Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

петак, 24. јун 2011.

Who is the best? Version 1.00


Uz rezultate ankete ide i kratak pogled na pitanje “who is the best?”. Odgovor će se razvući na više tekstova. Uostalom ni Windows nije bio bog zna šta u 1.00 verziji (iako je 1.03 već bila prilično stabilna). Do XP-a i “sedmice” biće tu svašta.

REZULTATI ANKETE

Šta kažete VI (čitaoci)?

Rezultati su sledeći:

Ime brenda

broj glasova

Procenat glasova

Castrol

33

24.6%

Motul

27

20.1%

Mobil

24

17.9%

Liqui Moly

13

9.7%

Elf/Total

12

9.0%

Drugi

12

9.0%

Shell

8

6.0%

Eneos

2

1.5%

Q8

2

1.5%

AmsOil

1

0.75%

Naravno da proglasim i pobednika: CASTROL

“Pobedničko postolje”: Castrol, Motul i Mobil

Broj glasača je tek 70% od onih što su glasali u prethodnoj što na prvi pogled nije logično ali se lako može objasniti: Malo manja čitanost (nekih 10%) zbog lepšeg vremena (uglavnom, bar se nadam), kratak period između anketa, nemogućnost da se glasa za više kompanija i naravno činjenica da je prethodno pitanje bilo lakše, a sada su mnogi našli da nisu nadležni ili se nisu mogli odlučiti.

Kratak komentar samih rezultata ankete:

1) Obzirom na popularnost brendova očekivao sam da Mobil i Castrol budu prva dva.

2) Za Motul sam očekivao da bude mesto tri.

3) Liqui Moly je (svakako) trebao da bude 4 (i jeste), Elf/Total sam smatrao da će biti iza „ostalih“ (no nisam bio daleko jer su izjednačeni) te Shell pa ostali.

Pre nego što pođemo redom samo još jedna napomena:

Prvi tip bi mi bio: Mobil, Castrol, Motul (prva tri). Drugi: Castrol, Mobil, Motul (LM u oba slučaja).

Priželjkivao sam da Motul bude (bar) drugi, što se i desilo, te tako ispada da bih pogodio tek iz četvrtog (dakle ne ni iz tri) puta.

Po osećanjima bih tipovao (neka lična sklonost):

Motul, Mobil, Castrol (te LM) ... Shell ... „ostali“ i svi ostali (iz ankete) bi bili izjednačeni.

Naravno promišljeno je nešto drugo a to će u ovom tekstu biti tek načeto.

Analiza (subjektivno-objektivna):

Prvo i prvo:

prva tri zauzimaju 63% (5/8) ukupnog broja glasova te je očigledno da su to 3 najčešće kompanije koje slove za „best“. Nije drugačije i u ostalim delovima sveta ali van Evrope bi Motul svakako (a u USA naročito) ostao (daleko) iza ostala dva. Naravno što je znanje (stručnost) „žirija“ veća rezultati bi bili sličniji anketi. S toga sam veoma ponosan da je nivo znanja čitalaca bloga na prilično visokom nivou (već bi Motul-ovo treće mesto to značilo).

Globalno bi se kopljla lomila između: Mobil/Castrol te Mobil, Castrol i Shell.

Shell naročito imajući u vidu kupljene brendove a možda bi u USA bio i favorit (Pennzoil / Quaker State).

Naravno u USA bi (kao što sam već rekao) AMSOIL igrao ulogu Liqui Moly (koji bi tamo prošao slabo ali bi sigurno dobio neki glas jer ih ima i tamo) a Havoline i Valvoline ne bi bili „ostali“.

Castrol

Prvo mesto ne iznenađuje mnogo. Verovatno bi širom sveta „marširao“ (prvi-drugi, prvi-drugi).
Malo je ubedljiva pobeda iznenađenje obzirom na to da je bilo Castrol falsifikata (i iz ko zna kojih izvora te nepoznatih zemalja porekla) na Srpskom tržištu, no cilj ankete je i bio da se glasa za originalnu verziju.

