Texaco Havoline motorna ulja, prvi deo; Texaco Havoline engine oils, part one

Ako sam sa nekom firmom okasnio to je sigurno Chevron-Texaco. U planu je bilo da tekst bude odmah posle Total-a, zatim (kad već nije) posle Prista Oil-a ali da se ne posipam pepelom uzalud uz zakašnjenje evo i nedostajućeg iz Big Four.

Kao u slučaju Exxon-Mobil i Total grupe moraću da temu podelim na više delova.

Chevron kao i Esso će malo sačekati a Texaco će (kao i Mobil) dobiti prednost. Ne samo zbog istorije već i uopšte stanja na tržištu ulja i to ne toliko u količinama na tržištu već značaja samog brenda uopšte.

Kratka istorija:

Brend Havoline postoji već 105 godina što je već samo po sebi za poštovanje. Iako je (pod drugim imenom) Texaco osnovan 3 godine ranije, pravi početak u svetu motornih ulja je upravo 1904. i prvo „zimsko“ ulje u to vreme bez aditiva ali i sa smanjenom količinom voska zbog koga se automobili nisu vozili zimi.

1926. je na tržište izbačen „novi“ benzin koji je osnova današnjih benzina, 3 godine kasnije osniva geofizičku laboratoriju (izuzetan potez pogotovu za to vreme). Godine 1930. njihovo „golden“ motorno ulje izdržava preko 7000milja i prvo je koje je preguralo 10.000km.

Veoma značajna, post krizna, 1936. kada se Standard Oil of California (Socal, kasnije Chevron) udružuje sa Texas Company čime pokrivaju celu obast Sjedinjenih Država.

Odmah posle WW II, 1946. izbacuju ulja sa aditivima protiv korozije, detergentima, protiv habanja itd. Praktično osnovu modernih ulja, otprilike nešto slično (mada ne tog kvaliteta) kao API SD koji je nastao 20. godina kasnije.

1962. Texas company menja ime u Texaco. Na međi milenijuma 2000. zvanično se fuzionišu Texaco i Chevron i postaju 4. naftna kompanija i isto tako četvrta u proizvodnji motornih ulja. Prilično nedostižni trojci iza njih (Total, Penzoil-Quaker State i Lukoil-u) čine „tetrarhiju“ u svetu motornih ulja iako „trijumvirat“ deluje neprobojno (Exxon-Mobil, BP-Castrol i Shell) i nedostižno Shell je ipak u situaciji da čak i srednjoročno održi svoje mesto na postolju.

Između komplikovanja LM-a, Motul-a pa čak i Fuchs-a i preracionalne simplifikacije Shell-a Havoline je napravio (čini se) idealan kompromis. Zaista mi se sviđa postavka njihovih motornih ulja. Američki bogato, jednostavno i naprosto praktično.
Havoline obuhvata blizu 20 motornih ulja ali je lako pratiti (i izabrati pravo). Osim osnovnih (univerzalnih) motornih ulja, ima ih 6 (a zapravo 5) koja obuhvataju 80 do 90% tržišta postoji još 5 do 6 specifičnih za pojedine standarde i grupu vozila i još nekoliko sličnih za još uže grupe tržišta ili vozila.
Ovakva postavka izuzetno pojednostavljuje izbor kupcima i olakšava život prodavcima.

Jako mi se sviđa kako su to napravili. Uopšte od svih do sada pominjanih kompanija ovo je najbolje i najracionalnije rešenje.

Imaju izuzetnu tehničku podršku, razpoložive podatke (najbolje od svih velikih) i uopšte su uzor za primer. Lukoil bi mogao malo da nauči kako se to radi jer zaista ne vidim zašto bi no. 7 tu zaostajao za no. 4 u svetu. MSDS su im na drugom mestu, nisu baš detaljni poput INA (ponekad baš i jesu) ali su čak bolji i od hvaljenog FAM-a a o velikanima kao što je Mobil, Castrol i Total grupa da i ne govorimo.

Nije na odmet pomenuti da iako nisu registrovani kao „Texaco d.o.o.“ ili slično imaju u Srbiji za generalnog zastupnika (uvoznika i distributera) vrlo ozbiljnu firmu kao što je Trigema.

Tekst o Texaco kompaniji podeliću u tri dela: grupa osnovnih ulja, specifična ulja za automobile i laka dostavna vozila i na kraju ulja za mešovite vozne parkove i teretna vozila.

Havoline je brend za motorna ulja za automobile a Ursa za teretni program.

HAVOLINE (TEXACO) motorna ulja za automobile – standardni program

Havoline Synthetic 5W-40

Sintetičko motorno ulje vrhunskog kvaliteta ali koje ne ispunjava novije norme i standarde. Ovo je namerno naprevljeno da se ne bi konkurisalo unutar samog brenda samom sebi tako da je ovo zamišljeno kao sintetika za malo starija vozila.

