Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

недеља, 22. јул 2012.

Jeftina ulja? - Cheap Oils?


I posle duže vremena jedan izuzetno dugačak tekst.

Kada pomenuti male proizvođače i jeftina ulja (mada su nekada i u rangu nacionalne naftne kompanije) nego kada se govori o starim automobilima. I stare konstrukcije i/ili veliki broj pređenih km traže visoki kvalitet ali da li je bolje renomirano ulje API SF(SG)/CC(CD) ili manje renomirano API SJ/CF (ako je tako), teško je reći. Većina korisnika i sam autor bloga je pre za prvi izbor, ali koliko je takav zaključak objektivan? Zahteve za automobile (motore) iz 80-tih je danas lako ne samo ispuniti nego i premašiti, čak i kada niste velika kompanija. Zato, evo prilike da se bar primeti situacija na tržištu makar i bez konačnih zaključaka.
Dakle ovo i nije velika digresija serijala o ponašanju modernih ulja u starim mašinama i preporukama u vezi sa tim, već više njegova dopuna.

Mnogi će reći – eto ti ga na, još jedan nedefinisan tekst kao onaj sa gorivima.
Možda će i biti u pravu. Ali samo ako ne čitaju pažljivo.
Kod goriva je naslov već dosta toga rekao (“glasine”) a ako ćete baš da kritikujete evo vam i zaključka u jednoj rečenici:
Sva su goriva (u Srbiji) JAKO SLIČNOG KVALITETA. Uostalom i sve analize do kojih sam dopreo pokazuju da su standardi ispunjeni. Dakle, lako je pljuvati i proklinjati i za sve loše na kolima kriviti dobavljače goriva. Za većinu vozila (osim najnovijih) su goriva VIŠE nego dobra. Dakako, kvalitet je daleko od Zapadne Evrope ali je i tamo sad situacija da se svašta dešava (recimo 7% bio dizela u ED-u, pa kako god to bilo obrađeno nije baš kao pre, ali nešto se i mora žrtvovati “majci prirodi”).
Osamdeseto ili stoto mesto po kvaliteu imamo zbog postojanja nekih derivata i skoro POTPUNOG NEDOSTATKA NEZAVISNE (DRŽAVNE) KONTROLE kvaliteta istih.
Slično je i sa jeftinim mazivima. Činjenica je da se ne mogu upoređivati sa onim skupljim, makar bila jako slična i na istim osovama pravljena. Takođe je činjenica da je bolje kupiti malo skuplje makar zbog renomea proizvođača. Ali je takođe činjenica da za kosilicu, motornu testeru (ili starog “keca”, “bubu”, GI/II, Opel kocku …) to ima manji značaj. “Spitting image” je tako karakterističan u ovim krajevima. Ipak, treba i znati kritikovati.

DA POČNEM
Nafta je posle dugog perioda visoke cene pala na skoro 70€ po barelu (ispod 90$ u pojedinim trenucima) pa je sad opet malo krenula naviše, pa je prešla "stotku" (100$ za barel).
Cene goriva su posle drastičnog pada cene ove sirovine pale svude gde je valuta čvrsta a u Srbiji tek simbolično zbog rasta kursa evra.
Kako god, sve je ovo uticalo i većina svetskih proizvođača su u toku aprila i maja podigli cenu svojim mazivima 5 do 10%. Rast cena baznih ulja čak i nije (toliko) pratio cenu nafte ali je na to uticalo i povećanje cene aditiva (hemije uopšte) kao i transporta. Doduše neki od većih proizvođača su posle pada cene nafte u junu vratile stare cene pa ostaje da vidimo kuda sve to vodi (hoće li se nafta vratiti na oko 100$ po barelu za Brent).
Situacija je takva da je cena maziva (dakle) otišla naviše čak i u evrima. Na to bi u Srbiji trebalo dodati i uticaj kursne razlike i dolazi se čak i do povećanja od 20% (kao da jedan PDV nije dovoljan).
Malo je bolje situacija u okolnim zemljama (Hrvatska, BiH, Bugarska, itd.) čije su valute vezane za €.
Ono što (ne)iznenađuje je da su ljudi teže primili ovo malo poskupljenje maziva (eh, razmaziše ih mejdžorsi) nego mnogo veće poskupljenje cene goriva (to je kao "mora se, može (im) se").

Zbog toga da vas podsetim:
1) Cene maziva sve više prate cenu sirove nafte (mada sa manjim pikovima).
2) MAZIVA NISU SKUPA (ovo ponovite tri puta pre odlaska u kupovinu istog)
3) U odnosu na gorivo, mazivo je zaista mizerno jeftino: 4lit. po 6,5€ je tek 26€ (za prosečno 5W-40 ulje) što je 0,17€ na 100km ili sa sve filterom (cca. 10€) tek 0,24€ ili još 3 centa za zamenu. Litar goriva je 5x skuplje, pa vam zavisno od automobila i načina korišćenja vozila gorivo izađe 25 do 35 puta skuplje.
Može li mazivo (maziva ulja) biti jeftinije nego što već jeste (jeftino)?
Jako teško.
Međutim ova kriza je čudo, pa na već solidno povoljne cene idu popusti koji se postižu na razne načine.

Još samo da napomenem dve stvari:

1) Postoji dugoročni disbalans između količine goriva i baznih ulja pri preradi nafte. A proizvode ih iste rafinerije. Dakle od sirove nafte približno polovina završi kao gorivo a tek oko 1% kao bazno ulje (frakcije pri destilaciji između 350°C i 500°C pa i šire u oba smera). Koliko troše vozila (naročito teretna) može se lepo izračunati da je proporcionalno mnogo više baznih ulja. Ovo dobrim delom (ali ne i u potpunosti) rešava industrijski sektor (industrijska maziva). Reciklaža korišćenih ulja (naročito od kada je kvalitet uporediv sa svežim, uglavnom poslednjih 10-15 godina) čini ponudu baznih ulja i većom. Ovim se može objasniti tvrdoglavi stav u Americi o izmeni ulja na 3000 milja (mada se i tamo za nova vozila sada kreće i po 10k milja pa i više sa prosekom na 7500 a i starija vozila sve više menjaju (bar) na 5000 milja).

