Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

недеља, 26. октобар 2014.

Tužne vesti, The Sad News


In Memoriam

CEO Total grupe, Christophe de Margerie,  je 20. oktobra poginuo u avionskoj nesreći na moskovskom aerodromu. Po prvim izveštajima, (njegov) privatni avion je naleteo na vozilo za čišćenje snega (prvog jesenjeg).

Kakve veze ima sa blogom? Par njegovih intervjua sam čitao i nekako sam "gotivio" čoveka.
Osim toga u kriznim vremenima je uspeo da Total ne samo održi nego (čini mi se) i da veći značaj Total grupi nego pre iste. Iako ne direktno (nego samo pod "njegovom vladavinom") uticao je da sektor maziva napreduje, cene budu umerene, zadrži prestiž (vodećeg) brenda (Total) i da iskorači iz klišea da su Total ulja za francuske automobile (PSA) pa tek onda za sve druge.

Total je ozbiljna kompanija da bi je ovo mnogo poremetilo (mada su akcije sledećeg dana osetno pale, mada su se brzo stabilizovale) ali njegovo vodstvo će ipak (verovatno) nedostajati (pre svega zaposlenim u grupi). Samim tim što je u vreme sankcija poslovno boravio u Rusiji pokazuju da je bio čovek koji je imao "širu sliku" i planirao dugoročno.

P.S.
http://www.total.co.uk/shared/ccurl/589/379/271x203_de_margerie,2.jpg
ili
www.total.com pa kliklnite na sliku ("More then a CEO, an industry giant with unique vision")
takođe i memorijalna stranica:
http://christophe-de-margerie.total.com/

*****************
Ovo se nekako poklopilo sa smrću (iznenadnom) mog vršnjaka ... kolege, prijatelja i kuma Dejana Cvejića. Više je za privatni blog ("odgovor na sva večna pitanja") ali je on (razumljivo) mnogo manje čitan, pa sam osetio potrebu da to objavim i ovde. Naravno da mi je kum bliži od CEO-a ali kako često ponavljam (citirajući ili parafrazirajući, kako-kad, Šekspira) nije redosled navođenja uvek po značaju (obično je obrnuto).
*****************

Malo i o drugom (veselijem).
Iako vremena sve manje, u novembru stiže bar jedan "klasičan" tekst ... (verovatno iz dva dela).
Dosta je izgovora i svega ostalog, krajnje je vreme za Lotos ... kako sam već naveo "strah i trepet" svakog proizvođača maziva u Evropi. Ova su ulja pre svega kvalitetna ali isto tako i sa vrhunskim (među najboljim uopšte ... u svetu) odnosom kvalitet/cena.
Uvoznici (potecnijalni) za Srbiju (zaista ne znam šta se tu dešava ali ništa posebno jer da su ozbiljni to bi već preplavilo tržište a ne viđam ova ulja ni u Bgd. a kamoli u mom "selu") su me pre (... ima već skoro dve godine) kontaktirali ... u nezgodno vreme (posebna priča ali da ne davim) ... mada je ipak do njih jer od obećanog (zakazanog) sastanka nije bilo ništa.
Naravno nisam zbog toga odlagao tekst nego drugih obaveza (u to vreme jesam čekao prvo taj sastanak a od istog par meseci ništa). Uslovno rečeno do pre godinu dana sam pomalo i odlagao tekst jer mi se činilo da je neprikladno da forsiram jedan "best buy" brend u vremenu kada je FAM trebao da se izvuče iz krize, NIS tek postavljao pravu strategiju (nova serija Nisotec) i slično.
Međutim, balkanska posla su takva kakva su, i godine prolaze a tapka se u mestu.
Blog je već osetno degradiran zbog ovoga a tržištno je par stotina kupaca (gore-dole) nešto što neće pomoći ni domaćoj industriji niti Lotos-u. Uostalom ko do sada nije shvatio da se može kupovati i domaće nema mu pomoći, kao i gde kupovati "jače" brendove (bar koga kontaktirati).
Lotos sa druge strane može ali i ne mora da ima veliki interes za tržište jedne (ili par njih) zemlje van EU a čini se da nema (inače bi direktno bio ovde). Računica je jednostavna, ako već tu nisu Mobil, Shell i BP (Castrol) ... a tu je veliki Gazprom ... dva i dva su četiri (u većini slučajeva).
Ipak, bilo bi dobro (ako već imamo bar 100 raznih brendova) imati i ovaj, makar kao brend koji "cene gura na dole" što u krizi uvek dobro dođe.
Sviđa mi se i brend i njihov sajt ... ozbiljni ljudi u teškim vremenima. Kompanija je iz Poljske a čak su tek drugi po veličini (tamo), posle Orlen-a. Ipak mislim da su u svetu maziva daleko poznatiji širom Evrope (indirektno se i uverio u to).
"Jeftino a dobro" ... retko kad je (uopšte) moguće ali u slučaju Lotos-a, je sigurno:
 "nije skupo a vrlo dobro".

P.S. (dodato 27. oktobra)
Ima i lepih vesti, evo dve:
1) Vozač NIS Petrol by Campos Racing tima, Dušan Borković, osvojio je drugo mesto u WTCC šampionatu na stazi Suzuka (da "onoj") u Japanu. Čestitke! 

Ovo je (verovatno) najveći uspeh srpskog automobilskog sporta (do sada).

2) Repsol i SK Lubricants su otvorili pogon u Kartageni (Cartagena), o čemu sam pisao pre nekih godinu dana. Praktično na vreme (manje-više). Kapacitet pogona je 630 hiljada tona baznih ulja II i III grupe godišnje. Da, to su čuvena Yubase ulja, verovatno najbolja na svetu!
Osim Neste-a koji jedini ima (ali više od dva puta manje) značajne kapacitete u Evropi, svi ostali pogoni su mnogo manjeg (red veličine) kapaciteta.
Eto, sad je i Evropa uhvatila korak sa svetom (u ovoj oblasti). Naravno da će Repsol dobar deo koristiti za sebe ali će se veći deo prodavati na slobodnom tržištu (ionako je SK vlasnik 70% a i same tehnologije). Ovo znači da ćemo već od sledeće godine u Evropi imati i kvalitetnija i jeftinija sintetička ulja (SK već prodaje svoja ali se dovoze iz Koreje).

среда, 08. октобар 2014.

Pre zime (deo II), Before Winter (part II)


Antifriz (AF) ili (zapravo) rashladna tečnost (RT)

