Tačka stinjavanja: –39°C.

Spec. gustina ukazuje više na PS ulje nego sintetiku tako da je ’sintetsko’ – „garant“. Podaci o viskoznosti su tipični za motociklistička 5W-40 ulja koja imaju nešto manji indeks viskoznosti (skoro kao 10W-40 kod automobila) nego automobilska iste VG. Tačka tečenja je tipična za SHC ulja ove ili 5W-30 viskozne gradacije.

Power 1 Twin 4T SAE 20W-50

Koje ulje ne pripada ovom tekstu (naslovu)? Upravo – ovo. Ovo NIJE sintetičko motorno ulje, pa čak ni PS (mada šire gledano može da prođe, kao PS niže kategorije) jer je zapravo „polu HC“ ulje, što znači da je bazno ulje kombinacija (blizu pola-pola) mineralnih i HC „baznih stokova“ (u nedostatku adekvatnog prevoda, koji mora da smislim inače me nervira ta situacija).

Osim što nije čisto mineralno od proseka ga izdvaja i (potpuno nepotrebni) MA-2 standard.

Ipak kao V-Twin specijalizovano ulje (sa naglaskom na Harley Davidson) u ovoj viskoznosti nedostaje mu i API CF (CE ili CG-4), dizelaški standard.

Jeste iznad proseka ovih ulja ali svakako ima i (znatno) boljih.

Standardi:

API SG i JASO MA-2.

Tipične osobine:

Boja: crvena. Specifična gustina: 885kg/m3, kinematička viskoznost na 40°C: 180,8mm2/s, na 100°C: 19,4mm2/s, indeks viskoznosti: 123. Viskoznost na –15°C: 8000mPa·s, tačka paljenja (min.), ASTM D93, 210°C. Tačka stinjavanja: nije data. TBN, mg KOH/g: 8,1.

Zanimljiv je podatak o ind. visk. koji je manji nego kod većine 20W-50 mineralnih ulja. Deo toga jeste u činjenici da je to SAE 50-tica koja je u gornjem nivou viskoznosti za ovu kategoriju ali to indirektno ukazuje i na manji sastav ili lošiji kvalitet HC ulja. Ne mora biti tako ali može, što nije baš dobra stvar za ovo ulje. Na niskim temp. se već ponaša bolje od standardnog.

I na kraju, TBN koji jeste O.K. za benzin pa čak i Harley ali svakako je trebalo da bude bar za jedan više (bar malo preko 9).

Power 1 Off-Road 4T 10W-40

Potpuno sintetičko motorno ulje posebno namenjeno četvorotaktnim motociklima off-road tipa.

Kako tvrdi i Castrol posebno je testirano na takmičenjima raznih vrsta (ovog tipa) i raznih kategorija. Posebnost Off-Road 4T ulja je posebna priča. Nivo anti wear aditiva mora biti na maksimalnom nivou kao i kvalitet istih. Vremensko trajanje istih obično ne ide više od 50 radnih sati ali vrhunsko ulje mora izdržati i svih 100 pa i više. Zavisi ponajviše od terena na kome se vozi jer blato i zemlja obično nisu veći problem ali prašina i sitan pesak svakako jesu te je zamena na kraćim intervalima jedino pouzdana metoda dugotrajnosti motora. Ipak i unutar tih par desetina sati motor mora da izdrži sva iskušenja i napore naročito ako se radi o takmičenjima.

Takođe je pogodno za Quad i ATV vozila što je logično obzirom da se i ona koriste uglavnom van asfalta i to na raznim terenima.

Standardi:

API SL i JASO MA-2.

Tipične osobine:

Specifična gustina: 850kg/m3, kinematička viskoznost na 40°C: 85,0mm2/s, na 100°C: 13,0mm2/s, indeks viskoznosti: 153. Tačka paljenja (min.), ASTM D93, 210°C. Tačka stinjavanja: –42°C. TBN, mg KOH/g: 9,4. Isparljivost (Noack): 3,3%.

Prilično sličnosti sa Racing 4T. Verovatno većim delom imaju zajedničke elemente te je ovo ulje možda i derivat istog. Ipak Off-Road varijanta ga nadmašuje po tački stinjavanja, tački paljenja i (verovatno) isparljivosti (ima nižu). Noack isparljivost je neverovatna i jedna je od (naj)boljih vrednosti kod motornih ulja uopšte. Ovo, kao i prethodno nesumljivo ukazuje na 100% sintetičku osnovu koja je kvalitetnija čak i od Racing 4T (makar i ono bilo potpuno sintetičko). Vrlo verovatno je potpuno bazirano na estarskim sintetikama ili kombanaciji njih i PAO.

R4 Superbike

I na kraju šlag na torti. Iako je Racing ulje koje može da se koristi i na takmičenjima ipak je to više za nižerazredna a „racing“ kategorija je zapravo takva (pod navodnicima) a cela serija je ipak više za vožnju na ulicama samo za malo zahtevnije motocikle i natprosečno zahtevnu vožnju.

