Prvih 20, TOP 20 (najvećih proizvođača maziva, largest lubricant producers)

Who is the best? Ovo pitanje ostaje (i dalje) otvoreno. Ko je najveći? E, to je malo lakše odgovoriti.

U oba slučaja izvor podataka bio je isti i to je Fuchs Petrolub SE.

Da se podsetimo, krajem prošle decenije, kupovinom nekoliko kompanija (brendova), naročito u USA od kojih je najznačajnija Quaker State, Shell izbija na mesto br. 1 i pomera “nedodirljivi” Mobil sa dugo godina držanog prestižnog “no. 1”. Početkom ove decenije (2010) situacija je izgledala ovako (TOP 15):

1. Shell 2. Exxon/Mobil 3. BP(/Aral/Castrol) 4. Chevron (Texaco, Caltex) 5. Total (grupa, Total/Elf/Fina) 6. Petrochina 7. Sinopec 8. Lukoil 9. Fuchs 10. Idemitsu 11. Nippon Oil 12. Valvoline 13. Indian Oil 14. Petronas 15. Petrobas

Prilično jasno. Prvih 5 je ostalo prvih pet (za deset godina, od početka novog, XXI, veka). Jedina promena je bila na mestu br. 1 kao što je već napomenuto. Ostali su se bili ušančili i čvrsto su držali svoje pozicije. Kinezi su već dostigli maksimum u smislu no. 1 nacionalnih kompanija, tako da su PetroChina i Sinopec zauzeli pozicije 6. i 7. Istisnuvši Lukoil sa odlične pozicije VI i za sva vremena ih onemogućili „juriš u TOP 5“. Kako god, osmo mesto Lukoil-a je i dalje impozantno i dostojno poštovanja. Još više se to može reći za Fuchs koji je uspeo da se održi među prvih deset. TOP 10 je zatvarao Idemitsu, br. 1 u Japanu (a ne Nippon Oil kako kaže čuvena (domaća) reklama), ali se mora priznati da su ovde dve kompanije uvek „tu negde“, Nippon je (svakako) br. 1 u distribuciji goriva. Valvoline je zbog rasta potrošnje maziva u Aziji (2 kineske i 2 japanske kompanije) istisnut iz TOP 10 ali je i dalje bio među „dvanaest veličanstvenih“ (kako bi se reklo). Indija kao ogromna zemlja morala je da svojom najvećom kompanijom bude u TOP 15 a pravo je čudo kako nije bila među prvih 10 ali ma kako bila velika Indija, treba uzeti u obzir skroman izvoz a veliki uvoz maziva u tu veliku zemlju. Malezijski Petronas je bio na 14. mestu, i upravo je otpočinjao novi ciklus investicija (tada skorašnja kupovina Selenia-e i novih postrojenja za proizvodnju baznih ulja vrhunskog kvaliteta, III i III+ bazne grupe) koje danas daju pun rezultat. Listu je završavao brazilski Petrobras, vodeći u zemlji od 200 miliona stanovnika a i solidnim učešćem u Južnoj Americi, nikakvo čudo; naročito ako se uzme u obzir velika stopa privrednog rasta u Brazilu to doba i visoke cene nafte.

Prošlo je 5 (4) godina (podaci su za 2014 ali se ništa nije bitno promenilo ni u 2015) i šta se tu desilo? Na prvi pogled ne tako mnogo, ali treba uzeti u obzir da je svaka promena na listi za relativno kratak period sama po sebi značajna, iako su razlike između nekih mesta praktično simbolične.

Lista TOP 20 je sada sledeća:

1. Shell 2. Exxon 3. BP 4. Total  5. Chevron

6. Petrochina 7. Sinopec 8. Idemitsu 9. Fuchs 10. Petronas

11. Lukoil 12. JX Holdings (JX Nippon Oil & Energy) 13. Valvoline 14. Gulf Oil 15. Petramina

16. Gazprom Neft 17. Philips 66 18. Indian Oil 19. Hindustan Petroleum 20. Petrobas

Pre analize ove liste, mora se naglasiti šta se desilo u međuvremenu što se tiče potrošnje maziva po kontinentima/regionima. Bliski istok i Afrika su zadržale svoj udeo u svetskoj potrošnji, Južna Amerika i Istočna Evropa takođe (mali pad), Zapadna Evropa ima najveći pad a prati je Severna Amerika. Sada Evropa i Amerika imaju skoro izjednačen udeo od po približno 1/5 a zajedno manje troše (nešto manje) od Azije bez Bliskog Istoka. Tako da je to dramatično uticalo i na listu. U Zapadnoj Evropi je jasan trend pada potrošnje (i prodaje) jer su i za teretni i za putnički saobraćaj izuzetno produženi intervali zamene a intenzitet saobraćaja stagnira ili opada. Još je značajnija blaga recesija ili tapkanje u mestu industrije. Slično i u USA (gde su intervali zamene kraći ali su značajno produženi sa ranijih 3 ili 5 hiljada milja, a i Industrija nija bila baš u nekom zamahu).