Izgleda prosto ali je tako samo ako nema gubitaka RT-a. Ako motor „ne troši“ antifriz, a ne troši ga ako nema curenja (pogrešno se misli da ugrađeni gas dovodi do povećane potrošnje AF, ali TNG instalacija samo povećava šansu da se isti gubi).
Drugim rečima, ako niste dosipavali vodu u sistem, nema razloga da bilo šta dirate, osim:
- ako nije isteklo vreme za promenu RT (2 do 5 god.)
- nivo u ekspanzionoj posudi je ispod nivoa
Prvo nije tako prosto jer se obično zaboravi kada je izvršena promena. Ako niste sigurni bolje promenite godinu dana ranije (nego na vreme ili godinu dana kasnije).
Drugo isto nije (baš) tako prosto jer se često NE zna koji je AF tačno u vozilu (naročito u slučaju polovnih automobila) ili (kod novijih vozila) je isti nedostupan. Ništa strašno, reći će mnogi, mešaju se AF, naročito isti tipovi. Da, ALI ... šta sa (vidi tekst o RT) „specijalitetima kuće“, kao što su G33, G34 (Glysantini) ili Renault i Peugeot fabričkim punjenjima? Za detalje videti pomenuti tekst, a u praktičnom smislu se treba učiniti sledeće:
- Ako je nivo osetno ispod min. (jedva da istog ima u posudi) verovatno negde postoji mesto gde se AF gubi pa to treba otkloniti. Ujedno posle takve intervencije (izgubi se još neki dl) je dobro zameniti kompletnu RT naročito ako je nema mnogo u sistemu (do 5 lit.).
- Ako je nivo na min. ili par cm iznad ili ispod, dolijte istim tipom: za OAT-e, G12(+) pa makar bile varijacije na temu (i druge boje u pitanju), za „klasične“ je svejedno jer iako se u principu G11 (silikatni) ne mešaju sa nesilikatnim, nije toliko strašno jer novije generacije istih se baš dobro trpe, a u slučaju nedoumice koristite „običan“ (nesilikatni), makar bio silikatni u sistemu. G11 (silikatni) se naročito koriste kod vozila iz 90-tih nemačkih proizvođača, VW i BMW (naročito).
- Ako ćete dosipati tek par dl (manje od 10% u sistemu) i obična (destilovana) voda nije loše rešenje. Ipak, morate biti sigurni da je u sistemu 50% a ne (čest slučaj) 40 ili 45%. Zašto bi bilo toliko? Zato što se 6,5 lit. uvek pravi sa 3 lit. koncentrata, zato što je fabrički sipan 40% (za do -28°C) ili 42-44% (za do -30°C uz malu rezervu), ovo naročito ako kupite automobil iz Italije, Španije ili Grčke, mada je se ređe slučaj. Ako ste 100% sigurni da imate 50% AF, onda može inače možete spasti na zaštitu do samo -25°C što u principu može biti dovoljno ali je bez margine sigurnosti.

Nekoliko zabluda u vezi AF (RT):
Prilično je uvreženo mišljenje da je 50% AF zapravo 40% (zbog „40“ u imenu) što je (velika) zabluda.
Takođe se često misli da 50% štiti do -50°C što je takođe pogrešno.
Svi su antifrizi isti. I ovo nije tačno. Neki su čak i opasni (ne štite od korozije iako im je tačka mrženjnja u redu) a mnogi dugoročno loše deluju na creva ili membranu isparivača (kod TNG instalacije). Samo kupovinom AF renomiranih proizvođača, izbegavate moguće probleme.
Samo je „Alu protect“ (crveni) AF dovoljno dobar za aluminijumski hladnjak! Netačno! Svaki je dobar. Jedino je ovaj malo jeftiniji jer se može menjati ređe. Ako blok motora nije od aluminijuma, malo je koristi od G12 jer „klasični“ čak bolje štite a i ne možete „terati“ svih 5 god. Samo kod kvalitetnih creva i motora na bazi legura Al (i Mg) može da se koristi AF celih 5 god. ili više.
Crveni (pak) ne valja za stara vozila! Valja! Ali je zaista nepotrebno. Ništa se (posebno) ne dobija (niže radne temp. ali neće produžiti vek istom) a morate menjati na (evetnutalno) 3 god. pa se i ne isplati. Mogući problemi sa lošim crevima (od neoprena) su mogući (iako nisu izvesni) pa zaista treba biti oprezan.
Boja (AF) je dosta tamna (plava), znači sve je O.K.! Zapravo, ovo je jedna od najgorih zabluda. Neki od AF-a su jako obojeni (što jeftiniji, izgleda, to više) pa se možete (lako) prevariti. Drugi su pa (možda i previše) bledi, npr. NIS (što se meni lično sviđa) pa  se možete prevariti misleći da je „razređen“ (doduše ovo je manje opsano nego misliti da je 50% a da je tek 30%).

Obratite pažnju na to da li je 1lit. ili 1kg AF-a, jer jedan litar „koncentrata“ ima masu od oko 1120g.

Za temp. ispod -30, razmislite o „pojačanju“ na oko 55%. Za ekstremno niske temp. (ispod -40) najbolje je zameniti celu RT i napraviti odnos 2:1 (cca. 67% zapreminski ili 69% mas.) kada je obezbeđena zaštita do -65°C (ili koji stepen niže). U principu odnos treba biti (ipak) nešto manji pa 1dl dest. Ili (čak) obične (ali meke) vode na onih 3 lit. nije loše zbog svega drugog a temp. mržnjenja će ostati i dalje ispod -60°C (hoću reći da ako nisu izvesne temp. ispod -50°C ne treba ići na max.).
Van polarnog kruga i visina iznad 3000m više od 60% (3:2) nije potrebno.

Ako ste kupili 6-8 god. star automobil od drugog vlasnika i bez servisne knjižice, u 99% slučajeva AF nije zamenjen. Bilo bi dobro to uraditi, veoma dobro. Izuzetak mogu biti samo G12++ tečnosti (VW 774H) ili neka od mercedes vozila, gde je uobičajena zamena na 10 do 15 god. Ipak ni tu neće ništa loše biti ako se zameni, osim što (možda) nije neophodno.

Ako ne možete naći specijalnu OAT tečnost, ispustite staru tečnost i koristite „crveni AF“ (G12, G12+).

„Dolivam litar koncentrata i sve je o.k.“ (jer sam dolivao celo leto vodu a curenje nisam našao)
Ne mora da znači! Proverite RT u zamrzivaču (pazite da flaša ne curi, jer se AF ne sme mešati sa hranom jer je otrovan!) ako se nije „zaledio“ onda je možda ovo rešenje. Inače, nije isto doliti 1 lit. u 3 lit. ili u 9 lit. jer u prvom slučaju se dobija mnogo (i u zaštiti od korozije) a u drugom tek par stepeni zaštite više, pa je bolje zameniti svu RT (naročito ako ima više od godinu dana) nego dolivati koncentrat (samo bacate pare). Osim toga, često se ovim povećava koncentracija (naročito ako nema većeg curenja pa se doliva samo pred zimu) što jednokratno nije opasno ali ako se primenjuje dve zime zaredom dobija se konc. I preko 60% što nije posebno štetno (mada može biti ako se pređe max. 70%) ali leti dovodi do lošijeg hlađenja motora. Za manja curenja najbolje je dosipavati 50% AF (i ako je u sistemu više i manje) jer ćete se tako približavati ovom % pri svakom dosipavanju. Dakle, ovo nije klasična zabluda ali može (i) da bude!

AF se menja pred zimu. Ne mora, ali jeste dobra rutina. Na sreću ne moram nikoga da ubeđujem u ovo a i lakše se veruje nego (npr.) za ulje.
I na kraju: Bolje menjati AF svake godine, nego (u slučaju da treba na dve) na 3 ili 4 ili (skoro) nikad.

KT (kočione tečnosti)

O ovome ima poseban tekst (čak i na engleskom, za one kojima to treba ili samo vole da se prave „englezi“) pa samo ono u vezi zime (ovde).
Slično drugim fluidima (ali posebno ovde), najbolje je istu promeniti pred zimu.
Opet: bolje je menjati (čak i) svake godine, nego nikad (dobro, ovo će raditi mali broj ljudi, ali baš zato naglašavam).
Ne zaboravite:
DOT 3 se menja na dve godine (može i 18 meseci), maksimalno na 3 (ili 30 meseci).
DOT 4 na dve do tri godine (ako nije naglašeno od proizvođača automobila, onda dve).
DOT 4+ (ISO 4925 class 6) na tri godine (može i na dve) a po uputstvu proizvođača i na 4.
DOT 5.1 – kao i prethono.

