Anketa “koje ulje koristite?“ je gotova.
Volšebno se pojavio 193. glas a inače je bilo 192 pri zatvaranju iste. Nije od većeg značaja osim što je Mobil-u donelo još jedan glas te se izjednačio sa „ostalima“ kao najkorišćenije ulje po anketi.
Tako je ispalo da ukupnog „pobednika“ (nije bilo takmičarskog karaktera) zapravo nemamo već dve kategorije izjednačenih. U svakom slučaju uz Total/Elf „pobedničko postolje“ je jasno definisano i sa priličnom razlikom u odnosu na Castrol (četvrti) i Selenia (peta) uz opet jasnu distancu obe kompanije u odnosu na poziciju šest koju su osvojile „udružene pumpadžije“ (bez NIS-a).
Autoru je veoma drago da je bilo toliko glasača, jer je očekivano 80 do 100 a potajno se nadalo 120-150 dok je konačni rezultat prevazišao sva očekivanja.
Pogledajmo još jednom sortiranu listu (u prozoru ankete inače nepreglednu).
| Brend | Broj glasova | % ** |
| Drugi | 40 | 20,7% |
| Mobil | 40 | 20,7% |
| Total/Elf | 35 | 18,1% |
| Castrol | 28 | 14,5% |
| Selenia | 27 | 14,0% |
| Pumpadžije* | 22 | 11,4% |
| Motul | 19 | 9,8% |
| Shell | 15 | 7,8% |
| NIS, FAM, Galax | 15 | 7,8% |
| Valvoline | 14 | 7,3% |
| Optima, INA | 12 | 6,2% |
| Havoline | 5 | 2,6% |
* Lukoil, OMV, MOL i Eko Hellenic
** prema ukupnom broju glasova
U drugoj koloni je broj glasova. Kako je bilo dozvoljeno više odgovora situacija je da zbir procenta iznosi cca. 140% što znači da je prosečno bilo dato 1,4 odgovora po pitanju.
U tom smislu je još korisnija „normalizovana“ i sortirana lista:
| Drugi | 14,7% |
| Mobil | 14,7% |
| Total/Elf | 12,9% |
| Castrol | 10,3% |
| Selenia | 9,9% |
| Pumpadžije | 8,1% |
| Motul | 7,0% |
| | 5,5% |
| Shell | 5,5% |
| Valvoline | 5,1% |
| Optima i INA | 4,4% |
| Havoline | 1,8% |
Anketa je anketa, a broj glasova dovoljno veliki da ne bi bila zasnovana.
Rezultati su zaista jako blizu realnom stanju stvari. Malo više glasova skupljim brendovima je verovatno posledica par desetina glasova iz inostranstva a ako se cela anketa posmatra po broju korisnika te vlasnika automobila i motocikala, skoro da nema šta da se komentariše i ispravlja.
Za samo tržište Srbije i ako se uzmu manji prevoznici sa jednim do nekoliko, maksimalno 10, autobusa i/ili kamiona (što je neki maksimum da se o kvalitetu maziva vodi računa, mada više zavisi od generacije vozila) trebalo bi uraditi korekcije po kojima bi domaći proizvođači došli tik uz pumpadžije, a Motul zamenio mesto sa Optimom (INA) i opet bi to bila više-manje realna slika.
Naravno ne prebegavam činjenicu da su glasali čitaoci bloga koji su ljudi sa natprosečnim zanimanjem za maziva i koji su spremni da plate malo više novca za svoje ulje (bilo motorno ili menjačko). Očigledno je da realno stanje stvari forsira jeftinije brendove. Poljoprivredni proizvođači takođe više koriste jeftinije pa bi „ostali“ još više odskočili, kao i domaći proizvođači te Optima i INA.
I na kraju krajeva tu su i manja ili veća Javna Preduzeća kao i državna koja se snabdevaju tenderski gde opet na značaju dobijaju jeftiniji (ala se vodi računa o „javnim dobrima“ i državnoj imovini; mada ruku na srce velika preduzeća imaju par uslova kvaliteta kao što su prava odobrenja/sertifikati kao i minimalan broj stručnog kadra u kompaniji da bi bila relevantna za tender).
Naravno broj korisnika i količine maziva nisu baš ista stvar.
Ako bi procenjivali količine na „slobodnom tržištu“, znači bez većih prevoznika kako u teretnom tako i u putničkom saobraćaju te državne firme, situacija bi bila otprilike sledeća (slobodna procena autora):
Ostali proizvođači 18,0% (15–20%)
Mobil 15,0% (±2%)
Total/Elf 9,0% (8–10%) važi i za ostale sa 9%
Castrol 9,0%
Selenia 9,0%
„Pumpadžije“ 9,0%
NIS, FAM, Galax 9,0%
Shell 6,0% (5–7%) važi i za ostale sa 6%
Valvoline 6,0%
Optima, INA 6,0%
Motul 2,5% (2–3%)
Havoline 1,5% (1–2%)
Imamo veoma zanimljivu situaciju. Neosporno je da svi ostali vode jer je tržište Srbije veoma raznoliko sa bar 100-nak brendova, od toga desetak manjih i srednjih domaćih firmi.