2) Kod kupovine motornog ulja (maziva uopšte, ali naročito ovih) važi (često):
skuplje je jeftinije”, “nisam dovoljno bogat da kupujem jeftino” ili “skuplje zapravo nije skuplje na duži rok”.
Uostalom (ovo ću ponoviti još koji put) cela koncepcija bloga se bazira na tome a i stav je autora da tako i jeste, te da se na motornom ulju NE štedi i ne može mnogo uštedeti.

UTICAJ KRIZE NA TRŽIŠTE
U situaciji velike nezaposlenosti i pada standarda ljudi sve teže krpe kraj sa krajem pa uštede idu na svemu (i sebi) pa zašto ne bi i na mazivima. U principu logično. Naročito kada se smanji upotreba vozila. Ipak, manja upotreba a povećan procenat pređenih km u gradu je nešto što se zaboravlja.
Kako nije cilj teksta da se da preporuka jeftinim proizvođačima (iako umerena promocija – DA) ne mogu a da ne ignorišem činjenicu da takvi postoje i to da su neki od njih na tržištu i po dve decenije ili više.
Nastali u doba još veće krize, nekako ponovo dobijaju na značaju. Neki su baš na granici renomiranosti popustili (Oktanoil), još pre neku godinu ali mnogi opstaju i solidno su jaki.
Naročito se (čini mi se) ističe Viskol ali i još neke firme koje ću pomenuti.
Tačno je da je u Srbiji pre 10-tak godina bilo registrovano preko 50 proizvođača (što je nenormalno) i da većina njih nije imalo osnovne uslove za proizvodnju a neki od njih su bili tu samo da bi koristili neke pogodnosti (poput dodavanja baznih ulja u dizel, što je recimo u Turskoj jako popularno, makar država to sprečava da postane masovna pojava – ipak veoma visoka cena goriva tamo, čini postupak veoma profitabilnim). Tačno je i da većina njih nije makla dalje od početka. Ipak, bar nekoliko firmi je ustanovilo laboratorije i čak ih akreditovalo, da su ušle u organizacije za tribologiju i proizvođača maziva i na kraju krajeva da su prisutne na tržištu i imaju svoju klijentelu, pa i dugogodišnju.
Naročito je pohavalno to da je recimo Viskol pribavio par odobrenja (program za teretna vozila) proizvođača. Uz sve to formulacije nisu toliko u pitanju. Podozrenje budi mali kapacitet tih blendara što povlači dve stvari: povećane troškove proizvodnje (naročito za veći asortiman) i teškoće u ispunjenju plana proizvodnje gde po pravilu prvi strada kvalitet (neće valjda cena). No sve to može biti ali i ne mora.
Za prosečan vozni park u Srbiji (pa i okolini) manji i jeftiniji proizvođači mogu biti čak i solidan izbor.
To im i jeste ciljna grupa a zauzimaju 25-30% tržišta što i nije tako malo (neke procene kažu manje ali čini se da i nije tako).
U ostalim zemljama regiona broj manjih proizvođača je mnogo manji (tek nekoliko po državi) jer je teško biti profitabilan sa proizvodnjom manjom od nekoliko hiljada tona godišnje što je pa teško prodati na tržištu koje je oko 40 hiljada tona.
FAM i NIS naravno ulivaju veće poverenje uz ne tako višu cenu ali to već znamo.
Ipak, dostupnost ova dva brenda (i po selima, na primer) i malo veća razlika u ceni u poslednje vreme ostavlja prostor i za manje proizvođače bez ili sa malo renomea.
Zbog toga što pokušavam da budem neutralan prema temi (jako kontroverznoj) tekst će ići više kao viđenje stvari a manje ulaženja dublje u temu.

