Fama oko FAMa, Fama about FAM

KRUŠEVAC, Srbija – Fabrika Maziva čeka novog vlasnika?

O istorijatu FAM-a sam već pisao u tekstu o ovom uglednom proizvođaču. Pre nekih mesec dana sam pročitao zanimljiv tekst u jednom stručnom časopisu pa bih se osvrnuo na budućnost (i donedavno sjajnu prošlost) ove kompanije na osnovu tih i još nekih dostupnih podataka (široj javnosti, stručnoj ili ne).

Iako liči da je nekad bilo sve lepše i lakše, primer FAM-a govori kako i uspešni ali relativno mali moraju proći i kroz lepe i kroz krizne periode ukoliko iole duže ostanu na tržištu. A par decenija je zaista period gde se sve to može odigrati, kao i u životu čoveka. FAM je po tim “čovečijim” kriterijumima sada zapao u “krizu srednjih godina” (40 tačno ili 46 od početka kada je još uvek bio deo prehrambene industrije).

I tih sedamdesetih a naročito 80-tih nije bilo lako jer je tržištem žarila i palilla INA delom jer je to i bilo realno a delom jer su samo bili veći te naravno kao takvi delom i (makar blago) forsirani od strane države (u celini).

Sa takvim se gigantom nije moglo lako a tu su bili još i RN Modriča i Beograd, prva koja je počela sa proizvonjom HC ulja još u ta davna vremena (80-tih ako se dobro sećam). Kao šlag na tortu došla je i blendara u Novom Sadu, prvo preko Havoline ulja koja su u to vreme bila revolucionarna HC ulja (sa novom generacijom aditiva) što je potpuno uzburkalo tadašnje domaće tržište, a kasnije i sopstvenom proizvodnjom (iako u manjem obimu) i sam pogon u Novom Sadu kao deo RN NS.

Ovako ili onako FAM je sve to preživeo uključujući i burne 90-te, te sam ili u okviru NIS-a (od 1992.) iz godinu u godinu postajao sve značajnije ime na tržištu Srbije (a i sa delom izvoza proizvoda i u okolnim zemljama). Uglavnom Fenix u drugoj polovini 90-tih izlazi iz anonimnosti a FAM sredinom prve decenije XXI veka zauzima i svih 20% tržišta maziva Srbije (oko 45 hiljada tona, ukupno, znači nekih 10-tak hiljada tona).

Ovo ne znači da je bilo toliki procenat u motornim uljima (tek nekih 8 do 10%) jer je pravi lokalni mejdžor FAM postao pre svega u oblasti čvrstih i specijalnih maziva (industrijska ulja i maziva). U nekim segmentima tu je zauzimao i preko 50% tržišta, do svih 70% kod nekih vrsta čvrstih maziva.

Sada FAM-ovi pogoni zauzimaju 20-tak hektara što je dovoljno i za malu rafineriju, ali se ovde radi samo o blending pogonu. Kapacitet skladišnih rezervoara je nekih 14 hiljada tona, a postoje dve zgrade i dva nezavisna, visokoautomatizovana pogona za ulja i čvrsta maziva. Trenutno je u FAM-u (ostalo) 224 radnika.

Od privatizacije počinje posrtanje ovog zanimljivog proizvođača srednje veličine (globalno malog) mada je sve do 2010. obim prodaje i udeo tržišta zapravo rastao. Da li delom i zbog damping cena ili labavih uslova prodaje, svejedno, veliki broj korisnika značio je da kvalitet nikada nije bio u pitanju. Kada je krenulo naopako pronevera, još u fazi dokazivanja na sudu, poslednjeg vlasnika u visini od nekih 30 miliona € je blokirala račun firme (visina blokade nekih 10 miliona €) i dovela da FAM-a nekoliko meseci nije ni bilo na tržištu ili jako sporadično.

Sada je stvar u ruke preuzela država i FAM je u restruktuiranju. To znači dobri uslovi za proizvodnju i plasman i zaštitu od poverilaca. Međutim jednom i tome dođe kraj pa se može očekivati da bi već sledeće (ako ne ove, izborne) godine ovo pitanje moglo ponovo da se pokrene.

