недеља, 23. мај 2010.

ENI (Agip) motorna ulja - ENI (Agip) motor oils


REMINISCENCIJA VELIKOG RIMSKOG CARSTVA

Mada prošlost seže u dvadesete i tridesete godine prošlog veka ENI je zvanično osnovan 1953. Još uvek je u državnom vlasništvu jer Italija posredno drži 60% akcija mada direktno tek 30% „zlatnih akcija“. Zapravo je kompanija multinacionalnog karaktera sa operacijama po čitavoj planeti i ograncima na svim kontinentima. Jedna je od TOP 10 naftnih kompanija a tu je i po proizvodnji i prodaji motornih ulja.

Joint stock ili javna kompanija postaje tek devedesetih XX veka ali se srednja generacija seća da su krajem sedamdesetih a naročito osamdesetih bili gotovo dominantni u F1 kako sponzorstvima timova tako i reklamama duž staza (naravno uz Shell i Mobil koji su i nastavili u tom stilu).

Zapošljava preko 80 hiljada ljudi širom planete. Naravno primarni (core) biznis je istraživanje i eksploatacija nafte i gasa uz niz električnih centrala na gas od kojih par njih instalisane snage od blizu ili preko jednog GW.

Ipak nisu, kao neke manje kompanije, sektor motornih ulja gurnuli u drugi plan. AGIP je ime brenda u koji je dosta uloženo i kome se posvećuje dužna pažnja uz relativno veliku samostalnost. I pored svetske rasprostranjenosti na asortiman motornih ulja ipak su uticale neke tipično italijanske okolnosti tako da Agip od svih velikih brendova ima najzanimljiviji i najspecifičniji asortiman motornih ulja.

AGIP MOTORNA ULJA ZA PUTNIČKE AUTOMOBILE

7004 SAE 5W-40

Krenuću „abecedom“ pa prvo ulja pod „šifrom“. Ovo ulje je ulje za mešovite vozne parkove a pretežno za dizele kao automobila tako i lakih teretnih vozila. Osim pogodnosti za turbo dizel mašine posebno se naglašava da je pogodno za dizele sa „singl“ pumpom za ubrizgavanje.

Spada u sintetička motorna ulja mada bez dodatnih podataka osnova može biti i II+ ili III grupe baznih ulja pa čak i njihova mešavina. Paket aditiva je prilagođen svrsi i nije posebno moderan ali zato omogućava bolje ponašanje kod težih uslova vožnje.

Odobrenja (nivo kvaliteta, specifikacije):

API SJ/CF, ACEA A3/B3, VW 505.01-500.00-502.00- 505.00

Zapravo najviše je VW 505.01 ulje i to mu je osnovna namena.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 76, viskoznost na 100°C – 13,2 uz indeks viskoznosti od 176.
Prilično visok indeks viskoznosti i pored odlike da je unutar specifikacija malo „ređe“ motorno ulje. Specifična gustina 0,852kg/l (tipično sintetički, čak PAO sintetički).

Viskoznost na –30°C iznosi 6400mPa·s što je tek ispunjenje standarda. Naravno to je zbog tačka stinjavanja od samo –33°C što je jedna od najmanjih vrednosti za 5W ulja. Prilično zbunjujuće a ako nije greška i teško objašnjivo jer i uz potpunu sintetičku osnovu indeks viskoznosti nije mogao da se postigne bez modifikatora viskoznosti. Tačka paljenja je 225°C, solidno ali ne i izuzetno.

Sve u svemu dobro ali tek prosečno ulje po VW 505.01 standardu. Ne toliko moderno ali baš pravo „multifleet“ ulje.

7005 SAE 0W-30

Potpuno sintetičko ulje. Namena prema standardima koje ispunjava. Pogodno za veoma duge intervale izmene (i preko 30 hiljada km) i namenjeno za uštedu goriva.

Odobrenja (nivo kvaliteta, specifikacije):

ACEA A5/B5, VW 503.00/506.00

Naravno i ACEA A1/B1 sigurno da ispunjava ali je možda preskupo za automobile koji zahtevaju taj niži standard. Naravno pre svega je VW 506 ulje.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 55, viskoznost na 100°C – 9,6 uz indeks viskoznosti od 160.
Na donjoj granici SAE 30 specifikacije tako da mu veoma malo nedostaje da pripadne (supermodernoj) 0W-20 grupi a jedino je zahtev standarda odlučio da pripadne višoj viskoznoj klasi. Specifična gustina 0,850kg/l (tipično sintetički).

Viskoznost na –35°C iznosi 5500mPa·s što nešto bolje od zahteva standarda što protvrđuje kvalitet ovog ulja. Jeste da se radi o 0W ulju ali je podatak više od proseka čak i ovako lakotečljive grupe. Start na npr. –15°C je skoro kao na nuli za neko 15W ulje tako da je habanje pri zimskom hladnom startu mnogo manje od prosečnog. Stoga malo iznenađuje tačka stinjavanja od –45°C što je ispod proseka ulja ove kategorije (klase); očekivano je i normalno da to bude –50°C ali nije od praktičnog značaja. Tačka paljenja je (odličnih) 220°C, visoka vrednost za jedno super-lakotečljivo motorno ulje, zajedno sa prethodnim podacima indirektno ukazuje na PAO osnovu ili mešavinu IV-te sa III grupom baznih ulja.

