Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

недеља, 29. април 2012.

Goriva - uvod, Fuels - introduction


Ovo jesu fluidi za automobile (i druga vozila), možda i najvažniji fluidi pa ne odstupa previše od teme. Jeste podnaslov bloga “ulja za automobile” ali bez goriva nećete daleko stići a i UTICAJ GORIVA na ULJA i OPŠTE STANJE MOTORA je OGROMAN.
O teoriji goriva ćemo malo kasnije. Idemo odmah na praktične aspekte.
O dizelu je već bilo reči, benzin je takođe značajan ali počeću od TNG-a. Posebna tema je više bila posvećena ugradnji TNG (LPG) instalacije i samo je dotaknuta tema kvaliteta goriva koja će zapravo tek sada biti raširena.

Uvod u uvod
Ovo ste već imali priliku da pročitate:
Srbija je na 97. mestu od 100 država po kvalitetu goriva (u svetu) i u grupi sa državama Saharskog područja.
Zapravo originalna vest je da je Srbija na 93. mestu od 100 ispitivanih zemanja uz Panamu, Urugvaj, Kirgistan i Tadžikistan. To su podaci iz 2011. a u 2010. je situacija bila za dva mesta bolja.

OVO I JESTE I NIJE TAČNO!
Zašto i jeste i nije?
Zato što IMATE MOGUĆNOST IZBORA.
Lista je napravljena po onome što propisi dozvoljavaju a ovde dozvoljavaju zaista mnogo.
D2 gorivo i fantastičnih 1% (10 hiljada ppm, “samo” hiljadu puta više od EN 590:2009 ili “Euro 5”) je već legendarno i nije ni za komentar. Tu je i (ništa manje fantastičan) BMB95 benzin.
Osim svoje “bezolovnosti” (13 umesto 5ppm kako je u Evropi) može se podičiti i sa (dozvoljenih) 650ppm sumpora što je (opet) hiljadu puta više od modernih benzina (praktično bez sumpora ili sa 1ppm ili manje) ili "samo" 65 puta više od dozvoljenog standardima (EN 228).
Benzin sa više (dozvoljeno i skoro duplo) sumpora od Euro 3 dizela (EN 590:1999) i na nivou evropskih lakih lož ulja je zaista pravi biser na svetskom nivou (Evropu i da ne pominjemo).
Doduše (i ruku na srce) u praksi BMB obično ima znatno manje sumpora, obično baš kao i Euro 3 dizel (oko 350ppm) a u poslednjih godinu dana verovatno i nešto manje (možda i “samo“ 100ppm).
Dakle mogućnošću da birate ED ili Evropremium BMB 95 benzin možete stići i negde oko polovine liste ali je činjenica da još niste “full EU“ po gorivu.
Naime kao i doskora u Hrvatskoj (ali ovde mnogo drastičnije) nekih „sitnih“ odstupanja od EN 228:2009 pa čak i EN 228:2004.
Najuočljivije je (i za starije motore ne toliko bitno, mada za modernije može, itekako biti) da olova može biti i do („srećnih“) 13ppm a ne samo 5ppm. Doduše za Evropremium se kaže da i ovo ispunjava ali je ostavljeno kao nešto što je tu „za svaki slučaj“. Kao i u slučaju BMB 95 problem može biti i u tome da je „olovni“ benzin relativno skoro izbačen pa ni to što je kroz cisterne i rezervoare prošlo dosta bezolovnog ne može da se 100% garantuje za tako niske sadržaje.
Oktanski (RON) broj je isti 95 ali JUS verzija EN-a dozvoljava MON od samo 83 dok EN zahteva 85 što nije baš ni tako beznačajno.
Kako god, sa Evropremiumom možete biti zadovoljni a ovaj derivat se dosta i uvozi, mada nema strogog pravila ko ima „svoj“ jer svi (više-manje) kupuju od NIS-a ako ne uvek onda ponekad.
Šteta jer MOL-ovog benzina od 99 oktana nema, a on ima tačno 0 (i slovima NULA) ppm-a (bilo čega do „dela na milion“) sumpora.
Ovo otvara posebno pitanje visokooktanskih benzina kojih u Srbiji uglavnom nema ili je ovaj derivat nenormalno skup. Eko ima sjajan benzin od 98 oktana ali vas cena prosto odbija (skoro 20% skuplji od Evropremium-a) pa je za većinu „dupli PDV“ previše, pogotovu što većina benzinskih motora današnjice ne zahteva 98 (RON) kao minimum već 95 a neki su i sa 91 ili 92 zadovoljni.
ED je „ED 5“ (EN 590:2009) makar se tako kunu (i upinju da dokažu) svi (ovom) tržištu.
Ovde već ima više uvoza (makar veći deo iz Rumunije i Bugarske) pa takvog ED-a zaista i ima.
NIS zaista postiže taj kvalitet ali je pitanje da li je na svim pumpama takav (naročito starijim) jer od raifinerije do pumpe ima toga da se (negativnog) desi.
Slično važi i za Lukoil koji ima više nego dobar kvalitet ED-a, potpuno u skladu sa EN 590:2009 (imam i nekoliko analiza istog), bilo da je iz rafinerije u Burgasu (Bugarska) ili Ploestiju (Rumunija).
Zbog ovoga se ističe Eko Hellenic (Petroleum) kod koje se dizel dodatno filtrira na samom mestu točenja („avio“ filterima, za tzv. „avio dizel“). Doduše sam kvalitet goriva je identičan ostalim ali je moguće da je gorivo zbog ovoga nešto čistije.
Naravno i MOL sa gorivom iz Mađarske takođe uliva poverenje a pumpe su im nove (valjda sve, bar sve koje znam) pa poslovična „Balkanska revnost“ u držanju propisanih normi čišćenja rezervoara i procedura prilikom sipanja, provere i ostalog, još nije došla do izražaja, čak ni u zabačenim krajevima van autoputa i većih gradova (mada je takvih objekata malo).
No na benzin (a i dizel) ću se posebno vratiti pa ne bih dalje.
Još malo bih (isto kao uvod) rekao o TNG (LPG) gorivu.
Kako i o tome ide poseban tekst ovde samo par reči.