Osim „Castrooool braateee ...“, i klišea (najskuplje je – najbolje je), doduše stoji i to da što je skuplji lek bolji je placebo efekat (injekcija od 20€ uvek bolje deluje nego ona od 5€ makar obe bile fiziološki rastvor), moram da napomenem da ima tu prilično zasnovanosti. Ne ulazeći za sada u polemiku da li je to za „no. 1“ mora se priznati da je Edge serija zaista izuzetna te projektovana da bude na nivou najvećeg konkurenta (Mobil 1) ili za nijansu iznad.
Da li je to i zaista, teško je reći ali je činjenica da su razlike male.

Ostaje da je Magnatec popularnija serija od Mobil-ovih i Shell-ovih standardnih. Više popularnija nego bolja, ali da je Castrol imao (i ima) bolji marketinški pristup u smislu da od Magnatec pokušava da stvori seriju „zanatno iznad proseka“ a od EDGE-a „no. 1“. Za Magnatec je više „nešto iznad proseka“ dok je Edge blizu cilja ali nije ubedljiv u tome. Ostala Castrol ulja za sada ne bih uzimao u „takmičenju“.
Trebalo bi naglasiti da je Castrol na „neutralnim terenima“ (bez Francuske i Nemačke) Evrope obično i skuplji od Motula dok je u USA nešto jeftiniji bar u proseku (mada zavisno od države može biti i skuplji).
U Srbiji (pa i okolini) Castrol je skoro izjednačen sa Motul-om. Čak je za nijansu skuplji. „Najskuplji je“ mora da je i „najbolji“. Nije baš tako.

U svakom slučaju rezultat je veoma ubedljiv (svaki četvrti učesnik ankete).

Veoma očekivano: 2,5 puta više ljudi smatra da je Castrol najbolji nego što ga koristi.
Prodaja bi bila mnogo bolja (ali ne toliko proporcionalno) da su cene niže.
Zapravo ne da su niže nego da su česta (češća) SNIŽENJA (AKCIJE).

Motul

Drugo mesto je zaista više pokazatelj sklonosti posetioca bloga (te njihovog nivoa znanja jer mnogi i ne znaju za ovu kompaniju) nego pravi odraz javnog mnenja. Svakako da je to što je za Motul glasao svaki peti glasač zaista pokazatelj da mnogo ljudi gotivi ovaj brend. Važi i ono: od onih koji ga probaju 51% nastavlja da ga koristi a bar 51% njih smatra i da su to najbolja ulja.

V300 ne bih uzimao u obzir kao pre svega (prava) takmičarska ulja. Onda ostaje Motul-ova serija 8100 kao njihova vrhunska. Ovo je zaista sjajna serija. Nedostaje joj više GLAMUR i MARKETING koji imaju Edge i One nego kvalitet. Veliki broj specifičnih ulja te veći broj članova serije dovodi do toga da malobrojnije Edge i One više dođu do izražaja. Čak bi se (grubo) moglo reći da je onda i „prosek“ malo na strani tog dvojca (bez kormilara). Naravno obe ne pokrivaju više od 80% tržišta te je to mali (marketinški) trik. Ako bi gledali šire, 8100 je najsveobuhvatnija i najbrojnija serija vrhunskih ulja te u tom smislu svakako i najbolja.

O tome kako, zašto i koliko više kasnije u tekstu (i naravno drugim tekstovima koji će tek da slede).

3 puta više ljudi smatra da je Motul najbolji nego što ga koristi. Još izraženije nego kod Castrola.
Prodaja bi bila mnogo bolja (ali ne toliko proporcionalno) da su cene niže.
Zapravo ne da su niže nego da su česta (češća) SNIŽENJA (AKCIJE). Znači veoma elastična tražnja gde su Motul i Castrol kao najskuplji – tipični primeri.