Vrlo dobro ulje za VW vozila i druga koja zahtevaju ACEA A5 ili B5 standard.

7006 SAE 0W-40

Slično prethodnom samo sa većom radnom viskoznošću. Iako bi moglo da bude za širu upotrebu Agip (Eni) mu je namenio veoma specijalizovanu ulogu. Ona je određena standardom koji ispunjava (samo jedan). Pre svega za dizele ali i za benzince uz zamenu na dve godine i pređenih 50k ili 30k km respektivno. Veoma je mali broj vozila VW grupe koja zahtevaju baš 503.01 ali je možda baš u tome i svrha ovog ulja – da bude nenadmašno za tu vrstu motora (i slične npr. sa zahtevom za 503.00).

Specifikacije (ispunjenje standarda): VW 503.01

Veoma, veoma specifično i namensko motorno ulje.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 71,7, viskoznost na 100°C – 13,2 uz indeks viskoznosti od 186.
Indeks viskoznosti tipičan za 0W-40 ulja i imaju ga i Mobil, MOL i Kroon. Radna viskoznost jako bliska SAE 30 što znači da je unutar specifikacija „malo ređe ulje“.

Specifična gustina 0,875kg/l što je potpuno netipično. Možda je greška. Očekivano bi bilo 0,855 pogotovu što se osobine ukazuju na PAO osnovu.

Viskoznost na –350°C iznosi 5600mPa·s što bolje od zahteva standarda (i praktično identično kao i kod 7005 koje je 0W-30) što protvrđuje izuzetan kvalitet ovog ulja. Stoga ne iznenađuje tačka stinjavanja od (čak) –54°C što iznad proseka čak i za viskoznu gradaciju 0W-40 gde je očekivano oko (ali ne i preko) –50°C. Tačka paljenja je 225°C što je dobro ali ne i izuzetno i otprilike odgovara proseku za viskoznu grupu.

Daleko bi nas odvela diskusija gde bi ovo ulje još moglo da se upotrebi (a može) tako da ostaje jaka preporuka za vozila VW grupe jer u ionako izuzetnog grupi motornih ulja ovo ima čak i natprosečne osnovne osobine.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 53, viskoznost na 100°C – 9,6 uz indeks viskoznosti od 167.
Na donjoj granici SAE 30 specifikacije tako da mu veoma malo nedostaje da pripadne (supermodernoj) 0W-20 grupi a jedino je zahtev standarda odlučio da pripadne višoj viskoznoj klasi. Specifična gustina 0,856kg/l (tipično sintetički-sitetski).

Tačka stinjavanja je –39°C što je ispod proseka ulja ove kategorije (klase) ali je tipično za 5W-30 pa i 0W-30 ulja sa manjim sadržajem „viscosity improvers“ aditiva i za osnovu koja se zasniva na baznim uljima III grupe. Tačka paljenja je (za viskoznost odličnih) 223°C.

Naravno ulje koje može da se menja na dve godine ili (kod dizela) na 50 hiljada km mora da bude vrhunsko s tim da se van standarda ne ističe mnogo kao „mlađi“ brat 7005.

7007 SAE 0W-30

Jako slično 7005 ulju samo još za nijansu kvalitetnije ulje. Takođe je ulje namenjeno pre svega vozilima VW grupacije uz ispunjenje veoma zahtevnog 506.01 standarda.

Odobrenja (nivo kvaliteta, specifikacije):

ACEA A5/B5, VW 503.00/506.00/506.01

Ne treba posebno naglašavati da je upravo poslednje naveden VW standard primarna cilja grupa korisnika ovog motornog ulja.

7008 SAE 5W-30

Sintetičko (ili sintetsko) motorno ulje maksimalno prilagođeno VW 504.00 i 507.00 standardima. Praktično ima zvanično odobrenje samo za njih a ispunjava još i nivo kvaliteta (i može se koristiti) VW 503.01.

Dakle može da potraje i cele dve godine i do 30 ili 40k km uz odliku da smanjuje potrošnju goriva i omogućava lak zimski hladni start.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 72, viskoznost na 100°C – 11,8 uz indeks viskoznosti od 160.
Adekvatno za ulja po navedenim standardima, posledično i radna viskoznost jako bliska SAE 40 specifikacijama što znači da je unutar specifikacija „gušće“; ispunjava i visoku HTHS viskoznost od preko 3,5. Specifična gustina 0,850kg/l (tipično sintetički).

Viskoznost na –30°C iznosi 6000mPa·s što nešto bolje od zahteva standarda što protvrđuje kvalitet ovog ulja. Stoga ne iznenađuje tačka stinjavanja od (čak) –45°C što je daleko iznad proseka i vrednost koju ima mali broj ulja ove kategorije (klase). Tačka paljenja je (odličnih) 235°C što zajedno sa prethodnim podacima ukazuje na PAO osnovu ili mešavinu III, IV i V grupe baznih ulja.