Pre „uvoda u TNG“ samo da napomenem:
Najveći problem nije toliko u propisanom kvalitetu koliko u činjenici da nema kvalitetne regulative o kontroli kvaliteta goriva (poput EU Directive 2009/30/EC) a i takva kakva je (pa i podnošljiva) se NE POŠTUJE. Broj kontrola je mizerno mali a uticaj tržišne inspekcije je opao pa je situacija da se kvalitet koliko-toliko kontrolisao i da je rastao sada pod znakom pitanja.
O „samoodgovornosti“ i moralnosti (čak i velikih) kompanija ne treba trošiti reči (i „mastilo“) jer smo se toliko toga nasitili da nam je dosta za narednih 100 godina (taman dok bude nafte).
Dakle bez nezavisne (državne pre svega) kontrole od kvaliteta ostaje samo kva, pa kao u pačijoj školi kva-kva-kva.

TNG je (naravno) smeša nižih ugljovodonika koji nastaju pri preradi (destilaciji) nafte odmah za metanom (CH4) a pretežno (bi trebalo da) se sastoji od PROPANA i BUTANA.
Trebalo bi da je odnos 40:60 (mada zavisi od tipa, kako za koje godišnje doba) i da čini NAJMANJE 95% smeše koja je pri normalnom pritisku i temperaturi GAS.
Za hladnije vreme idealno bi bio odnos 60:40 u korist propana a za letnje vreme 35:65.
Ova (propan-butan) smeša prelazi u tečno stanje pri malim pritiscima (5 do 10 bar) te je kao takva pogodna za jeftinu instalaciju.
Kao gasovito gorivo ima mnogih prednosti (o tome je već dosta rečeno) jer sagoreva „čisto“ i obično produžava životni vek (benzinskom) motoru 30 do 50%.
Sama smeša nema miris ali se zbog detekcije curenja dodaje „zasmrdljivač“ (da ne idemo previše u hemiju) koji joj daje specifični miris. Osim toga i miris na izduvu je specifičan.
Ovo gorivo je jeftinije PRE SVEGA zbog MANJIH POREZA jer je ekološki pogodnije i od benzina i od dizela. Skoro da nema nesagorelih ostataka (pri dobro podešenom, naročito sekvent, sistemu). Supora praktično nema, bar ne treba da bude, mada čak i EU standard dozvoljava 10ppm, kao kod benzina i dizela. Ovo je doduše od 2009. a pre toga je bilo (tek) 50ppm kao i u „dobrom starom“ JUS-u iz 1962.
Dobro zašto bi TNG uopšte imao više od 10ppm sumpora?
Zato što ruske (kako koja) nafte imaju malo više sumpora (ne toliko da bi zbog ovoga ostalo 50ppm kao što i nije) a svi se (nadam se) sećamo „čuvene“ Sirijske (namerno veliko slovo) nafte sa rekordnim (u svetskim razmerama) koncentracijama sumpora a koja je, ne tako davno, prerađivana u pogonima NIS-a.
Zanimljivost koju svi već znamo je da TNG daje više energije po kg od benzina ali da ima manju gustinu (u tečnom stanju) pa po litru daje nekih 20% energije manje što uslovljava da potrošnja mora biti bar 15% veća (zbog boljeg sagorevanja i više temperature malo manje od same energetske vrednosti) bar kod sekvent uređaja, a kod venturi (vakuumskih) nekih 25% (20-30%).
Dakako, opšte je poznato (mada i dalje gomila „stručnjaka“ tvrdi suprotno) da TNG ima veći oktanski broj od benzina i da to dostiže nekih „100-110 RON-a“ (ovo uslovno da bi se uporedilo sa benzinom) odnosno 90-95 (pa i više ali ne na našem pa ni evropskom tržištu) MON.