Analiza TOP 20 (2014):

1) U prvih 5 je najveća (i jedina) promena u vidu izbijanja Total-a na 4. Mesto. Treba imati u vidu da je ta razlika mala (između 4. i 5. mesta) a postignuta je najviše time što je Total svoj brend Elf “prešaltovao” iz Premium klase u ekonomik i sada se (bivše) ime iz F1 juri sa malim i srednjim kompanijama po Evropi i nacionalnim širom sveta. I sam Total brend maziva ima najniže cene (u proseku) od TOP 5 tako da je u uslovima recesije ili neznatnog rasta to bilo dovoljno za ovu promenu (uz Chevron-ovu stagnaciju u ovom sektoru … posebna priča).

2) Dve najveće kineske kompanije su i dalje na 6. i 7. poziciji i sve bliže TOP 5 ali Chevron još uvek drži pristojno odstojanje. Kada bi Petrochina mogla da bude u TOP 5? Verovatno već 2020. mada zbog usporenja privrednog rasta Kine to nije potpuno izvesno. Nije veliko iznenađenje to što je Idemitsu sada među TOP 10, pa čak ni osmo mesto. Dinamičan (makar relativno i ne kao pre) rast pacifičkih ekonomija i proboj u Evropi (makar preko OEM ulja) i globalno (USA) su uslovile ovu mogućnost koju ovaj vodeći Japanski proizvođač nije ispustio. Pravo čudo je Fuchs koji je zadržao svoju poziciju – sve čestitke (sa moje strane; nije lako “plivati sa ajkulama”). TOP 10 zatvara Petronas; kao što sam rekao, velika ulaganja (širenje poput epidemije u EU ali i globalno) što uključuje i marketing (F1 kao najvidljiviji primer) daju rezultate. Osim toga, baza (proizvodnja baznih ulja) je jako napredovala tako da sad Petronas stoji rame uz rame sa SK ili Neste-om, možda još ne količinski ali kvalitetom je “tu negde” (po pojedinim pozicijama i ispred). Ovde samo da naglasim da korejski SK na tržištu Pacifika blisko sarađuje sa dva najveće japanska proizvođača i da imaju zajedničke pogone za vrhunska bazna ulja III+ kategorije (kod nas poznata po Eneos-ovoj seriji Sustina).

3) Pad Lukoil-a izvan TOP 10 je bio neminovan i više je uslovljen političkim događanjima nego “realnom” ekonomijom. Uz pad cene nafte (već je bio počeo ali naravno tek 2015. postao veliki problem za sve proizvođače) to je bilo neminovno. Petronas je izgurao Nippon Oil sa 11. mesta na 12. Osim promene mesta Nippon je promenio i ime, kao što je naglašeno u listi. Valvoine je izgubio samo jedno mesto i to zahvaljujući rastu Petonas-a. I dalje je (pod kompanijom Ashland) ovo veliki proizvođač a brend najstariji i jedan od najuglednijih u svetu (sigurno bi zauzeo bolju poziciju po tom kriterijumu). Gulf Oil (nekada među “sedam sestara”) je čudna priča moderne ekonomije, i više je jak brend (tj. prodavac brendova) nego baš proizvođač, ali eto uspeo je da se ugura na mesto 14. Ovo je više priča za studente menadžmenta (ne čiste ekonomije) nego bilo šta drugo (Ultra, Mega, Giga, Super, Hiper … itd.).

Petramina – nikakvo čudo. Državna kompanija Indonezije. Nema šta više da se kaže.

4) Gazprom je napredovao (mada je bio u ToP 20, mislim 18. i “tada”, 2010.). Priča sa Lukoil-om (naravno) važi i za Gazprom ali je očigledno da što ste veći šteta uvek bude manja po vas. Mislim da je samo to što je G noviji igrač (i bio u zamahu, i sad je ali ne globalno, čisto zbog politike) u svetu maziva presudilo da G ne padne na listi a Luk padne. Osim toga manji rast na manjem nivou se lakše prebrodi i kompenzuje, a i na domaćem tržištu su zauzeli veći deo kolača (dok Luk neminovno lagano gubi, one silne procente ruskog tržišta, ali je još uvek no. 1). To što G-a ima pogon u Italiji je najmanje od značaja (pogon je mali), jer je Luk učinio i više na polju internacionalizacije, kupivši OMV maziva, i (ubij me ako se setim) jednu Finsku firmu, pa pogone ima u Austriji i Finskoj (osim poznatog u Rumuniji), što znači u 3 države u EU. Za maziva – impozantno.