Ispunjava: API SL/CF, ACEA A3-04/B3-04 kao i MB 229.1 zatim VW 505 00, Porche i BMW LL 98. Doduše nije nemoguće naći i stariju verziju koja ima ispunjene iste proizvođačke standarde ali je „samo“ API SJ/CF i ACEA A3-98/B3-98 ali i VW 502 00. Iskreno obzirom na namenu odnosno prvu preporuku nije mnogo ni bitno čak mi se starija (ili možda samo regionalno različita, UK) verzija više sviđa.

Razlike su minimalne i to u paketu aditiva tako da se radi o praktično istom ulju s tim da se novija verzija može koristiti kod benzinaca i posle 2000. kao i dizela koji ne traže specifične zahteve. Ipak ovo je pre svega motorno ulje za vozila iz 90-tih godina ali u tom smislu baš vrhunskog kvaliteta. Ujedno od svega 5 do 6 pogodnih sintetika za Z101 (Yugo) ovo je verovatno no. 1 te bi ako ste tako nešto (ne mnogo isplativo) naumili trebali bi da probate baš ovo ili da od njega počnete (ne samo da je unazad jako kompatibilno, što jeste pleonazam ali ne i 100%, nego ima i visoku vrednost za HTHS i nisku za isparljivost, kao što ćete videti dalje u tekstu).
Iako se podrazumeva proizvođač navodi API SG/SH/CD (kod novog API SJ/SH/SG/CD) kompatibilnost što je samo „dodatni dokaz“ za prethodnu tvrdnju. U „elaboratu“ Teksaka može se videti da su iz tog perioda (devedesete) obuhvaćeni praktično svi proizvođači automobila. Osim toga ako želite najbolje (sintetiku) u svom vozilu iz osamdesetih prošlog veka (Golf I i II, Kadet Suza i slično) ne tražite dalje bolje (pogodnije) nećete naći.

Proizvođač posebno naglašava da je pogodno i za benzince i dizele ali i za benzince koji koriste TNG (LPG) kao gorivo.

Tipični tehnički podaci:

Specifična gustina: 0,85; tačka tečenja: -56ºC (navodi se i -51ºC) u svakom slučaju izuzetno i ne samo natprosečno nego za viskoznu kategoriju rekordno. PAO osnova nije jedino što doprinosi ovakvom rezultatu, sa ovim je upotrebljivo i u Sibiru, Aljasci i Skandinaviji. Tačka paljenja 236ºC što je opet najbolji rezultat u klasi.
Na 40ºC viskoznost od 97 je na nivou 10W-40 ulja dok je na 100ºC „performansnih“ 15,2.
Ovo samo dodatno potvrđuje primarnu preporuku za BMW, MB i druga vozila visokih performansi iz osamdesetih i devedesetih prošlog veka.
Ponašanje na hladno može se lepo dopuniti kada su podaci dostupni (a jesu):

Na -25ºC ima manje-više standardnu viskoznost od 3100 (zbog čega i spada u 5W kategoriju) ali već na -30ºC je tek 5600 što je 20% bolje od zahteva, „pumpabilnost“ na -35 je više od pumpabilnosti jer je viskoznost tek 15000 što znači da je prava granica pumpabilnosti -40 ili čak -45 a gel postaje tek oko -50. Za Severnu Evropu idealno, kod nas ne neophodno ali dobro dođe.
Indeks viskoznosti: 165, idealno za 5W-40 (mali sadržaj polimera?), sadržaj sulfatnog pepela 1,1% (zaista pogodno za LPG) i na kraju ali ne i po značaju:
TBN 8,8 (skoro da bolji kompromis za sva goriva nisu ni mogli da naprave sasvim dovoljno i za D2 i 15000km) i nešto što se ne viđa svaki dan: Noack isparljivost od 6,4%. Opet rekord klase (možda AMSOIL ima samo nešto slično) i na nivou 10W-60 Racing (sintetičkih) ulja.
Dopuna: zaboravio sam da navedem takođe bitan podatak a to je vrednost HTHS viskoznosti pri velikom smicanju i 150ºC a to je 4,1 mPa·s što je opet sam vrh za klasu kojoj pripada.

Havoline Energy 5W-30

Ovo je jako moderno motorno ulje. Pre svega dizajnirano da bude ekološki prihvatljivo kao hemijski proizvod ali i da doprinese manjoj emisiji CO₂ uz uštedu goriva koja u odnosu na referentno 15W-40 ulje može da bude i do 6%.

