Da se ne lažemo, nemam dovoljno (zasnovanih) podataka koji bi mogli da daju nedvosmislen odgovor na pitanje koja kompanija u Srbiji (pa i regionu) ima najkvalitetnije gorivo.
Statistički gledano, potpuno je irelevantno što je jedan (ili par) uzoraka bolje kada ih imate svega nekoliko.
Dobro, i šta sad? Da prestanemo da se ovim bavimo? Ne, naravno.
Dok drugačije ne bude rečeno, iznosim ono što ljudi pričaju i sopstven utisak (uz ono što znam, a ne znam baš sve, u vezi distribucije i porekla goriva).
1) OMV.
Ovako ili onako, OMV bih stavio na mesto br. 1 i to bez mnogo razmišljanja.
Ovo ne znači da oni imaju najkvalitetnije gorivo (goriva), koliko odaju utisak da su (nekako) najozbiljniji.
Mala razlika (makar u par analiza) i uvek pristojna rezerva u odnosu na granice standarda je (valjda) nešto što bi trebalo da bude ono čemu se teži. U svakom slučaju za sve vrste goriva su (makar) u sredini (liste) i svakako bih prvo pregovarao sa njima (u slučaju da je pokrivenost potreba odgovarajuća) da sam menadžer većeg voznog parka.
Šta kažu ljudi? (što bi rekao Ragazzoni, reče mi čovek, onaj koga onaj koga dobro znam - zna).
Uglavnom sledeće:
ED (Euro Dizel, ili samo dizel za zapadnije komšije ili članice EU) - najkvalitetniji.
Potrošnja po board kompjuteru (ili prava) - najmanja.
Komentar: može biti ali ne mora da znači. Ipak: ujednačenost i tvrdnje (u bar 51% slučajeva) da motori najmanje troše sa njihovim dizelom, nešto sigurno znače.
Slično je i sa TNG-om, benzin je (manje-više kao i ostali, mislim na Evropremium, a BMB je ionako "isti" ili bar istog porekla).
Jedno je sigurno: kompanija drži visoke standarde pa i kada nabavlja gorivo od konkurencije i iz "istočnijih predela" (Srbija, Rumunija), uvek vode računa da goriva budu u standardima i to ne na samoj granici nego uz pristojnu marginu (granicu).
Da li zbog najmanje potrošnje ili opšteg utiska, najmanje je priča (praktično ih nema) da OMV zabušava na meri.
Inače, ujednačenost (kvaliteta) se prostire i na šire područje (susedne države). Opet nisu nigde (možda) prvi ali su uvek pri vrhu i to je baš značajno.
Cene su im na gornjoj granici ali uzevši sve u obzir to je najmanje bitno.
2) MOL
MOL bi (lako) mogao da bude najbolji po kvalitetu ali ... to im se jednostavno ne isplati.
TNG (ili bolje reći LPG) jednostavno nije onaj iz Mađarske sa 93+ MON (Eco+ auto gas, LPG) već tek "standardni" uz ispunjenje EN 589 i cca. 90-92 MON. Nije loše ali ništa epohalno.
Kako u domicilnoj državi imaju samo Eco+ (bar po sajtu) ostaje da ga za "zahtevno" tržište kao što je ono u Srbiji mešaju sa drugim tipovima EN589 Lpg-a (butanom bogatim, najverovatnije).
Priče da čak i MOL "kraducka" su više zbog toga da je moguće da u pojedinim (čitaj zabačenim) krajevima, LPG nije uvek Mađarski ili bar nije istog kvaliteta. Prosto mi je teško da poverujem (i lično NE verujem) da bi MOL mogao da se ovim bruka, po svemu što o kompaniji znam.
ED je odličan, verovatno i najbolji ali je to od sve manjeg značaja i sve je manja razlika pri tome.
