Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

понедељак, 29. фебруар 2016.

Prvih 20, TOP 20 (najvećih proizvođača maziva, largest lubricant producers)


Who is the best? Ovo pitanje ostaje (i dalje) otvoreno. Ko je najveći? E, to je malo lakše odgovoriti.

U oba slučaja izvor podataka bio je isti i to je Fuchs Petrolub SE.

Da se podsetimo, krajem prošle decenije, kupovinom nekoliko kompanija (brendova), naročito u USA od kojih je najznačajnija Quaker State, Shell izbija na mesto br. 1 i pomera “nedodirljivi” Mobil sa dugo godina držanog prestižnog “no. 1”. Početkom ove decenije (2010) situacija je izgledala ovako (TOP 15):

1. Shell 2. Exxon/Mobil 3. BP(/Aral/Castrol) 4. Chevron (Texaco, Caltex) 5. Total (grupa, Total/Elf/Fina) 6. Petrochina 7. Sinopec 8. Lukoil 9. Fuchs 10. Idemitsu 11. Nippon Oil 12. Valvoline 13. Indian Oil 14. Petronas 15. Petrobas

Prilično jasno. Prvih 5 je ostalo prvih pet (za deset godina, od početka novog, XXI, veka). Jedina promena je bila na mestu br. 1 kao što je već napomenuto. Ostali su se bili ušančili i čvrsto su držali svoje pozicije. Kinezi su već dostigli maksimum u smislu no. 1 nacionalnih kompanija, tako da su PetroChina i Sinopec zauzeli pozicije 6. i 7. Istisnuvši Lukoil sa odlične pozicije VI i za sva vremena ih onemogućili „juriš u TOP 5“. Kako god, osmo mesto Lukoil-a je i dalje impozantno i dostojno poštovanja. Još više se to može reći za Fuchs koji je uspeo da se održi među prvih deset. TOP 10 je zatvarao Idemitsu, br. 1 u Japanu (a ne Nippon Oil kako kaže čuvena (domaća) reklama), ali se mora priznati da su ovde dve kompanije uvek „tu negde“, Nippon je (svakako) br. 1 u distribuciji goriva. Valvoline je zbog rasta potrošnje maziva u Aziji (2 kineske i 2 japanske kompanije) istisnut iz TOP 10 ali je i dalje bio među „dvanaest veličanstvenih“ (kako bi se reklo). Indija kao ogromna zemlja morala je da svojom najvećom kompanijom bude u TOP 15 a pravo je čudo kako nije bila među prvih 10 ali ma kako bila velika Indija, treba uzeti u obzir skroman izvoz a veliki uvoz maziva u tu veliku zemlju. Malezijski Petronas je bio na 14. mestu, i upravo je otpočinjao novi ciklus investicija (tada skorašnja kupovina Selenia-e i novih postrojenja za proizvodnju baznih ulja vrhunskog kvaliteta, III i III+ bazne grupe) koje danas daju pun rezultat. Listu je završavao brazilski Petrobras, vodeći u zemlji od 200 miliona stanovnika a i solidnim učešćem u Južnoj Americi, nikakvo čudo; naročito ako se uzme u obzir velika stopa privrednog rasta u Brazilu to doba i visoke cene nafte.

Prošlo je 5 (4) godina (podaci su za 2014 ali se ništa nije bitno promenilo ni u 2015) i šta se tu desilo? Na prvi pogled ne tako mnogo, ali treba uzeti u obzir da je svaka promena na listi za relativno kratak period sama po sebi značajna, iako su razlike između nekih mesta praktično simbolične.
Lista TOP 20 je sada sledeća:

1. Shell 2. Exxon 3. BP 4. Total  5. Chevron
6. Petrochina 7. Sinopec 8. Idemitsu 9. Fuchs 10. Petronas
11. Lukoil 12. JX Holdings (JX Nippon Oil & Energy) 13. Valvoline 14. Gulf Oil 15. Petramina
16. Gazprom Neft 17. Philips 66 18. Indian Oil 19. Hindustan Petroleum 20. Petrobas

Pre analize ove liste, mora se naglasiti šta se desilo u međuvremenu što se tiče potrošnje maziva po kontinentima/regionima. Bliski istok i Afrika su zadržale svoj udeo u svetskoj potrošnji, Južna Amerika i Istočna Evropa takođe (mali pad), Zapadna Evropa ima najveći pad a prati je Severna Amerika. Sada Evropa i Amerika imaju skoro izjednačen udeo od po približno 1/5 a zajedno manje troše (nešto manje) od Azije bez Bliskog Istoka. Tako da je to dramatično uticalo i na listu. U Zapadnoj Evropi je jasan trend pada potrošnje (i prodaje) jer su i za teretni i za putnički saobraćaj izuzetno produženi intervali zamene a intenzitet saobraćaja stagnira ili opada. Još je značajnija blaga recesija ili tapkanje u mestu industrije. Slično i u USA (gde su intervali zamene kraći ali su značajno produženi sa ranijih 3 ili 5 hiljada milja, a i Industrija nija bila baš u nekom zamahu).

