Lukoil (skoro) kompletiran; Lukoil (almost) completed

Nedostatak vremena me primorava da budem pragmatičan i da se držim zadatih principa (kojih nisam uvek). U konkretnom slučaju znači da neće biti ni reči o Lukoil Avantgarde uljima (nisam ni kod drugih, osim domaćih proizvođača) jer to spada u oblast zanimanja (profesionalnu) i od toga ljudi zarađuju pa besplatnog ručka nema (čak ni na ovom blogu; to samo radim za poljoprivrednike na poljoinfo).

Neće biti ni 5W-30 LUXE verzije jer se ne prodaje na tržištu Srbije a ionako je „samo“ Ford 913C/B ulje pa tu je (ionako) sve rečeno time, pa bi gubili vreme i Vi i ja.

Dakle, ranije (u vreme pisanja tekstova) nije bilo (2009.) tehničkih podataka o Lukoil uljima (bilo ih je ali vrlo nepreciznih i nepotpunih) pa bi sad to moglo da se dopuni.

Ujedno pohvale za sam sajt (ne za dizajn nego sadržaj).

Dakle, tehnički podaci uz kratak komentar (inače iste možete i sami naći na lukoil lubricants sajtu).

Idemo redom (od skupljih ka jeftinijim):

Luxe 5W-40 sintetičko (synthetic)

Osnovno je rečeno 2009. pa odmah detalji.

Ispunjava:

API SN/CF (SN zvanično licencirano što je bolje nego tvrditi na osnovu (paketa) aditiva)

ACEA A3/B4-10 (vrlo dobro, uglavnom je „04“, „07“ ili u najboljem slučaju „08“ kod konkurencije)

Odobrenja: MB 229.5, RN 0700/0710, Porsche A40, BMW LL-01, VW 502/505 i AVTOVAZ OAO.

Sve što treba (i može). Kompletan spisak za jedno „Normal SAPS“ ulje, osim Fiat i PSA odobrenja.

Može na crtu bilo kom 5W-40 ulju („neekološkom“) i pravo je ulje za (skoro) sve benzinske motore i dizele koji se uklapaju u standarde (odobrenja). Posebno preporučljivo za malo starije modele kojima treba sintetika (nemaju DPF).

Uzgred da li je potpuno sintetičko? Naravno – Da.

Osobine:

(Specifična) gusina: 853kg/m³; Viskoznost na 100°C: 13,9mm2/s, viskoznost na 40°C: 83,1; indeks viskoznosti: 173; viskoznost na -30°C (CCS):  5940 mPa×s; Pumpabilnost (MRV) na -35°C: 27100mPa×s; TBN: 10,1; Sulfatnog pepela: 1,1%; Isparljivost (Noack): 9,6%; Tačka paljenja (COC): 230°C, tačka stinjavanja: -41°C.

Kompletni podaci. Zapadnjaci (bar jedan deo njih, naročito Mejdžorsi) bi morali da se uzmu u pamet (i uozbilje), jer ne daju ovako kompletne a od njihovih „poslovnih tajni“ je muka i zidovima (aman, gde li žive? U srednjem veku?!) pa više služe kao laksativ nego što od njih iko ima korist (uključujući i njih). Sad kad i „mali Perica“ zna šta se u bilo koje ulje (odgovarajuće kategorije) „tura“, a za detalje se može i analizirati (mada je bacanje para), potpuno je smešno to šta se radi. Ujedno, velika „briga“ za ekologiju još uvek nije u potpunosti naterala naftaše da daju kompletne SDS-e ali bi do sledeće decenije i to moglo da se desi. Uglavnom, šteta što nema podatka od HTHS viskoznosti, pa Lukoil nije apsolutni pobednik u datim informacijama među prvih 10 jer tu je (bar) negde i Mobil, kome nedostaju neki drugi podaci ali ovaj, značajan, daje za skoro sva svoja ulja.

No to je samo osvrt, vraćam se na komentar (podataka).

Vrlo dobro, vrlo moderno. Otprilike kao vodeća imena (i/ili malo bolje). Ulje je dobro i za TNG (LPG) a visok TBN je jedino što nije neophodno ali jeste korisno i jedim delom uslovljeno standardom (ACEA A3/B4, 2010) a drugim delom već postojećom Genesis serijom (kome treba manje ima taj izbor).