Mobil

Do nedavno no. 1 po količinama (doduše uz Esso, mada će sve to uskoro biti samo Mobil) gledajući prodaju kompanije (ExxonMobil vs. Shell) a sada na mestu dva. Ipak kao pojedinačni brend Mobil je i dalje no. 1 jer Shell ima i gigantski Pennzoil / Quaker State (sam po sebi sličan Total grupi) sa kojima postiže pobednički rezultat.

Sama najveća prodaja i tvrdnje da su prvi u ovome i onome (hronološki, što i nije tačno jer često ispada da su bili tek drugi ili treći) ne znači i da su „best od the best“. Čak bi se reklo može li se to uz toliku prodaju ostvariti i nije li BP grupi to mnogo lakše za Castrol s obzirom da imaju i BP koji iako i dalje Premium brend ima nižu cenu te Aral koji je Mid-Range brend (sa čak delimičnim ambicijama na ekonomsku klasu)?

Mobil je to (elegantno) rešio još pre 40-tak godina izbacivši najčuveniju seriju ulja ikad – Mobil 1.
Ako u Premium klasi Mobil više gleda da bude malo iznad proseka te da u grupi Mejdžorsa ne bude najskuplji nego da tu bude „best buy“ i trasira kvalitet u klasi kao i cene ONDA sa M1 definitivno ima ambiciju da bude (kako i samo ime kaže) – broj jedan.

Kroz istoriju preko 70-tih do 90-tih je poprilično u tome uspevao. Devedesetih je čak uspeo da odskoči u odnosu na konkurenciju. Ako ne računamo Motul i nekoliko manjih kompanija ovaj gigant je zaista dominirao. Konkretno: u odnosu na Castrol je bio za klasu iznad. Castrol je koristio uglavnom Shell bazna ulja (naročito kod sintetičkih a zapravo sintetskih baznih ulja III grupe) što je rezultovalo i tužbom Mobil-a gde je sud (na žalost) presudio da se SHC (bazna ulja III grupe) mogu nazivati sintetičkim (na sreću ne i u Evropi mada u zadnje vreme svi to manje-više rade osim u Nemačkoj).
Kako god, Mobil 1 je bio neprikosnoveni CAR svih mejdžorsa (pa i šire).

Vreme je učinilo da se razlike smanje. BP je kupio Castrol (fuzionisali su se), Exxon i Mobil su postali ExxonMobil. Castrol je počeo da koristi i PAO ali naročito estarske sintetike. Mobil 1 je takođe „začinjen“ estarskim sitnetikama, mada je u nekim od primeraka u USA bilo i SHC ulja (i sad ih ima). Ironično je da ih optužuju (konkurenti, imenovani ili ne) da to podvaljuju kao „super sintetičku seriju“. Pa zar nije već PRAVNO to rešeno i upravo u sporu koji je Mobil izgubio?

Kako god SuperSyn je početkom novog milenijuma ponovo „stavio tačku na i“ i opet „zaveo red“ i povukao crtu na – ovo je najbolje, stignite nas. Doduše Fuchs je sa svojim 0W-20 bio i malo ispred no „jedna lasta ne čini proleće“ a Motul je takođe bio tu negde ili bolji ali svakako manje u žiži.

Koliko god Mobil proširivao i dorađivao trenutnu seriju ostaje ipak da su njeni temelji već deceniju stari. Ovo je možda i jedini argument da više nisu na vrhu (ili ga već dele) jer ih je konkurencija pristigla.
Dovoljno je reći da organski Mo(molibden) kompleksi bar pola decenije nisu više ekskluzivitet ove serije.

Dva od 9 čitalaca je glasalo za Mobil (18%) što je prilično u skladu sa realnošću iako bi globalno ovaj procenat mogao da bude i veći. Mali pad (i verovatno izgubljeno mesto dva) je uzrokovala i činjenica da je poslednjih godina Mobil u ovom regionu dovozio ulja iz Turske. Lično ne mislim da je time nešto značajno izgubljeno u kvalitetu (nijanse eventualno) a izvesno je da su cene time postale jako konkurentne i dostupne. One serija nije dolazila iz istog izvora (fabrike) već sa zapada (Francuska uglavnom).