Ispunjava API SL – energy conserving, ACEA A1-04/B1-04 (mada se navodi i A3/B3-04 što i nije baš logično) i naravno zvanično odobrenje za: Ford WSS–M2C913–B.
Može se uslovno reći da je ovo i Ford ekskluzivno ulje mada je i šire primenjivo.
Proizvođač navodi benzin, dizel i LPG kao goriva (pogone) za koje je pogodno.
Tačne intervale zamene diktiraju proizvođači motora (automobila) a ovo je pogodno i za duže a tipično je predviđeno za 20.000km ili jednu godinu.
Ovo je SHC motorno ulje što znači da je bazno ulje pretežno od III grupe baznih ulja (base stock-ova) ili kombinacija III i II odnosno i najverovatnije III i II+ grupe base stock-a.
Kako sam Texaco navodi 65 do 80% su hidrotretirana (parafinska) naftna ulja i ima impozantnih „manje od“ 5% kalcijum salicilata (verovatno 3 do 4%) o čemu treba voditi računa u smislu korišćenja rukavica kod osetljivih osoba (dotični izaziva alergije) a pokazatelj je dobrog i modernog sistema detergentskih komponenti.
Tehnički podaci:
Specifična gustina 0,85 a ponašanje na umerenom mrazu bolje od prethodnog zbog viskoznosti od tek 2150 na -25ºC dok je na -30 tek 4600. Međutim kriva povećanja viskoznosti sa temperaturom je nešto strmija i na -35 se izjednačava sa prethodnim (15000). Tačka stinjavanja -48ºC, impozantno ali ne i rekordno jer Mobil u istoj klasi ima i ispod -50ºC što je ipak više akademska razlika i oba daleko prevazilaze „standardnih“ -39.
Tačka paljenja (tek) 206ºC što je neminovno za „Energy“ ulja mada je moglo da bude koji stepen veća. Ulje ima fosfora 0,1% a sulfatnog pepela 0,85%. Strogo gledavši malo je iznad granice za Mid-SAPS ulja i ACEA C standarde (ima posebno takvo u proizvodnom programu) ali bi ga ja ipak tu svrstao. To je ujedno i granica idealnog (ne i apsolutno pogodnog) za LPG (TNG) gorivo.
Na 40ºC ima viskoznost od 53,5 a na 100: 10,5 što znači da mu je indeks viskoznosti oko 190.
Isparljivost po Noack-u tek 14,5% ali to je cena niske tačke paljenja (izbora baznih ulja) i pogodnosti vezanih za uštedu goriva, što bi rekli: „ne može i jare i pare“ pa birajte.

Havoline Extra 10W-40

Ovo je klasično polusintetičko motorno ulje. Osnova su visokorafinisana mineralna bazna ulja uz određeni deo (10 do 20%) PAO sintetičkih base stock ulja. Namenjeno pre svega modernim i vrhunskim benzinskim motorima (plus i ako su na LPG pogonu) ali je dovoljno dobro i za modernije dizel mašine koje ne traže specifične standarde. Posebno je dobro za dizele starije generacije koji koriste Euro dizel. Praktično je namena kao i kod Synthetic ulja uz drugu viskoznu klasu i nižu cenu. Praktično namenjeno pre svega benzincima iz devedesetih srednje klase koji ionako imaju 10W-40 fabričku preporuku.
Zadovoljava API SJ/SH/SG/CD uz diplomatsku tvrdnju da bi moglo (ali nije) da prođe i SL/CF sertifikaciju po API-ju. Sertifikovano je po ACEA A3-04/B4-04 čime dokazuje svoju pogodnost za visoke performanse ali tek delimičnu za novija vozila. Zvanično sertifikovano po: MB 229.1 i VW 505 00.
Tehničke karakteristike su vrlo „karakteristične“ i čine osnovu zahteva za 10W-40 polusintetiku, nešto kao „zlatna sredina“ doduše uz nešto „zlatniju“ i višu cenu od prosečne.
Spec. Gustina od 0,88 ukazuje na relativno mali udeo PAO sintetike jer je bliža mineralnim iste viskoznosti. Tačka paljenja od 220ºC je ono što se očekuje ali ništa iznad toga. Isto je i sa tačkom stinjavanja od -30ºC. Unutar viskozne klase malo je „gušće“ ulje sa 101 na 40ºC i 14,8 na 100ºC. Indeks viskoznosti se ne navodi ali bi računski trebao da je 153 što je opet tipično za 10W-40. Na -20ºC ima 3150 (dobro ali ne i izuzetno) dok na -25 stiže do dobrih 6200 čineći paljenje motora mogućim i ne preterano teškim i na toj temperaturi.
Sadržaj sulfatnog pepela 1,1% a TBN negde oko 7,5 što nije preterano pogodno za D2 ali može uz kraće intervale zamene. HTHS nešto ispod 4 (3,95) što ga čini pogodnim i za motore koji fabrički imaju 15W-40 preporuku.
Postoji i u verziji 15W-50 koja je još pogodnija za motore iz devedesetih budući da iza sebe imaju i dobranu kilometražu.
Male razlike su uglavnom uslovnjene drugačijim viskozitetom jer se radi o praktično isto formulisanom ulju (sa malo drugačijom osnovom). Tačka stinjavanja je -27, a paljenja 230 (kao da su ga pravili za školski primer), indeks viskoznosti 145 a HTHS izvanrednih 4,75 što može imati dobar uticaj na malo starije motore ili ako se vozi izuzetno oštro. TBN mu je 7,7.
Texaco za obe gradacije navodi da imaju veliku otpornost na smicanje što vrednosti HTHS-a potvrđuju.