Superbike (dve verzije) je pravo „punokrvno“ RACING ulje za prava takmičenja, čak i ona višeg ranga. Jednostavno ovde nema mnogo kompromisa. Iako Castrol pominje zaštitu katalizatora to se odnosi samo na motore zaključno sa Euro 3. Eventualno bi fabrički SJ zahtev po ovom pitanju i mogao da prođe ali ne i SL (ili da ali uz kraći vek katalizatora).

Kao i kod drugih pravih trkačkih ulja nivo anti wear aditiva je veoma visok. To je obično razlog za niže API standarde no tehnički podaci to ne potvrđuju.

Standardi: 5W-40

API SG.

Ili treba da stoji SJ ili je podatak o fosforu i cinku netačan. U svakom slučaju nešto tu nije kako treba. SG treba da potvrdi pravu racing prirodu ulja ali sam Castrol to negira. No da vidimo šta kaže tehnička dokumentacija o tome.

Tipične osobine: 5W-40

Specifična gustina: 860kg/m3, kinematička viskoznost na 40°C: 75,0mm2/s, na 100°C: 13,0mm2/s, indeks viskoznosti: 170. Tačka paljenja, ASTM D93, 210°C. Viskoznost na –30°C: 5150mPa·s. Tačka stinjavanja: nije data (N/A). Tendencija penjenja (sekvenca II): 10/0 ml.
Kalcijum: 0,260%; fosfor: 0,100% i cink: 0,108%

Osnovni podaci su O.K. mada ne pokazuju mnogo. Sadržaj Ca (2600ppm) je tipičan za sintetička ulja (2500-3000). Cink i fosfor su na nivou za API SJ i zaista čudi da ovo ulje ispunjava tek SG.

Ili jedno od ova dva nije tačno ili sami sebi prave lošu reklamu. Više bih voleo da je SG i sa cca. 1500ppm Zn makar morao da skinem katalizator sa izduva. Ako nije, onda bi Castrol „i jare i pare“ a to neće moći i nikada nije moglo. To bi ga svrstalo u tek „polu“ Racing ulja.

Ipak nedostatak JASO standarda ukazuje da su podaci verovatno istiniti samo za 10W-40 verziju gde je i sam proizvođač napomenuo „kontrolisan“ sadržaj fosfora i cinka i koji poseduje MA standard i uopšte je više pogodna (verzija) za standardne puteve a ne pistu.

Standardi: 10W-40

API SG i JASO MA.

Bitna mala razlika. Ali je već gore objašnjena pa neću ponavljati.

Tipične osobine: 10W-40

Specifična gustina: 850kg/m3, kinematička viskoznost na 40°C: 97mm2/s, na 100°C: 14,5mm2/s, indeks viskoznosti: 156. Tačka paljenja, ASTM D93, 190°C. Viskoznost na –25°C: 5000mPa·s. Tačka stinjavanja: nije data (N/A). Kalcijum: 0,260%; fosfor: 0,100% i cink: 0,108%.

Liči li vam ovo na Mobil Extra 4T? Gotovo je identično. Ipak Castrol je sintetičko a Mobil tek PS ulje. Ali osnovni podaci su „kao prepisani“. Ko je čija škola teško je reći ali je bliže istini da različiti pristupi daju praktično identične rezultate. Jednostavno, granice standarda nisu toliko široke da bi se i očekivala velika razlika.

Ovo je zaista više „civilno“ nego rasno trkačko ulje. Ovde je API SJ ono što nedostaje a kod prethodnog (nadam se) viši nivoi cinka i fosfora.

Iako nije apsolutni šampion u zbrci u tehničkim podacima unutar najveće (prve) petorke proizvođača maziva svakako jeste, tako da je moguće da su bar neki podaci za Superbike pomešani (međusobno ili sa drugim uljima); to bi bilo bolje i za Castrol i za njegove korisnike.

Castrol je zaista JAK. Ovo je stvarno odlično. Za nijansu iznad (inače odličnog) Repsola. Iako su Shell i Agip (ENI) su tu negde (nijansu gore-dole), Castrol sveukupno deluje malko ubedljivije.

Nepobedivo? Ipak ne bih rekao. Osim tri kompanije iz USA koje su zavisno od serije i kategorije u istom nivou ili čak i iznad (AMSOIL, Bardahl i donekle Bel-Ray) tu je i „tvrd orah“ (IPONE) koji je priča za sebe i na kraju ostaju „Alfa i Omega“, prva dva gledali to ovako ili onako.

PAO je PAO ali ima i ono „jao pao!“. Estarske sintetike su najbolja bazna ulja FULL STOP

Motul i Silkolene (Fuchs). Trijumf duha nad materijom?
Malo strpljenja, videćemo u tekstovima o njima.