Isparljivost je jako dobra (ispod 10%) – iznad (tj. ispod) proseka. Tačka stinjavanja je takođe niža (bolja) od uobičajenog za 5W-40 „sintetičkih“ ulja. Tačka paljenja je takođe viša („bolja“) od standardne.

Sve u svemu, teško da išta možete dobiti (pa čak i lepšu ambalažu) u ovoj kategoriji od bilo kog proizvođača (možda samo „hranu za ego“).

Moram da napomenem da je bazno ulje III grupe koje proizvodi Lukoil izuzetnog kvaliteta i verovatno (osim GTL ulja) rekorder po indeksu viskoznosti (139 tipičnih, 133 do 145 po specifikacijama). Doduše to je samo „četvorka“ (nema drugih viskznosti) i proizvodi se u količini od (oko) 30 hiljada tona (prilično skromno za takvog giganta, mineralnih proizvodi 30-40x više) ali UHVI (VHVI) kategorija je (zapravo) III+ grupa (Lukoil navodi III/III+ ali bez duplih specifikacija što zapravo znači da može biti i jedno i drugo po potrebi a navode se specifikacije za III+ što je verovatno u proizvodnji i skoro u potpunosti se koristi za spostvene potrebe)  i tako je i treba tretirati (iako nije ACEA VI grupa, koja je rezervisana za GTL kategoriju). Još (samo) jedan detalj: sumpora u njemu ima (tek) 12ppm, tipična vrednost (10-60) što je blizu Euro 5 dizelu ili benzinu po EN 228 (!!). To je doduše standard za sva iole novija postrojenja mada se još uvek u III grupi proizvode bazna (ulja) sa 50ppm sumpora (što takođe nije loše i identično je zahtevima „Euro 4“ dizel goriva, tj. EN 590:2004). Možda nije baš GTL ili Yubase Plus ali nije ni daleko od njih (uporedivo je).

Luxe 5W-40 i 10W-40 Polu-sintetičko (Semi-Synthetic)

Ispunjava:

API SL/CF, AVTOVAZ OAO, ZMZ OAO.

Dakako skromnije od prethodnog i lošije od prosečnog 10W-40 ulja. Očigledno je namena ovih ulja pre svega za stariji vozni park kome je ovo dovoljno i više nema šta da se kaže.

Osobine:

Viskoznost na 100°C: 13,8 (5W) i 13,9mm2/s (10W), viskoznost na 40°C i indeks viskoznosti – NISU dati (?!); viskoznost na -30°C (CCS):  4088 mPa×s (5W-40) za 10W-40 (na -25°C) 5435; Pumpabilnost (MRV) na -35°C: 26282mPa×s i 25505 (za 10W na -30°C); TBN: 7,84 i 7,94; Isparljivost (Noack): 12,7% i 11,06%; Tačka paljenja (COC): 218°C i 219°C, tačka stinjavanja: -40°C i -34°C.

Taman ih pohvalih kad „ono međutim“. Ozbiljne kritike za ovako šture podatke ali (moram da primetim) jeste u skladu i sa specifikacijama. Pomalo neozbiljno jer su ovo i dalje tražene kategorije ulja ali tako je kako je. Bolje da su umesto „vanzemaljske“ kombinacije aditiva „New Formula“ nabacili neko odobrenje i uskladili sa (bar) ACEA A3/B4 (iz 2004. što sigurno ispunjava(ju)).

Šta reći? Podaci su toliko prezicno dati da to nema mnogo veze sa realnošću (slobodno odbacite „druge decimale“ i desetine i jedinice kod COC i MRV podataka). TBN nije samo moderan nego je „teran“ na tik ispod 8 što bi (kobajagi) trebalo da bude veštačko izbegavanje ACEA A3/B4 iz 2010. (pa i 2008.) što je prilično beskorisno (ništa ne bi falilo ni vrednosti od npr. 7,7 ili 7,5). Noack (isparljivost) je vrlo dobra ali u granicama proseka industrije. Tačke paljenja su baš na „sred srede“ (prosek) ali su osobine na niskim temperaturama bolje od proseka (čak i renomiranih proizvođača). Očigledno prilagođenje ruskim uslovima ali dobro dođe i za južnije krajeve. Razlog više da Vam 5W-40 ne treba baš mnogo (osim npr. u oblastima kao što je Sjenica ili sličnim) jer već 10W-40 ima dobranu rezervu i može se koristiti do nekih -27°C. Glavna mana 5W-40 verzije je što nije mnogo jeftinija od sintetičke verzije pa je malo razloga za kupovinu iste ... možda bolja kompatibilnost sa zaptivkama motora starijih od 10 god. (?).

