Deklinacija (ulja zastarelih standarda), Declension (Motor oils with obsolete standards)

Sintetička ulja jesu superiorna ALI definitivno nisu najbolji izbor za stare motore ili one koji su u lošem tehničkom stanju. Činjenica.

Ne padajte na fore iz reklama (Mobil) kada sipaju sintetiku u pravog Oldtimer-a.

Dakle, ne bih ih preporučio za sledeće slučajeve (veovatno većina vozila u Srbiji ali i okolini, ili bar značajan deo):

Vozila proizvedena pre 2000.

Vozila proizvedena do 2005. Sa mnogo km u sebi (preko 200 hiljada km ±20%), osim u slučajevima kada nema (baš) mnogo alternative.

Česti su i slučajevi kada (bilo je dosta o tome pa samo pominjem) nema (baš) "prave" viskozne gradacije (sintetičkih ulja) koja može da zameni preporučenu mineralnog.

Osim toga stariji motori i kada su u "dobrom" stanju imaju tolerancije koje su takve da je to motor novije generacije za izdisaju. Nisu isti ni materijali (metalni i zaptivki), ni metalurgija koja se koristila i koristi, pa iako se neka od sintetičkih (10W-60 kao najbolji primer) zaista mogu koristiti i kod starijih automobila od toga nema mnogo koristi a skuplje je. Sipati 5W-40 u 15W-40 fabričku preporuku često dovodi do razočaranja (ništa bolje ili povećana potrošnja ulja, ako ništa drugo).

U svakom slučaju osim PS ulja (verovatno najkorišćenijih u JI Evropi, mada i celoj) mineralna ulja API SL/CF (ACEA A3/B3 ili A3/B4) možete koristiti (i preporučljivo je):

Za motore (benzinske) do 2003. (zavisno od modela i koju godinu kasnije) , dizele (uključujući i TDI) koji nisu PD ili CR (common rail), iako za prvu generaciju istih (kraj 90-tih) i može.

Većina vozila iz 90-tih iz kombinovanih razloga (nemaju veće zahteve, imaju dosta godina i imaju dosta km iako ne mora biti enormno).

Naravno, čemu onda ići ispod toga?

Šta je ispod toga?  I da li još postoji?

Zvanično – NE ali itekako u stvarnosti! Dakle:

(Čemu) ULJA ZASTARELIH SPECIFIKACIJA

Možda imate vozilo iz prve polovine 90-tih? Ili iz osamdesetih? Ili iz druge polovine 90-tih ali sa 300.000km+ ?! Imate stare (i nikad ili skoro nikad, zamenjene) zaptivke? Ne vozite više od 5-6 hiljada km godišnje a motor ne zahteva više od API SG/SH (ili manje)? Imate TNg istalaciju a takođe malo koristite vozilo? Na kraju, krajeva: motor vam troškari ulje.

Sve ovo je razlog da (bar) razmotrite i ulja koja više nisu standardna, ne mogu se licencirati i više niko to ne proverava (pa se morate uzdati u proizvođača). Posebno budite obazrivi kod API SH/CF jer to je najviši stepen koji je zastareo (obsolete) pa se vešti proizvođači “kače” na to. U tom slučaju je posebno dobro držati se proverenih i renomiranih. Kod nižih stepena (što niži to više) možete i malo da se opustite po tom pitanju.

Nisu u obzir uzimana teretna vozila i radne (poljoprivredne, građevinske) mašine, jer je to posebna tema a o tome imate na www.poljoinfo.com (dosta toga).

Ko? šta?

API: SF/CC, SF/CD, SG/CD, SH/C? (SH/CF)

Ovo su ulja koja se (još uvek?) mogu naći na tržištu.

Provere nema i ne mogu se više licencirati tako da ispunjenje bilo čega od navedenog ostaje na poverenju u proizvođača. Naravno, da prednost imaju ona ulja koja su POSTOJALA u vreme kada su standardi bili aktuelni (npr. Modriča SuperVisk ili INA Delta Silver, to su što su, API SF/CD, ali jesu!).

U novije vreme (da li samo novije?!) se ova ulja prave od istog paketa aditiva u različitim kombinacijama ili su SG/SH (ponekad) malo nafilovana dodatnim (booster), pri čemu SF/CD ima često i više osnovnog, sve u svemu negde je na “pola puta“ između SF/CC i SG/CD.