Vremena su se promenila, a ako privatizacije RNB i FAM-a pre 5 godina nisu bile posebno uspešte u to vreme (kada nije stigla kriza u ovom obimu), čemu se nadati u jeku krize? A pride, prilikom tih privatizacija od pre 5-6god. nije bilo velikog G na sceni. I zaista, Gazprom je odkupio NIS bez do skoro mu pripadajućih blendara. Jedino što nije prodata mali blending pogon u Novom Sadu (gde se proizvodio Novolin) te je Gaspromneft posle nepune dve godine (ako se dobro sećam) pokrenuo proizvodnju maziva upravo u tom pogonu (drugi izbor i nisu imali).

Očigledno je za jednog velikog proizvođača naftnih derivata teško da se odrekne proizvodnje maziva pa su (iako nije bilo pošteno prema RNB i FAM) otpočeli sopstvenu, prvo u manjem obimu a zatim uz potpunu rekonstrukciju asortimana (o kojoj, na žalost, ne stižem da pišem, ali hoću) i njegovom modernizacijom uz podizanje kvaliteta stvorili veoma jak brend Nisotec, koji je u poslednje 2-3 godine postojanja došao na nekih 10% tržišta. Počelo se od Novolin-ovog proizvodnog programa a sada je on na nivou jedne (bilo koje) velike multinacionalne kompanije.

Osim automobilskih ulja i maziva tu je i široka oblast industrijskih. Sada je to veliki problem i za ostale velike u regionu (čak i MOL-ov, da ne pričamo o drugima) jer ambicije G-a nisu samo domaće tržište.

Kao dominantno ime na domaćem tržištu (makar zbog drugih aktivnosti, pre svega distribucije goriva) logično je zaključiti da se pri prodaji FAM-a prvo razmotri šta će uraditi Nis, tj. G(azda).

Čak iako ne bude učestvovao bez njegovog uticaja to neće proći.

Svako drugi bi imao istog kao konkurenciju te ukoliko nije dovoljno jak (a takvima baš nešto FAM i ne treba) Gaz(da)prom će ga lako oduvati.

Dakle:

1)     može se desiti da NIS otkupi FAM da eliminiše konkurenciju (i zatvori ga ili marginalizuje).

Dva mu brenda zaista ne trebaju na tako malom prostoru.

2)     možda NIS kupi FAM pa ga ne zatvori nego iskoristi njegove kapacitete za širenje proizvodnje i jačanje uticaja u regionu? Ovo je vrlo verovatno jer je ova kupovina sigurno jeftinija nego dogradnja kapaciteta u Novom Sadu što bi pre ili kasnije moralo da sledi. Osim toga veliki kapaciteti i uhodana proizvodnja, uz vrlo dobar kvalitet, čvrstih maziva je ono (jedino) što NIS-u nedostaje u ovom trenutku.

3)     Možda NIS ostane po strani (ne mislim da propusti prvi krug da bi kupio u drugom jeftinije što je sigurno jedna od opcija osim ukoliko država već u startu ne traži mnogo što opet ima smisla te se može dogoditi.
U svakom slučaju osim toga treba čvrsto postaviti kriterijume (koji su i ranije postojali ali avaj, ništa od primene toga) da kupac MORA da se bavi mazivima bar xx godina (recimo 10 ili 20) i da mu je to (što je još važnije) PRIMARNA PROIZVODNJA odnosno GLAVNI POSAO (CORE BUSINESS). I naravno da ima obrt od makar više stotina miliona evra godišnje (recimo milijardu) u ovom poslu. Ostalo je (zaista) manje bitno.

To je ono što može da se desi. Ono što je do skoro bilo (a i sad je u manjoj meri) je da su ovo glavni konkurenti na tržištu Srbije. Iz FAM-a je čak bilo pritužbi da je NIS monopolizovao deo tržišta baznih ulja, naročito naftenska, koja čak i ne uvozi (iz Rusije) nego proizvodi u Srbiji. Naravno, teško je bilo šta reći na NIS-ov lakonski odgovor da FAM ima dug i da zato ne može dobiti nove količine (što je verovatno tačno).