DOT 3 je zaista zastarela specifikacija i ne bih je preporučio. Iako će sve raditi „tip-top“ tako će biti samo dok se držite (striktno) zamene na max. 2 godine.
DOT 4 je specifikacija popustljivija na veću viskozost na -40°C što za veći deo Evrope NIJE problem ali za predele gde je (često) ispod -30°C proverite vrednost koja može biti i lošija od DOT 3. Uzmite 1 Pas (1000 mPas) ili (bar) 1200 kao maksimum za takva područja. Naročito ako automobil ima ABS i „još naročitije“ ako uz to ima i ESP sistem. Za ovakva vozila koristite ISO 4925 class 6 („Super DOT 4“ ili „DOT 4+“) ili DOT 5.1 jer su tu vrednosti ispod 1 Pas (npr. za DOT 3 je dozvoljeno do 1,5 Pas). Ako živite (radite) u ovako hladnim područjima IZBEGAVAJTE tzv. „Racing“ KT. One su DOT 4 baš zbog mogućnosti da na -40 (cel, ili Far. skoro svejendo) imaju i svih 1,8 Pas (manje od ali recimo 1,7 ili 1,75). One su u principu „gušće“ (viskoznije) u osnovi što se na temp. iznad -20 (0) uglavnom NE primećuje zbog niske viskoznosti uopšte (koja ima velike vrednosti tek na velikom „minusu“).

Vetrobranska tečnost
Šta sad pa ovde ima da se kaže?
Nekoliko stvari.
Onih -20 °C (deklarisanih) često budu -15 (kod jeftinijih tečnosti). Može da bude i nedovoljno (iako se ne primeti ako je zima blaža ili kada je automobil u garaži, a posle se od zagrejanog motora taman „premosti“ razlika, koje je uočljiva samo na samom vetrobranu na oko -20 ili manje).
Čak i ako je -20 postoje dve stvari o kojoj treba voditi računa:
1. Može biti nedovoljno. Rešenje su ili koncentrati (OMV na primer, i slični) ili da se u „-20“ tečnost doda (bar) 20% alkohola (ili 30% apotekarskog, 70%).
2. Često je -20 (ili -10) postignuto metil-alkoholom! Ne preporučujem! (osim toga potreban je veći sadržaj ovog alkohola za isti efekat u odnosu na etil).
3. Idealno je ako se koristi IPA (izopropil alkohol) ali je to skuplje, jer je njegova cena (nešto) viša od etanola a i efekat mu je malo slabiji (ali bolji od metanola). Ovo u standardnim (ne najjeftinijim) VT umerene cene nećete naći, baš zbog cene. Ako je negde navedeno u uputstvu, procenite koliko vam je viša cena prihvatljiva.
4. Još „idealnije“ je ako se VT bazira na glikol-etrima ali to nećete naći na tržištima poput onog u Srbiji jer im je cena još i viša od prethodnih.

Moglo bi još dosta o ovome ali je (valjda ... i ovo) dosta (baš).

AKUMULATOR

Samo par (kratkih) napomena. Ostalo kod Miše (blog o tome) gde ćete naći detalje i dodatne informacije.
1) Akumulator ne može zalediti. Može itekako (ceo tekst o tome) i to na prilično visokim temp. (npr. -10) naročito ako nije (dobro) dopunjen (poprilično je ispražnjen).
2) Dakle, pre svega dopunite akumulator pred zimu ako to ne radite redovno. Mislim na dopunjavanje „punjačem“ (sa elektro mreže) a ne na dopunjavanje dužom vožnjom. Najkasnije do sredine novembra.
3) Slab je, dosuću malo kiseline. Nikako! U akumulator se sipa samo destilovana voda. Dopunjavanjem (strujom) „pravite“ veću konc. kiseline.
4) VRLA su bolji za zimu. Jesu!

Sve ostalo što vas zanima možete pročitati na blogu o starterskim akumulatorima (link sa strane).

Ovde što još mogu reći je:

1. O ovome već ima (a tek će biti) na blogu o akumulatorima, ali samo moje (skromno mišljenje) o tome.
Ako je akumulator stariji od 6 god. a sa održavanjem je (i redovno je održavan, dopunjavan i vodom i električnom energijom) ili ako je stariji od 5 god. a nije održavan ili je (fabrički) „bez održavanja“ a inače dobro radi, razmislite i o preventivnoj zameni. Zašto? Zato što sigurno ovakav akumulator ne može biti „kao nov“ a zima je zima i kada (ako) vas izda na -10 (a kada bi inače) ili manje, biće vam kriv „tamo neki (đavo)“. Ako ništa drugo, platite (detaljan) pregled akumulatora, bolje i za Vas i za ljude poput Miše.
Problem je u tome što Vam stanje akumulatora ne može utvrditi neko ko zna a nema potrebnu opremu (recimo moja malenkost), jer se unimerom to ne može utvrditi, a ne može ni neko sa opremom koji ne zna dovoljno (većina servisa, naročito „servisa“), već treba i jedno i drugo. Tako da u servisu možete dobiti samo približno stanje (ko ima sreću da je blizu Subotice, pravac, zna se gde pa 1rh platiti nije skupo a daće tačnu informaciju) pa ako je akumulator i prošao (testove, najčešće jedan, napon pri opterećenju ili „startnu struju“) ali je na granici, onda ne razmišljajte i zamenite isti (ipak je star) čak iako u ovo vreme (oktobar) plali „na pola ključa“, pogotovu ako imate dizel motor.
Možete vreme definisati i kao: istek garancije plus 18 meseci (ali ne i tri zime, dakle ako mu je ovo maksimalno treća po isteku iste, odnosno ako je već „preživeo“ dve što je već premija u današnje vreme).

2. A koji akumulator da kupim?
http://akumulatori-desulfatizatori.blogspot.com/2014/09/ove-akumulatore-bih-ja-izabrao.html
Imam li šta da dodam?
Skoro da ne. Na „prvu“ bih dodao još po neko ime ali kad malo bolje razmislim, sve je sad to konfekcija i ne vredi previše, pa bolje da „oduzmem“ što više.
Pošto je tema zima onda je najbitnije da kupite nov akumulator (ako je stari došao za zamenu ili malo pre toga). Ako već dajete više para (ne kupujete najjeftinije) kupite (bar) Exide jer testiraju na -30 cel. u odnosu na standardnih -18 (nula po Farenhajtu). Slično, a zbog visokog opšteg kvaliteta, Banner (i Duracell) je (su) dobra preporuka. Bar ovde gde je izbor manji nego u Nemačkoj (a na linku ćete naći šta još, posebno, vredi). Ostalo je već stvar ukusa, novčanika i sreće.
Najbitnije: ne zaboravite da pre stavljanja na vozilo akumulator prvo (ljudski) dopunite.