Zbog sve veće zastarelosti u novije vreme (e ovde jeste „novije“) se ulja prave od istog (osnovnog) paketa aditiva kao i novija SJ ili SL u manjem procentu, jer se tako više isplati. Mogućnost da u njima bude više ZDDP-a postoji ali zapravno NIJE TAKO u većini slučajeva. Ovo važi samo za Racing ulja ali ona po pravilu nisu mineralna i nisu u ovoj kategoriji, već su obično sintetička i ispunjavaju API SG ili SH (Mobil 1 Racing i Motul V300), tako da je to slučaj ulja kvalitetnijih i od SL ali koja su (samo) zbog ovoga diskvalifikovana ali naravno za specijalnu su namenu i skuplja od standardnih („normalnih“) sintetičkih ulja.

Dakle, osim manje AW aditiva, manje je i svih drugih aditiva (detergenata, dispergenata ...). Ponekad to nije ni tako loše, recimo kod problematičnih (starih ili nedovoljog kvaliteta) zaptivki.

TBN vrednost ovih ulja je IZRAZITO NISKA. Kreće se između 5 i 6. Po pravilu 5 (SF/CC) pa 5,5 (SF/CD) i oko 6 za SG/CD. Izuzetaka ima ali to je tu negde. API SH/CF je negde oko 6,5 ili max. 7. Ovo ne mora biti loše, pogotovu pri korišćenju nisko sumpornih goriva kao što su ED (EN 590 dizel), benzin (po EN 228, 2004 ili noviji) i (naravno) TNG (LPG), gde je glavni izvor sumpora dodatak za miris (smrad) ali se radi da se i on modifikuje i bude manje sumpora, sam TNG ima blizu nula sumpora (1-2ppm).

Ipak, ovo utiče na kraći vek ovih ulja, naročito kod dizel motora (čak i sa ED-om).

(Od) koga? (od) čega? čiji?

Čiji? Raznih kompanija. Počevši od multinacionalki koje ne odustaju od API SG/CD (Shell, Mobil, Castrol, Valvoline ...) a ima ih na tršištu Jugoistočne Evrope, povremeno menjaju imena ili nivo (klasu, kategoriju), kao (bilo u skorašnjem tekstu) Shell koji je HX3 prebacio u HX2 (SG/CD) a HX3 „prebacio“ u API SJ. Uslovno je i HX3 u ovoj grupi ali je više (ona) retka grupa ulja koja imaju API SJ a nisu Multifleet pa bih baš to ulje ostavio za tu kategoriju (u izumiranju).

Sve češće su ova ulja u „retro“ fazonu i po visokim cenama. Dakle ne baš kao ulja za oldtimer-e (posebna kategorija) ali bliža njima nego modernim i aktuelnim. Jedno od najviše Cool ulja ovog tipa (i verovatno najbolje, te jedno od retkih PS ulja) je verovatno Motul 2100 15W-50, replika čuvenog i prvog PS ulja u istoriji (1966.) sa nešto modernijim aditivima ali taman toliko da je na pola puta između originalnog i novog 4100 15W-50. Ispunjava API SH/CF i idealno je ulje za sva vozila do sredine devedesetih, pakovano u kantice, izuzetno lepo (pravi retro), koje bih i ja u mojoj Zastavi koristio da nije jedne sitnice ... CENA. Skuplje je od pomenutog 4100 (dobro tu je i ambalaža) i skoro je po ceni kao 6100. Za bolja vremena idealno za ova sadašnja (pusti) snovi. Ovo govorim kao ljubitelj novijeg (i slabog nostalgičara).

Najubedljiviji je Lukoil koji ima dve serije (Standard, SF/CC i Super SG/CD) u nekoliko viskoznosti.

Proizvode ih još (praktično isključivo u 15W-40):

NIS, Optima, FAM, INA, MOL, RNB  ... (Prista se isključila iz ovog kluba, bar što se automobila tiče) ... i mnogi mali proizvođači: Viskol, Chemol (Vrčin a ne North Carolina), Bell (ali ne kanadski već kikindski), Exol (ali ne UK već merošinski), Knez Petrol i mnogi drugi neznani i znani (Adeco, Dinara ...).

Viskol deluje najubedljivije a Chemol se može pohvaliti sa 30 godina tradicije (ne znam datum ali ove godine slave ovu ozbiljnu tradiciju, svaka čast! Trideset godina „plivanja sa ajkulama“ ... hmmm; najznačajnije nije osnovano devedesetih (u vreme sankcija)).