U svakom slučaju pripada samom vrhu ulja po navedenim VW standardima. Oduševljava iskakanje iz „klot“ specifikacija što nije česta pojava i nije lako za ostvarivanje jer su standardi prilično rigidni. Naravno spada u low (mid) SAPS ulja te bi verovatno prošlo i neki od ACEA C standarda i to sa lakoćom ali je proizvođač ovom ulju dao odrednicu usko specijalizovanog ulja za ciljanu grupu kupaca.

FORMULA MS B04 5W-30

Motorno ulje visokog kvaliteta i jako moderno. Može se koristiti i kod benzinskih i dizel motora, pre svega BMW i Mercedes-Benz vozila, uključivši i Euro 4 (5) dizele sa DPF-om. Sintetičko je ulje i spada u Mid SAPS ulja.

Odobrenja (nivo kvaliteta):

API SM/CF, ACEA A3/B3, A3/B4, C3; BMW LongLife 04 (po čemu je i dobilo ime), MB 229.31 (ipak nije low SAPS) i VW 502.00, 505.00

Savremeno i kompromisno u relaciji opšti kvalitet – ekologija.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 72, viskoznost na 100°C – 12,1 uz indeks viskoznosti od 160.
U granicama standarda ali na gornjoj po pitanju radne viskoznosti. Specifična gustina 0,850kg/l (tipično sintetički).

Viskoznost na –30°C iznosi 6000mPa·s što je nešto više od pukog ispunjenja standarda. Tačka stinjavanja od (tek) –38°C što je ispod proseka ali gotovo pravilo za (S)HC baznu osnovu koja je verovatno u pitanju (ili bar u kobinaciji sa PAO baznim uljima). Tačka paljenja je 235°C što je za viskoznu gradaciju zaista izuzetan rezultat koji indirektno ukazuje na malu isparljivost i malu potrošnju ovog ulja. Pri svemu izgleda da je sadržaj polimera za viskoznost relativno nizak.

Osim BMW i MB vozila ovo je ulje pogodno i za širu grupu vozila proizvedenih posle 2000.

Preporuka po pitanju kvaliteta nije sporna.

FORMULA LL DC SAE 5W-30

Motorno ulje slično prethodnom ali malo specifičnije. Nije previše „ekološko“ i ne spada čak ni u Mid SAPS ulja ali zato ispunjava najviši MB standard sa umerenim ekološkim kriterijumima. Kao i neka ulja drugih proizvođača skoro da je specijalizovano samo za Mercedes vozila ali mu opšti kvalitet omogućava primenu i kod nešto starijih vozila (druga polovina 90-tih) pogotovu kao „zimsko“ ulje ukoliko traže nešto višu viskoznost.

Iz imena se podozreva da je namenjeno dugim intervalima izmene što može (zavisno od vozila) do bude i do 40k km.

Odobrenja (nivo kvaliteta):

API SJ/CF, ACEA A3/B3/B4, MB 229.5

Očigledna je ciljna grupa i čemu je ovo ulje maksimalno prilagođeno. To može i drugima da bude garancija kvaliteta jer kao što znamo MB ima najdetaljnije i najzahtevnije (ili tu negde) standarde a gore pomenuti je tek (ekološku) stepenicu ispod najvišeg aktuelnog.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 64, viskoznost na 100°C – 11,2 uz indeks viskoznosti od 165.
Jako unutar i bluzu sredine standarda. Ne treba zanemariti poznat MB zahtev za minimalnih 3,5 za HTHS viskoznost. Specifična gustina 0,859kg/l (netipično sintetički bar za ovu viskoznost, no ulje je PAO osnove uz verovatno nešto estarske sintetike).

Viskoznost na –30°C iznosi 6200mPa·s što je nešto više od pukog ispunjenja standarda ali ne tako izuzetno. Tačka stinjavanja iznosi –52°C što je daleko iznad standarda te iako Mobil ima par stepeni nižu ovo je više nego dobar podatak koji samo potvrđuje PAO osnovu ovog ulja. Dakle sa ovim uljem nema tako da mraz za vas postaje tek na dvadesetak stepeni ispod nule. Mogućnost korišćenja do manje od –40°C nije neophodna ali imponuje. Tačka paljenja je 250°C što još više potvrđuje „plemenito poreklo“ ovog ulja i na mogućnost da čak ni paket aditiva nije rastvoren u mineralnom ulju (što je i kod „full“ sintetika čest slučaj) nego u estarskom sintetičkom ulju. Isparljivost (Noack) je verovatno oko 5% a potrošnja ovog ulja „nulta“ (minimalna).

Verovatno najkvalitetnije motorno ulje iz Eni produkcije.

Ovim se i završava grupa modernih Agip motornih ulja. Ostala su manje-više klasična uz sve dobre i loše strane toga. Iako su neka od njih (prvo od koga počinje grupa) sve samo ne zastarela ipak im je koncepcija nešto starija.

SINT EVOLUTION 5W-40

Sintetičko motorno ulje namenjeno za moderne benzinske i dizel motore. Nije pogodno za D2 i uopšte lošija dizel goriva za koje postoji turbo dizel verzija ovog ulja. Vodite računa o ovome jer uz API CF to ne bi morao da bude slučaj ali zapravo jeste.