3. Da li paljenje svetala pred verglanje pomaže?
Ljudi koji se praktično bave akumulatorima a znaju dosta o njima (Miša i još malo takvih), ovo posmatraju kao (klasičan) mit. Nisam protiv takvog stava (ima o tome u tekstu koji se bavi mitovima u vezi akumulatora) ali bih malo (još) obrazložio (ili dao genezu ovog mita, što je Miša, kao mnogo mlađi ... pa nije iz njegovog doba, elegantno preskočio).
Dakle, ako upaljenim svetlima pokušavate da zagrejete akumulator (ne bi li lakše upalio) zapravo „terate vodu uzbrdo“ jer ćete više izgubiti nego dobiti ovim (i to je srušen mit).
Međutim, ovaj mit je nastao iz drugih razloga (a ovo prethodno ga je samo održalo). Naime, pre ... (dosta godina) se smatralo (možda i sa pravom) da se ovim akumulator „budi“ tj. pokreću joni iz rastvora i na (u) pločama pa će pre nego što pokretanjem vozila „povučete“ (mnogo) jaču struju ovo pomoći da se manje aktivne materije odvoji sa ploča (naročito pozitivne).
Nešto je tu istine (i) bilo ALI u današnje vreme to je nešto za akademsku raspravu a u praksi nema (veći) značaj. Zašto uopšte pričam ovo? Zato što je „doba nove fušeracije“ odavno počelo pa je možda ovo opet aktuelno (sve tanje ploče, štednja na materijalu a tek u izvedbi).
U svakom slučaju, ako vam je akumulator „slab“ možda će mu UGAŠENA svetla pri paljenju pomoći da „upali“ a ako je dobar onda vam ni upaljena svetla (10-tak A) neće smetati da upalite. Dakle, držite upaljena svetla da ne zaboravite (i platite kaznu od bar „pola akumulatora“) a zbog njegovog dužeg trajanja ili boljeg ponašanja na niskim temperaturama od ovoga (zaista) nema ništa.


GORIVO

(Šta sad pa gorivo? Bilo pa prošlo!)
Hmmm ...
Benzin
Dobro to stvarno nije problem.
I loši(ji) benzini do -40°C ne prave probleme. Benzini sa malo sumpora (i aromata) ne bi trebalo da imaju tačku tečenja višu od -50°C, odnosno – trebali bi da imaju i celih -60°C. U svakom slučaju ako idete u hladnije oblasti benzini su sigurno testirani a dobar benzin (naročito „napijen“ ... alkoholom, E10) do -60 cel. (-75°F) ne bi trebali da prave problem.
Šta još reći? E85 verovatno može i svih -100°F (blizu -75°C).
(Pa) šta je tu problem?
Voda!
Voda koja kondenzuje. Ako koristite benzin sa 5% etanola ili 10% etanola, problem je (unapred) rešen.
Ako ne, dodajte 1% etanola (min. 96% još bolje „apsolutnog“ 99% ili više), dakle (do) pola litara na pun rezervoar, ili 0,5% izopropil-alkohola (ili 2-3dl od oba) i problem rešen. Ako ne možete doći do istih (min. 96%) postoje aditivi koji eliminišu vodu iz sistema, te iako je (to) skuplja varijanta, eto još jednog rešenja.

Dizel (Diesel)
ED (EN 590:2004 ili 2009) i problem rešen?
Ni izbliza.
Prvo: već sam pisao o tome da postoji nekoliko vrsta ED-a koji su rangirani po otpornosti na niske temperature. Klase su od A (najlošije) do F. I tu je (taj) problem.
Prvo:
Dobavljači kasno menjaju sa “letnjeg” na “zimski”, a prelaznih možda ima a možda i ne pa ako i bude C-a (“visoko Ce”) onda se dešava da na -7 ili -8 on “stegne” (izdvoji se parafin) i eto priča kako je ED lošiji od D2 (“dobrog starog”) a on je i po specifikacijama lošiji.
Dobro, pregurali ste prvi sneg i kraj novembra (koji je iznenadio ne samo putare već i dobavljače goriva) i prvi problem sa gorivom, na pumpe je stigao “F” ED (evro dizel). Sada vas “ništa ne može iznenaditi” … avaj! Iako je uvreženo mišljenje da se ED “ne steže” do -23°C (zašto ovoliko, pojma nemam, verovatno je “bilo na TV”) on već na -15 (ne taj, ovaj za do -20) može da pravi probleme tipične za stinjavanje dizela.
Kako? Zar nije “za do -20”?
Ono što standard ne definiše to je “cloud point” (temperatura kada se gorivo “muti”) a zamućenje goriva se dešava već na (oko) -10. Gde je zamućenje tu je i talog … samo je pitanje vremena (a vremena ima, prođu dani a prođu i nedelje) i evo problema.
Kako god, dizel koji stiže na tržište je sve kvalitetniji i (čak) solidno iznad standarda EN 590:2009 a ima i “dodatno aditiviranih” (mada su oni za zimu čak u nijansi lošiji, možda tek stepen-dva ali pre bih sipao “običan” ED) tako da do -22 pa i -25°C ne bi trebali da imate probleme. OMV se reklamira da ima “klasu G” i otpornost do -25°C. Reklamu uvek treba uzeti sa rezervom, ali bi to trebalo da garantuje -22 ili “”čuvenih”) -23 cel.
Artički dizel(i) su definisani standardom i mogu se koristiti i do -44°C.
No njih, naravno, nema u ovim krajevima.
Šta kad zatreba dizel na -30°C?
Već sam pisao tekst o tome ali da ponovim najvažnije.
1) Možete (za starije Euro1 i Euro2 motore) sipati i do 5% benzina … najlošije rešenje ali zaista jeste. Sipano u ED taman za do oko -30. Ovo je baš “samo i isključivo” za tako niske temp. Ne zaboravite: benzin će (po)prilično razrediti dizel (a taman ste se bar te bede rešili, tj. zimi je ED taman “gušći”).
2) Kerozin. Govorio sam o skromnom procentu ali više da bi isti pomogao aditivima ili kao dodatak (nečem drugom). Samo dodavanje kerozina, mora biti u većem procentu. Recimo min. 10% a 20-30% za baš niske temp. Kerozin će povećati potrošnju goriva i takođe (ali u manjoj meri ali pošto je u većem % praktično isto) “razrediti” dizel gorivo. A i preskupo je. A i jedva da pomaže, više je za GU 01 da “dogura” do -20 a ED eventualno do -30. Za više treba avionsko gorivo (sa aditivima) ali … to se ne kupuje na pumpi (kerozin možete i naći, na Petrol pumpama, možda još ponegde) a i to je već malo složenije pitanje i u krajnjoj istanci ne preporučujem (iako je moguće). I naravno da se ne pomeša sa benzinom od 130 oktana za klipno-elisne motore … ma neću dalje.
3) IPA (izoproil alkohol) koji gori kao (da je) dizel ali je ipak za ograničenu primenu. Možda (opet) kao dodatak (jelima; začin) u konc. od par %. Takođe (izuzetno) razređuje gorivo.
4) Aditivi. I za ED? I za ED! Jedini problem je naći kvalitetan (nije problem naći nego takav i kupiti) a izbegavati nerenomirane proizvođače. I naravno: mora se dodati na vreme (pre velikih mrazeva).
U praksi poblem nastaje ako se sipa po 5 ili 10 lit. goriva, jer se obično zaboravi (neki put) da se aditiv sipa, greši se u konc. i slično. Sipajte na pun rezervoar pa kad dođete do rezerve opet (na) pun rezervoar, itd. Upotrebite konc. sa uputstva. Odnosno za nijansu “pojačajte” (1:300 umesto 1:400). Ne preterujte (nikakva korist od većih konc.) obično je 1:100 makismalno što pomaže.