Eto da spomenemo, ako negde mogu da se takmiče sa velikim to su ove kategorije. Ipak, pravi je problem što ne mogu biti značajno jeftiniji od npr. NIS-a pa je zaista razlog za kupovinu slab, razlozi su očigledni. Ipak, one firme koje imaju opremljene laboratorije ove kategorije ulja mogu proizvesti na nivou jačih kompanija (koje pak „ubijaju“ niskim cenama istih).

Od čega?

Od mineralnih baznih ulja. Ove kategorije služe za oslobađanje od viškova mineralnih base stock-ova i imaju mali sadržaj adita. Zbog toga postižu niske cene na tržištu, čak i na prvi pogled nerealno niske (gde ih više koči ambalaža i transport nego cena proizvodnje ... skoro ... viškovi baznih ulja se još jedino mogu, legalno, uvaliti u mazut, što je retka pojava jer se ne isplati, pa je najmanje dva načina kako se naftaši toga rešavaju, lako je pogoditi a ja to ne bih javno da kažem iako je JAVNA tajna).

Dakle, ovde se radi o mineralnom baznom ulju (I bazne grupe, retko I+ ili II, ponekad u određenom procentu ali ne zbog kvaliteta nego ratosiljanja zaliha na čemu (naravno) kupci mogu profitirati ali to je neizvesno i ne treba se u to uzdati).

Obično imaju oko (do) 5% aditiva u sebi a kako su najčešće 15W-40 ili 20W-50 tu je još 7-8% OCP-a (polimera, za povećanje indeksa viskoznosti) u prvom slučaju i još manje u drugom (5-6%). Dakle, oko 90% je čisto mineralno bazno ulje (koje se kao takvo dodaje, zapravo još 1-2% iz ostalih komponenti).

Kome? Čemu?

Vozilima koja su konstrukciono iz doba 60, 70 i 80-tih (delom 90-tih), vozila koja su zaista iz tog perioda, tipično Golf II ili Zastava vozila. Zaključno sa ... Golf III (nekim od), Opel Astra F (benzinci pre svega), mnogim Honda i Toyota vozilima sa početka 90-tih i uopšte onim modelima čija je proizvodnja krenula u prvim godinama devedesetih.

Takođe su “na meti” ciljne grupe i sva vozila iz XX veka sa X00.000km, naročito gde je X ³ 2.

Dakle ako vam se traži min. API SE ili SD (npr. Kadet “kocka“, D tip, prve serije ili tip C za SD, još ima takvih u mom kraju par komada), SF/CC će biti sasvim adekvatno, SF/CD možda i idealno SG/CD poželjno ali ne i obavezno (razlike su zaista male iako, naravno, u korist viših, pa dobro „viših“, standarda).

Posebno su ovo dobra ulja za VW bube (vazdušnjake), naročito one starije, gde API SF/CC uz nisku cenu ima (čak) i optimum kvaliteta. Noviji primerci (iz TAS-a) proizvedeni krajem 70-tih i početkom 80-tih (sa filterom ulja) mogu takođe koristiti ista ali bih već za njih SF/CD uzeo kao optimum a ni od SG/CD neće ništa faliti (dobro bi došla). Uopšte su SF/CC ulja idealna za motore bez filtera ulja (separatori kod VW buba ili centrifugalni prečistač kod peglice). Peglica svih godišta, čak još i pre, SF/CC (bolje će raditi separator sa manje dispergenata), uz naravno češću zamenu ulja.

Nije da se ne mogu u ova vozila sipati i bolja ulja ali nema neke potrebe. Doduše može se i napraviti računica prema pređenim km u toku godine ali ove poštovane (i dobro sačuvane) starine obično ne prelaze veliki broj km (naravno ima izuzetaka).

Naročito (1), za motore koji troše ulje!! (malo aditiva, manje ostataka sagorevanja, ipak ... čak i Mazda ne daje džabe preporuku za mineralnim uljima za rotacione motore, što je razvoj Low SAPS ulja tek doveo u pitanje, pa ACEA C1 ili C2 mogu biti i bolji izbor, ali to je posebna vrsta motora i posebna priča o kojoj je bilo više na CBC forumu). Osim toga i cena nije nebitna, ako dosipate 2-3 litara na 5000km (uzeto kao primer, naravno da je za remont, ali nekada se isti i ne isplati jer vozilo ionako neće mnogo da se koristi; naravno nije ekološki ali nije baš ni katastrofa kao što se prikazuje, dovoljna su katastrofa LA i Peking gde su automobili u proseku mnogo „ekološkiji“ pa ne pomaže; naravno gde zakon nalaže ostaje da se motor popravi). Ostaje da se držite minimuma kvaliteta jer za više nema potrebe a čak i jedan stepen niže nije strašno.