Benzin je ... kao da ga nabavljaju od NIS-a, što verovatno u jednom delu i jeste a u svakom slučaju ostaje žal za sjajnim benzinima koje imaju kod kuće (Mađarska). Čak i pošto više nema izuzetnog benzina od 99 oktana, ostaju oni od 95 i 98 sa "nula" sumpora (bez sumpora, manje od 1ppm sumpora).
Utisak mi kvare još dve stvari:
- Uporno brkanje MON-a i RON-a (čime zapravo favorizuju benzin kao gorivo, neverovatno ali istinito)
- Uporno pozivanje na EN standarde u verzijama 2004 (EN 590:2004, npr.)
Možda je samo administrator sajta "gazdin sinovac" (koji nije iz struke) ali bi neko to morao da pregleda i ukaže da im nikakva reklama nije gorivo po EN590:2009 ako se deklariše kao EN590:2004.
Cenom su bili u vrhu a sada u sredini. Verovatno im se tako više isplati. Više bih voleo da su skuplji i bolji (što mogu biti) ali tržište je neumoljivo a ne sumnjam da su se sračunali "na treću decimalu".
3) EKO Hellenic Petroleum
Benzin - verovatno najbolji. Makar da je i NIS-ov a dodatno (BASF) aditiviran, malo li je?
A i po ono malo analiza ispada tako, makar razlika bila mala (unutar "evropremium klase).
Osim toga (uz Petrol i neke privatnike, manje firme) jedini imaju (na širem području) i 98-oktanski benzin.
Iz Grčke (bar rafinerije) i uz bolji kvalitet uopšte (ne računajući samo 3 dodatna oktana).
Cena - boli glava, ali makar vredi. Naravno većina savremenih vozila od toga nema koristi jer su podešena za 95 oktana (a trpe čak i 91 ili 92) pa nema preke potrebe da se gorivo plaća skuplje.
Subjektivno je osećaj odličan.
Šteta što nema benzina od 96 oktana za starija vozila (kao do skoro u Grčkoj, ili možda još uvek).
U Bugarskoj imaju dva tipa 95-oktanskog, jedan sa više aditiva za čišćenje a jedan koji je za ekonomičniju vožnju (1-2% uštede po proizvođaču) a što u Srbiji nema, to je pitanje za sve nas i PRE SVEGA posledica (ipak) zatvorenog i (još preko, da ne bude da nizašta narod nije kriv) konzervativnog, te niže cene gladnog, tržišta.
Za LPG sam već ranije rekao (u komentarima) da lično i utiskom imam najbolji osećaj upravo sa EKO (uz OMV gde teško mogu napraviti razliku) mada sam čuo nekoliko komentara o povećanoj potrošnji goriva od relativno pouzdanih ljudi (ali nepouzdane metodologije) pa eto male (makar) teorijske zadrške.
Dizel im je sastavom - baš onaj prosečni (i kakav treba) ED, a dodatno filtriranje (sigurno) NEĆE ŠKODITI i uliva dodatno poverenje. Nije kao u reklami ali svakako će mnogi koji su (skoro) čistili dizne, makar subjektivno oceniti "Avio dizel" kao najbolji.
(Kasnije dodato): kad pročitam (natenane) ispada da Eko može da bude i dva a ne tri. Takav se utisak stiče iz samog teksta. To je verovatno jer su više 2.1 nego 3 (ili 1.2).
Ne zaboravite, od 1 do 5 u apsolutnom smislu nema mnogo razlike. Dobar deo goriva se nabavlja od NIS-a (ako ništa drugo, isplatljivije je) a uvoze se EU derivati ali oni "standardni" (najstandardniji) gde se primarno gleda cena pa tek onda kvalitet (praktično važi za sve).
4) Lukoil
Dizel - jako dobar (i Rumunski i Bugarski). Zemlje porekla ne ulivaju poverenje ali brojke govore drugačije. Neke firme su dobijale "Euro IV" dizel i u eri "petice" uz povremeno nedovoljan kvalitet ali je tu teško reći koliko je to relevantno jer samo za jedan slučaj (i to od pre par godina) mogu da verujem da je tako (izuzetno pouzdan čovek i podaci). Moguće je da ugovor nije bio precizan.