Rešili smo “mržnjenje” ali šta je sa mazivošću?
Tu mnogo pomoći nema. Jednostavno nikoga nije (ni najmanje) briga za stare motore. Najviše što možete uraditi je da koristite GU 01 i/ili EL LU. Onda za zimu koristite aditive (samo i isključivo).
EL LU obično odoleva i do -12 a GU do -9 ali tretirajte oba kao D2 (sa otpornošću do samo -6).
U cik zime (cca. -15 ili -20) je možda ipak bolje (po meni jeste) koristiti ED a problem sa viskoznoću je rešen sam po sebi (veća viskoznost na niskim temperaturama). Eventualno i u ED malo aditiva (1:500 ili slično, standardno ili nešto manje). Čim dođe na -10, “curik” nazad na GU 01 (dizel sa 0,1% supora ili manje) i EL LU (otprilike Euro 3 dizel sa malo nižim centanskim brojem). Može li se dodavati aditiv za mazivost i u GU 01 tj. EL LU? Da, naravno! Ima li od toga vajde? Taman koliko za nijansu.
Naravno sve je to bolje leti. ED bez aditiva za mazivost je za “srednje niske” temp. a sa aditivom protiv izdvajanja parafina na “veoma niskim”, a posle (iznad -10) ili prelaz na manje kvalitetna goriva ili ED sa duplo aditiva (osim leta, problem rešen).
Kako se na GU 01 i EL LU plaća akciza, trebalo bi da nije zabranjena i upotreba ali (i nećete mnogo uštedeti) ali treba proveriti (sigurno je da ne možete sipati u rezervoar). EL LU sigurno morate u kante (buriće, burad) a GU 01 samo uz potvrdu da ste poljoprivredno domaćinstvo … ali uvek možete da se snađete … snalažljivi su ljudi sa ovih prostora.

Nije tema “za zimu” a ED zaista može i da pravi problem leti. Ako vam nisu dostupna drugačija goriva onda duplo aditiva (tipa “diesel lube” … više nije od koristi), u Ultra D (još i bolje) i/ili malo 2T ulja (mada …) uz aditiv 1:200 ili manje bez … bez mi ne liči na rešenje. Zaista nemam bolji savet (od svega navedenog). Problem je sve manje izražen i sve manje se ljudi njime bave. Problem viskoznosti je praktično nerešiv. Čak i sa 1:50 baznog ulja (bez aditiva) nećete mnogo postići …
Bolje je dodati “lube” aditiv (i) u GU 01 po “standardu” (ili malo više, recimo 50% više) ako zbog ovoga imate problem. Mazivost ne bi trebalo da bude problem (više puta navodio), pogotovu sa dodatno aditiviranim gorivom.
Ajd’ da probam da izračunam šta je potrebno da sa 2,5 viskoznost podignete na oko 4 mm2/s (otprilike sa ED na D2). Ne znam (uopšte) da li je to glavni problem (više se spominju zaptivni materijali o čemu sam pisao na poljoinfo) ili pumpa visokog pritiska (goriva) … ali ako jeste, računica (makar približna) kaže:
Treba Vam oko 8% SAE 30 ulja (najgušća 2T su otprilike toliko) ili SN 500 baznog ulja za to (“podizanje viskoznosti”). Takođe Vam treba nekih 6% SAE 40 ili SN 650 baznog ulja. Ili na kraju krajeva 3-4% Bright Stock-a (nema ekvivalent u motornom ulju).
Bazno ulje je teško kupiti. Nije (neko) gorivo ali je “testirano za do 20% u dizelu” a i stari dizeli idu i na 50% zejtina a kamoli baznih ulja. Ako se nađe neko “SAE 40 2T” ulje pa u odnosu 1:20 ili SAE 50 “classic” ulje (API SC/CC ili niže, idealno SA ili čisto bazno ulje upakovano u konzervu mada dosta skupo) u odnosu 1:25(?). Vredi probati (ali je definitivno skupo “ko đavo”).

TNG (LPG)
Šta reći što kazano nije.
U milosti i nemilosti smo dobavljačima (pa šta “nam bog da”). Malo se situacija popravila (a najviše se “popravila cena”) pa sa “zimskim” može i do -20°C odnosno u kombinaciji sa benzinom i -25 (duža vožnja na benzin). Čim temp. padne ispod nula (cel.) palite na benzin, čak iako “pali bez problema na gas”, kod sekventa ionako rešeno automatski. Češće dopunjavajte rezervoar u prelaznom periodu jer prelaznih TNG-a nema ili su retki i još ređe znate da li i gde ih ima. Više propana je definitivno rešenje pa gde Vam je izveštaj laboratorije dostupan (MOL se time hvali ali u praksi ne znam da li je baš tako), više od 50% propana je dosta “za do” -10 a 60% za niže od toga (ionako više od 65% nije ni predviđeno osim u Kanadi i sličnim oblastima gde i čist propan može da se sipa (uglavnom zimi) kada možete koristiti ovo gorivo i do -40 (uslovno). Ipak, TNG (LPG) definitivno nije “zisko” gorivo, i nije za ispod -20 (vozite na benzin tada). Neki proizvođači automobila (motora) uslovljavaju njegovu upotrebu samo za toplije klimatske zone (temp. iznad nule po cel. skali). Valjda je dovoljno.

Sve u svemu, ni jedan od fluida ne voli zimu (a ni akumulator, osim što je korozija sporija pa duže traje ali ne može dati onoliko energije kao na umerenim temp.). “Najosetljiviji” su dizel i TNG, uz motorno ulje (koje je višestruko “gušće” na mrazu nego na +15 cel. i kao takvo u prvim minutima lošije podmazuje motor) kao i menjačko (treba više km da se pošteno ugreje). Najotporniji su ATF, kočione tečnosti i benzin (posebno). AF … da nije zime ne bi ga većina ni sipala (niti ikad menjala) a 1:3 je neophodno zbog zaštite od korozije (i pregrevanja) motora.


Ako sam nešto ispustio, biće u komentarima (odgovorima). Vidim se u novembru (ili zadnjih dana oktobra), ovoliko vremena neću imati pre.

****************
P.S.
(16.10.2014.)

Jedan od Vas (cenjenih čitalaca) je mejlom dopunio tekst. Ako se složi mogu objaviti kao poseban tekst. Zato ovde neću o detaljima.
U svakom slučaju, dovoljno stručno (da ne davi) a da ne bude novinski članak (valjda smo to prevazišli, svi zajedno, odavno).
Uglavnom, slažem se sa svim njegovim navodima. Ovde samo u "tezama":
1) Pomenuto jeste ali nije objašnjeno (možda i dovoljno naglašeno) zašto Common Rail nije za dodavanje benzina (pa ni kerozina ... koji ostaje samo krajnja mera). Ponavljam, kod takvih motora zaista to treba izbegavati. Čak i kod starijih (u tekstu iz 2012. jedva da je pomenuto kao mogućnost, koliko se sećam, čak i nije). Lično sam jako protiv ovoga, ali morao sam da pomenem kao (zaista) mogućnost za izuzetno niske temp. (ispod -25) i za automobile Golf I, II (te generacije).
2) Ni kerozin (petrolej) nije sjajno rešenje (treba ga dosta, bar 10% da bi delovao, a povećava i potrošnju goriva).
3) Nije rekao čitalac, ali ja ponavljam: kvalitetni aditivi, pravovremeno upotrebljeni su najbolje rešenje. ED zaista nije problem za do -15 (pa i -20) ALI može biti na -10 (rani mrazevi). Naime u prelaznom periodu, možete sipati "letnji" pa ako početkom novembra bude jačih mrazeva da Vas iznenadi (čak, mada malo verovatno) "smrzavanje" ED-a. Raspitajte se gde i kad počinje isporuka onog otopornog na -20 (ili sami testirajte isti, pa tek onda sipajte pun rezervoar).
4) Lepo je objasnio (mogao sam i ja ali kad nisam imao vremena, zahvaljujem) zašto "teška" ulja takođe ne valjaju (a ne samo "laki derivati") u dizelu. To stoji i isto je za CR motore za jako izbegavanje (a kako su oni min. Euro 3 a ugavnom Euro 4 ili noviji, i ne treba im ništa osim ED) sipati motorno ulje, bazno ulje pa čak i 2T ulje.
5) Bio je poseban tekst (a i u komentarima sam više puta ponovio), nisam pristalica dodavanja 2T ulja u dizel (ED) (zapravo bilo koji ulja), ali je činjenica da sporohodni zaista mogu raditi sa raznim mešavinama (čak i zejtin, što NIKAKO ne preporučujem) pa onda (ako već "mora") bolje 2T nego takve stvari (zejtin, bude često nerafinisano biljno ulje (sopstvene proizvodnje najčešće), što kod traktora nekako i može, u svrhu uštede, ali nije dobro (voda u tim uljima, tečljivost ni do mraza a kamoli na "debelom" minusu, itd. ... o parametrima goriva ne treba ni trošiti reči).