Tek 20-25% više ljudi (po blog anketama) smatra da je Mobil najbolji nego što ga koristi. Znatno manje izraženo nego kod prethodna dva proizvođača. No ovde je izraženija pojava da ljudi kupuju Mobil i zato što ga smatraju najisplatljivijim. Ili makar u odnosu na prethodna dva i Shell. Ipak ostaje da je Mobil za nijansu skuplji od nivoa gde bi ga više ljudi kupovalo iz ubeđenja da je i najbolji.

Efekat sniženja ima ulogu ali već nešto manju nego kod Castrol-a i Motul-a.

Liqui Moly

Nikakvo čudo što su na mestu četiri. U Nemačkoj bi možda dogurali i do drugog mesta J

Osim što mi je drago jer su mi brend koji gotivim (mada sam očekivao tek mesto 5 ili 6) moram da naglasim da ovo jeste kompanija koja se trudi da da više od samih standarda i sprovodi politiku tzv. „aspolutnog kvaliteta“. Ljudi koji koriste ova ulja teško prelaze na druga te je stvar samo se „navući“. Jedan je od kultnih brendova sa velikom armijom obožavalaca koji ova ulja smatraju posebnim.

Uostalom 10% ljudi je glasalo da su ovo najbolja ulja, pri čemu ih korisi tek nekih 2-3% (automobilskih korisnika). Cena ovih ulja nikako nije niska, mada su neka od njih povoljna kupovina a u odnosu na kvalitet čak i „best buy“. Eventualni diskont (prodajne akcije) mogu ih učiniti veoma atraktivnim.

Postoji više razloga da 10% ljudi glasa za njih. Zasnovanost se može braniti na mnogo načina. Od velikog broja potpuno sintetičkih ulja, preko sjajne Top Tec serije (sintetskih ulja) do čuvenog MoS2 polu-sintetičkog ulja. Poznati su po velikom broju kvalitetnih post aditiva (ne samo za ulja već i goriva) od kojih je veći deo veoma upotrebljiv no svakako ne i svi (ili tek za specifične namene). Ovo im daje poseban oreol „posebnosti“. U ovom smislu jedino im Marly može konkurisati mada je to manja i manje poznata kompanija iako ima čak i dužu tradiciju. Naravno više od 50 godina tradicije je prilična garancija kvaliteta – više nego dovoljna.

4-5 puta više ljudi smatra da je Liqui Moly najbolji nego što ga koristi. Još izraženije nego kod Motula.
Prodaja bi bila mnogo bolja (ali ne toliko proporcionalno) da su cene niže.
U ovom slučaju je opravdanost popusta veoma velika i značajnija čak i nego kod Castrola i Motula.


Ostali

Ne bih dužio priču. U ostalim su (između ostalih): Havoline, Valvoline, Statiol, Marly, Fuchs, Sunoco, Kroon i niz drugih a pomenuo sam samo one poznatije i u ovim krajevima dostupne brendove (npr. Bardahl je više zastupljen u svetu motociklističkih ulja).
Postignut rezultat zaista nije loš ali bi verovatno bio i bolji od 9% da nije tako glomazne celine. Naime svi od gore pomenutih imaju bar 1% (a neki i više) ljudi koji ih smatraju najboljim. Najbolji ili ne, ovi brendovi su verovatno (uz Elf) najisplatljiviji te za prosečnog porodičnog vozača i najbolji izbor.

Total/Elf

Peti u svetu po proizvodnji, među deset najboljih po kvalitetu. Kvalitet je viskok tu nema spora. Ipak ne tako impresivno bolji od industrijskih standarda (ma kako to malo donosilo u praksi). Forsiraju se bazna ulja III grupe, slično kao kod Chevrona (bar do skoro) i Shell-a.