Najzanimljivija je sturktura proizvodnje FAM-a i procena tržišta ljudi iz te kompanije.

Sa njihovom procenom se delimično slažem (sigurno imaju više podataka od mene) mada lično mislim da je učešće uvoza bilo veće, bar 40% (mnogo je i neregistrovanih a deo je išao i kao siva ekonomija) ili čak i više. U svakom slučaju zvanično uvezenih ulja (maziva) je bilo otrpilike koliko tvrde u FAM-u.

FAM veći deo baznih ulja I bazne grupe (mineralna) kupuje od mađarskog MOL-a. Uglavnom železnicom. Ovo je očekivano i logično. Čak sam i znao osim što sam podozrevao da nije toliko dominantno a jeste (te ne bih bio potpuno u pravu). Manje količine, i povremeno, bazna ulja I grupe FAM kupuje i od ENI (Agip) i ExxonMobil-a iz Italije (gde ExxonMobil ima veliku rafineriju). Verovatno i neki deo HC ulja II grupe kupuje od nekog (ili od svih) od navedenih, čisto da bi optimizovao trasport, ali to nije i potvrđeno. Zanimljivo je da ulja III bazne grupe (parafinska sintetička) kupuje, takođe iz Italije, od Malezijskog Petronas-a.

FAM je u 2010. zauzeo nešto manje od 25% (frtalj, četvrtinu) tržišta Srbije uzevši i da je negde trećinu proizvodnje izvezao (cca. 35% ukupne proizvodnje od 13.000 tona). U prošloj 2011. očekuju jako slične rezultate. Ovih 13 hiljada tona je rezultat koji je premašio čak i najbolje u poslednjih 20 godina ali, naravno, ne i one iz 80-tih godina XX veka kada je proizvodnja bila dvostruka pa i više.

Drugu četvrtinu (25%) dele NIS (zajedno sa G-energy serijom čiji je udeo tek na oko 1% bar za sada) i Raninerija Modriča iz BiH. Nekih 35% ulja su iz uvoza gde najveći deo tržišta drže: Total, Shell, Exxon-Mobil, Lukoil i Bugarska kompanija Prista Oil. To su jedina imena sa oko 5% tržišta ili više, ostali su daleko niže i obično zauzimaju 1-2% tržišta ili manje od 1% (maziva iz uvoza). Preostalih 15-tak % zauzimaju mali domaći proizvođači.

Iako nekoliko njih i vredi činjenica je da ih ima bar nekoliko desetina od kojih praktično svi (osim par izuzetaka) nemaju proizvodnju i prodaju veću od hiljadu tona godišnje. To za ovu industriju nikako nije dovoljno i zaista se postavlja pitanje koliko kvalitet takve firme mogu da pruže. One zadovoljavaju priličnu (i krizom povećanu) potrošnju jako jeftinih ulja (low end). To i zbog cene i zbog uslova a i zbog raspoloživog kadra (mogu biti i dobri stručnjaci ali ih je uvek nedovoljno) neminovno vuče i u nizak kvalitet ulja i maziva, koji tek može da bude pristojan i da kod nekih serija bude striktno u standardima a ponegde i ne bar u delu specifikacija. Kontrola je takođe nešto što se uz nisku cenu i tako malu proizvodnju ne može držati na visokom nivou, itd.

Uglavnom FAM ne kaže to direktno ali navodi proizvode niskog kvaliteta. Kako i ne bi jer su oni u 70-tim godinama XX veka angažovali 40 stručnjaka, specijalista u oblasti, da bi napravili sopstveni brend. Dodajte na ovo još par desetina izuzetno obučene radne snage te ćete uvideti da bez 100 ljudi ovaj posao ne može da ide na visokom nivou.