I neću dalje. Eto, možda bude jedan tekst i pre poslednje nedelje oktobra.
Pozdrav svima!
******************************


субота, 04. октобар 2014.

Pre (umereno-kontinentalne) zime, Before ("mild" continental (Temperate) climate ) winter; prvi deo, part one


Gledaću da izbegnem klišee i da ne ponavljam ono što ćete čitati u dnevnoj štampi. Ako se ipak tako nešto i pojavi (a hoće) to znači da je izuzetno važno, zar ne?

Kako je dugoročna prognoza povoljna (narednih 15-tak dana) imaćete vremena da se pripremite (i iskoristite savete), čak i za deo 2, koji će osvanuti za koji dan (zaista ne mogu stići ali biće pre 10. oktobra, ako ne bude baš do petog, što je plan).

Kratko, jasno ... ne baš. Biće opširno i detaljno! (kao po običaju)
Prvi deo se odnosi samo na motorna i menjačka. Drugi deo će biti o antifrizu, akumulatoru (samo neke napomene, ostalo ćete kod Miše, ne nameravam da mu „otimam“ posao, nego da baš zainteresujem što više ljudi da detalje pročita tamo), kočionoj tečnosti, gorivu i tečnosti za vetrobrane.

1) Motorno ulje.
Blog je o ovome (primarno) pa da od toga i počnem.
1.1. Tačka stinjavanja (uticaj doktorata, da priznam odmah ... mislim na sistematičnost)
Što niža to bolje ALI ne treba juriti po svaku cenu. Mnogo je VAŽNIJA viskozna gradacija i W oznaka ulja!!
Zašto? Zato što W pokazuje kako će se ulje ponašati pri -10, -15, -20,  -25, -30°C ili -35°C za 25W do 0W respektivno. Dakle koliku će viskoznost imati na nekoj od ovih temperatura (i duplo manju na 5 cel. višoj temperaturi). Dakle osim onog po standardu (npr. -20 za 15W), što obezbeđuje (manje od 7 mPas) start koji neće oštetiti motor, podsećam da je na 5 cel. više (-15 za 15W ili -20 za 10W) viskoznost („gustina“) slična medu, pa ako to nije dovoljno uzmite u obzir i to da je za takvu konzistenciju ulja potrebno oko minut da ulje procirkuliše kroz ceo motor (u tečnom stanju) pa ako nije dovoljna opomena ne znam šta bi bilo. Naravno ne treba zbog ovoga „trčati“ ka 5W ili 0W ali tačno je da je bolje 10W sa višom tačkom stinjavanja nego 15W sa nižom (npr. Statoil) jer će na -15, -20 ili -25°C da ima manju viskoznost a to je ono što Vama (nama) realno treba zimi. Tačka stinjavanja malo toga (zaista) pokazuje, i koristan je podatak ako nema tačke „pumpabilnosti“ (jer indirektno označava istu) koja je cca. 5°C iznad tač. stinjavanja i (naravno) označava minimalnu temperaturu kada uljana pumpa još uvek može da „tera“ ulje kroz sistem ili (drugačije rečeno) min. temp. na kojoj ćete još uvek startovati motor (makar svaki start habao motor kao 10-tak hladnih startova na „standardnoj“ „W temp.“ za određenu VG). Podrazumevaja se preka potreba ili vanredne okolnosti da se motor pokrene ali to je „dno dna“ ...
Ovde mala napomen(ica): Za 25W viskoznost na -10 je granica viša od 7mPas, i to skoro duplo (13) i slično za 20W (9,5mPas) što ih čini pogodnim za nešto više temperature (prvo za do -5 a drugo do -10 ili još bolje tek -7). Za 5W i 0W viskoznost na -30 i -35 granica je niža viskoznost (6600 i 6200mPas) ali je to već mnogo bliže 7Pas pa ne treba uzimati posebno u obzir.

1.2. Viskozna gradacija (VG)
10W je više nego dobra doza sigurnosti za područja Balkana i verovatno optimum (svejedno da li je SAE 40, 50 ili 60, bar kada su u pitanju jako niske temp.). U većini slučajeva je 15W je dobro odmereno i kod starijih konstrukcija (pa i samo starijih motora) je to vrlo dobro. 20W bih izbegavao iako kod istrošenih motora nekako i prolazi do -12 pa i -15 (inače -10 ili -7 pa i -5 su granice upotrebe) i bilo bi dovoljno za poslednje dve zime (i još koju unazad, podrazumevam da se automobil ne koristi na -20 a to je bilo samo onih 20-tak dana 2012. u februaru). No ne treba se uzdati da će i ova zima biti blaga, dovoljno je da bude prosečna (za poslednjih 50 god.) pa da 20W ne bude dovoljno. Da li je potrebno 5W? Samo za planinske oblasti ili ako idete na skijanje ... mada uglavnom 10W i tu završava posao (baš -25 je i baksuzluk mada će motor upaliti i na toliko ... ako je ulje sveže, no o tome kasnije).
1.2.1. Da li mešati gradacije?
Može. (ne bih baš rekao DA, da ne ispadne opšta preporuka)
Da li 2 lit. 10W-40 i 2lit. 15W-40 daju „12,5W-40“? Praktično DA.
Taman za neodlučne, a „7,5W“ taman za odlazak u planinu (ako se inače koristi 10W-xx).
Mešajte samo jednu razliku ... 5W sa 10W ili 10W sa 15W, gledajte da i „radna“ viskoznost bude ista (ako je moguće ali nije uvek) pa je bolja kombinacija 5W-30 sa 5W-40 nego sa 10W-40. Naravno i vrste ulja je bolje mešati ako su iste (slične), pa je PS mešljivo sa svim a mineralno i sintetika je nešto što treba raditi sa oprezom, ne zato što ne može, nego što je teško opravdati tako nešto (mislim na mix u startu što se dolivanja tiče, manji je problem, osim onog opšteg da se time mineralno neće popraviti a sintetičko se hoće „pokvariti“, opasti u kvalitetu).
Ima li, dakle, spasa za 20W?
Recimo da da. Uz 50% 15W-40 ali je u tom slučaju bolje da bude 15W-40 100%. Dodavanje 20% nekog ulja neće posebno pomoći (uzmite min. 25% ili 1:4 još bolje 33% ili 1:3 zapreminski, tj. 1+2) pa je uzalud trud.