Inače i ELLU (Ekstra Lako Lož Ulje) im je jako dobro i u nivou Euro 3 dizela. Bolje od nekih drugih čije sam analize takođe video. Uglavnom su blizu Euro 3 dizela ali obično sa nešto više sumpora pa to zovem "Euro 2,5" dizel(om).
Benzin. Evropremium - jako dobar. Još kad bih znao odakle je (odnosno gde je odakle) pa da ga još više hvalim, mada lično nemam previše iskustva (malo vozim na benzin, više na plin) da bih sam cenio.
Većina ljudi kaže da je "kao i ostali" (uglavnom - nije lošiji).
Šteta te nema benzina od 98 oktana (jako dobrog, makar u Bugarskoj), i to novih tipova
Analize benzina (Bugarska) su jako dobre pa iako nije baš "bez sumpora" i ne ističe se ničim posebno, to je EN 228 po svim tačkama i sa pristojnom razlikom od minimuma.
TNG- ? Ovo je najteže reći. Do skoro su nabavljali preko "Intergas"-a (i iz Rusije) što nije bilo loše ali ni posebno, sada (opet po neproverenim info) iz Mađarske preko istog distributera kao MOL (što ne znači da su isti). Da li na celoj teritoriji Srbije - teško je reći (bar meni).
Činjenica (ili makar jak utisak) je da sam sa Lukoil TNG-om u Bugarskoj imao manju potrošnju i bolji subjektivni osećaj.
Drugo, TNG im nikad nije bio loš (i TNG je a ne PBS) ali da je razlika u odnosu na NIS-ov PBS gotovo neprimetna, ne kazuje mnogo u prilog visokom kvalitetu (ovo tvrdi bar 80% sugrađana sa raznim vozilima i raznim sistemima TNG-a, kako venturi tako i sekvent). Ovo i "po snazi" i po potrošnji i opštem utisku.
Nedostatak sjajnih EKTO goriva je posebna priča i nije (samo) do Luk-a već i do (opšte) politike u zemlji Srbiji, kako po pitanju doskorašnjeg zvaničnog a sada "samo" nezvaničnog monopola NIS-a (čitaj G-ja).
Ono što posebno kvari utisak to je "opšta poslovna politika" ove kompanije koju bih najkraće sročio kao: Srbija - tržište koje ne zaslužuje veliku pažnju. Ovo šire gledano važi i za susede ali je činjenica da je situacija u Hrvatskoj a naročito Rumuniji ili Bugarskoj mnogo, mnogo ozbiljnija.
Naravno deo toga je na doskorašnjem monopolu NIS-a te politika "nezameranja" starijem (svega dve godine, većem zapravo) bratu - Gasprom-u.
5) NIS (Naftna Industrija Srbije)
Naravno ne kao poslednji već više (Šekspirovski) "At last but not least" (zadnje ali ne po značaju).
NIS je objektivno verovatno za no. 4 a parcijalno gledano i za no. 2 ali (još uvek) sve u svemu (malo, ali sve manje) zaostaje.
Ne bih dužio i davio i smarao istorijom i objektivnim okolnostima prilikom kupovine NIS-a već više naglasio:
- NIS će u najskorije vreme (recimo za godinu dana ili maksimalno dve) biti NAJMANJE treći ili čak drugi sa velikim šansama da podeli prvo mesto (po istim osnovama) sa OMV. Ujednačeni kvalitet uz puno poštovanje propisa (standarda) i nešto više od toga uz veliku pažnju prema (većinskom) tržištu.
Ovo je jednostavno bivša, sadašnja i buduća NACIONALNA kompanija, veoma ozbiljna po svim pitanjima i sve efikasnija (što je bilo loše, kao trenutno u EPS-u, na primer) i sve organizovanija.