Uz dosta hvale od strane proizvođača vidi se zapravo da je tipično sintetičko ulje ove klase. Bitno je pomenuti da se naglašava „stay in grade“ osobina što je i u današnje vreme dobro naglasiti jer kao što znamo nije odlika koja se podrazumeva jer je tako već bilo a praksa pokazala drugačije pogotovu kod benzinaca za koje je ovo ulje pretežno namenjeno i pogotovu za ovu viskoznu klasu.

Odobrenja (nivo kvaliteta):

API SM/CF, ACEA A3/B3, A3/B4, BMW LongLife 01, GM LL-B-025, Maserati, MB 229.3, PORSCHE (5W-40), VW 502 00 + 505 00.

Solidno ali ne i izuzetno. Kako su tu VW 502 i MB 229.3 uz API SM može se reći da je pogodno za sve benzince do 2007. ili 2008. pogotovu što VW 504 nije baš obavezan za neke novije VW motore (kao što smo apsolvirali za slučaj Seat benzinca 1.4 v16 iz 2007.).

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 80, viskoznost na 100°C – 13,6 uz indeks viskoznosti od 174.
U granicama standarda ali na gornjoj. Specifična gustina 0,853kg/l (tipično sintetički).

Viskoznost na –30°C iznosi 6300mPa·s što je tek ispunjenje standarda ali ne i više od toga. Stoga ne iznenađuje tačka stinjavanja od (tek) –36°C što je ispod proseka ali vrednost koju imaju i neki drugi proizvođači a u krajnjoj liniji više nego dovoljna čak i za planinske krajeve.

Tačka paljenja je 240°C što je zaista izuzetno i sam vrh za ovu klasu. Posredno ukazuje na nisku isparljivost i potrošnju i više je primerena 20W-50 uljima tako da se nadam da je podatak sa sajta proizvođača tačan.

SINT TURBODIESEL EVOLUTION 5W-40

Praktično varijanta prethodnog posebno prilagođena za dizel motore i razna dizel goriva a naročito (kako ime kaže) za turbo mašine kojima nikad dovoljno kvalitetnog ulja.

Odobrenja (nivo kvaliteta):

ACEA B3/B4, API CF, MB 229.3 i VW 505.00

Veoma kratka lista. Ukazuje da praktično i nije za benzince i da je paketa aditiva ipak malo više promenjen nego što je uobičajeno za diesel verzije istog ulja. Shodno tome i znatno različite karakteristike.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 94, viskoznost na 100°C – 14,2 uz indeks viskoznosti od 151.
Značajno ispod proseka za ovu viskoznost. Vrednost na 40°C je primerenija 10W-40 klasi kao i sam indeks viskoznosti. Modifikatori viskoznosti su očigledno prisutni u znatno manjoj meri nego kod prethodnog. Specifična gustina 0,854kg/l (tipično sintetički).

Viskoznost na –30°C iznosi 6400mPa·s što je tek ispunjenje standarda ali ne i više od toga. I pored toga ima tačku stinjavanja primerenu viskoznoj klasi kojoj pripada –39°C. Isti slučaj je i sa tačkom paljenja koja je 220°C i u granicama proseka klase.

SINT 2000 10W-40

Ulje polusintetičke klase, solidno i „soldersko“ (vojničko) zbog ispunjenja mnogih US vojnih standarda. Po tome se pokazuje kao ulje za mešovite vozne parkove.

Odobrenja (nivo kvaliteta):

API SL/CF, ACEA A3/B3, A3/B4, MB 229.1, VW 501 01 i 505 00, US Army MIL-L-46152D, i gomilu drugih manje zastupljenih standarda kao što su Rover-British Leyland, nekih za teretna vozila, Fordovi stariji i manje zastupljeni i treba pomenuti još i GM 6094M.

Na prvi pogled „katastrofa“ a na drugi zaključak da osim što nije mnogo moderno zapravo je odlično za automobile iz 90-tih naročito dizele bez turbine dok benzinci mogu i nešto noviji da ga koriste. TBN se ne navodi ali je sigurno solidan i preko 9.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 94, viskoznost na 100°C – 14,1 uz indeks viskoznosti od 154.
U skladu sa prosekom klase. Specifična gustina 0,873kg/l (tipično polu-sintetički).

Viskoznost na –25°C iznosi 6800mPa·s što je na granici ispunjenja standarda. U skladu sa tim i zadovoljavajuća ali ne i vrhunska tačka stinjavanja od –30°C. Isti slučaj je i sa tačkom paljenja koja je 220°C i u granicama proseka klase.

Zaista ulje koje budi različite utiske. Zanimljivo, kvalitetno, svakako ne vrhunsko i moderno ali za uslove na Balkanu (prašina i loši putevi što je za terence i vojna vozila od jako velikog značaja) zapravo jako dobro.

SINT TURBODIESEL 2000 10W-40

Varijanta prethodnog ali još više usmereno na teške uslove vožnje i dizel motore. Nije za mešovite vozne parkove ali je osim automobila pogodno i za lakša transportna vozila.

Odobrenja (nivo kvaliteta):

API CF/SH, ACEA B3/B4, VW 501 00 i 505 00, US Army MIL-L-46152D i MIL-L-2104C, CCMC PD2, D4 i Rover Group.