Analiza TOP 20 (2014):

1) U prvih 5 je najveća (i jedina) promena u vidu izbijanja Total-a na 4. Mesto. Treba imati u vidu da je ta razlika mala (između 4. i 5. mesta) a postignuta je najviše time što je Total svoj brend Elf “prešaltovao” iz Premium klase u ekonomik i sada se (bivše) ime iz F1 juri sa malim i srednjim kompanijama po Evropi i nacionalnim širom sveta. I sam Total brend maziva ima najniže cene (u proseku) od TOP 5 tako da je u uslovima recesije ili neznatnog rasta to bilo dovoljno za ovu promenu (uz Chevron-ovu stagnaciju u ovom sektoru … posebna priča).
2) Dve najveće kineske kompanije su i dalje na 6. i 7. poziciji i sve bliže TOP 5 ali Chevron još uvek drži pristojno odstojanje. Kada bi Petrochina mogla da bude u TOP 5? Verovatno već 2020. mada zbog usporenja privrednog rasta Kine to nije potpuno izvesno. Nije veliko iznenađenje to što je Idemitsu sada među TOP 10, pa čak ni osmo mesto. Dinamičan (makar relativno i ne kao pre) rast pacifičkih ekonomija i proboj u Evropi (makar preko OEM ulja) i globalno (USA) su uslovile ovu mogućnost koju ovaj vodeći Japanski proizvođač nije ispustio. Pravo čudo je Fuchs koji je zadržao svoju poziciju – sve čestitke (sa moje strane; nije lako “plivati sa ajkulama”). TOP 10 zatvara Petronas; kao što sam rekao, velika ulaganja (širenje poput epidemije u EU ali i globalno) što uključuje i marketing (F1 kao najvidljiviji primer) daju rezultate. Osim toga, baza (proizvodnja baznih ulja) je jako napredovala tako da sad Petronas stoji rame uz rame sa SK ili Neste-om, možda još ne količinski ali kvalitetom je “tu negde” (po pojedinim pozicijama i ispred). Ovde samo da naglasim da korejski SK na tržištu Pacifika blisko sarađuje sa dva najveće japanska proizvođača i da imaju zajedničke pogone za vrhunska bazna ulja III+ kategorije (kod nas poznata po Eneos-ovoj seriji Sustina).
3) Pad Lukoil-a izvan TOP 10 je bio neminovan i više je uslovljen političkim događanjima nego “realnom” ekonomijom. Uz pad cene nafte (već je bio počeo ali naravno tek 2015. postao veliki problem za sve proizvođače) to je bilo neminovno. Petronas je izgurao Nippon Oil sa 11. mesta na 12. Osim promene mesta Nippon je promenio i ime, kao što je naglašeno u listi. Valvoine je izgubio samo jedno mesto i to zahvaljujući rastu Petonas-a. I dalje je (pod kompanijom Ashland) ovo veliki proizvođač a brend najstariji i jedan od najuglednijih u svetu (sigurno bi zauzeo bolju poziciju po tom kriterijumu). Gulf Oil (nekada među “sedam sestara”) je čudna priča moderne ekonomije, i više je jak brend (tj. prodavac brendova) nego baš proizvođač, ali eto uspeo je da se ugura na mesto 14. Ovo je više priča za studente menadžmenta (ne čiste ekonomije) nego bilo šta drugo (Ultra, Mega, Giga, Super, Hiper … itd.).
Petramina – nikakvo čudo. Državna kompanija Indonezije. Nema šta više da se kaže.
4) Gazprom je napredovao (mada je bio u ToP 20, mislim 18. i “tada”, 2010.). Priča sa Lukoil-om (naravno) važi i za Gazprom ali je očigledno da što ste veći šteta uvek bude manja po vas. Mislim da je samo to što je G noviji igrač (i bio u zamahu, i sad je ali ne globalno, čisto zbog politike) u svetu maziva presudilo da G ne padne na listi a Luk padne. Osim toga manji rast na manjem nivou se lakše prebrodi i kompenzuje, a i na domaćem tržištu su zauzeli veći deo kolača (dok Luk neminovno lagano gubi, one silne procente ruskog tržišta, ali je još uvek no. 1). To što G-a ima pogon u Italiji je najmanje od značaja (pogon je mali), jer je Luk učinio i više na polju internacionalizacije, kupivši OMV maziva, i (ubij me ako se setim) jednu Finsku firmu, pa pogone ima u Austriji i Finskoj (osim poznatog u Rumuniji), što znači u 3 države u EU. Za maziva – impozantno.
Philips 66, bivši ConocoPhilips (Philips Petroleum Company), je pod ovim imenom od 2012. Ništa novo, Teksašani pre svega proizvode naftu, gas a u svetu maziva globalno poznatiji po baznim uljima. Mislim da su bili i među prvih 10 tako da mesto u Top 20 i pored globalnih “tektonskih” poremećaja nije nikakvo čudo, i tu će i ostati bar do kraja ove decenije (iako su im maziva tek “sekundarni” biznis).
Indian Oil i pad za 5. mesta je malo neočekivan razvoj događaja. Ipak, u apsolutnom smislu razlike između mesta 15. i 18. nisu velike tako da u narednim godinama bilo koje od imena lako može promeniti 3 do 4 pozicije. Osim toga, za ovo je verovatno zaslužan i rast državne kompanije Hindustan Petroleum (Indian Oil je javna kompanija). Suštinski zajedno su na otprilike istom nivou (uz nešto veći rast od prosečnog globalnog) kao i 2010.
Da Brazilu (više) ne cvetaju ruže i da protesti protiv olimpijade (koliko god nama Rio odavde delovao kao idealan grad za održavanje istih) nisu tek “šačica nezadovoljnih”, dokazuju (na moju ličnu žalost, Brazil zaslužuje više ali očigledno nešto moraju da menjaju) dva događaja (ne znam koji više): loš rezultat Brazila na fudbalskom prvenstvu sveta (na kojima su bili i domaćini) i pad Petrobas-a (na listi najvećih proizvođača maziva) sa 15. na 20. mesto.
Ko je od značajnijih “izguran” iz TOP 20? Eni … kao najpoznatiji (naročito u ovim krajevima). Repsol je bio “tu negde” oko 20. (nisam baš siguran) tako da su oni sada “tek” među TOP 25.