PROMENADA                    
Čak i na par stotina metara gradskog šetališta malog mesta u provinciji možete primetiti globalne tokove u naftnoj industriji.
Prvi ŠOK je bila činjenica da je uljni razređivač skoro 250din. za litar. Da li je moguće? Jedna mala, "bedna" frakcija pri preradi nafte i jeftina PET ambalaža?!
2€ za flašu od 0,9 litara. Jeste nafta skupa, jeste benzin skup (ali je tek cca. 40% njegova rafinerijska cena, dodajte tu akcizu, pa preko svega PDV i dobijate 1,3€ za litar).
Koliko onda pa da košta litar mineralnog ulja, makar SG kvaliteta? Ne ispod 3€ a i to je malo. Dobro, ona cena nije baš ni realna (za razređivač) ali moja računica na jednom forumu od pre godinu dana nikad aktuelnija nije bila. Ovako ili onako, dođete do zaključka da bi 3,5€ (čitaj 4) za mineralno i 4,5€ (čitaj 5) za PS ulje bio minimum da bi ulje bilo API SL/CF kvaliteta.
Ipak, tu i tamo naćićete i niže cene. Ima tu i "tržišne ekonomije" u vidu damping cena, navlačenja keš novca, i tako toga, ali je zaista sumnjivo ako nece idu ispod navedenog. Naravno ima i malo starijih ulja (sa zaliha) koja se prodaju jeftinije kako zbog te činjenice (likvidacija zaliha) tako i zbog činjenice da su (bar neka od njih) iz doba bar malo jeftinije nafte (recimo pre više od godinu dana).
Još malo šetnje i par izloga (ili izložene robe) i uočavam još nešto.
Sve je manji udeo skupih ulja ali su i dalje obavezni deo ponude. Malo je više Total i Elf ulja (verovatno zbog odličnog odnosa kvalitet/cena ali verovatno i zbog agresivnosti veleprodaje) Castrol se dobro drži (ako ništa drugo do skora je bilo prvenstvo u fudbalu gde se od reklama za EDGE niste mogli odbraniti, čak iako niste pasionirani ljubitelj fudbala). Shell i Mobil su za nijansu manje zastupljeni ali ih čak i u "najcrnjoj provinciji" ima bar u svakoj drugoj radnji, mada preovladavaju pre svega PS ulja uz mineralna a sintetička su više za ukras izloga (verovatno kupljena po kutija koja se razvlači mesecima).
U par prodavnica ulja (negde svaka druga) i to onih koje su "držale do sebe" počela su da se pojavljuju ulja manjih proizvođača (pre svega Exol i Viskol ali i Dinara Oil, koja je prisutna (uz Bell) i na Lukoil pumpama). Čak nisu ušla ni na mala vrata nego su na udarnim mestima a za mejdžorse morate malo da izvijete vrat ne bi li ih locirali.
Ovo očigledno znači da narod nema para za maziva (bar ne kao pre) i da su se manji (i srednji) preduzetnici u opštim uslovima krize, solidno snašli. Doduše vreme će pokazati kolika će prodaja zaista biti ostvarene u MP jer jedno je napuniti prodavnicu robom (uz dobre uslove prodaje) a drugo je kontinualno dopremati prodatu robu, no solidna količina Bell, Exol i Viskol ulja (kao i drugih ali su ova od domaćih najzastupljenija) se i do sada prodavala. Chemol-a u mom kraju nema baš nešto a treba ih pomenuti makar zbog dugogodišnjeg postojanja. Oktanoil je svojevremeno imao pristojan kvalitet (setite se SAT-ovog testa, gde su možda bili u donjem delu kvaliteta ali su se držali solidno čak i u odnosu na najjače brendove a po nekim kriterijumima bili "rame uz rame" sa npr. Castrol-om, iako to ne znači da su se baš mogli i meriti sa njima ali je za 3 puta manju cenu bilo zanimljivo primetiti takve rezultate) ali su pali u blokadu, pa jedno vreme se iz nje izvukli ... i na kraju ne znam šta je bilo sa njima. Altis ću pomenuti jer su imali jako dobar nastup na google-u i njihova reklama me je pratila (uspešno) na nekoliko foruma (najviše i najduže na CBC-u). Oni su jedni od novijih proizvođača, sa velikim ambicijama a za sada primerenim asortimanom (nižih kvalitetnih kategorija kod motornih ulja, sa naglaskom na industrijska) i nadam se uspešnom budućnošću. U Istočnoj Srbiji nisu zastupljeni (naravno, zbog logistike pre svega).
E sad, situacija je očigledno takva kakva je i tu nema priče. Da li je dobro ili loše? Ni jedno ni drugo, jednostavno faktičko je stanje (rezultat eksperimenta a teorija može da kaže šta hoće).
Očigledno je da ova jeftina ulja zadovoljavaju potrebe svojih kupaca. Većina je (naravno) iz redova korisnika automobila starijih od 10 godina, no očigledno je da se učešće na tržištu nešto povećalo i (čak) učvrstilo. Ko je na gubitku? Velike kompanije ne naročito, više su drugi domaći proizvođači kao i manji strani (gde prednjače nemački). Recimo NIS, FAM i RNB. NIS zbog činjenice da su relativno nov brend, FAM zbog situacije u kojoj su do skora bili a RNB je sam sebe poslao na margine (odnosno njegovi vlasnici i/ili strateški partneri).
Da li su ova ulja dobra, solidna ili loša?
Ne bih se izjašnjavao u detalje ali neću ni da ostavim slučaj bez komentara.
Ovi proizvođači imaju stručan kadar. Oni mogu da proizvedu jako kvalitetna ulja. Oni imaju solidne formulacije koje koriste. Imaju prednost malih postrojenja (malotonažnih šarži) u smislu dobijanja odgovarajućeg kvaliteta.
Nije li sve prethodno (i još ponešto nerečeno) dovoljno za zaključak da su ulja visokog kvaliteta?
Ne baš.
Stručnog kadra i opreme nikad dovoljno. Čak i automatizovana proizvodnja nije sama po sebi dokaz ustaljenog vrhunskog kvaliteta (već samo preduslov).
Prednost manjih postrojenja i manjih šarži postaje kontraproduktivna kada je reč o ekonomičnosti procesa a kada jurite niže cene to je od velikog značaja.
Čak iako većina pomenutih ima sopstvene laboratorije (neki od njih  i solidno opremenjene) ostaje činjenica da je za male proizvođače teško da sprovedu vrhunsku kontrolu kvaliteta (makar i poštovali procedure sistema kvaliteta).
Blending proces jeste tehnološki jednostavan ali da bi dobili ekonomski isplativ pogon, morate objediniti mnogo toga u organizaciji. Morate imati proizvodnju od min. par hiljada tona godišnje da bi pokrili troškove analiza i kontrole procesa (što je izuzetno važno u svakoj a naročito blending branši) kao i stručna lica koja zapošljavate. Bez njih sve pada u vodu a ne postoje čvrsti dokazi da mali proizvođač (makar i iz Nemačke) može da sprovede sve što je potrebno. Komplikovaniji tehnološki procesi primoravaju kontrolu da bi se odvijali a kada nešto samo "mešate" (umešavate) lako ćete podleći tome da preskočite neku od faza kontrole i problem se može multiplificirati kasnije.
Dobra formulacija je važan deo priče ali ona mora da se održava u propisanom kvalitetu a to košta. Takođe košta i to što su dobre formulacije obično skup(lj)e a vi ganjate jeftinije tržište. Često je "pojeftinjenje" dobre formulacije (što je verovatno bar u pojedinim slučajevima - nužnost) ne daje prave rezultate već se formulacija mora praviti od starta (uz dosta eksperimentisanja i dosta vremena, ako ništa drugo ono na dokazivanje stabilnosti iste).
Dakle ova ulja mogu biti (i verovatno često i jesu) solidna, ali je zaista opravdana sumnja koliko se kvalitet može držati u propisanim granicama.
Za to je potrebna izuzetno kvalitetna oprema u proizvodnji, jako dobra kontrola i jako obučen i stručan kadar, koji je u svojim domenima nezavisan.
Nekoliko odobrenja ili odluka pred odobrenje za pojedina ulja ovih proizvođača zvuče jako dobro i preporučuju ove proizvođače (pre svega Viskol) ali i dalje ostaje da to ne mora da znači za ceo proizvodni program. Viskol se recimo vezao za Lubrizol po pitanju aditiva (verovatno i drugi jer je lakše i sigurnije nego juriti više manje renomiranih proizvođača) pa mogu mirno da kažu da koriste iste pakete kao i većina vodećih proizvođača. Dalje, korišćenje kvalitetnih baznih ulja (Mobil, Neste) je dodatni plus za njih. Sve je ovo tačno ali u celoj priči ne znači da je Viskol isto što i Mobil ili Fuchs.
Čak iako se koriste bazna ulja (stock-ovi) drugih proizvođača iz okoline, nije strašno. To je (verovatno) često Modriča, MOL ili NIS (mada im možda i ne pretiču količine) što je i dalje dobro.
E sad, koliko se dobro radi supstitucija jednih sa drugima, posebno je pitanje, da li se poštuju preporuke API, ACEA i naročito ATIEL-a. Delom da ali ...
Osim toga uvek postoji neki "mali Perica" koji utiče na kvalitet a ne bi trebao. Obično je neki (vrli) majstor koji uvek "bolje zna".
Naravno boljom opremom (automatizacijom) se uticaj "Joe-a" ("Perice") smanjuje ali je činjenica da od prijema sirovine do distribucije gotovog proizvoda ima puno tačaka koje mogu da utiču na kvalitet gotovog proizvoda.
Dakle, nije da ova ulja ne zaslužuju pažnju, naprotiv, ali ostaje da mala ušteda u ceni može da bude od manje važnosti makar i zbog razloga "mirne savesti" a da se mnogo niža cena od NIS-a ili INA-e ili Priste, FAM-a ili RNB-a ne mogu postići. O kompanijama (brendovima) kao što je K2 ili Carlube (pa i Comma) tek ne treba trošiti reči. Poljski Texar (K2 brend) radi isto što i ove male firme ali na mnogo većem nivou i (naravno) ubedljivije (poređenje je Texar prema svetskim mejdžorsima kao oni prema lokalnim). Cene su frapantno niske i u rangu (ili ispod) nacionalnih kompanija (NIS, INA, ...).
O K2 brendu sigurno sledi tekst (pre ili kasnije) ali za sada ne stižem to da uradim.
No da se vratimo na temu: male lokalne kompanije.
Većina korisnika će reći da je bolje dati 10 ili 20% više pa kupiti nekog od "lokalnih (regionalnih, nacionalnih) mejdžorsa" i to se teško može opovrći.
Ovim ne želim da se posipam pepelom jer nikada nisam ni bio (izričito) protiv korišćenja ulja manje poznatih proizvođača ali od početka zastupam mišljenje da na mazivima ne treba (mnogo) štedeti i da se velike uštede mogu postići čak i kupovinom skupih brendova. Recimo produženjem nerealno niskih intervala zamene ulja.
Naravno kada se iscrpu sve mogućnosti a kućni budžet istanji, šta onda?
Šta ako koristite vozilo starije konstrukcije i/ili godišnje prelazite 5000km?
Šta ako u svakoj drugoj prodavnici vidite ovakva ulja (i podsvesno pomislite, ma koristi se to, ne može da bude loše)?
Zaista i mene kopka koliko su daleko (ili zapravo blizu) velikih proizvođača. Bez pravih informacija ne mogu da kažem ni DA ni NE.
Neku jaču preporuku nećete (bar još ne) dobiti (od mene) jer bih olako pregazio sve dosad napisano.
Ipak, ni veliko sporenje takođe neće (tako lako) stići na ove strane (bar dok se ne dokaže suprotno).
Na potezu su baš ti i takvi proizvođači (koji bi manjim ili većem udruživanjem mogli više da postignu, makar ne kao jedna kompanija nego u specijalizaciji za pojedine segmente tržišta a da zajedno finansiraju važnija odobrenja, kao i da bar deo razvoja i laboratorijskih usluga razmene. No do toga će malo teže doći. Ipak, kriza je čudo, a naročito potencijalni (i brži od predviđenog) izlazak iz nje (kada standard bar zaustavi pad i kada apetiti rastu).
Prista je najbolji primer kako za manje od 20 godina postati svetski renomirani proizvođač. Doduše to ne može da se tako lako iskopira ali ostaju najvažniji koraci kao obavezni:
kvalitet, testiranje, kontrola, saradnja sa poznatim kompanijama i pre svega (i na kraju svega) ulaganje u kadrove, stručnjake kako u proizvodnji i kontroli tako i u post-prodaji (tehnička podrška, brendiranje, ...).