Veoma veliki broj brendova i veoma velika upornost trgovaca uz različite interese i interesovanja kupaca su zaista odlika ovog tržišta što nije karakteristika većine u okruženju. Tržište npr. Hrvatske je verovatno zastupljeno sličnim (možda i većim) brojem brendova ali njihovo prisustvo nije toliko „dispergovano“ da bi oni manje zastupljeni imali tako značajnu ulogu.
Postoje i bitne razlike kao što je (najkarakterističniji) Fuchs, koji je u Hrvatskoj veoma prisutan i zauzima značajan deo tržišta dok je u Srbiji to ipak simbolično i ispod 1%.
I da se vratim na osnovnu misao – zašto su značajna imana kao:
Agip, Eneos, Fuchs, Sunoco, Repsol, Comma, Aral, BP i još nekoliko sličnih, strpana u „isti koš“?
Jednostavno jer se njihova prodaja kreće oko 1-2% i to više u količinama nego u broju korisnika (malo ih vade veći potrošači te servisi) što nije posledica slabosti navedenih brendova nego jednostavne činjenice da ili nemaju logistiku ili nisu od ranije ukorenjeni na tržištu što zahteva veće ulaganje u marketing koje za sada izostaje.
„Ostali“ su i velike robne marke poput GM-a, AC Delco, Delphi, Ford i sličnih koji pojedinačno (svi) prelaze 1%, i negde su (bar) u nivou Texaco-a a verovatno i iznad. GM bi na listi sam za sebe prevazišao nekoliko imena, no ostavio sam to tako da ne bi imao 20 kategorija za glasanje jer ih je i ovako previše. Kao što će kasnija analiza pokazati, „ostali“ realno vode u ukupnom skoru i sigurno zauzimaju najveći deo tržišta.
Mobil je „negde između“ a sledi pet grupacija (ukupno 11 brendova) koje su „tu negde“ i zauzimaju sličan udeo na tržištu.
Castrol to ostvaruje, slično Mobil-u, snagom brenda, velikom reklamom i prisustvom u velikom broju servisa (naročito ovlašćenih).
Selenia svoj deo duguje velikim učešćem novijih automobila (Fiat Punto Classic) inače teško da bi bila i na pola od sadašnje prodaje.
Za druge je jasno.
I sledeća grupa je prilično jasna. Shell i Valvoline su imali veći broj falsifikata devedesetih godina te su mnogi i dan, danas oprezni. Osim toga, Shell je jednostavno (pre)skup, a nije posebno omiljen među vlasnicima starijih automobila („Slavko prljavko“ ne voli da se kupa). Valvoline je imao i „primopredaju“ zastupništva te je tu malo izgubio korak, a i bilo je makar kontroverznih i sumnjivih ako već ne i loših serija Valvoline-a „na kraju mandata“ Valtec-a pa je i to smanjilo pre par godina veći udeo ovog brenda. Verovatno da u ovoj kategoriji sam brend Optima ima bar deo kao Shell ili Valvoline, tako da zajedno sa INA-om verovatno biva bliže prethodnoj grupi (sledi analiza ukupnih količina pa više tamo). Kako god, Optima je zbog visokih cena izgubila dobar deo tržišta te je negde na polovini onoga što je imala pre 5 ili 6 godina.
INA još „traži sebe“ a dobar kvalitet i ne tako visoke cene jesu dobra osnova ali je činjenica da bi mogli bar duplo da povećaju prodaju da nije (žalosnih) „političkih“ razloga. Iako u većim gradovima i dobrom delu Vojvodine nije takav slučaj, ipak je u većem delu provincije mali minus zemlja porekla te iako se ova vrlo dobra ulja prodaju i u manjim mesima (kao što je Bor na primer) činjenica da nisu u vrhu omiljenosti.
O.K. počeli su ljudi u većoj meri da odlaze i na odmor u Hrvatsku tako da kako vreme prolazi ovaj će faktor biti sve manje u opticaju. Ipak, sasvim je sigurno da INA neće postići popularnost iz prošlosti više nikada, ne samo u bivšim Republikama SFRJ nego ni u samoj Hrvatskoj. Jednostavo konkurencija je prisutnija, zaštitne mere države manje, izgubljenih nekoliko godina u devedesetim, itd.
Da li je priči kraj? Zapravo još uvek ne.
Za ekonomiste, zastupnike i ostale je najvažniji parametar količina prodatih maziva, a tu osim velikih sistema i firmi treba uključiti i industriju. Onda stvari postaju nešto drugačije. Ne bih davao iole preciznije procena ali okvirno stvari stoje ovako:
Ostali proizvođači 20 – 25%
NIS, FAM, Galax 15 – 20%
„Pumpadžije“ 10 – 15%
Mobil 10 – 12%
Optima, INA 8 – 10%
Castrol 7 – 9%
Total/Elf 6 – 8%
Selenia 4 – 6%
Shell 3 – 5%
Ovo nije trenutno stanje nego više nešto što je važilo u 2010.