Naročito (2), za motore sa TNG (LPG) instalacijom (koji koriste to gorivo, pretežno). Zar nisu GAS ulja bolja? Jesu, ali ne mora da znači. Bolja su za motore koji zahtevaju min. API SJ (ili više), bolja su za API SF, SG ili SH zahteve ako se prelazi 8 do 10 hiljada km godišnje (a ulje menja jednom godišnje, to je za ulja ispod SJ ili SL, kao što je većina GAS ulja, jednostavno previše osim za isključivu vožnju u idealnim uslovima kada je to max. 125h rada motora i ako se isti NE forsira).

Koga? Šta?

Ovakva ulja ćete morati menjati na:

SF/CC 4000km (kod dizel motora, ne preporučujem čak ni kod starih kojima je ovo dovoljno)

SF/CC 5000km (kod benzinskih motora) i 6000km kod TNG pogona.

Može (treba) i (do) -20% (+ ne može). Ako vozite više u gradu (nadam se da je jasno zašto kod dizela ovo nije dobro rešenje).

SF/CD 5000km za dizel motore ili benzinske, 6000km za TNG. Podrazumeva mešovite uslove vožnje.

Ovde već važi ±20%. Slično kao gore ali SF je SF makar i sa malo više aditiva.

SG/CD 5000km za dizel, 6000km za benzinske i 7500km za TNG.

I naravno SH/CF: 7500km (dizel i benzin) a 10.000km TNG.

Ovo su neke (realne) maksimalne vrednosti, i za teže uslove eksploatacije ili pretežno gradsku vožnju smanjiti na 2/3 ili ¾ od navedenog.

Kad smo već kod šta? Onda da odgovorim šta dosipavati u motore koji „troškare“. Možda čak i jednu kategoriju manje od onog što ste inicijalno sipali (SF/CD u SG/CD ili SF/CC). Iako vam motor troši ulje, promenite ulje na 6 meseci ili maksimalno godinu dana, kod starijih motora po pravilu s proleća. Podesećam, motorima koji u sebi imaju pola puta do meseca ili više ulje treba menjati na manje km nego dok su bili noviji! (60-80% od fabričke preporuke, uz teže uslove rada na oko 40%).

Vokativ

JESTE, TAKO JE!  („Jel' tako? Tako je!“)

Sve prethodno, ne treba bukvalno shvatiti, naročito kad su brojke u pitanju one su tu više orijentaciono.

S kime? Čime?

Mogu se uporediti sa mnogim „classic“ ili „vintage“ uljima (što je naziv više fancy i cool to skuplje) i čak ih obično i prevazilaze ili su bar „tu negde“. Značajne uštede za sve modele od 1960 na dalje, pa čak i pravi old timer-i posle II S.R. (W.W.) mogu da ih koriste (posebno SF/CC) jer zaista imaju malo aditiva u sebi. Naravno, kod takvih je pitanje čemu toliko škrtarenje ali bi kod VW bube ili tristaća (iz šezdesetih, mada većina koji se voze su iz 70-tih, važi i za njih naravno) SF/CC ili SF/CD bilo maksimum kome (uopšte) treba težiti (eventualno SG/CD, ali tu je stvarno kraj).

Sa GAS uljima se ne mogu meriti ali mogu biti i bolja kod starih mašina (naročito u lošem stanju) ili makar uporediva kod strih mašina u „zadovoljavajućem“ stanju.

Gde? čime? o kome? o čemu? na kome? na čemu? po kome? po čemu? u kome? u čemu.

Uglavnom na pumpama NIS-a i Lukoil-a ali i svuda gde se trgovci snabdevaju direktno od uvoznika ili proizvođača. Po čemu poznati kvalitet? Ako je ulje dugi niz godina na tržištu (Optima, INA, FAM, Galax) kao i kada je proizvođač VELIKI (i pouzdan) ... NIS (Gazprom), Lukoil ... Shell, Mobil i ostala „bratija“.

Može i u metalnoj ambalaži (Selenia, Motul ...) ali to može i da bude skuplje, dakle samo je opcija a ne i obaveza, tj. takva se „ekskluzivnost“ obično preterano plaća.