Naravno nova Low SAPS ulja su zaista takva da bi se mogla proglasiti i “najboljim” pri čemu se naročito ističe Elf Solaris serija (i slična Total INEO serija). Naravno bar 75% ljudi koji Total/Elf smtraju najboljim imaju neki od Renault ili automobil PSA grupe. No ima i nekoliko drugih.

Lično ih smatram jako kvalitetnim uljima, svakako iznad proseka. Ima i izuzetnih ali u celini je Total brend za neku (fakutetsku) osmicu (8/10) možda uz jedan + što bi na skali do 4 bilo 4-. Uz svo (dakako) cepidlačenje.
Elf smatram best-buy brendom, makar u grupi Mejdžorsa (najvećih multinacionalnih kompanija). Prelazak Elf brenda u Total se odlaže pre svega zbog neverovatne fleksibilnosti da se za sličan kvalitet naplati osetno više čistim “brendiranjem”.

Deoba petog mesta je solidan rezultat. Iskreno i objektivno bi bilo da (bar) obrnu mesto sa Shell-om no svi od LM-a do Shell-a su zapravo (zbog relativno malog broja glasača) na istom “četvrtom mestu”. Total proizvodi vrlo kvalitetna bazna ulja III grupe (i prodaje ih) te je nesporno zašto ih dosta koristi u svojim uljima.

Približno isti broj ljudi koristi i smatra da su Total i/ili Elf najbolji. Ili tek malo veći broj ima korisnika.
Ovo samo potrvđuje moje mišljenje da ova dva brenda imaju najbolje definisan nivo cena te da su tržišno izuzetno pozicionirani. Elf bi doduše mogao da bude i nešto skuplji (ali ne mnogo) a Total malo jeftiniji (isto ne baš mnogo) ali je ovako jasno definisana razlika te profilisan tip kupaca za oba.
Popusti bi bili korisni kod Total-a a kod Elf-a nešto manje mada bi bili jako korisni naročito kod Solaris serije.

Shell

Globalno bi moglo da se kaže da su treći ili među prva tri. Mogli bi da kažemo (mirne duše) i da je ovaj brend najbolji bez mnogo griže savesti. U samom vrhu je sigurno. Verovatno među prvih pet a uzevši i male proizvođače opet među bar 7. Shell ima vrhunski kvalitet (tačka) Nisu baš dobro prošli u anketi a i nisu baš visoko kotirana ulja ali bez mnogo argumenata. Ljudi ih ne vole (toliko kao druge) pre svega iz dva razloga:

Povremeni slučajevi falsifikata te loše iskustvo (zbog neznanja) prilikom korišćenja kod starijih automobila.
Radi se o tome da Shell ulja imaju natprosečno mnogo (kvalitetnih) detergenskih komponenti, čak malo više i od “ljute konkurencije” (čitaj: Mobil i Castrol) pa kad operu motor, on troši nešto više ulja. Pa mora i da troši, treba samo nastaviti sa korišćenjem no većina nema te živce i brzo odustaje.

Kao veliki proizvođač baznih ulja (u Evropi i EMEA regionu verovatno (sigurno) najveći). Na svetskom nivou su jedan ili dva, verovatno su bili no. 1 a posle prodaje velikog broja manjih rafinerija verovatno više nisu. No to je manje važno, bitnije je da su to vrhunska bazna ulja. Poznato je da ih je Castrol 90-tih intenzivno koristio što je (valjda) više nego potvrda njihovog kvaliteta. Poznati su kao prvi proizvođač koji je krenuo sa GTL (Gas-to-Liquid) procesom dobijanja baznih ulja iz prirodnog gasa i/ili PBS (propan-butan smeše). Ona su po načinu proizvodnje “najsintetičkija” bazna ulja, no po sastavu bliža vrhunskim iz III grupe pa su nefomalno svrstana u III+. Intenzivno su korišćena u novijoj generaciji Shell ulja. Shell Helix Ultra ih ima (mada i čistu III baznu grupu zavisno od regiona i konkretnog proizvoda). Malo manje koriste PAO no koriste sintetičke estre no tek za posebna ulja dok većina “ekstra visoko serijskih” ih nema u svom sastavu.