Luxe 10W-40 Turbo Diesel {Polu-sintetičko (Semi-Synthetic)}

Ni ovog ulja nema na „Zapadnom Balkanu“ (i šire) ali nisam mogao da odolim (korisno je da se uoči distikcija u odnosu na „univerzalno“ 10W-40 ulje, važi i za druge proizvođače).

Ispunjava (samo) API CF (tako se bar navodi) - ?!!

(„dobro, važi šefe ... ali ...“)

No Comment (bar je moglo da se „nakiti“ VW 505.00 „level“ ili tako nešto).

Osobine:

(Specifična) gusina: 874kg/m³; Viskoznost na 100°C: 13,9mm2/s, viskoznost na 40°C: 93,5; indeks viskoznosti: 154; viskoznost na -30°C (CCS):  5390 mPa×s; Pumpabilnost (MRV) na -35°C: 26600mPa×s; TBN: 8,0; Sulfatnog pepela: 1,0%; Isparljivost (Noack): 11%; Tačka paljenja (COC): 225°C, tačka stinjavanja: -33°C.

Zapravo se iz ovoga (ništa) ne vidi. Ipak, tačka paljenja je nešto viša, TBN takođe (mislim preskromno, ovo je obično za 1-2 veća vrednost nego za „univerzalce“). No, korist je što sad znamo i nedostajuće podatke za „obično“ 10W-40 (IV od oko 155).

Dakle, varijacija na temu, ovde od manje važnosti. Uglavnom, „TD“ ulja imaju nešto veći TBN, nešto više detergenata i za nijansu veću oksidativnu otpornost. Lukoil se baš i nije potrudio pa na osnovu navedenog (kao da) pakuje isto ulje u različitu ambalažu (nisu to oni izmislili, zna se ko je takve trikove primenjivao decenijama ranije).

Lux(e) 15W-40 (Mineral - ?)

Ni reč! E vala za svu “pohvalu”. Šteta jer je ovo ulje možda (uz 5W-40) i najkonkurentnije iz Lux(e) serije.

Lukoil Super 15W-40 i 20W-50 (mineralna) i 5W-40 uz 10W-40 (polusintetička)

U cenovniku samo 20W-50 … Lukoil je smislio da ne bude sam sebi konkurencija pa kome treba 15W-40 može da bira između (dva ekstrema) SF/CC (Standard) i SL/CF (Luxe). Sa druge strane nema 20W-50 Super verzije pa je onda čoveku (zaista) lakše da izabere. Iako sam načelno protiv ovakve politike, ne mogu a da se nesložim da je praktično … veoma. Verovatno je dobar potez jer imati SF i SG ulje u 15W-40 (i pride SJ i SL), potpuno je suvišno naročito na malim tržištima (za veća već treba “raspaliti” svim čime raspolažete). Doduše, čini mi se da je nedostatak 10W-40 već potpuni promašaj (kao i pisustvo Standard iste VG), jer bi to bilo idealno “Lada Samara ulje”, ali šta je tu je. 5W-40 je (naravno) potpuno nepotrebno, mada bi moglo da bude alternativa za dizelaše starije od 20 god. koji su ili taze remontovani ili ne “gutaju” previše ulja; ovo je i (verovatno) idealno “Samara” ulje za rusko tržište (hladniju klimu).

Ispunjava(ju):

API SG/CD

uz JSC “AutoVaz” odobrenje

Tipično i minimalno kod mejdžorsa koji još imaju takva (Shell HX2) a sve manje ih je, npr. Valvoline Multigrade više nije SG/CD već SL/CF, Mobil svoje Multigrade, kao i Castrol GTX (SG/CD) prodaju na malom broju tržišta (i sve više su samo zalihe istih); Edge 25W-50 jeste ove kategorije ali iz potpuno drugih razloga i samo je za “tropska” tržišta i stare V8 motore te je posebna priča.