Slično prethodnom ali suženo i manje pogodno za benzince. Naravno API SH iako star standard je i dalje solidan za vozila iz 90-tih pogotovu ako voze u izuzno teškim uslovima vožnje, pogotovu ako su vozila van tipa.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 95, viskoznost na 100°C – 14,1 uz indeks viskoznosti od 154.
U skladu sa prosekom klase. Specifična gustina 0,873kg/l (tipično polu-sintetički).

Viskoznost na –20°C iznosi 3300mPa·s što je na granici ispunjenja standarda. U skladu sa tim i zadovoljavajuća ali ne i vrhunska tačka stinjavanja od –30°C. Isti slučaj je i sa tačkom paljenja koja je 220°C i u granicama proseka klase.

FORMULA PLUS ONE 10W-40

Motorno ulje polu-sintetičke klase. Osnovu čine HC bazna ulja. Zanimljivo po tome što ima mali indeks viskoznosti za klasu koji je posledica malog učešća modifikatora viskoznosti. Pretpostavka da HC ulja korišćena za ovo ulje imaju oko indeks viskoznosti 130 do 135 tako da je do 10W-40 klase dobačeno sa jako skromnim učešćem polimera koji kod nekih (starijih) konstrukcija motora mogu da se brže razgrade od ostalih aditiva i skrate ulju vek trajanja.

Odobrenja (nivo kvaliteta):

API SL/CF, ACEA A3/B3/B4, MB 229.1, VW 500.00 i 505.00, US Department of Army MIL-L-46152D, CCMC G-5, PD-2.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Viskoznost na 40°C – 96, viskoznost na 100°C – 13,7 uz indeks viskoznosti od 145.
Sasvim ispod proseka klase ali sa namerom. Sličan indeks viskoznosti ima još FAM polusintetika i još svega par ulja ove viskozne i kvalitetne klase, više je tipično za mineralna ulje ove viskozne gradacije ali ovde se ne radi o takvom. Specifična gustina 0,873kg/l (tipično polu-sintetički).

Viskoznost na –25°C iznosi 6800mPa·s što je na granici ispunjenja standarda. Tačka stinjavanja od –30°C je tek minimum za 10W ulja ali više nego dovoljno za umerenu kontinetalnu klimu i upotrebu do –20°C. Slično je i sa tačkom paljenja od 220°C koja je (tek) u granicama proseka klase.

Ovo ulje jeste kvalitetno ali je pre svega specifično sa namerno manjim učešćem polimera – modifikatora viskoznosti što kako naglašava sam proizvođač može da bude korisno kod teških uslova vožnje (vuča prikolice). Po svojoj nameni je bliže ulju za mešovite vozne parkove nego samo za putnička vozila.

HD DUAL 10W-40 i 15W-40

Vrlo zanimljiva mineralna ulja. Namenjena nešto starijim vozilima (80-te i početak 90-tih) i u tom smislu čak i u maloj prednosti u odnosu na jako moderna (i skuplja) ulja. Sadrže sve vrste aditiva potrebnih jednom motoru a naglašava se manji procenat organsko-metalnih aditiva (gde spada doduše i ZDDP) što proizvođač smatra prednošću u smislu smanjenja mogućnosti potencijalnih depozita u komori za sagorevanje. Iako je ovakav stav diskutabilan i ne baš aktuelan (svakako ne moderan) ne mogu a da se ne složim da kod starijih konstrukcija motora i pride sa mnogo radnih sati ovakva formulacija može da bude čak i za nijansu povoljnija od većine API SJ ili SL ulja. Smanjenje opasnosti od ranog paljenja (pred-paljenje; preignition) je više od akademskog značaja nego što je slučaj u praksi ali ENI to spominje u svojoj dokumentaciji što znači da je takvih primera u prošlosti sigurno bilo.

Odobrenja (nivo kvaliteta):

API SG/CD, US Department of Army MIL-L-46152C i MIL-L-2104D, CCMC G-2.

Što vodi zaključku da su i ova dva pobratima ulja za malo starije mešovite vozne parkove.

Karakteristike (tipične vrednosti):

Praktično identične osim stavki koje su vezane za samu viskoznu gradaciju.
Viskoznost na 40°C – 96 (101), viskoznost na 100°C – 14,2 uz indeks viskoznosti respektivno: 150 i 140. Kod prvog u granicama klase kod drugog u samom vrhu.

Viskoznost od 6700mPa·s je kod prvog na –25°C a kod drugog na –20°C što je kao i kod većine Agip ulja na donjim marginama standarda. Tačka tečenja je kod 15W-40 tek –24°C što je ispod proseka i više je za nešto toplije krajeve (CG, Južna Italija, Španija i Grčka). Kod 10W verzije se navodi isti podatak ali je očigledno greška i verovatno je –27(28)°C. U svakom slučaju kao i kod prvog ispod očekivanja mada za mineralna ulja zadovoljavajuće.

Specifična gustina 0,880kg/l za oba je tipična za mineralna motorna ulja ovih viskoznosti.

Tačka paljenja (za obe varijante) je 225°C što je opet solidno ali ne i izuzetno.