Dakle Ultra serija je kako joj ime kaže Ultra kvalitetna te u klasi Edge ili One. Ipak u nijansama zaostaje ali više od toga koncepcijom nego “suvim” kvalitetom. Cena nikako nije mala i neznatno je niža od prethodna dva. Moglo bi se reći i da je to najskuplja i najbolja STANDARDNA serija ulja tzv. “Super Mejdžorsa” (najvećih 5 kompanija) pa i uopšte.

Postoji i još jedan razlog za ne toliko veliku popularnost (za “best oil”) a to je činjenica da imaju proizvodnju na raznim mestima te da za CEE tržišta uglavnom stiže nepopularni Shell iz Poljske. Iako su standardi komapanije visoki, zemllja porekla ne zvuči toliko dobro da bi veći procenat ljudi rekao da su i najbolja.

Približno isti broj ljudi koristi ova ulja koliko i smatra da su ona najbolja. Ipak mala je prednost na strani korisnika ili drugačije rečeno ne smatraju svi koji ih koriste da su i najbolja. Za nivo cene ne baš uobičajeno ali je verovatno reč o tome da se smatra da su ili prilagođenija motoru (od Mobil i Castrol ulja) te da je Ultra ipak jeftinija od Edge i One a da se (opravdano) male razlike zanemaruju (kod pojedinih ulja i na strani Shell-a, verovatno).

Eneos

Manja prisutnost (mada značajna) mu nije dala da dođe do izražaja. Ovo su izuzetna ulja, u svim klasama iznad proseka ali tek dva u samom vrhu: 0W-50 Racing i 0W-20 Premium Ultra. Ova dva su zaista sam vrh (svako u svojoj klasi) ali čak ni dve laste ne čine proleće. Premium Hyper 5W40 je takođe izuzetno ulje ali mu nedostaje “britkosti” te je negde u nivou (i uopšte slično) Helix Ultra.

Eneos sada ima pomenuta ulja i u API SN/RC ILSAC GF-5 verzijama što su najnoviji standardi (RC je od “Resource Conserving” za razliku od ranijeg Energy Conserving – EC).

Jedan od problema sa dva vodeća Eneos ulja je to što su samo za benzince a ne i za dizel motore što je verovatno smanjilo broj glasova Eneos uljama. Otprilike 1/3 pa do jedne polovine korisnika misli da su Eneos ulja najbolja (makar za japanske motore) dok ostali smatraju da su natposečno isplatljiva što je sigurno tačno. Da li si i najisplatljivija – teško je reći, kako za koga.

U svakom slučaju 0W-20 i 0W-50 su nesvakidašnja ulja a Racing je potpuno izuzetno ulje te jedino te vrste i viskozne gradacije među većim (međunarodnim) kompanijama.

Q8 i AMSOIL

Jednostavno – nema ih u većim količinama i na više prodajnih mesta te su ispali “žrtve” manjeg prisustva te i nedostatka iskustva sa njima. Oba brenda su vrhunska, Q8 poznat u Evropi (naročito UK) a AMSOIL (naravno) u USA. Sigurno je da bi Q8 imao bar 5% u Engleskoj a Amsoil možda i svih 15% u Americi.

Ovako je to je što je. Ipak su dobili dva i jedan glas (možda i iz inostranstva). Ne bih dalje o njima jer oba brenda zaslužuju poseban tekst. No zbog manje distribucije i prepoznatljivosti i sama anketa je pokazala da to nije hito i da to zanima samo manji broj ljudi. Oba brenda su manje-više kultni i legendarni (naročito AMSOIL) iako su suštinski potpuno suprotno koncipirane kompanije: Q8 kao nacionalna (Kuvajtska) a Amsoil (super) privatna. Q8 koristi dosta sintetičke estre a Amsoil verovatno (procentualno po asortimanu) najviše PAO sintetičkih baznih ulja.