1.3. Da li je 15W-40 bolje od 15W-50 a 10W-40 od 10W-60?
Praktično NE. Razlika u viskoznosti postoji na umereno niskim temp. pa su „niže“ VG donekle bolje ali zapravno nije od većeg značaja i na kraju krajeva se svodi na isto na temp. od -10 i nižim za 15W-xx i -15 ili nižim za 10W-xx.
Za veoma niske temp. 0W-30 može biti značajno bolje od 0W-40! A kod malog broja ulja čak i 5W-30!
(već više puta pominjano pa da ne ponavljam)
1.3.1. A šta je sa 5W-30 vs. 0W-40? Ili 5W-50 vs. 10W-40?
U prvom slučaju je skoro svejedno do -20 ali posle je prednost 0W-40 očigledna (kao i na preko +80), a kod drugog slučaja je 5W-50 superiornije i sličnije je 10W-30 sve do nekih -15 a posle je bolje.
****
(onih "preko +80" se odnosi na to da je 0W-40 viskoznije od 5W-30 (naravno) i zbog toga je prednost 0W-40 ulja (za motore kojima je xW-40 ili xW-40 primarna preporuka. Kod xW-30 preporuka je to naravno mana. Kod drugog primera je jasnije ali da bude i do kraja: 5W-50 i 10W--40 su sličnog viskoziteta u širokom opsegu temperatura ... recimo od nule do +50-60 ALI je naravno na niskim i radnim temperaturama 5W-50 bolje, u prvom slučaju je viskoznost niža a u drugom viša).
O.K. bilo je o ovome reči u tekstovima o viskoznosti (tri dela) pa stariji čitaoci nisu primetili, a dugovao sam novijim čitaocima malo (više) pojašnjenja.
Ukratko: do veoma niskih temp. (do -10 ili -15) ulja ovih VG (koje se upoređuju) su praktično istih (veoma sličnih) viskozosti, a posle su "ređa" ona sa nižom W oznakom. I na cca. 40°C im je viskoznost prilično slična a posle manje opada kod onih sa većom oznakom (radne) viskoznosti.
Za više detalja preporučujem tekstove o viskoznosti, tablice SAE J300 standarda (mada su one samo grubi pokazatelj). Najlakše je ovo predstaviti na slici (grafiku) ... ali ne stižem (evo i ova nepreciznost mi je promakla).
Naravno, kada nešto radite uz nemogućnost (nedostatak vremena) da makar jednom pročitate (ponovo) i ispravite, dolazi do ovakvih grešaka. Naravno, alternativa zatvaranja bloga na godinu dana verovatno nikom (od stalnih čitalaca) ne bi bila bolja. Onda, samo bih zamolio da me upozorite u komentarima ili putem mejla.
****
Uzgred, 10W-30 je izuzetno dobra gradacija, koju je doduše teško naći ali ima čak i API SM ulja (G-energy) pa ne ispustite iz vida i ovu VG. Prosto je šteta što nema mineralnih ulja (kod nas i okolini; inače ih ima, itekako, naročito van Evrope) u ovoj VG ali šta je tu je, to nam je (tako).
1.3.2. Da li je (za zimu) bolje 5W-40 sintetičko ili 5W-40 PS (i slično za 10W-40, PS i mineralno)?
Praktično je isto (kao lovac i konj (skakač) u šahu) ali u retkim okolnostima je sintetičko bolje od PS i PS od mineralnog. Radi se o (onim) situacijama, kada motor treba pokrenuti na nižem od „W standarda“ (npr. niže od -20 za 15W ili -25 za 10W) jer po pravilu „sintetičkija“ ulja imaju nižu tačku stinjavanja i nagliji rast viskoznosti pred samom tačkom stinjavanja (i time užu oblast veoma visokih viskoznosti).
Dakle, tačka pumpabilnosti je obično niža (uz tačku stinjavanja) pa će u ekstremnim uslovima biti bolje da imate sintetičko nego PS ulje iste VG.

1.4. Da li ima smisla uvoditi „zimsko“ ulje kada su multigradna ulja toliko usavršena i toliko rasprostranjena (brojem i pokrivenošću tržišta, više od 90% u Evropi, u automobilskom delu i više od 95% ako ne i 99%).
Ako ste na granici (temperaturnoj) ITEKAKO. Nije lako naći multigradno ulje koje bi idealno bilo kao celugodišnje kod mnogih automobila, naročito starijih (5W-30 poprilično rešava problem ali se i tu postavlja pitanja šta na +40 ili više).
Jednostavno, ako se automobil koristi na nižoj temp. od one koju ulje može da podnese (ili je granična) onda je svakako „zimsko“ ulje dobra opcija. Ako mnogo vozite i zimi prelazite više od 7500km (računajući najhladnijih 5 meseci) onda SVAKAKO razmislite o ovome.
Uobičajene kombinacije su 10W-30/40 i 15W-40/50 ili 5W-30 i 10W-40 (ovo je više ako je temp. korišćenja automobila, više od par nedelja oko ili ispod -20, tipičam primer preporuka Fiat-a za Punto Classic).
Ako ne prelazite mnogo ali imate potrebu korišćenja (automobila) na izuzetno niskim temperaturama, razmislite o tome da makar 3 najhladnija meseca koristite „ređe“ ulje. Jeste da je menjanje na 3000km/3 meseca (na primer ili slično) upitno i svakako je veliki trošak, uvek je manje od popravke motora!

1.5. Da li menjati ulje (iz koga se još može iscediti neka hiljada km) pred zimu?
Hmmm. Ni lakšeg pitanja ni težeg saveta (a da se prihvati).
U principu DA. Ako se ulje može (i treba) menjati u sva 4 godišnja doba (ako za tim ima potrebe ili tako pada po rasporedu) ostaje da za ljude koji jednom godišnje ulje menjaju (za dva je lako, jesen/proleće i 120% je najbolje) ulje ta dilema postoji.
Većina (više od 80% a verovatno i od 90%) tipuje na proleće i u pravu su ako misle na stare automobile. Međutim kod onih u dobrom stanju, ćešće je bolje da se ulje menja pred zimu ... u stvari zavisi. Od čega?
Jedna od velikih zabluda je da ako se zimi ne vozi ili jako malo vozi, da je bolje zamenu ostaviti za proleće. Ništa gore od toga. U motoru je prljavo ulje (i kiselije) par meseci koje ne štiti motor tako dobro kao novo (sveže) ulje.  Slično motociklima (i vanbrodskim 4T motorima).
Ako se mnogo vozi zimi, definitivno je bolje pred zimu ulje menjati!
Ako se vozi dizel a ulje je prešlo više od 2/3 intervala zamene, dobro je promeniti ga (već je viskoznije, a „duša mu (već) crna“).
Ostaje (doduše verovatno najčešći) slučaj „srednjeg korišćenja“ zimi uz isključivo kratke gradske relacije.
Tu je već odgovor „pod dva“ (proleće) više zasnovan. Ulje ćete poprilično upropastiti za malo km. Ipak, ovde zaista treba razmotriti i dve zamene godišnje (pa šta košta da košta), što se kod slučaja „mnogo korišćenja“ podrazumeva (ako ne i tri).


2) Menjačko ulje.
Priča je kraća, jer uglavnom isto nećete menjati. Ipak ako je došlo vreme (još proletos ili prošle godine) kod menjačkog ulja je manje dileme kada je idealno. Pred zimu je svakako!

Ovde moram malo da obrnem. Pa ne ide istim redom kao kod motornog.