“High Quality Multigrade” kaže Lukoil, ali samo za stara vozila (još tako nešto može da se kaže).

Ukratko: sasvim o.k. ulje (serija) za dizele do početka 90-tih i benzince do sredine 90-tih, 20W-50 naročito kod onih koji troškare ulje ali samo do oko –10°C (–12°C).

Osobine:

Viskoznost na 100°C: 17,3mm2/s; indeks viskoznosti: 122; viskoznost na -15°C (CCS):  6036 mPa×s; Pumpabilnost (MRV) na -20°C: 16900mPa×s; TBN: 8,2; Sulfatnog pepela: 1,1%; Isparljivost (Noack): 5,1%; Tačka paljenja (COC): 242°C, tačka stinjavanja: -22°C.

Ovo je baš prava zamena za SAE 40 uz bolje osobine na ekstremnim temperaturama (u oba pravca). Nešto kao “25W-45” (ne previše viskozno na 100, tik iznad donje granice za SAE 50 a uz manji indeks viskoznosti od npr. “Standard” 20W-50 koji ima standardnih 128 i pravo je 20W-50 ulje). Očigledno je da se može koristiti i do (celih) -15 ali nije baš idealno za klimatsko područje Balkana (kao celugodišnje ulje).

TBN je idealnih 8,2 (poput Racing ulja), sasvim je u redu i za TNG (LPG) a isparljivost ima bolju (nižu) i od vrhunskih (i sintetičkih) 10W-60 ulja. Jedino nije baš za više od 10 hiljada km (i to lakše vožnje i bar pola od toga van grada), odnosno za tipičnih 7500km ili 150h (još bolje 6000km/125h kao pravo, čisto, mineralno ulje, umerene “aditivacije”). Idealno “letnje” ulje u kombinaciji sa 15W-40 (istim ili Standard) kao zimskim (ili 10W-40).

Lukoil Standard 15W-40 i 10W-40 uz 10W-30 i 20W-50 (sva mineralna, 10W-40 – PS?)

Ovo bi trebalo da je čisto mineralna serija uključivši i 10W-40 ali Lukoil to zvanično nikako da prevali, nego filosofira (“do 101 i nazad”). Ovo su “standardna” ulja, starijih specifikacija i PRE SVEGA za BENZINSKE motore. Jeste, ima i CC ali to je samo “ccc …” (kada “cokćete” uz nevericu). Skroman dodatak aditiva, u kvalitetnim baznim uljima uz nešto OCP-a (ili malo više u slučaju 10W-40, zapravo). Ovo su IDEALNA ulja koja “veliki” (Mejdžorsi) često nazivaju “Classic” uljima, koja pakuju u limene kutije i prodaju po ceni modernih sintetičkih ulja. E, ovde to imate za izuzetno nisku cenu (cca. 3 puta manju).

Dakle, ne računajući prave oldtimer-e za sve ostalo. Vozila iz šezdesetih i sedamdesetih prošlog veka koja su još u upotrebi. Npr. Ford Escort C (par njih i u mom “selu”), tristaći, VW bube, Zastave 101 starije od 20 god. … ALI pre svega: peglica i fića kao i slična vozila koja imaju centrifugalni prečistač ulja.

Ispunjava(ju):

API SF/CC

uz JSC “AutoVaz” odobrenje

Taman u skladu sa rečenim. Nije da ne može i Super ali Lukoil Vam je to lepo definisao: ako je sveše remontovan motor ili ne troši enormne količine ulja, onda Standard 15W-40 a ako troši ulje onda 20W-50 Super (malo uprošćenje ali tako je). Šteta što nema 10W-30 koje bi bilo idealno “zimsko” ulje, ali poslužiće i 10W-40 (kao i za hladnije, planinske, predele).

Zbog mineralne osnove i male koncentracije aditiva menjati na 100h rada motora ili maksimalno 6000km (uz više od pola pređenih km u  gradu 5000km). Doduše, zbog toga su i najmanje agresivna ulja za (stare) zaptivke pa i to dobro dođe kod starijih modela (a ionako nemaju veće zahteve, tj. po pravilu su manji, mada je SG/CD dobra alternativa).