Plus komercijala. Naravno, sada je delom lakše jer je veća pomoć proizvođača sirovina, bilo baznih ulja, bilo aditiva, koji više nego onda pružaju stručnu pomoć sve do gotovih formulacija ali je delom i teže jer sada ima više specifikacija i odobrenja nego onda. I naravno, čak ni FAM pa ni NIS do skoro nisu uspevali da pokriju veći deo svih vrsta maziva a čak i bez industrijskih, samo automobilska traže više od 10 proizvoda da bi se pokrilo više od 80% potencijalnih kupaca.

Slažem se da većina manjih proizvođača (zaista) nema (bar ne sve) potrebne uslove za proizvodnju (sve aspekte, od lagerovanja sirovina i gotovih proizvoda, preko uslova same proizvodnje do laboratorije i stručne radne snage).

Neke od prednosti FAM-a su i skupljanje otpadnog ulja za veće (industrijske ili velike vozne parkove) korisnike.

Neke od aditiva i sami proizvode, na primer: inhibitore korozije, regulatore viskoznosti i antipenušavce.

Dakle ozbiljna kompanija, ozbiljan kvalitet, dobra pozicija na tržištu. Solidan izvoz proizvoda.

Da li će to biti dovoljno da bi se FAM udomi?

Ne mora da znači.
Lično bih voleo da ovakav proizvođač opstane na tržištu pa makar i kao deo nekog velikog uz eventualno zadržavanje imena ili brenda.

Niko ne zna šta donosi budućnost. Videćemo. Što pre, bolje za sve.

Dotle, preporuka za FAM maziva.


P.S.
NIS je krajem prošle godine najavio agresivniji nastup u oblasti maziva, gde planira da uđe u TOP 5 u regionu (širem). Osim povoljnih cena (u odnosu na kvalitet, naročito) strategija obuhvata i tehničku podršku, servis za potrošače i drugu podršku.
Kako su u 2011. uložili (ipak skromnih) 500 hiljada € u oblast industrije maziva, već ove je plan da se uloži 2,5 miliona € u rekonstrukciju rafinerije Novi Sad i dobijanje baznih ulja u istoj. 
Da li ovo obuhvata i blendaru (verovatno), teško je reći. Cifra svakako nije mala ali ni posebno impozantna s obzirom na planove.
Kako god, kupovina FAM se nekako ne uklapa u ove planove (mada bi u dugoročne nakako i išlo).
Problem je što NIS sasvim sigurno nije spreman da plati više od par miliončića za FAM (ako uopšte i planira, verovatno ne) ili bi eventualno pristao kupovinu "za jedan evro" (uzevši i dugovanja koja FAM ima prema njima).
No i to je bolje nego neka "tašna i mašna" firma.
MOL je svakako neko ko bi mogao da kupi FAM, pogotovu što već snabdevaju isti baznim uljima.
ALI ... teško je uvideti neki poseban interes ovog regionalnog lidera u ovome. Verovatno i sami imaju višak kapaciteta (ako ništa drugo zbog aktuelne krize) a ionako već prodaju bazna ulja pa im je to lakše nego da održavaju pogon (makar i za svoj brend, a dva konkurentska brenda im trebaju kao rupa u glavi). Jedina kombinacija je da ukoliko postoji neki dug on bude konvrertovan u kapital.
Opet je (jedina) opcija - simboličan JEDAN evro.
MOL-u je Srbija (koliko-toliko) tržište, teško da im treba još i petljanje sa proizvodnjom (koju ionako imaju za izvoz).
Dakle ako dva glavna igrača nemaju interes (NIS i koje kako) čemu se nadati?
Prista Oil još manje ima razlog za ovu akviziciju. Oni ionako imaju ekspanziju na bliski i srednji (pa i daleki) Istok, o čemu ili u tekstu (aktuelne) vesti ili u "China at Horizont". I na kraju krajeve, tek oni imaju neupošljene kapacitete (cca. 250 hiljada tona, je zaista impozantno), makar u nekom procentu što je u apsolutnim ciframa taman (bar) celo tržište Srbije. Još 10-tak % na sve to je zaista samo još više neupošljenih kapaciteta. Pogotovu posle "slučaja" Galax i čudnog (verovatno nedovoljno definisanog) ugovora sa Neochimiki grupom, što i dalje više vuče negativnu nego pozitivnu konotaciju.
Ako već nisu kupili RNB 2006./2007. tek sad nema šanse da se petljaju sa tako nečim.
Ovde ni "jedan evro" ne bi pomogao (tako mi se nešto čini).
Još je gora situacija sa Hellenic Petroleum-om gde varijante nema ni u teoriji.
Dakle, država će (neminovno) još neko vreme držati FAM (u rekonstrukciji), to je izvesno. Posle svega sve preko "pozitivne nule" je premija te je ostalo (još možda jedino) pitanje, ima li smisla održati brend (Fenix i FAM kao ime) ili samo zaposlene i opremu. Verovatnije je ovo drugo. 
Kako god, brend se stvara godinama i decenijama, koliko vredi ime FAM teško je proceniti a tržište trenutno nije spremno za realan odgovor na to pitanje. 
Državni ne može dugo (do veka) ostati, te je varijanta sa NIS-om još i (za državu) najizglednija (eventualan plasman na druga tržišta pa pod kojim imenom stvar je Gasprom(neft)-a).
U taj deo (brenda) država ionako ne treba da se meša. Garancije da će pogon raditi ne može dati niko pa ni veliki G. 
Tržište se smanjuje i to je ono što ne valja ni za koga.
Rezervna varijanta je neko jako domaće ime (ko je spomenuo konzorcijum?). Čisto sumnjam. 
Ostaje ono što sam rekao u osnovnom tekstu. Niko normalan (osim ako nije dovoljno jak) se neće petljati sa G-jem i kvariti mu planove.
Uostalom NIS je 40 i kusur posto još uvek državni pa će toliko i odlučivati. Glavnu reč će reći Gasprom, palac gore ili dole. Tako mu to dođe u gladijatorskoj areni a tržište maziva sve više liči upravo na to ("ostavite nadu svi koji ulazite ovde").
Jedini su dugoročno (u opstanak na ovom tvrdom tržištu) sigurni Mejdžorsi: svetski, kontinentalni ili lokalni (regionalni ili državni; mada su i ovi pomalo klimavi), svi ostali su pod velikim znakom pitanja.