Do tad, malo opreza. Ako padnete u iskušenje da koristite neko od ovih brendova, probajte (naravno) na nekoj jeftinijoj ili manje važnoj mašini (vozilu), kao što je neki motocikl, traktor, motorna testera ... doduše kod 2T ulja i neće biti velike razlike i nećete je tako lako primetiti jer aditiva ima manje (u tim uljima) i većina stvari radi na osnovi (baznim uljima).
Verovatno ćete biti i zadovoljni. Možda je to i najbolji način uštede jer ostaje da za vaše ljubimce (novija, skuplja ili dobro očuvana starija vozila) birate ipak između skupljih brendova gde pomenuti (kao i dosad) renomirani proizvođači poput INA, NIS ili Prista dobijaju šansu tek iz druge ruke (što već može biti i po sopstvenom džepu).
Suština je da su maziva RELATIVNO jeftina, čak i kada su među (naj)skupljima u svojoj kategoriji.
Industrija jeste osetljivija na cenu ali zato su tamo i razlike (mnogo) manje nego kod motornih ulja.
Doduše skeptici bi rekli da je to jednostavno posledica toga što su to "čista bazna ulja" (do 5% aditiva) ali ostaje i činjenica da se nabavkom u industriji bave čitavi timovi i stručnija lica.
Dakle ne vidim razlog zašto ne bi ste probali ove proizvode na manje zahtevnim mašinama.
Ipak, ne zaboravite da je FAM ponovo uspostavio kontrolu i da ima jako dobre cene. Veliki broj (pravih) odobrenja (važećih) za veći broj ulja (maziva) dodatno preporučuje ovog renomiranog proizvođača.
Naravno i dostupnost igra veliku ulogu a tu FAM zaostaje. Logično je da za litar ulja (za lance ili 0,25l 2T ulja) nećete ići daleko. Doduše FAM-a ima na NIS pumpama makar mnogo manje nego ranije.
Da ponovim: nije toliki problem imaju li proizvođači koje sam pomenuo potreban nivo kvaliteta koliko da li je on prisutan u svakom pakovanju (svakoj pojedinačnoj flaši od litar ili 4 litara), što je suštinska razlika između renomiranih i onih manje renomiranih

