Moto Finale

Odmah da se na brzinu složimo i ne svađamo.

Odmah ću priznati da su Bardahl i Ipone tri i četiri (po ma kome redosledu) ili da nekome mogu biti i no. 1.

Može treći biti i Castrol i Repsol, nekome i Bel-Ray. Možda je to u USA i AMSOIL.

Sve se lako možemo dogovoriti, naročito za prvo dva navedena.

Ipak kapu dole majstorima: Silkolene (Fuchs) i Motul.

Da se opet ne bi prepucavali u komentarima stavite ih po kome god hoćete redosledu ali neosporni dvojac na tronu su uprvo ova dva brenda.
Naravno da ne mogu biti najbolji po svih stavkama (čak i oba zajedno) i da će u nekim disciplinama neko od pominjanih (ili nepominjanih) imena biti i bolje (makar u pojedinim viskoznostima) ali sve u svemu jako je blizu istine da izborom jednog od ova dva imena svom motociklu dajete najbolje.

Kako i jedni i drugi imaju široku lepezu proizvoda te će biti obrađeni u najmanje dva (možda i tri) dela (svaki od njih), ići će po „sendvič“ redosledu (Silkolene, Motul, Silkolene, Motul) i to po istim kategorijama.

Dakle stigli smo u finale. Dva najbolja pa je neko bolji „na travi“ a neko na „šljaci“ ali na betonu (asfaltu) su tu negde, rame uz rame.

Počeću sa sintetičkim ali ne i takmičarskim (Racing) uljima koja će ići tek na kraju.

Redosled je promenjen baš zbog toga da se vidi zašto bi od toliko dobrih (najmanje deset vrhunskih) proizvođača baš ova dva odskočila makar za malu ali značajnu nijansu.

O Motul-u ne treba trošiti reči jer već i “vrapci na grani“ znaju. Tradicija od 148 godina (158, zapravo - toliko ih ima da je lako zabrojati se makar i u minusu, izvinjenje Motul-u i sebi samom, ipak mi je omiljeni brend) mnogo znači iako nije dovoljno da bi više od 20% ljudi znalo za brend ili da bi ga više od 2% koristilo. Doduše ekskluzivitet je nešto što je oduvek bila odlika ovih ulja. To bi u manjoj meri trebalo i da ostane tako.

Silkolene.

Vuče korene iz Dalton and Company (po osnivaču) firme koja je proizvodila maziva za avio industriju.

Sa velikim iskustvom u proizvodnji sintetičkih maziva (osim proizvodnje za Američko vazduhoplovstvo još je pohvalnije to što su učestvovali u proizvodnji maziva za Konkord, Concorde, prvi i jedini nadzvučni putnički avion povučen pre nekoliko godina iz upotrebe) početkom 80-tih kreću sa Silkolene brendom u svet motociklizma gde sa sintetičkim estrima postižu veliki uspeh. Postaju poznati u mnogim takmičenjima i na „ostrvu“ (ali i šire) stiču značajnu reputaciju.

Od 1989. prelaze pod Fuchs koji ih je kupio. Od tada bend ima znaničan naziv Fuchs Silkolene i prodaje se širom sveta u 50-tak država na svim kontinentima.

Proizvodi se na nekoliko lokacija, u: UK,USA i Jugo-Istočnoj Aziji.

Sedište brenda je u UK gde se nalazi i R&D (razvojni) centar i gde se proizvodi najveći deo Silkolene maziva.

Fuchs je pametnom politikom uspeo da ostvari da ovaj brend bude sam vrh (uz još tek par imena) u svetu motocilističkih ulja. Ostavljena je prilična samostalnost, naročito u razvoju, a distributivni kanali te kapital kompanije kao i specifične potrebe razvoja i testiranja su Fuchs-ovi.

Ovim se dokazuje ono što sam naveo u uvodnom tekstu o motociklističkim uljima, ovaj sektor treba odvojiti (ili mu dati samostalnost) od ostalih jer jedino tako dolaze vrhunski rezultati. To potvrđuje i Castrol, a Motul i Bardahl su ionako orijentisani ka vrhu i dovoljno mali da im to nije neophodno (a dovoljno veliki da postignu vrhunski kvalitet i da se (ras)prostru na svih 5 kontinenata, ili 6 kako ih ko već broji). Slično važi i za IPONE i donekle za Motorex. Bel Ray je tek posebna priča i na pola puta između velikih kompanija i malih kakve su prethodne dve.