Philips 66, bivši ConocoPhilips (Philips Petroleum Company), je pod ovim imenom od 2012. Ništa novo, Teksašani pre svega proizvode naftu, gas a u svetu maziva globalno poznatiji po baznim uljima. Mislim da su bili i među prvih 10 tako da mesto u Top 20 i pored globalnih “tektonskih” poremećaja nije nikakvo čudo, i tu će i ostati bar do kraja ove decenije (iako su im maziva tek “sekundarni” biznis).

Indian Oil i pad za 5. mesta je malo neočekivan razvoj događaja. Ipak, u apsolutnom smislu razlike između mesta 15. i 18. nisu velike tako da u narednim godinama bilo koje od imena lako može promeniti 3 do 4 pozicije. Osim toga, za ovo je verovatno zaslužan i rast državne kompanije Hindustan Petroleum (Indian Oil je javna kompanija). Suštinski zajedno su na otprilike istom nivou (uz nešto veći rast od prosečnog globalnog) kao i 2010.

Da Brazilu (više) ne cvetaju ruže i da protesti protiv olimpijade (koliko god nama Rio odavde delovao kao idealan grad za održavanje istih) nisu tek “šačica nezadovoljnih”, dokazuju (na moju ličnu žalost, Brazil zaslužuje više ali očigledno nešto moraju da menjaju) dva događaja (ne znam koji više): loš rezultat Brazila na fudbalskom prvenstvu sveta (na kojima su bili i domaćini) i pad Petrobas-a (na listi najvećih proizvođača maziva) sa 15. na 20. mesto.

Ko je od značajnijih “izguran” iz TOP 20? Eni … kao najpoznatiji (naročito u ovim krajevima). Repsol je bio “tu negde” oko 20. (nisam baš siguran) tako da su oni sada “tek” među TOP 25.

Šta sve ono znači nama (potrošačima)?

Jako malo. Dobro je znati da svi iz Top 20 (svakako) dovoljno veliki i snažni da će uvek ispuniti standrade u svojim mazivima uz veoma konkurentne cene. Najjače brendove ćete uvek malo preplatiti, a “ekstra” kvalitet dobiti tek u posebnim serijama koje bitno odskaču i cenama. Koja imena bih posebno izvdojio?

Idemitsu, Fuchs, Valvoline i Petronas … podsetio bih na Lukoil i Gazprom … naravno prvih 5 je uvek o.k. ali tu je već (dugo) sve poznato.

P.S.

Još dve zanimljivosti:

1) U Kini je upotreba HC baznih ulja (grupa II) prestigla upotrebu mineralnih (grupa I). Ovo je značajan korak ka opštem “hidrokreking”-u koji polako postaje dominantan način proizvodnje baznih ulja. Ujedno i opomena Evropi da se osvesti već jednom. Dovoljno je što ima nadimak “stari svet” ne mora to stalno i da dokazuje.

2) Sve smo bliži ozvaničene su novih API kategorija za teretna vozila. To su API CK-4 i FA-4. O njima se već dugo priča (naročito od 2013.) Zvanično startuju krajem ove (2016.) godine.

CK-4 je nastavak dosadašnjih kategorija (zaključno sa CJ-4) i ova će ulja biti unazad kompatibilna sa prethodnim (kao i do sada) i moći će da se koriste i u (nešto) starijim vozilima (od Euro 3, realno). Ovaj standard je najavljen kao “robusnija” verzija CJ-4 i trebalo bi da obuhvati sve OEM zaheteve zaključno sa onima za Euro 5 motore. Ova ulja će ispunjavati zahtev: HTHS(V) > 3,5 mPa×s. Osim xW-30 (pretežno 5W-30) obuhvataće i više viskozne gradacije (“četrdesetice”, kao što su: 5W-40 i 10W-40).

FA-4 poznatiji pod radnim imenom (PC-11) se pravi isključivo za najnoviju generaciju motora (u Americi ali i globalno) koji odgovaraju Euro 6 normama. Verovatno će mnogi Euro 5 (i neki Euro 4) motori takođe moći da koriste ova ulja, ali kompatibilnost unazad će biti OGRANIČENA.

Osim čistijeg izduva, ova ulja trebaju da omoguće i uštedu goriva kod teretnjaka uz sličnu (ili identičnu) zaštitu kao i ulja CK-4 kategorije. Ovo će biti isključivo wW-30 ulja uz vrednost HTHS(V)-a između 2,9 i 3,2 mPa×s, slično ACEA C1 i C2 standardima za putnička vozila.