Uz nešto povoljniju cenu dobijate ne toliko lošija a u pojedinim slučajevima i bolja ulja (od modernijih analoga) za vaše staro vozilo. Manjak organo-metalnih aditiva (i verovatno sadržaj svih tek u granici standarda koje ispunjavaju) 15W-40 varijantu preporučuje za VW bubu i uopšte vazdušnjake proizvedene od sredine 70-tih pa na dalje.

ENI je svakako pouzdan proizvođač. Prepoznatljivost je velika, renome takođe. Resursi izuzetno veliki. Kvalitet dobar do odličan najčešće vrlo dobar. ENI svoju strategiju postavlja prema najvećima iz branše i svojim konkurentima (s pravom) smatra Exxon-Mobil i BP-Castrol. U odnosu na njih ima uporediv kvalitet ili tek neznatno niži u pojedinim segmentima.

Naravno ne iznenađuju relativno visoke cene koje su jako blizu Esso uljima ili u višim segmentima (koje Esso ne pokriva) Shell-u ili Mobil-u.

Potajna nada da bi odrednica Italija značila niži cenovni rang je tek minimalno ispunjena. Kao multinacionalka kompanija jednostavno to sebi može da priušti stavljajući se potpuno u rang sa Total grupom ili čak i iznad nje. Zašto i ne bi kada je tek neznatno manja, ali u istoj kategoriji, od njih u svim segmentima (obrt, profit, broj zaposlenih) pa i proizvodnji motornih ulja. Sam kvalitet je „komsi-komsa“ što bi rekli francuzi znajući da su negde oni bolji ali da ne odskaču od Agip brenda. Zapravo u low SAPS kategoriji imaju širi asortiman i možda za nijansu veći kvalitet ali u drugim kategorijama su tek egal ili za nijansu ispod izvanrednih i veoma specifičnih ulja ENI-jeve produkcije. Nešto poput Reala i Barcelone (Zvezde i Partizana) ili BMW-a i MB-a, više je stvar ukusa i naklonosti jednima ili drugima.

17 коментара:

  1. Čestitke drugi put, da se stalker ne uobrazi, umesto toga ponovo zapažanje iz ugla krajnjeg korisnika. AGIP zastupnici za Srbiju (oba) iz nekog razloga ne distribuiraju ulja maloprodajama, već isključivo servisnim centrima. Pritom je i cena... khm- prilično samouvereno formirana.

    Voleo bih da, kada završi sa planom i programom, poštovani Stalker kaže koju o Statoil uljima, već neko vreme prisutnim na našem tržištu i možda drugom velikom španskom PROIZVOĐAČU (namerno velikim slovima) CEPSA-i.

    ОдговориИзбриши
  2. Poštovani Jeremija,
    Hvala na pohvalama. Još nisam i ne nameravam da se uobrazim. Potvrđujete moju priču o prilično visokim cenama Agip ulja. Ja sam koristio VP cenovnik dobijen preko jednog čitaoca koji je isto tvrdio da se ona prodaju isključivo servisima.
    Shodno tome i (verovatno) za nijansu veća isplatljivost Total-a doduše ovaj sistem prodaje (teorijski) omogućava veću originalnost.
    Praktično sam završio sve obećano i obavezan program. AMSOIL je jedini ostao unutar obećanog. Naravno imao sam u vidu i Statoil koji je ogromna (mada manja od Eni-ja) kompanija i koja unutar grupe ima Statoil Lubricants.
    Ako ništa drugo "Boost" mi je indirektno skrenuo pažnju da ih ne zaboravim iako su slabo dostupni na Balkanu. To je bilo na "stručnom forumu" na cbc-u pa nedostupno ostalima.
    Biće sigurno u sledeća 3 teksta.
    CEPSA sigurno zaslužuje da se nađe u ovim tekstovima ali će (ipak) biti nešto kasnije. Verovatno je šire poznata po zajedničkom poslovima sa Petrobras-om koji je sa "putarima" (Nibens) privatizovao FAM pre neku godinu.

    ОдговориИзбриши
  3. Poštovani Stevo,

    Taj čitalac sa AGIP cenovnikom je Jeremija :)

    Iščekujemo novu lektiru...

    PS: Ovo za CEPSA-u, Petrobras i FAM nisam znao. Potonji je, koliko znam, vlasnik Selenia brand-a?
    Šta se tu kuva...