Uzgred, kad već "šetam" (gradom i globalnim tokovima) da pomenem još dve zanimljive stvari.
Neki od manjih proizvođača (pre svih Exol) u Srbiji imaju zaista zanimljivu i veoma dobru ambalažu (bar što se dizajna tiče). Toliko da prevazilaze mnoge velike kompanije.
U tom smislu bi NIS morao da razmisli o modernizaciji (manji restajling urađen ali bi morali da se više potrude) a RN Modriča je konačno uvidela da sa starom ambalažom i cenama koje naginju mejdžorsima sve teže može proći pa su predstavili novu ambalažu pre nekih mesec dana. Iskreno, krajnje je vreme bilo (za to). Nije da je ova nova ekstra klasa ali je moderna i (bar) pristojna. Stara je svoje odradila još odavno.
Tačno da AMSOIL nema lepu ambalažu ali je stara Modričina ipak više ličila na "apotekarsku" nego na tržišnu. Prepoznatljivost - DA, ali ne i po svaku cenu.
Druga stvar je to da je priča o malim proizvođačima donekle (ali samo donekle) slična globalnoj gde veliki ruski proizvođači (Gazprom pre svih) rade na rekonstrukciji postrojenja, prelasku na više nivoe kvaliteta, veću proizvodnju baznih ulja II i III grupe (preovlađuje I grupa uz samo jedno Lukoil-ovo postrojenje za III grupu baznih ulja sa skromim kapacitetom od par desetina hiljada tona godišnje) i slično.
Proces je u toku a sredinom decenije (za 2-3 godine) će rezultat biti takav da će se Rusija približiti onome što je početkom decenije (danas i pre 2-3godine) bila Evropa (zapadni deo EU).
Dakle pred njima je veliki put a suština nisu formulacije same po sebi koliko celokupni proces proizvodnje (uz maksimalnu automatizaciju) da bi gotov proizvod bio u skladu sa laboratorijskim uzorkom koga je razvojni tim dizajnirao. Dakle, sve se računa.

Ovo nas vraća na početak priče: nije više toliko važno proizvesti jeftino ulje (kao ni vino, piva su već druga priča) u velikoj količini i solidnog kvaliteta (to već mnogi rade i principi su poznati), sve je isplatljivije imati manju proizvodnju višeg kvaliteta i pre svega moderniju jer se uz manje napora (muke i ulaganja) dobija više, manji obrt ali veći profit. Naravno ne važi za "mikro-proizvodnju" jer i sirovinu treba nabaviti po nekoj podnošljivoj ceni ali treba tražiti svoj put u tom pravcu uz zadržavanje većih serija jeftinijih ulja ali na tome ne bazirati budućnost. Lako reći a teško odraditi, no tako je to u životu (i proizvodnji).

I na kraju šetnje, ne mogu a da ne primetim:
Obim poslovanja (maloprodaje) iz godine u godinu opada (bar u Srbiji). Procenat nije veliki ali je negativan a svaki negativni trend je loša stvar (sama po sebi).
Raduje što još uvek ima kvalitetnih ulja po pristojnim (niskim) cenama i što oseku jednog popunjava drugi (rekoh već da imam utisak da je Total u ekspanziji a da se Selenia malo povlači ali to je samo utisak sa lokalnog nivoa i ne mora da znači da je (baš) tako). Uzgred, primetih i to da se sporadični Agip skoro izgubio a da se Liqui Moly vratio u par radnji (bio pa ga nije bilo pa evo ga opet) i to sa cenama koje su bile i pre 2-3 godine (iz vremena kursa od oko 95din.) odnosno sa cenama realno nižim za oko 20-25%. Recimo da je "Formula Super" 1800din. Za 5lit. a Synthoil High Tech samo 2800din. za 5 litara ("akcija") što je čak cena iz vremena kada je evro bio 80 din. (znači i do trećine niža nego pre 4 ili 5 godina).
Doduše koliko to raduje toliko i skreće pažnju (makar da se pogleda datum proizvodnje, nisam dotle išao) jer (ovo sam rekao bar 100 puta a bar još toliko ću) niska cena više treba da vam skrene pažnju u pravcu opreza nego u pravcu automatske kupovine (prvo što vam padne napamet).
Sve u svemu uljarima ne cvetaju ruže ali se dobro drže (doduše "uvenuće ruža" raste od proizvodnje ka MP, gde distribucija još uvek biva "najmasnije parče" ali sve manje (primer LM-a nešto kazuje).

I POSLE ŠETNJE
Ovako nabacan tekst podseća da je pitanje korišćenja i kupovine maziva (ulja) relativno prosta stvar - pratite preporuke proizvođača i nađite odgovarajuće, najskuplje ili najjeftinije (najčešće ova dva ali u pricnipu bilo koje). Da ali jedno je "pisati na tarabi" a drugo je imati stvarno deklarisan kvalitet. Još uvek je najbolje slediti zvanične liste odobrenja (MB, VW, BMW, Opel-GM (Dexos) ...) ali njih za pojednina vozila nije lako naći a i često su liste dugačke. Šta od svega toga? U principu sve je dobro a šta je bolje ... reći će vam vaš omiljeni blog.

Nastavljam dalje, ovo je samo mali predah i više otvoreno razmišljanje nego iznošenje zaključaka i preporuka.