Mali broj ljudi koji ih koristi verovatno svi (skoro) misle i da su najbolja. Za Q8 možda i neki procenat smatra da su i samo najisplatljivija. Prava situacija nije mnogo drugačija jer zaista uspevaju da imaju veoma konkurentne cene.

Bez ambicija da se sve kaže započnimo i najvažnije: koliko je bilo šta zasnovano?

Ne sporeći činjenicu da su unutar istih specifikacija razlike prilično male i da se za standardne serije svode na ±10-15% duži vek motora, moram naglasiti da potpuno sintetička ulja idu i malo dalje kako u činjenici da značajno prevazilaze specifikacije tako i da mogu da produže vek motoru i više od ranije pominjanog procenta, naročito ako se radi o “nižim” standardima koje mogu da ispune i delimično sintetička i/ili SHC ulja.

Za sada neka ostane na osnovi (baznim uljima). Zadržaću se samo na prvoj “trojci”.

Castrol bi ovde morao da bude (ipak) tek broj tri. Edge je zaista sjajna serija ali nije potpuno sintetička. Ako ništa drugo to svakako nije 10W-60 a strogo gledavši ni 5W-40 (TD).
Očigledno je da se intenzivno koriste sintetički estri a u bar par ulja iz serije i kombinacija PAO/estar.
BP je ipak veliki proizvođač III bazne grupe ulja, što se mora potrošiti. Iako tu prednjači Magnatec serija nešto od toga završi i u vrhunskom Edge-u.

Mobil bi mogao da se hvali “potpunijom” sintetičkom osnovom iako ostaje da neki primerci za neka tržišta imaju nešto base stock-ova koji nisu IV i V bazne grupe, mada bi se zaista moglo reći da je M1 “super sintetička” serija za razliku od “tek” sintetičkog Edge-a.
Činjenica da je ExxonMobil najveći proizvođač sintetičkih baznih ulja, PAO a sve više i estarskih sintetika, dodatno potvrđuje stav mnogih da se radi i o najkvalitetnijim (gotovim) motornim uljima. U grupi Mejdžorsa to je zaista teško sporiti. Iako Shell i Castrol te Chevron/Texaco i Total grupa zaista drže korak, ona nijansica nekako preteže na stranu ovog proizvođača.
Naravno ostaje činjenica da manji proizvođači (naročito ako su u visokom cenovnom rangu) mogu sebi da priušte luksuz da se ne samo “kače” sa Mobil-om, nego ga i prevaziđu kvalitetom. To je kod motociklističkih ulja jasno k’o dan a kod ulja za automobile ne baš toliko.

Motul je dokaz da “size does not matter” ili da bar nije presudna. Prosto je frapantna činjenica da sve što odlikuje moderna motorna (i druga za automobilsku industriju) ulja nisu prvo primenili Mejdžorsi (makar nešto i izmislili ali ne i sve) nego upravo Motul.

Lista je impozantna: Multigradna ulja, Polu-sintetička, Potpuno sintetička, Biorazgradljiva, 100% estarska i di-estar ulja.

U svemu prvi! Iako su Fuchs i Statoil malo poznatiji u proizvodnji biorazgradljivih ulja, odavno ih je u tome pretekao baš Motul. Ostalo je prilično poznato.
100% Estarska osnova je nešto što zaista vredi. Čak iako se radi o “mono” estrima. Serija 8100 je najbogatija estrima na svetu izuzimajući maloserijska i specijalna ulja. Iako nije cela serija 8100 “100% sintetička” naročito ne “estarski sintetička” već ima i “samo” full sintetičkih (bitna mala razlika) a Motul je izuzetno vodio računa da se ne provuče neka polu-sintetika kao što je na primer Ford Specific 913B.
Neka od ulja iz serije 8100 se mogu klasifikovati kao specifična (recimo za VW standarde) ali su jako specifična ulja kod Motul-a zapravo u seriji “specific” čime se oslobađa tereta da ih neki standardi sputaju.