Poslednji SAMO zbog relikvija prošlosti te još uvek postojećih derivata koji su zaista na začelju prostora Evrosonga (Evropa i šire). Ne bih o tome i zakonskim popuštanjima po tom pitanju, to je jednostavno deo (ekonomske) politike države i uobičajeno i drugde (osim što je obično kraće i u manjoj meri).
PBS možda nije po (svim) TNG normama ali je jednostavno jako blizu tome i uopšte nije "opšta katastrofa". Sam TNG na NIS pumpama je veoma dobar, benzin je vrlo dobar (Evropremium), i u okvirima EN 228 (uz već pominjane nijanse), makar bio i na samoj granici zahtevnog standarda. U uslovima nedovršene rekonstrukcije rafinerija, veoma dobro ostvarenje.
BMB 95 je naravno za "bez komentara" i sa mnogo (ali MNOGO) sumpora ali to je nešto (više) kao RUDIMENT nego nešto na čemu će NIS graditi budućnost.
Slično važi i za D2. Iskreno se nadam da će u isto vreme nestati kada i BMB 95 i da će uz potpunu aditivizaciju (kojoj se i trenutno nadam) zauvek izbaciti "večno" pitanje: ED ili D2 u starijim mašinama (ED naravno, kao i u Nemačkoj).
ED je najkontroverzniji derivat NIS-a. Uopšte ne sumnjam da ga imaju u EN 590:2009 normi ali je činjenica da su do skoro bili jedan od krivaca za nepriznavanje garancije kod nekih vozila (pre par godina barem, i dok su svi nabavljali gorivo kod njih) kao i da (makar zbog posrednih razloga) postoje česte tvrdnje da je sa NIS-ovim ED-om potrebno češće čistiti dizne ili da je potrošnja veća.
Ovo bi moglo (mada je zaista spekulacija) da znači dve stvari: različit kvalitet na raznličitim pumpama (isporukama) i/ili nepridržavanje (makar od ranije) propisa o održavanju rezervoara (pre svega na pumpama) ili u celom lancu distribucije.
Hmmm ... ne zvuči baš kao nešto verovatno ... ALI ... ne zaboravite da je i NIS kao i Lukoil morao da počne sa nasleđenim kadrovima. Koliko god to bivalo pročišćeno recidivi su ipak prisutni.
Nije umišljeno već stvarno: NIS-ovi ljudi na pumpama (makar ne radili svi za NIS, što i jeste glavni problem) su najnezaiteresovaniji za posao (nije svuda i uvek ali u proseku) a u stopu ih prati Lukoil.
Mislim da je Eko tu našao najbolji odnos i najbolje uklopio (napravio kompromis) između profesionalnosti i mentaliteta koji ovde vlada, mada je to više dokaz da Grci i mi imamo sličan mentalitet nego bilo šta drugo.
Ipak, OMV je šampion u korišćenju zaštitnih sredstava (makar sam jedared video kršenje pravila na MOL i EKO koji su takođe na visokom nivou) i uopšte ozbiljnosti. Veliki napredak po ovom pitanju je napravio NIS koji će i po ovom pitanju (ako već nije, a jeste makar u rekonstruisanim pumpama) biti u samom vrhu ili makar no. 2.
Ipak moram da podsetim da nije prošlo više od dve godine od poslednje (veoma) organizovane krađe na meri na NIS pumpama. Iako je centrala odradila kontrolu svih (nadam se) objekata i to u najmanje dva navrata, teško je reći da se to neće ponoviti naročito u ova teška vremena.
O Petrolu a naročito o njihovom poslovanju u Srbiji nemam ni (prethodne) nedovoljne i nepotpune informacije te ne bih previše nagađao. Imam solidno mišljenje o toj kompaniji i mogu izneti jedino utisak da su "mali OMV" (ili OMV u malom) te dasu verovatno na mestu "1.5" ili bar "2.5" ali još jednom da podsetim da velike razlike između 1 i 5 nema i da je kvalitet goriva u istoj klasi (uostalom većina ili svi bar deo derivata preuzimaju od NIS-a ali to je duga i druga priča).