Šta sve ono znači nama (potrošačima)?
Jako malo. Dobro je znati da svi iz Top 20 (svakako) dovoljno veliki i snažni da će uvek ispuniti standrade u svojim mazivima uz veoma konkurentne cene. Najjače brendove ćete uvek malo preplatiti, a “ekstra” kvalitet dobiti tek u posebnim serijama koje bitno odskaču i cenama. Koja imena bih posebno izvdojio?
Idemitsu, Fuchs, Valvoline i Petronas … podsetio bih na Lukoil i Gazprom … naravno prvih 5 je uvek o.k. ali tu je već (dugo) sve poznato.


P.S.
Još dve zanimljivosti:
1) U Kini je upotreba HC baznih ulja (grupa II) prestigla upotrebu mineralnih (grupa I). Ovo je značajan korak ka opštem “hidrokreking”-u koji polako postaje dominantan način proizvodnje baznih ulja. Ujedno i opomena Evropi da se osvesti već jednom. Dovoljno je što ima nadimak “stari svet” ne mora to stalno i da dokazuje.
2) Sve smo bliži ozvaničene su novih API kategorija za teretna vozila. To su API CK-4 i FA-4. O njima se već dugo priča (naročito od 2013.) Zvanično startuju krajem ove (2016.) godine.
CK-4 je nastavak dosadašnjih kategorija (zaključno sa CJ-4) i ova će ulja biti unazad kompatibilna sa prethodnim (kao i do sada) i moći će da se koriste i u (nešto) starijim vozilima (od Euro 3, realno). Ovaj standard je najavljen kao “robusnija” verzija CJ-4 i trebalo bi da obuhvati sve OEM zaheteve zaključno sa onima za Euro 5 motore. Ova ulja će ispunjavati zahtev: HTHS(V) > 3,5 mPa×s. Osim xW-30 (pretežno 5W-30) obuhvataće i više viskozne gradacije (“četrdesetice”, kao što su: 5W-40 i 10W-40).
FA-4 poznatiji pod radnim imenom (PC-11) se pravi isključivo za najnoviju generaciju motora (u Americi ali i globalno) koji odgovaraju Euro 6 normama. Verovatno će mnogi Euro 5 (i neki Euro 4) motori takođe moći da koriste ova ulja, ali kompatibilnost unazad će biti OGRANIČENA.
Osim čistijeg izduva, ova ulja trebaju da omoguće i uštedu goriva kod teretnjaka uz sličnu (ili identičnu) zaštitu kao i ulja CK-4 kategorije. Ovo će biti isključivo wW-30 ulja uz vrednost HTHS(V)-a između 2,9 i 3,2 mPa×s, slično ACEA C1 i C2 standardima za putnička vozila.