Havoline Extra Diesel 10W-40
Praktično varijanta prethodnog prilagođeno pre svega dizel pogonu. Ispunjava iste specifikacije osim što za API stoji prvo C slovo i diplomatko (može da se licencira kao) CF/SL a zapravo je (strogo gledavši) CD/SJ no obzirom na namenu nije preterano bitno.
Ovde se posebno naglašava da nije za temperature ispod -20ºC što kod „benzinske varijante“ i nije baš tako (vlasnici dizela će već razumeti ovu distikciju) i pored iste tačke stinjavanja od -30ºC. Tačka paljenja je već malo viša i iznosi 226ºC što je tipično za dizel optimizaciju (i uslovljeno je malo promenjenim odnosom base stock-a u baznom ulju). Unutar specifikacije je malo „ređe“ ulje sa priličnom razlikom u odnosu na „non-diesel“ verziju. Na temperaturama od 40 i 100 ima viskoznosti (respektivno) od 91 i 13,9. Indeks viskoznosti mu je 156 a navodi se 3370 na -25 što je očigledno greška jer se ta vrednost odnosi upravo na maksimalno preporučene niske temperature od -20ºC.
HTHS mu je 3,8 mPa·s što je neznatno manje od prethodog.
Isparljivost po Noack-u mu je solidnih 12,8% (verovatno nešto manja od prethodnog).
Sulfatnog pepela 1,2% i na kraju ali prvo po značaju (i glavna razlika) TBN od 10,1 što čini da ovo ulje bude izuzetno za dizelaše iz osamdesetih i devedesetih koji koriste manje kvalitetna (pa i D2) dizel goriva.

Havoline Premium 15W-40

Izrađuje se i u 20W-50 verziji a ovde će biti opisana 15W-40.
Ovo je mineralno ulje ali uz moderan paket aditiva i sasvim solidan kvalitet.
Ima dobre deterdžentske osobine, pogodno je i za TNG pogon ali i za manje opterećene dizele uključujući i turbo motore.
Zadovoljava API SJ/SH/SG/CD uz diplomatsku tvrdnju da bi moglo (ali nije) da prođe i SL/CF sertifikaciju po API-ju. Sertifikovano je po ACEA A2/B2 čime dokazuje svoju pogodnost za tek osrednje performanse i delimičnu za novija vozila. Zvanično sertifikovano po: MB 229.1 i VW 505 00. Praktično je za automobile iz osamdesetih i devedesetih i to ekonomske klase pogotovu što obično i zahtevaju ovu viskoznu kategoriju i ne preteranu potrebu za polu-sintetičkim ili potpuno sintetičkim uljima.
Tehnički podaci:
Gustina od 0,884 objašnjava zašto polusintetika ima neuobičajenih 0,88. Tačka paljenja 223ºC a tečenja od -30. Ipak ovo je 15W ulje te je preporučljivo do -15ºC naročito za dizel motore a moguće ga je koristiti i do -18 ili 20 ali samo za benzince. Granica pumpabilnosti od -25ºC ukazuje da je moguće startovati motor i na toj temperaturi ali nije baš mnogo preporučljivo. Na -15 ima tek standardnih 3300 i ponaša je kao prosečno 10W ulje na -20.
Za mineralno ulje i viskoznu klasu malo je „ređe“ sa 103,2 na 40ºC i 13,8 na 100ºC. Ovim se dobija „najstandardnija“ (za 15W-40) vrednost indeksa viskoznosti od 135.
Sulfatnog pepela 1,3% što ipak ograničava preporuku za TNG na „moguće“ ali ne i kao prvi izbor. Više je ukoliko se vozi mešovito benzin-gas (iz kojeg razloga?).

Havoline Diesel 15W-40

Sve je isto samo A2 ACEA standarda nema. Dabome ovo je samo mala varijacija prethodnog ulja i pogodna je i za benzince ali nije uređena sertifikacija zbog očiglede namena ovog ulja kao primarno (kao što ime kaže) dizel ulje. Glavna razlika je naravno pre svega u TBN-u.
I tačno tako: svi tehnički podaci su „u dlaku“ isti. Za TBN nema podataka ali bi mogao da budem blizu nagađajući da prethodno ima oko 8 a Diesel varijanta oko 10.