Još bih pomenuo Shell, koji definitivno ima najbolje goriva (V-Power) ali po visokoj ceni. Prisutan je u Grčkoj (najduže, naravno), Mađarskoj i Bugarskoj. Na žalost neki od derivata nisu (ili nisu više) njihovi ali je činjenica da postavljaju visoke granice i standarde za goriva koja se toče na njihovim pumpama. Naravno u Srbiji ih nema.
Za to postoji više razloga ali i to je za poseban tekst.
I samo da spomenem "komšiluk". EU države ali i Albanija (na primer) su samim propisima zaštićene od lošeg goriva te je ono makar po EN228, 589 i 590 pa makar i granični slučaj. Hrvatska ima rekonstruisanu INA-u koja je NIS-ovu tranziciju prošla ranije i sada (trebalo je ako se sećam od 2010.) ima goriva po svim evropskim normama (što bi i sama učinila ranije a ne bila prisiljena na to, da je imala konkurenciju, isto tako ranije). Gde su Makedonija i BiH? Ne mogu da (baš) tvrdim ali je logično reći - "negde između".
Jedno je imati propise a drugo je (potpuno) primeniti ih. Osim standarda bitne su i kontrole goriva a to je nešto što se potpunije primenjuje u bogatijim a (naravno) nepotpuno u manje bogatim državama.
Na žalost, Srbija je i tu na začelju te od postepenog uvođenja reda sada sve manje toga ima a i čudne odredbe zakona o potrošačima (novog, mada je i stari bio katastrofa), koji možda tako može da funcioniše u Austriji ili Australiji ali ne i ovde) koji proizvođače i distributere goriva praktično apriori aminuje te stvara atmosferu da je škrtarenju na kvalitetu teško odoleti.
Ovo je jednostavno malo više istračareno nego nešto jako zasnovano ali već je to naglašeno u samom naslovu.
Ujedno to je i prvi od serije članaka koji su malo opušteniji od dosadašnjih. Jednostavno, za tekstove (većinu njih) koje sam do sada objavljivao treba (više) vremena i koncentracije, što trenutno nemam (ni jedno ni drugo).
Može se pokazati da će oni (čak) biti i zanimljiviji jer (ovde i ne toliko) ću malo "otvoreno razmišljati".
Recimo da ću malo izneti iskustava sa "čuvenim" (na CBC-u pisah o tome) Valmoline koktelom i novosipanim Motul 6100 (koji ga za sada prevazilazi ... makar u nijansama). O razmišljanju da li da se "izmotulišem" do kraja (vrlo verovatno) i sa menjačkim uljem i o mojim (da, da ... obućar obično ide bos) dilemama (multilemama) oko toga (potpuna katastrofa, ali je zanimljivo).
Izabrati ulje za Zastavu i nije toliko teško ali tu tek počinju razni problemi (kako to realizovati).
Počevši od majstora u koga imam bezgranično poverenje (osim pri izboru maziva, jer je totalno omašio sa SAE 90 "hipoidnim" pa sad ako bih odneo "prvi pik" sintetičko 75W-90, bolje da sam menjam, makar i bez kanala, što opet nije lako jer to treba da bude "usput" uz druge intervencije).
Tu je početak odustajanja (mog) od Kroon SP 1011 (a i košta, što jest, jest - što bi rekao majstor 300din. za litar, nije skupo zameniti ulje u kecu) a biće toga još ... nadam se zanimljivog u mojim razmišljanima šta da sipam u Zastavu Skalu (primam i sugestije).
Naravno to neće biti dug tekst i smarajući jer je odgovor neverovatno prost i kratak, jednostavno:
80W-90 u API GL-4 kvalitetu.
(uviđate ironiju? ne zaboravite da živim u provinciji a tamo su stvari malo drugačije).
Toliko za sada. Nadam se da primećujete da (bar) na pitanja odgovaram redovno, što i nije tako mala stvar, obzirom na (razne) trenutne okolnosti.