уторак, 2. фебруар 2016.

"Dečija radost" na pumpama NIS-a; Joy for children on gas stations nationale


Na benzinskim pumpama NIS pojavila su se motorna ulja Castrol i Mobil.
Lepo.
Cena? Prava sitnica!

Uzmite ih sa rezervom nisam ih zapisao nego popamtio (brojeve dobro pamtim), ali greška može bti par desetina dinara, ništa što suštinski kvari priču.

Krenimo redom (1€=123rsd, cene su bez trgovačkih njasra sa završetkom na 9,90 ili 4,90):

1) prvo Mobil, jer su cene podnošljivije,

15W-40 Super 1000, 615 rsd
10W-40 Super 2000, 630 rsd
5W-40 Super 3000, 775 rsd
5W-30 (nisam zapamtio koji), 885 rsd

Veča pakovanja su nešto jeftinija pa je:
10W-40, 4/1 2250 rsd
5W-40, 4/1 2775 rsd

2) Castrol

15W-40 Magnatec, 830 rsd
10W-40 Magnatec, 825 rsd
5W-40 Magnatec C3, 955 rsd
5W-30 Edge, 1180 rsd

Veća pakovanja su i ovde nešto jeftinija ali nešto manje:
10W-40 Magnatec, 4/1, 3150 rsd

Biznis cveta!

Uvoznik Mobil-a je (očekivano) Plattner, a Castrol-a (manje očekivano) CIAK (uvoz iz UK).

Šta reći?

Odmah pored su G-energy i Nisotec ulja sa sledećim cenama:

15W-40 S Synth, 440 rsd
10W-40 S Synth, 480 rsd (ovo nisam baš siguran ali tu je negde)
5W-40 F Synth, 590 rsd
5W-30 F Synth, 680 rsd
0W-40 F Synth (oko) 1000 rsd

Sve neznatno jeftinije u pakovanjima od 4 lit.

Nisotec

15W-40 GAS (API SL), 450 rsd
10W-40 Autoline PS 500 rsd (498)
5W-40 Autoline Sint 640 rsd

i slično.

Kratak osvrt:
najrađe bih rekao: No comment.
ali onda čemu blog?

Idemo unazad:

1) Nisotec se izgleda kupuje samo na akcijama i uz "karticu" (ne znam kako funkcioniše niti me (živo) interesuje). Pored, makar, G-energy je baš truba kupiti Nisotec ... osim (od pomenutih) 5W-40 koje je C3 dok G-energy to nije.

2) G-energy ima tako dobre cene da im bolja reklama od Mobil-a i Castrol-a odmah pored (njih) NE treba. Dizajn je bolji od oba premium brenda, posebno Mobil-a koji je tek za nijansu bolji od "apotekarskog" Nisotec-ovog (potpuno bez ideje), koga "vadi" (tek donekle) plava boja, inače siva ili bela bi bile potpuna propast (za "oskara" za antidizajn).
I naravno, vrlo konkurentne cene. Texaco u Gazprom pakovanju (ili čak i bolje) za umerenu cenu ... šta bi još (iko) hteo ('leba preko pogače?!).

3) Mobil. Posle (gotovo) fijaska sa turskim Mobil-om, uvoznik je pre par godina prešao na Italijanski (iskreno to mi zvuči slično, ali dobro, bar Mobil ima veliku rafineriju i blendaru tamo, pa zvuči malo i bolje). Cene su umerene ali osetno veće od G-energy, što kvalitet ne pokriva.
Dakle, plaća se brend. Koliko? Otprilike 200 rsd po flaši (tj. 200 više od G-ja, ali dođe mu isto, jer je cena G-a praktično "bez učešća brenda").
O.K. čak i nije preterano, ali mora da se plati. Iskreno, čini mi se sasvim o.k. za Mobil.
Kome je mnogo neka koristi jeftiniji brend (i molim lepo).
Ove cene su "društveno odgovorne" (ne previsoke ali ni preniske, omogućujući lepu tržišnu utakmicu).