Šta je još kod TNG zanimljivo?
Da je do skora (nešto više od godinu dana) važeći bio SRPS B.H2.134 iz „dinosauruske“ 1962. godine. Da, skoro 50 godina. U stvari biće aktivan punih 50 godina jer je dozvoljen do kraja (ove) 2012. Uz oznaku AUTO PBS.
Dobro, ništa strašno, možemo mi i bolje ali bi se bilo koji stranac čudio makar trajanju standarda ako ne i njemu samom.
Doduše uveden je i NOVI SPRS EN 589:2010 po uzoru na EN 589 (EN 589:2009, valjda -?).
Naravno nije u potpunosti primenjen, pre svega jer neki (važni) atributi kvaliteta nedostaju (nema ih u standardu) kao i zbog činjenice da je (najočiglednije) minimalni zahtev za oktanskim (MON) brojem 89 dok EN 589 propisuje 90,5.
Neću reći da procenite sami (da li je ovih 1,5 mnogo ili malo) već da to svakako nije moralo da ostane tako. Kod većine automobila neće smetati ali kod novijih (ali i starijih koji su zahtevali benzin od 98 oktana) može da bude nijansa koja je značajna.
Doduše, ovaj podatak bi morao i da proverim jer sam u nekoliko (naučnih) članaka našao da je po EN 589:2009 minimum MON upravo 89.
Sećanje je malo nepouzdano, a gomila literature mi je na starom disku pa se po ovom pitanju malo ograđujem. Uglavnom se kompletna verzija standarda kupuje mada sam našao i za Џ mada bi morao da ugrađujem stari PATA disk u novu mašinu (što je doduše posao od 10-15min. ali posle vraćaj još duplo toliko, pa nije baš da nemam toliko vremena ali me baš nešto mrzi, osim što za konkretan tekst to moram da uradim). U svakom slučaju u EU je uobičajeno više od 91 a MOL se hvali sa 93+ mada „to june neće da nas mune“ (ne u zemlji Srbiji) još neko vreme. Iako se LPG (TNG) dovozi iz Mađarske, to nije TAJ vrhunski već „samo“ evropski (cca. 91) po pitanju MON-a.

O razlikama i nedostajućim zahtevima više u posebnom tekstu (tekstovima) a napomenuo bih da je po SRPS EN 589 dozvoljeno 3% C1 i C2 ugljovodonika (metana i etana, dakle) kao i do 2% C5 što sve u svemu nije loše pogotovu što je prvo u praksi do 2% a drugo skoro u 100% slučajeva ispod 1%.
Nema granice za % nezasićenih ugljovodonika nego se vrednost samo upisuje. Maksimalni % propana (ovo je donekle i logično) nije naveden a za butan (u oba oblika) je 65%.
Upravo se često ovaj procenat prekoračuje (naročito za „letnji“ TNG) što je uglavnom loše mada može malo da smanji i potrošnju u litrima (zbog veće gustine), a na MON ne mora da deluje negativno pogotovu što izo-butan ovaj broj povećava.
Po nekim (retkim) kontrolama i ispitivanjima butana (u Srbiji) ima i do 70%.
Specifična gustina (na 15°C) nije propisana (granice), što i nije toliko neobično jer je veoma uslovljeno sadržajem butana (propana) i varira za „sezonske“ vrste te se kreće od (grubo rečeno) od 530 do 560 (535 do 555) kg/m3.