Kako god sve to zvuči toliko dobro da ne samo da može da stane na crtu kako Mobilu tako i Castrolu već da se može smatrati i boljim od oba (za sada ćemo ostaviti sve na nivo utisaka) što bi zaista i moglo da se kaže za pojedina ulja ali i za seriju u celini. Jedno je manje sporno a to je da ćete za veliki broj vozila imati bolji izbor sa Motul-om jer će dva ili tri ulja biti pogodna dok ćete sa Edge i One serijom biti u situaciji da čak nemate idealan izbor za vaš automobile.

Niste našli odgovor? Pažljivo ste tražili?
Nije baš da nema najboljeg ali će još malo ulja proteći kroz naše uljne pumpe dok iole uobličimo odgovor.

Sedamdesetih, osamdesetih pa i devedesetih (celih) odgovor je bilo lakše dati. Mobil 1 je bio uvek malo ispred ostalih mejdžorsa, Texaco (Havoline) te Chevron (i dok nisu bili zajedno) su svako na svoj način iskakali čak i na crtu Mobil-u a Castrol je makar u pro serijama bio nešto pogodniji i/ili čak bolji. No ostaje da je One na najvećem broju automobila i za najviše režima vožnje (od normalnog do umereno oštrog) bila najbolja serija. Najbolja ulja su bila … kako već gde, negde Amsoil negde Nippon Oil, a drugde Liqui Moly ali najviše je bio (i ostao) Motul sa estarskim sintetikama u sedamdesetim čudo poput Vanzemaljaca a takvo ostalo bar do devedesetih godina prošlog veka.

Čak i u to vreme je važilo:

Nema jednog jedinog ulja koje bi bilo najbolje za sve motore i sve uslove vožnje.

Recimo da je 90-tih tome (globalno) najbliži bio Mobil 1 0W-40 (u SH i kasnije SJ verziji).

Verovatno je bilo Castrol i Motul ulja koja su u ¼ (otprilike) slučajeva bila bolja.

Sada je negde blizu ideala za benzinske motore Eneos Racing 0W-50 samo da je malo kompromisnija verzija u pitanju. Trenutno aktuelnom bi nedostajao malo veći TBN te malo više balansiran sistem aditiva i to bi zaista bilo to. Za dizele bi (do skora) idealnim mogli smatrati sva VW ulja po 507.00 standardu mada bi za motore koji traže nizak HTHS bilo pomalo pregusto.

Činjenica je da već krajem devedesetih pa još neku godinu unapred (u doba API SJ i SL kao i ACEA ’96. Ili ’98. pa i ACEA 2002 sa sufiksom “-02”) moglo da se priča o najboljem ulju. Sada su standardi mnogo specifičniji za tako nešto te su za neke od njih razlike među uljima minimalne ali su male i u ceni (govori li vam to nešto).

NARAVO DA JE TAČNO DA SU SVA ULJA KOJA (ali zaista) ISPUNJAVAJU SPECIFIKACIJE ZA VAŠ (tačno određeni) AUTOMOBIL – DOVOLJNO DOBRA.

ORIGINALNOST PROIZVODA JE SUŠTINSKA STVAR KAO I PRAVA ODOBRENJA ILI ISPUNJENJE STANDARDA.

Ali vodite računa: nisu baš sva ulja ista. Sličnog su (praktično identičnog) sastava? Pa i “Cola” pića su ista takva pa ipak ima razlika u ukusu ali i u ceni. Situacija je donekle slična ali je još složenije kod maziva (više sastojaka, standardi, složenija proizvodnja – mada slična, umešavanje komponenti i punjenje u ambalažu).

Нема коментара:

Постави коментар