P.S.
Kriza i nedostatak novca svakako treba da skrenu pažnju na jeftinija ulja. Iako je svrha bloga ukazivanje da se na mazivima ne štedi mora se baciti pogled i na to kako uštedeti i tu.
Malih proizvođača ima i u susednim državama pa je priča slična. Slovenija ima par zanimljivih proizvođača ali ne bih išao toliko u detalje (nisam ni kod domaćih).
Dakle ako je došlo vreme da se štedi, a jeste, preporučujem:
1) Ne štedite na mazivima.
2) Gledajte da iskoristite servisne intervale u potpunosti, ne menjajte ulja na manje od 2/3 ili 3/4 preporučenog intervala zamene.
3) Kvalitetnijim i uljem minimalne preporučene viskozne gradacije možete uštedeti 1-2% goriva što može biti značajnije od same uštede na zameni ulja.
4) Kupujte što jeftinije ulje ALI da ima potreban nivo kvaliteta (standard, odobrenje).
5) Ukoliko niste vezani za brend, razmislite o renomiranim domaćim ili proizvođaćima iz okolnih zemalja čija su ulja po pravilu jeftinija (za uporediv kvalitet). Ovde pre svega mislim na NIS i FAM od domaćih, a INA, Optima (skup brend ali sve manje) i Prista od stranih (EKO Hellenica može biti zanimljiv izbor kao i Lukoil jer ih je na njihovim pumpama lako naći a da su 100% originalna).
6) Za starija vozila, manje zahtevna ili za neke alate i/ili mašine (kosilice, motorne testere, hidraulika traktora, motor starijeg traktora) po ispunjenju prethodnog, pogledajte ka manjim proizvođačima.
7) Za većinu ostaje: kupite makar i najskuplje ulje (brend) - nije skupo (sveukupno gledavši).
Sad će dežurni kritičari reći: Aha! Toliko o Motul-u, Mobil 1, Castrol EDGE, Shell Helix ... Total, Havoline i ostalima. Pročitajte još jednom (naročito 1 i 7).
Ostaje stav da se na mazivima NE ŠTEDI.
Jednostavno sam morao da napišem nešto o onome što se (zaista) događa. Kriza je sve dublja, ljudi su bez posla. Lako je takvima reći: kupi Motul (Castrol), to ti je najbolje! Dobri su i drugi ... a "oni" ti su katastrofa. Naravno, uvek treba ići postepeno (korak po korak) pa pre svega razmotriti renomirane (starije) proizvođače. Nema nijednog razloga da vam (gore pomenuti) nacionalni proizvođači ne budu dovoljno dobri. I to je neki maksimalni nivo štednje koji mogu preporučiti.
Manji proizvođači se jednostavno moraju (nekako) više dokazati (čak i posle tolikih godina). Ako im se deo tržišta otvorio treba li bi to više da iskoriste. Stoga ovaj tekst je više namenjen njima i njihovim korisnicima nego (dosadašnjim i redovnim) čitaocima bloga.
Korisnici su ti koji trebaju da kažu svoja iskustva (i pritisnu iste), traže sertifikate, dokaze, odobrenja (mada od dugogodišnje prakse boljeg nema).
Proizvođači su ti koji treba da se opredele, na koju će stranu. Većini je industrija i transport ono od čega žive, a automobilska ulja tek "prošireni asortiman".
Odobrenja, naročito sa važnošću su veoma važna stavka. MB i VW odobrenja se mogu lako proveriti (za VW vam treba doduše "učlanjenje").
MB: http://bevo.mercedes-benz.com
VW: https://erwin.volkswagen.de/erwin/showHome.do
Dakle, odobrenja, testovi, analize ... popusti do ostvarivanja cilja - impozantne liste korisnika, posle ide lakše.
Najteže je preći put od anonimnog do svetski priznatog i renomiranog proizvođača. Za to je potrebno ili mnogo godina (više decenija) ili makar decenija uz velike investicije uz jake strateške partnere (ko je pomenuo Prista Oil?) i u svim slučajevima mnogo (u početku neracionalno upotrebljene) stručne radne snage, koju do "punoletstva" (veće proizvodnje) treba tretirati kao investiciju.

Nadam se da sam ovim i ispunio obećanje o malim domaćim proizvođačima.
Bar manjim delom. Mogao bih još jedan tekst gde bih izabrana ulja svih njih objedinio. No tu postoji jedan problem. Koliko su specifikacije željene, koliko su merene, ciljane, prosek proizvodnje ...
Modriča (mudro) daje opseg viskoznosti što je jedan način predstavljanja varijacija, većina daje tipične vrednosti. Za viskoznost je uobičajeno da varijacije budu ±3% pa je najčešći navod (na sredini SAE 40 po J300) 14,4 zapravo od 14,0 do 14,8. Naravno za to treba imati veoma ustaljenu proizvodnju (i sirovine). Nije tako loše ni ±5% ali što se ovaj broj više povećava, sledi da se radi o manje kontrolisanoj proizvodnji (ili varijacijama u sirovinama). Zahtevi su prilično veliki ali se relativno lako ispunjavaju dobrom formulacijom i njenom striktnom primenom u proizvodnji.
Tu je negde i ključ poverenja u proizvođača. Koliko su bliski (a svi malo odstupaju) spostvenim specifikacijama i da u 100% slučajeva ne odstupaju od industrijskih standarda.
Izgleda lako ali ne mora da bude.

P.P.S.
Ne zaboravite, osim nacionalnih ili regionalnih kompanija iz regiona čija ulja imaju solidno nisku cenu, možete uštedeti čak i sa onim NAJSKUPLJIM i NAJJAČIM brendovima (ne računajući da sa njima zapravo uvek i štedite na što duži rok, to više).
Jednostavno možete kupiti neko njihovo jeftinije ulje (relativno), kao što je Motul 2100 10W-40, čak i za novije automobile (pre ACEA C standarda).
Možete kupiti i Shell HX3 ili “Castrol Motor Oil” (ili GTX, high mileage), naročito kao imate nešto stariji automobil ili kupiti Mobil Delvac (Super 1400) teretno ulje za vaš dizelaš, po jako povoljnoj ceni.
Naročito ako je sve pomenuto (i ne pomenuto) na akcijama.
Takođe imate Elf koji je sve samo ne skup i na kraju krajeva Petrol ulja, koja su zapravo Chevron-ova (Texaco) a imaju jako nisku cenu.
To su pravi favoriti (uz K2, Comma i slična) kao i imena poput NIS, FAM, Prista (sve manje jeftina), INA (ne uvek jeftina) i Optima (sve dostupnija).

ZAKLJUČAK?
Na kraju krajeva mnogo je poštenije praviti sopstveno ulje (brend) nego falsifikovati tuđ.  Makar to zaslužuje pažnju.
Jeftina ulja: Da, možda ili ne?
DA – ponekad, zavisno od toga za šta se upotrebljava.
Možda – u najvećem broju slučajeva.
NE – za zahtevne primene.

5000 reči, e svaka mi čast (mislio sam da ću jedva 1000 sastaviti).