    ОдговориИзбриши
  4. Poštovani Jeremija,
    Totolno sam off očigledno.
    Treba li veći dokaz od toga da se nisam setio da ste mi upravo Vi poslali cenovnik koji mi je poslužio za komentar o cenama.
    Imam i biser u odgovoru Vladi ali sam se brzo ispravio.
    E sad sam nastavio pa ću ubuduće gledati da budem koncentrisan prilikom odgovaranja a ne samo pri pisanju tekstova (još uvek bez većih grešaka osim pominjane ispravljene u tekstu kod Tamoil-a).
    Dakle: Nisu FAM privatizovali (na žalost, nismo mi toliko značajni) ni Petrobas ni Petronas već Petrobart.
    1) Petrobras je Brazilska naftna kompanija koja je u TOP 5 a po nekim merilima i nepotvrđenim izveštajima čak i no. 3 iza (nedostižnih) Exxon-Mobil i Shell korporacija. Tu su još BP i Chevron-Texaco. I naravno sa njima je CEPSA učestvovala u eksploataciji velikih naftnih polja sa manjinskim učešćem (kao manja kompanija naravno). Ovde nije računat Gazprom kao kompanija koja jeste energetska kompanija ali manje naftna.
    2) Petronas je velika kompanija iz Indonezije (naravno kao i prethodna - internacionalna). Oni nisu daleko od prethodnih i u TOP 10 su naftnih kompanija (veličina kompanije ne sama proizvodnja motornih ulja, više zavisi od proizvodnje nafte i gasa). Ne samo da su ogromni nego su i veoma prisutni u javnosti (F1 na primer ili Petronas kule, do skora najviše zgrade na svetu). Selenia je pod Petronas-om o kome će takođe biti reči u vezi sa motornim uljima pogotovu što su prisutni i kod nas (u relativno skorije vreme i za sada pomalo stidljivo u odnosu na snagu koju imaju u Evropi i svetu).
    Fam je kupljen od strane Petrobarta čije je sedište u Švajcarskoj. I oni su velika kompanija ali ni blizu prethodnim gigantima. FAM je i pre privatizacije sarađivao sa njima.
    Ako se dobro sećam pre 5-6 godina su proizvodili "Avia Record" seriju motornih ulja (polusintetička i mineralna).
    Da ne tražim sada po net-u (nisam u prvih 5 minuta pa mi znači treba bar ceo sat) ali koliko se sećam bio je Petrobart AVIA i Nibens grupa (u to vreme mislim da se nisu tako zvali ali radi se o udruženim firmama za puteve u Srbiji). E sad se spominje na Fam sajtu samo Nibens grupa kao većinski vlasnik.
    U kojim su relacijama Petrobart i Nibes grupa uopšte i u vezi FAM-a stvarno mi nije poznato. Da li samo Nibes ima više akcija od njih ili je Petrobart smanjio svoje učešće stvaro ne znam. Uglavnom, koliko se sećam, bez Petrobart-a nije mogla da se izvede privatizacija jer je uslov bio višegodišnja aktivnost u branši što je ta kompanija ispunjavala za razliku od putara.
    Kako god bilo privatizacija FAM-a je jedna od boljih uopšte.
    Prista oil je imala nameru da u kupi i FAM i RNB (i time postane "mali Chevron") ali su ili precenili sebe ili (još verovatnije) previše strogo (tačno) procenili pravu vrednost (kriza je to potvrdila mada je pre nje ličilo da je su pogrešili) obe kompanije u uslovima osetljivog balkanskog tržišta i cele naše situacije kako ekonomske tako i političke i (naravno) izgubili na oba tendera. Naravno sve je bilo više nego korektno za razliku od drugih privrednih grana.
    Samo dokaz više sa koliko ozbiljnosti sektor naftne industrije pristupa poslu. Naravno, prigovor da gde su velike pare tu je i ozbiljnost, važi ali nije jedino od značaja u slučaju naftaša. Oni su jednostavno sektor gde se sve četri puta meri a jednom seče.
    Biće o tome i u tekstu koji dugo najavljujem a tiče se (pretežno) Lukoil-a i Shell-a, pogotovu ovog drugog i njihove avangardne (i kontroverzne u ekonomskom smislu iako tehničko-tehnološki softificirane) tehnologije proizvodnje baznih ulja i u vezi sa tim izgrađene rafinerije koja je najveća investicija ikad u ovoj oblasti (bazna ulja), blizu 20 milijardi $.

    ОдговориИзбриши
  5. Poštovani Stevo,

    I pre Vašog odgovora sam se rastrčao po internetu i manje-više shvatio način privatizacije FAM-a. AVIA po strani, o njoj je malte-ne sve jasno, ali ova druga "firma", koja nikako ne drži monopol obavljajući 50% putarskih radova po Srbiji (?!) je "mutno dunavo", jedan tipično srpsko-tranzicioni primer grabeža i otimačine, sa tokom novca kojeg ne bi pohvatali ni svi detektivi Agate Kristi zajedno...