Osobine(10W-40):

Viskoznost na 100°C: 13,4mm2/s; indeks viskoznosti: 158; viskoznost na -25°C (CCS):  5330 mPa×s; Pumpabilnost (MRV) na -30°C: 39350mPa×s; TBN: 6,45; Sulfatnog pepela: 0,95%; Isparljivost (Noack): 12,8%; Tačka paljenja (COC): 217°C, tačka stinjavanja: -33°C.

Osobine(15W-40):

Viskoznost na 100°C: 13,8mm2/s; indeks viskoznosti: 135; viskoznost na -20°C (CCS):  5160 mPa×s; Pumpabilnost (MRV) na -25°C: 23700mPa×s; TBN: 6,5; Sulfatnog pepela: 0,98%; Isparljivost (Noack): 9,2%; Tačka paljenja (COC): 225°C, tačka stinjavanja: -30°C.

Sasvim solidne i za klasu natprosečne vrednosti. TBN je sasvim dovoljan za navedene kilometraže (intervale zamene), ponašanje na niskim temperaturama za klasu više od standarda, sulfatnog pepela idealno za TNG (LPG) uz izuzetnu vrednost za isparljivost kod 15W-40 ulja koja nadmašuje prosečno 5W-40 (sintetičko) ulje! Jeste delom zbog VG ali jeste i iznad proseka (dok je kod 10W-40 uobičajeno za klasu … i tipično PS ulje u kategoriji API SL/CF).

U svakom slučaju vrlo dobra ulja, uz ograničenu upotrebu (shodno API kategoriji).

Lukoil je otprilike ovako zamislio podmazivanje starijih modela automobila (za Balkansku klimatsku zonu):

Ako prelazite do 5000km godišnje, onda 15W-40 (Standard) kao celugodišnje, a ako je to od 6 do 12 hiljada km onda zimi 10W-40 (Standard) a 20W-50 Super leti. Može i dva puta 15W-40 (naravno) ali i 10W-40 za hladnije oblasti a 20W-50 za toplije (npr. primorske) oblasti.

Lukoil je već rame uz rame sa Mejdžorsima i može se smatrati takvim. Čak je i globalno zastupljen približno koliko i drugi (preko 100 zemalja u svetu) a po proizvodnji im je još bliži (sustiže Total … ako ga već nije nadmašio, nijanse su u pitanju), a kako je naftna kompanija (a ne hemijski koncern kao Ashland) bliži je “moćnim i silnim”. Tu su još (samo) Sinopec (u oblasti maziva i više od narednog) i PetroChina (koja je tu ipak “novajlija”, poput Gazprom-a ali veličinom nadoknađuje tradiciju).

Već su: Repsol, Agip … pa i Petronas, “mejdžorsi” drugog reda.

Dakle, ko još sumnja u Lukoil (zaista ni oni nemaju baš dugu tradiciju proizvodnje maziva što je jedini minus, ali tradiciju “vuku” (zapravo) iz ranijih državnih preduzeća pa ni to ne može da se kaže) taj je ili zlonameran ili neobavešten. Osim zvaničnih API licenci i “gomile” odobrenja (važećih i overenih, “pečatiranih”) treba se podsetiti i punopravnog ATIEL članstva. To je “grupica” od samo 20(-tak) (elitnih) “mazivara”. Treba iskoristiti (dok se još može) što Lukoil i dalje ima mnogo povoljnije cene nego što su realne. Genesis serija već trasira put budućnosti kada će i Lukoil biti i cenom ravnopravan (ili bar “ravnopravniji”) sa ostalim gigantima.

Naravno, skoro će i godinu dana (krajem juna) od kada je Lukoil preuzeo OMV maziva (lubricants) što je ne samo zauzimanje Zapadnog tržišta sa proizvodnjom OMV-a (30-tak hiljada tona) već i veoma dobar marketinški potez.

Eh, da nije političnih (tragičnih) događaja na Istoku, već bi bilo (i) “na Zapadu nešto novo!”. Ovako će se malo prolongirati to da Lukoil i Gazprom uđu u (onu veliku) podelu tržišta Zapadne Evrope (ali i nekih drugih oblasti) … šta je tu uzrok a šta posledica, nije teško pogoditi … možda su malo i požurili sa onim reklamama u Ligi šampiona?!

(pa i mali “Perica” (Pjer, Fric, Džon (Smith) …) ukapirao šta se dešava).