Dodatak:
Kad već preterah onda još koju reč.
Verovatno sam mogao da spomenem bar još neko ime pa da to i uradim: Hemco zaslužuje pažnju no nema ih u mom kraju i o njima jako malo znam. Imaju impresivan proizvodni program (zapanjen).
Adeco-a čak i ima ali više u sektoru auto kozmetike i antifriza. Ulja ima tek tu i tamo i sporadično.
Bar u "crnoj provinciji".
Verovatno sam još nekoga ko zaslužuje pražnju preskočio, a Viskol je svakako dobio najviše na značaju zbog par odobrenja za ulja za teretni program.

петак, 20. јул 2012.

Srećan Ramazan, Ramadan Kareem


Možda i propustim poneku čestitku, ali kada god mogu ne propustim priliku da tako nešto učinim.
Nekako na početak ovog praznika setim se poznanika Ramadana (nadam se da je u Kanadi ili Australiji, gde je nameravao da ode) koga teško da ću ikada više videti (eh, prođe od tada skoro 12 godina) jer sam izgubio svaki kontakt (doduše nismo se dugo družili ali sam nešto od njega naučio a nadam se i on od mene).

петак, 06. јул 2012.

CASE STUDY II


Nadam se da ne mislite ono što mislim da mislite.
Nije sipati sintetiku u stare motore najbolje moguće rešenje nego je tek (često previđena) mogućnost.
Ako ništa drugo – NE isplati se. Mnogo je neisplativo da je prosto moralna odluka ne koristiti ih.
Sintetikom možete donekle produžiti interval zamene ali zaista ne u većoj meri (recimo do 50%).
Zapravo sa PS uljima možete preći praktično istu kilometražu.
Tačno je da sintetička ulja bolje zadržavaju nečistoće (više dispergenata) ali je tačno i to da ih u većoj meri u ulju ne treba i da (makar i razbijeni uz svu silesiju detergenata) potencijalno (svojom veličinom) utiču i na stanje motora (habanje), makar (jako) dugoročno. Filter će odstraniti krupnije čestice kao i dobar deo manjih od samih pora na njemu (mehanizmom „filtracione pogače“) ali ih ostaje u „nepogodnoj veličini i količini“ da uticaj nije zanemarljiv.
Naravno nećete (i nemojte) ulje promeniti odmah čim se zaprlja ali ne valja ni vući ga „do besvesti“.
Stari motori (karburatorski) ne sagorevaju gorivo tako savršeno (ili „savršeno“) pa su zaprljanja veća (sagorele čestice) a razblaženje gorivom jače izraženo.

Priča za DMB motor je univerzalnija i praktično važi i za mnoga vozila sa kraja 70-tih i početka 80-tih (Opel Kadet „Kocka“, Golf I, Ford Eskort iz tog perioda, itd.) a može se proširiti i na Golf II, Opel Suzu, prvu generaciju Astre i slična vozila, iako su u njima često motori  prve generacije „injection“ tipa. Naravno kod njih je lakše se odlučiti za 5W-40 ili čak 0W-40 ulja (naročito 5W-40 PS ulja, čak i za neremontovane motore).

Jedna bitna napomena:
odlučiti se za sintetiku (osim ako nije specijalnog tipa sa kondicionerom zaptivki) je preporučljivo samo za vozila (Zastavina) mlađa od 5 ili max. 7 godina ili remontovane motore (ili makar one kojima su menjane, i to skoro, sve važnije zaptivke) navedenih proizvođača. U svim slučajevima uslov je da su dobro održavani i da su korišćena već takva (makar PS) ulja ili kvalitetna (API SL) mineralna ulja, koja su (naročito ova mineralna) menjana u relativno kraćim intervalima (7500km za mineralke a 10 hiljada km za PS) tako da su motori čišći od proseka.
Zbog toga kao i faktora isplativosti za većinu korisnika je najbolje (neremontovani motori stariji od 10 godina i sa više od 100k km):
koristiti 15W-40 ili 15W-50 mineralna ulja preko cele godine. Ili da se leti koristi 20W-40/50 a zimi 10W-40.
Od sintetičkih ulja najbolje je koristiti (mada je većina njih PS) 10W-60 ulja i to je otprilike i jedino šire upotrebljivo za ovu vrstu automobila.

Šta sa motorima mlađim od 7 godina (još uvek moguće za Zastava vozila ali naravno ne i za GII/III ili Astra F, koja u mlađim danima savršeno radi sa 0W-40 a kao najbolja joj dođu 5W-40 ulja) ili remontovanim pre manje od 5 godina?

Zavisi i o kom se vozilu radi.

1)
Za Opel vozila iz devedesetih (a kvalitetno remontovanih) Astra F i Corsa B (1.0, 1.2, 1.4 benzinci kao i dizeli 1.5 i 1.7, TD ili obični) bi moglo da se kaže sledeće:
5W-40 je verovatno najbolje da se koristi.
10W-40 takođe solidno.
0W-40 takođe nije loše.
5W-30 moguće je koristiti
5W-50 moguče je koristiti
15W-40 takođe nije loša opcija mada zimi gubi od svih navedenih.
5W-30 kao i xW-50 je više za dizelaše koji su tolerantniji po pitanju viskoziteta ulja.
Čak je i 10W-60 moguće koristiti no samo ako motor malo „srče“ ulja ili za teške uslove vožnje.

Za Kadet E skoro da isto važi, naročito gde motori i jesu isti J , inače je 5W-40 i 10W-40 gotovo jednako upotrebljivo.

 2)
Golf
Golf II pre svega 10W-40. Može i 5W-40 ali i 15W-40/50.
Turbo dizel može i malo viskoznija ujla ali opet 10W-40 kao prvi izbor.
Golf III
Skoro isto ali bi 5W-40 mogao da bude prvi izbor pa tek onda 10W-40, druge viskoznosti skoro da nisu interesantne osim 15W-40 (naravno). Za dve izmene godišnje vredi razisliti o 20W-50 leti (važi i za GII) a 5W-40 ili 10W-40 zimi.