2.1. VG
Da, od ovoga se polazi ali je suprotno od motornih ulja (veći značaj ima 2.2.). Zašto?
Zato što je SAE J 306 dato mnogo nepreciznije (“labavije”), doduše u skladu sa upotrebom.
Zašto u skladu sa upotrebom? Jer menjači i diferencijali mogu da rade i sa mazivim mastima nižih NLGI konzistencija (naročito “polutečnim” 0 ili 00) pa je granica viskoznosti na niskim temperaturama data mnogo, mnogo više (na 150Pas što je gusto kao tek rastopljena smola (katran)).
70W Vam, osim u polarnim oblastima, ne treba i ređe je i od ATF-a, a propisano je samo u izuzetnim slučajevima (možda doduše postane i standard u skladu sa 0W-4 i 0W-8 motornim uljima). 75W je propisano kod mnogih modernih automobila kao FE (Fuel Efficient, za štednju goriva) i treba upotrebljavati samo kada je tako preporučio proizvođač inače je ovo jako slično viskoznosti ATF-u.
Ova ulja zapravo i nisu monogradna samo što u (već zastarelom) SAE J 306 takva ispadaju (jer nema odgovarajućih “radnih” viskoznih gradacija).
75W-80 i 75W-90 su za do -40 ALI ovo uzmite sa velikom rezervom, naročito kod 75W-90. Ipak je više do -35 i to kao novo ulje, a obzirom na godine provedene u menjaču, sigurno je samo -30 ili koji stepen niže (slučaj “stegnutog” ulja ove VG na -32°C je već opisan, desilo se u Poljskoj pre par godina). Ipak to je za Jugoistočnu Evropu više nego dovoljno za sva područja čak i planinska. 75W-90 u principu može da zameni 80W-90 te kod iole modernijeg automobila može da se sipa umesto 80W-90, više treba voditi računa o API GL oznaci). Naravno, sintetička 75W-90 ulja su ubedljivija ali i skuplja pa ako se traži API GL-4 u automobilu sa kraja 80-tih i početka 90-tih prošlog veka i PS ulja su više nego dobra.
75W-90 je inače tipično za starija VW Golf vozila (III i IV a i II nije “gadljiva” na ista) a naravno često u mnogim novijim.
80W-90. Možda još uvek najčešće primenjivano. U principu bi trebalo da se slično ponaša kao 80W ali nije (baš) tako (vidi 2.2.). Da li je dovoljno za JI Evropu? Uglavnom da, ali vidi 2.2.
85W-90. Ovo ili SAE 90? Nema velike razlike među njima (često nema uopšte) ali je 85W ipak standardizovano za koliko-toliko niske temperature. Baš za menjač u JI Evropi nije (osim oblasti na moru) ali je često za osovine ili diferencijale, naročito 4WD vozila.  Najčešći problem (sa sinhronima) kao što je prebacivanje brzina ovde nije od većeg značaja pa se često preporučuje kod 4WD vozila ALI ipak konsultujte uputstvo vozila. SAE 90 jeste “izdržljivije” od 80W-90 (i ne nešto mnogo u odnosu na 85W-90) ALI definitivno je loše za zimu. Mnogi ga koriste u vozilima iz 80-tih ali je problem šaltanja jako izražen i u gradskoj vožnji nerešiv (ne zagreje se dovoljno ulje) uz povećano habanje mehanizma pa pada u vodu minimalna (akademska) predost na visokim temperaturama. Ako je 80W-90 retko, bolje je (osim u toplim krajevima gde nije) ići na 80W-140 ili (čak idealno) 80W-110, jedini problem je što ih je teško naći (tamo gde su najpotrebnija).

2.2. Tačka stinjavanja.
Jeste bitna. O ovome povedite računa jer ovo čini razliku između “skoro upotrebljivog” ili “upotrebljivog sa periodom teškog prebacivanja brzina” i onog što je potrebno (rad bez problema u svim uslovima sredine ili bar sa manje istih). Tačno je da se i sa gustim “k’o pekmez” uljem može voziti i da se uz vožnju u prvom stepenu u trajanju od par stotina metara pa posle “sve drugom” može voziti i sa standardnim 80W-90 (praktično celu zimu), ipak treba se setiti da je “standardno” da se takvo ulje “stegne” na -27°C i da je koliko-toliko upotrebljivo tek do -20 ili -22 (slično 15W-40/50 mineralnom motornom ulju).
Zato su 80W ulja mnogo bolja zimi jer imaju svih -33°C što je razlika od 6 cel. te su (lako) upotrebljiva na -25 i pravi su izbor, naročito ako je “tako propisano” (Opel Kadet iz osamdesetih).
Postoji li nešto između? Da, naravno. 80W-90 visokog kvaliteta. To čak i nisu PS ulja (retko jesu što je još bolje), kao što su GL-4 Plus. Na primer Selenia Tutela Transmission Epyx, gde tačka stinjavanja nije data ali je verovatno -30 (jer je na -26 viskoznost tek 63 Pas, ili tek oko 40% dozvoljenog) ili (novo) Nisotec 80W-90 GL-4 Plus sa (navedenih) -30.
Ovde moram da navedem Mobilube GX 80W-90 koje je još za nijansu bolje i ima T.S. od čak -33°C !
(na šta me je podsetio jedan od Vas u skorašnjem komentaru, hvala još jednom)
Ovih 3 (ili čak 6 kod prethodnog) stepena su obično ono što čini razliku, taman da se menjač na -20 ponaša “pristojno” a da se sve do -15 menjanje brzina obavlja lako, već posle “prve raskrsnice”. Ovo je i odgovor šta da sipam a da nije 75W-xx i da može da se koristi i na -25 (par dana u godini).
Da li je za zimu bolje 80W-110 ili 85W-90? Narvno prvo! Ali da li je bolje 80W-90 ili 80W-90 je teže za odgovor! (uglavnom je isto osim navedenog gore)
A 80W-140 ili 85W-90, za propisano “SAE 90”? Do -10 je (čak) ovo drugo ali za -15 ili manje svakako prvo. (ovo više za (stari) teretni vozni park i traktore)

2.3.  A šta ako u menjaču imam motorno ulje? (Honda, Lada Samara …)
Ako je to 10W-40 (Honda) nema potrebe menjati. Naravno 10W-30 je još bolje mada je za celu godinu verovatno (pogotovu ako automobil ima više od 100 hiljada km) bolje prvo.
Šta sa Samarom? 15W-40 je tek do -18 ili -20 za motor a njemu je 10W-40 ili 10W-50 (jer živite u brdsko-planinskoj oblasti). Za menjač je to dovoljno i koji stepen manje pa je 10W-40 u motoru a 15W-40 u menjaču sasvim O.K. (osim što nije isto ulje pa nije praktično)
Za većinu gde je temp. do -18 ili -20, 15W-40 je (zapravo) idealno i u menjaču i u motoru, naročito u menjaču. 15W-50 takođe je dobar izbor a 20W-50 ili 20W-40 je samo za toplije krajeve iako se može koristiti do -15°C pa i stepen-dva nižoj temp. Praktično je 20W-50 idealno za toplije krajeve (primorje, niži delovi Makedonije, CG osim planinskih oblasti i slično).
Za izuzetno hladne oblasti su posebna priča. Kod Honde je jedino rešenje 5W-30 ako 10W-30 nije dovoljno ali zavisno od modela, treba konsultovati i njihov servis.
Kod Samare je 10W-40/50 dobro za do -25 a za niže temperature moraju ići 5W-xx ulja, najbolje 5W-50.
Ako već 10W-40 onda prvo mineralno (npr. Lukoil) pa onda PS.

P.S.
Hvala za jubilarnu dvestotu registraciju a isto tako i za 201.

Sledeći tekst je već najavljen i zaista bi trebao da ide sledeće nedelje a posle teško da ću u oktobru stići još neki pa se sa novim tekstovima družimo u novembru (ali ću pitanja odgovarati sa ne više od 48h kašnjenja, bar ću se potruditi uz sve druge obaveze, do sada sam stizao i 24h da ispunim u 90% slučajeva).