P.P.S.
U igri "velika riba, guta malu" postoji i svetla tačka. Od većih proizvođača (nezavisnih), prvi među njima je prošlu godinu završio trijumfalno. I u pogledu plasmana (obrta) i profita.
Fuchs je prošlu godinu razbio (ko zvečku) a krenuo je tako i u ovoj. 
Trijumf duha (pameti) nad materijom (kapitalom)?
Teško je reći, nije sve baš crno-belo (ima i duha i materije na obe strane).

Napomena:
Prvo, nemam pojma kako sam smanjio font. Ispašće "sitna slova" u ugovoru.
Drugo: NE NAVIJAM ZA PRODAJU FAM-a za 1€, već samo izražavam stav da je i to bolje ako se izabere vlasnik koji je odgovoran i bavi se ozbiljno mazivima nego da se proda za X€ pa se zatekne dubioza od 2*X€.
Realno FAM i dalje vredi (bez dugova) osmocifren iznos u evrima ALI nije realno da se u skorije vreme za toliko proda. I dalje NAVIJAM da to bude (bar) ozbiljan sedmocifreni iznos (u € ili $) a u skorije vreme. 
Gore je naveden NAJGORI scenario (na žalost možda i najrealniji u doba krize).
Država će odlučiti da li je bolje čekati (i finansirati) i prodati za više ili ranije prodati za manje.
NAJVAŽNIJE je održati ovog renomiranog proizvođača. Najveća bi šteta bila da ne ostane kao samostalan entitet ali ako i to ne može makar unutar veće grupacije gde će o(p)stati duži niz godina (decenija).


I kad sam se već usosio (upetljao) da napomenem da ću se dotaći (uskoro) i RNB-a i malih proizvođača, makar samo ih okrznuvši. Neki od njih zaista zaslužuju pažnju ali je činjenica da jako malo mesta ima za njih.