3)
DMB (da se vratimo „slučaju“)
Ovde praktično spadaju i VW Golf I kao i Opel Kadet D (da ne širim priču, ovo su najpopularnije starine)
Sve u svemu:
10W-40 je ipak najbolji izbor.
Pod dva je 15W-40 (ipak); pod „2.5“ ide 15W-50 mineralno ili PS.
5W-40 je moguće koristiti i umereno preporučujem (ali o tome malo više u posebnom tekstu)
Ipak 5W-40 nije pod tri nego tek pod 5, jer pod tri zapravo idu:
5W-50 ulja, PS ili sintetička (mineralna bih ipak izbegavao, mada se može probati, ionako samo Selenia ima jedno takvo). Ovde će se najčešće koristiti Elf Excellium kao i Mobil 1 Peak Life (ionako mali broj korisnika će ići na ovakvu soluciju) i naravno Fuchs (koji ovo jedini pominje).
Pod 4 idu 10W-50/60 ulja, bilo sintetička bilo PS (HC).
Total (Elf), Q8 i ... skoro i da nema više – u 10W-50 verziji
10W-60 praktično bilo koje, M1 sa kondicionerom zaptivki ima malu prednost mada isti (aditiv) možete koristiti i kao post-aditiv (nije loše za bilo koju sintetičku varijantu ali naravno nije obavezno).

Nije li 10W-60 pregusto za „taze“ remontovane motore ili one koji nisu puno stari i nemaju u sebi mnogo km?

Uglavnom NE. Praktično – NE. Tvrdim da NE.
O.K. ne treba baš po svaku cenu juriti (više je za par godina posle) ovaj viskozitet ali imajte u vidu da se radi o analognom nizu: 10W-60, 15W-50, SAE 40 (praktično istih 150mm2/s na 40°C) slično onom 5W-50, 15W-40 i SAE 30. Dakle ako nije sporna upotreba 15W-50 ulja (a nije) onda ni 10W-60 ne bi trebalo da bude „bauk“ ili „babaroga“ (kojom se plaše mala deca). Ako je na 40cel. (cca. 100°F) viskoznost praktično ista, onda je 10W-60 upotrebljivije zimi (i manje viskozno na manje od 40cel. mada do nule nije neka razlika) kao i leti gde ima viskoznost na 100°C od oko 22mm2/s koliko ima i 15W-50 na oko 90°C a na 90°C ima praktično istih 30-32mm2/s kao i 15W-50 na oko 85cel.
Razlike zapravo i nisu toliko drastične. HTHS ovih ulja je po pravilu preko 5 (oko 5,5) što jeste mnogo ali je i mnogo zaštitnički (5W-50 najčešće imaju oko 4,5 a 15W-50 između 4,5 i 5).  
Jedna od bitnih napomena je da ova ulja (10W-60) čak i kada su API SL imaju ZDDP-a (dozvoljen nivo raste sa porastom viskoznosti) kao 10W-40 ulja koja su API SH ili 15W-40 koja su SJ, tako da to može samo prijati ovim „cenjenim starinama“.
Ipak, zbog prethodnog (ali i drugih razloga) obično imaju 1,2 ili 1,3% sulfatnog pepela što je odlično za dizel, vrlo dobro za benzin ali tek zadovoljavajuće za TNG. Naravno nije da nisu za TNG pogon (daleko do toga) ali to nije (baš) idealna kombinacija. Zbog toga je možda dobro da svaka treća zamena bude neko „GAS“ ulje ili 10W-40 sa manje sulf. pep. ili čak 5W-40 koje pripada Mid-SAPS uljima.

I na kraju: ostaje mogućnost korišćenja letnjeg i zimskog ulja.
Kao letnje mogu se koristiti 15W-50 ili 20W-50 ulja, a za „ultra letnji period“ (sredina maja – sredina septembra) i monogradna SAE 40 (iako je to više za kategoriju motora starijih od 15 ili 20 god. a još ne remontovanih). SAE 30 može i to uz mesec ili dva više nego prethodno. Doduše u špic leta (najtoplijih dva meseca, prethodno će biti bolje, mada će tridesetica to nadoknaditi u iole hladnijem periodu ali bez mraza). Definitivno mi se čini da je 20W-50 (praktično ekvivalent SAE 40 monogradnom uz bolje ponašanje na hladnom vremenu) najbolje, naročito što se može koristiti i do -10°C pa samim tim i celih 7 ili 8 meseci.
Kao zimsko ulje najbolje je koristiti 5W-40 (eventualno i 0W-40 ali eventualno) uz mogućnost da to bude i 5W-50 ili 10W-40 ali i 5W-30 ukoliko je to sam špic zime (decembar, januar i februar). Za sva ova ulja bitno je da imaju HTHS viskoznost veću od 3,5 (ili još bolje 3,7).

Toliko za sada.
Ostaje tekst o sopstvenim iskustvima sa 5W-40 uljima (kao i malo teorije uz to, ali malo).
I na kraju tekst o uljima za menjač (a taj će biti poduži pa možda i iz dva dela).
Ipak pre oba (tri) teksta ići će jedan „opisni“ gde ću izneti utiske posle prolaska ulicom u kojoj ima 4-5 prodavnica ulja (najkoncentrovanija u gradu). Više otvoreno razmišljane šta se događa u svetu i na Balkanu u vreme krize ali nadam se zanimljivo i korisno.

P.S.
O intervalima zamene više u tekstu o 5W-40 uljima ali čisto kao okvir da ulje morate menjati na oko 15000km (iako i 20k nije nedostižno ali u retkim uslovima vožnje) s tim da je bolje da to bude na oko 12500km što znači da se interval zamene može produžiti maksimalno 50-60% i to pre svega kod "težih" i "debljih" (čitaj viskoznijih) sintetičkih ulja i to u odnosu na obična mineralna (API SG) ulja, eventualno se kod težih uslova vožnje može gotovo duplirati (10-12 u odnosu na 5-6 hiljada km).
U odnosu na PS ili kvalitetnija mineralna (API SL) ulja interval zamene se može produžiti tek 20-25%.
Sa 5W-40 je to i maksimum i to je još jedna stvar zbog kojih se "tanje" i "lakše" sintetike još manje isplate.
Naravno već za 15000km je poželjno (a na više od toga i obavezno) promeniti filter ulja (znači dva filtera na jednu zamenu ulja) naročito kod Zastava vozila koja imaju relativno mali (i apsolutno mali) kapacitet filtera za ulje (koji čak i kod TNG-a teško može funkcionisati svih 15000km ).