4) Castrol. Well ... 15W-40 je zabibereneo da nema gde (više, osim u nebo). Neko će reći da je PS ulje, da - pa šta? (i G je isto). Razumeme da Castrol hoće da kaže da je to isto što i 10W-40 samo od skupljih (viskoznijih) baznih ulja, sa istim paketom aditiva i (čak) manje polimera i zašto onda da ne bude skuplje (što jest' jest).
Kod 10W-40 je već jasnije koliko plaćate brend (oko 300rsd) preko nivoa kvaliteta.
Za onolike reklame i sponzorisanje lige šampiona (ili kako se to već zove, ne pratim ama nimalo), evropskih (gde nas nema pa ni to) i svetskih (ni tu) prvenstava, i nije tako mnogo.
Naravno, kad treba da se plati, nije baš svejedno. 825 din, za litar PS ulja (makar i sa "magnetom" unutra; magnet je samo za izvlačenje vašeg novca iz novčanika) zaista nije malo.
Ako ste pasionirani ljubitelj fudbala i ponekad (i) dobijete na kladionici, onda je to i pravo vreme da se kupi Castrol (dok novca ima a i utakmice, sa sve panoima, još u glavi).
Magnatec 5W-40. E ovo je već malo podnošljivije, mada je cena brenda još uvek 300 rsd (više od sličnog Nisotec-a). Ne znam. Nije neko bog zna kakvo ulje, ali sa druge strane to je nešto ispod 8€ za litar ... nije ni maslinov zejtin jeftiniji.
Mnogi će vlasnici VW (koncerna) rado kupovati ovo ulje. O.K. ko ima para za Golf-a ili Octavia-u, 10€ po zameni (pre)platiti brend i nije tako strašno.
EDGE. Ovo ulje već ima pristojnu cenu, dostojnu brenda Edge. Verovatno je ciljana na 10€ a zbog malog pada dinara je čak i ispod. Opet je cena brenda (utkana u ukupnu) oko 2,5€ što za ovo ulje (i višu cenu) sad i nije tako mnogo kao kod 15W40. Ova linearizacija je pomalo "Superhikov-ska" (na prvi pogled) jer forsira skuplja ulja i imućnije, ali je bar učešće brenda "transparentnije" i uvek isto (po pakovanju), što je možda i poštenije nego kod Mobil-a (tačno znate koliko ste svaku flašu preplatili, kao jaja po komadu ... doduše neki mere i jaja na kantar, ali to je već čuvena anegdota).

Jednu stvar moram da napomenem (i pohvalim):

ORIGINALNOST je nešto o čemu NE treba brinuti.

U tom smislu i moja preporuka (s tim da se ni Mobil ni Castrol posebno NE isplate).

I tako, dok sam sipao gorivo (češće sipam, doduše, na Lukoil-u, a "Zapad" u moje selo još nije stigao) pomislih "ko će (baš) da kupi Castrol ili Mobil na NIS-u?". Neko kao ja (ko je sipao TNG za 600 rsd, dakle ni litar najjeftinijeg Mobil-a, a još manje Castrol-a) sigurno NE. Uzgred, odavno merkam da sipam Castrol (korišćen ranije kod "žućka" jedared) koji jedini nije umastio motor "crvenka" ali eto uvek neka "sitnica" iskrsne (mobil sipan u dva navrata).
Dakle, ko? (pitam se dok se TNG lagano cedi iz podzemnog rezervoara, celih 8,65 litara)
Možda neko od onih koji su (u isto vreme) punili rezervoare do "krova" (vrha), za po 5 crvene, i pri tome verovatno (ako još to traje) ostvarili i popust na preko 25 litara.
Verovatno.
(makar je tih 2/3 ili 3/4 rezervoara skuplje od promene ulja ... ali ko ima taj i štedi (ali nema zbog toga, nego ... zna se već kako ... "to je samo biznis").

Lepo. Lično ja - ne hvala (ne treba mi ... a G je previše moderan za moj stari auto).

Dečija radost za tatine sinove ... kao u istoimenim prodavicama (davno nekad) kada smo (skoro) svi mogli da si priuštimo bar nešto iz čarobnog izloga ... makar "polu-fudbal".

Sve u svemu, lepa lekcija na teme:
"sirotinjo i bogu si teška" i "para na paru, uš na fukaru" ili možda ko ima daće mu se (još), ko nema - pa koga ga hebe (njegov problem)!, Bolje je biti bogat nego ne biti." i (kao zaključak):
"Dođoh, videh, pobegoh."