Naravno ovo je samo gruba procena. Jako je teško doći do preciznijih podataka (iako bi državne institucije mogle više da kažu). Moguće je da neki brendovi više odstupaju kao i da poredak nije kako je navedeno.
Na samu listu je uticala i anketa tako da su i količine prilagođene njoj, čime dajem do značaja velikom broju glasača i poštovanje prema čitaocima.
Nesporno je da „ostali“ proizvođači prodaju veće količine nego što imaju korisnika (individualnih ili firmi). Ovde več ima i imena koja prelaze 2-3% tržišta kao što je recimo Prista Oil a mnogi gore pomenuti imaju verovatno duplo više količinskog udela od udela u broju korisnika. Mnogi se transporteri (bar delom) snabdevaju i u inostranstvu (mada je u EU cena maziva veća), itd.
Činjenica je da FAM i Galax padaju kako vreme ide te da je FAM u velikim problemima od 2011. (koji su naravno počeli ranije). FAM je verovatno izgubio deo tržišta u ovoj godini ali se veći deo prošle solidno držao i verovatno je bio na bar 5% ili nešto više. Naravno u odnosu na max. 20% ili dugogodišnje držanih 15-tak% to je skromno ali je u 2010. nešto od toga i preostalo. Galax je isto pao sa nekadašnjih (rekordnih) 25% na možda tek četvrtinu toga ali se još uvek drži nekih 5% pre svega u transportu i industriji kao i poljoprivredi.
NIS je u zamahu te iako daleko od planiranih 8% za prošlu godinu nije daleko od toga. Osim toga za njega važi isto što i za ostale „pumpadžije“ a objašnjenje za njih upravo sledi:
Pumpadžije ovde igraju veću ulogu pre svega što su i dobavljači gorivom. Mnoga JP kao i državna pa i dobar deo većih privatnih preduzeća ide logikom da su maziva „nešto uz gorivo“ te da je bitnije dobiti dizel na odloženo plaćanje (15, 30 pa i 60 dana za „specijalne kupce“) pa makar uz to išla i maziva (makar i po većoj ceni) nego posebno kupovati maziva.
Neki se (dobar deo) tendera tako i raspisuju (zajedno goriva i maziva) te značaj i udeo tržišta raste. Ipak teško je proceniti pa je kod njih procenat veoma razvučen.
Ostalima udeo pada iako Mobil, Castol pa i Shell neke količine plasiraju i u industriju a solidne većim kupcima (transportnim kompanijama). Ipak uglavnom se njihova prodaja kod velikih transportera svodi na ugovore sa zvaničnim servisima ili proizvođačima vozila. Ostlo je zanemarljivo.
Optima i INA su više prisutne u industriji, kao i u transportu i poljoprivredi. Sve to vodi ka tome da prodaju veće količine po broju klijenata pa udeo tržišta (količinski) raste.
Ostalo je manje-više jasno.
I naravno ostaje i finanskijski udeo ali njega je relativno lako proceniti. Za Castrol, Mobil i Shell pomnožiti sa 1,5 a kod jeftinijih podeliti sa tim faktorom i tu ste negde.
Iako nije lako odrediti „prosečnu“ cenu maziva ni po kategorijama a kamoli ukupno, svako će moći da proceni koliko su najpopularniji i najjači brendovi skuplji od proseka.
Kod motociklističkih ulja faktor ide 1,5 do 2, kod automobila od 1,3 do 1,8 kod transporta je još niži (1,2 do 1,5) da bi u industriji pao na nekih 1,1 do 1,2. Podrazumevaju se cene unutar iste ili slične kategorije (klase) i među mazivima sa identičnim ili većim delom identičnim odobrenjima i specifikacijama.
Rezultati ankete će biti skinuti sa bloga jer su u ovom tekstu i prezentovani.
Sutra sledi nova anketa (radni naziv – „who is the best?“). Nadam se sličnom ili većem odzivu.
Nagrade za „naj komentar“ ... možda već ovog meseca a najkasnije od septembra.
Biće i poseban tekst o tome. Nije problem da krene odmah ali mi treba veći broj darodavaca da ne bi ispalo da (osim proglašenja prijateljima i njihovih oznaka na blogu) manji broj brendova forsiram zbog sponzorisanja, makar i skromnog. Iako se za firme radi o simboličnim količinama (kantica od 4 ili 5 litara u par meseci) to su za autora bloga nedostižne finansije.
Zato, čitajte blog, osim korisnih informacija, uz malo znanja možete dobiti i ulje za zamenu.
I na kraju ali sigurno ne po značaju:
Veliko hvala svima koji su učestvovali u anketi.
Нема коментара:
Постави коментар