    ОдговориИзбриши
  6. Naravno Jeremija.
    Za "putare" se delom slažem (makar da poslovanje ostvaruju unutar političke(ih) oligarhija; tokovi novca su takođe komplikovani ali bar nisu sa egzotičnih ostrva) ali tranzicija je tranzicija i daj da se jednom već završi inače svi "izgibosmo".
    Mislio sam (i ostajem pri stavu) da je IPAK ovo jedna od boljih privatizacija jer:
    1) Oživljen je i održan kako brend tako i proizvodnja što nije bez značaja.
    2) Nastavljene su investicije (Biodizel) makar i malo usporene.
    3) Krenuo je i jači izvoz posle privatizacije.
    4) Uključena je i strana kompanija iz branše i to srednje veličine u Evropskim okvirima.
    5) Kompanija je veoma likvidna u teškim uslovima poslovanja (bez blokada ili tek koji dan u godini).
    6) Zadržan je postojeći menadžment (većim delom i na ključnim mestima).
    7) I na kraju i ne po značaju, koliko mi je bar poznato, nije bilo većih otpuštanja nego čak malog primanja novih kadrova, i plate su blago povećane.
    Dakle nije idealno ali u realnim uslovima sasvim solidno i O.K.
    Nemojte zaboraviti (mada i nije neka uteha) da su i mnoge čuvene kompanije i na zapadu imale uspon u vreme kriza i ratova ili pod sumnjivim okolnostima. Standard Oil i Rokveler su jedan od boljih primera. Naravno, pravde nikad dovoljno ali se "kriva Drina" ne da lako ispraviti.
    Mnogo je bitnije šta se događa posle. Za sada mi je priča sa FAM-om ima više pluseva nego minusa a na kraju krajeva to je najbitnije.
    Najgore je kada se uspešan proizvođač ugasi ili se zapostavi proizvodnja na uštrb kratkotrajnih finansijskih interesa i "trange-frange" filozofije.
    Ako nas akcelerator u Cernu ne proguta i ne bude smaka sveta 22.12.2012. valjda će i nama krenuti a dotle i zadovoljavajuće može biti vrlo dobro.

    ОдговориИзбриши
  7. "tokovi novca su takođe komplikovani ali bar nisu sa egzotičnih ostrva"

    Ha- holandski Antili! :-)

    Za sve ostalo se slažem, dok se radi- dobro je.

    ОдговориИзбриши
  8. Upecali ste me!
    Zaista nisam znao za ovaj podatak.
    Toliko su egzotična da nisam siguran ni u kom su okeanu a kamoli nešto više.
    Tranzicija je čudo.
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  9. pozdrav svima Goran Leskovac
    Ja sam misljenja da Agip polako ali sigurno krupnim koracima ulazi na nase trziste i da je to ulje dobrog cak sta vise odlicnog kvaliteta s obzirom sta se sve nudi i sta se prodaje. Pricam iz pouzdanih izvora jer 6-7 godina radim kao putnik na jugu i to sa akumulatorima i uljima.poz

    ОдговориИзбриши
  10. Poštovani Gorane,
    potpuno se slažem sa vama. Mislim da prisustvo Agip brenda ima pozitivno dejstvo na celo tržište ulja u Srbiji (i šire).
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  11. Hvala Stevo na podrsci upravo i ja sam pre 2 meseca poceo da radim Agipova ulja.Komentari su razliciti, definitivno nas narod se boji novih ulja na trzistu jer su gurane raznorazne kopije i falsovi. Borim se i izboricu se jer sam uporan.Da bih vam objasnio kakav sam borac napomenucu da sam ja od Nisa do Preseva za nepunu godinu uspeo od potpuno anonimnog i nepoznatog na nasem trzistu akumulatora Monbat uspeo da ga uguram medju dva najprodavanija akumulatora u mom reonu.Medjutim gazdama porasli apetiti i misle da sami mogu da prodaju pa nakon 5 godina mukotrpnog rada napustim taj poso a monbat u mom reonu krupnim koracima gubi pziciju koju sam ja stvorio i sada se prodaje na komadice kao lek za rak.Izvini sto te zamaram glupostima cucemo se jos i videces u koliko radnji mogu da se nadju Agipova ulja. Pozdrav Goran

    ОдговориИзбриши
  12. gde u srbiji moze da se kupi agip ulje

    ОдговориИзбриши
  13. Ovo bi mogao Goran da nam javi.
    Inače čak i u Boru sam u jednoj radnji video makar 10W PS (480din. litarsko pakovanje).
    Verovatno je u većim gradomima i malo jeftinije (pogotovu što je evro blago izgubio na vrednosti od tada).

    ОдговориИзбриши
  14. Анониман20. мај 2011. 15.18

    Agip ulja uvozi AS LUBRO BEOGRAD upoznao sam ih na sajmu pre dve god i od tada radim sa njima fantasticna ulja br tel o63319872 BEOGRAD
    i u Nisu moj tel posto ih imam u prodaji
    o63457434

    ОдговориИзбриши
  15. Hvala na info.
    Ne vodi se kao reklama (kao i kod drugih) već predstavljanje. Jako je dobro znati ko je legalni uvoznik i distributer za svaki poznati brend. Samo tako se može suzbiti pojava falsifikata i drugih vidova nelojalne konkurencije.
    Agip ulja (Eni) veoma cenim, što se vidi i iz samog teksta.

    ОдговориИзбриши
  16. Анониман12. јул 2012. 22.58

    Www.elans.rs ovlasteni eni uvoznik i distributer za srbiju cgoru i makedoniju

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na info.
      Ugovor je potpisan 2011. pa godinu dana ranije nije moglo da bude u tekstu.
      Naravno da je ovo važan podatak.
      Ako vam treba originalno ENI (AGIP) ulje, obratite se direktno uvozniku za savet gde kupiti.
      Nekoliko firmi se bavilo uvozom eni ulja ali koliko vidim niko tako posvećeno kao Elan d.o.o.
      Autorizacija takođe puno znači (iako nije uslov da bi se ulje uvezlo) i dajem dodatnu preporuku zbog toga.

      Избриши