I za sada još (da se nadovežem na prethodno) i to da je propisana CECA za sezone (godišnja doba) i to:
C za prelazni period (april i oktobar), E za maj-septembar i  A za zimu (novembar-mart).
Inače EN 589 ima još dve vrste LPG-a (TNG-a): D i B ali su one preskočene jer je tako smanjen pritisak na distributere koji i ovako (zbog tri vrste) moraju imati posebne rezervoare što je dovelo do pobune (naročito manjih) no propis je ostao; makar (kao mrtvo slovo) na papiru.
Dakle EN 589 ima propisane klase po tome na kojoj temperaturi imaju min. pritisak pare (smeše) od 150kPa.
A to mora imati na -10°C
B na -5°C
C na 0°C
D na +10°C
E na +20°C
Ne mogu a da ne primetim da je za klimatske uslove u Srbiji i okolini (Jugo-Istočna a više Istočna Evropa) bolje rešenje bilo CDCA ili čak BDBA umesto CECA („CECE“) ali ajd' moža je ovo i cepidlačenje, distributerima (i proizvođačima) se moralo izaći u susret da mogu da (uvaljuju) što više butana što je primerenije Grčkoj i Španiji nego nama ali dobro, nije ni tako strašno.

Toliko za sada (ionako pređoh planiranih 2000 reči).

Živ je blog (a i autor), a dokle će – videćemo.

12 коментара:

  1. Uh, ovo su dosta frapantni podatci. Imas li mozda (makar osnovne) podatke o benzinu i TNG u Makedoniji ? Bas bi me interesovalo da znam. I dali napr. Lukoil uvozi svoje gorivo za svoje pumpe, ili ga uzima (kao ostali) iz rafinerije OKTA posto mu se ne isplati transport za 10-tak stanica ?

    ОдговориИзбриши
  2. Moram priznati da ne.
    Nabavite standarde za kvalitet goriva u Makedoniji pa ću ih sa zadovoljstvom iskomentarisati.
    Doduše nije sve ni samo u standardima (treba ih i poštovati) ali je to (uvek) početak svake ozbiljne diskusije.
    Takođe je teško komentarisati odakle Lukoil dovozi svoje gorivo jer obično kompanije to ne govore (osim kada je to u reklamne svrhe, konkretno u Srbiji - Lukoil, kada se hvalio kvalitetom ED-a iz Burgasa pre par godina).
    Ovde imam i nešto "insajderskih" informacija pa mi je lakše da komentarišem a i dosta toga je "javna tajna".
    Za 10-tak stanica nije logično da Lukoil uvozi svoje derivate. Eventualno u istočnom delu Makedonije možda i ima neku računicu inače ne izgleda mi isplativo.
    Logistička odeljenja velikih firmi itekako vode računa o tome (šta im se isplati).
    Inače turisti koji idu za Grčku (i gde je gorivo skuplje) dosta sipaju gorivo u Makedoniji i većina je veoma zadovoljna. Do pre godinu-dve (ta) većina je tvrdila da je boljeg kvaliteta nego u Srbiji (a sad je verovatno, za ED barem, istog ili sličnog).

    Benzin bi trebao da je evropskog kvaliteta.
    Ne znam koliko makedonski EN 228 odstupa od evropskog ali ne bi trebalo da je velika razlika.
    Dakle kao i za Dizel ispunjen je "Euro 5" standard.
    ED je po EN 590 i tu ne bi trebalo da bude problema (doduše, jedno je ispuniti standard a drugo je prevazići ga ali bar se može reći da ovo gorivo sigurno nije (mnogo) loše).
    Malo kvari utisak to što OKTA proizvodi i Euro 4 kvalitet dizela (EN 590:2004). Jeste da je zvanično "samo za izvoz" ali šta rade ako izvoz zataji? (pored ugovora i brižljivog planiranja).
    LPG bi mogao da bude solidan ali nacionalni B.H2.136 veoma podseća na (možda malo izmenjeni) JUS B.H2.134 iz 1962. koji sam gore spominjao. Nisam isti video ali da je po EN 589 verovatno bi se zvao nekako slično ili bi jednostavno bio nacionalni EN 589.
    Ne mora da znači (da je loše) ali budi sumnju.
    Toliko za sada.
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман02. мај 2012. 09:57

    S obzirom da nemate iskustvo u rafinerijskoj preradi nafte veoma je zanimljivo odakle potiču insajderske informacije.

    ОдговориИзбриши
  4. Iz pouzdanih izvora bliskih rafinerijama i distributerima.
    Autor zadržava pravo da sačuva identitet osoba koje su mu dostavile informacije.
    Informacije ne smem objavljivati, nisam ja wikileaks niti imam tih ambicija (da zaglavim apsanu).
    S obzirom na to objavio sam utisak na osnovu nekoliko (skoro za sve veće distributere) analiza urađenih u akreditovanim nezavisnim laboratorijama.
    Ponavljam, objaviti podatke je nešto što bi moglo da našteti ljudima koji su mi sa poverenjem iste poslali.

    Uostalom: na MOL pumpama na zahtev (lakše je ako ste firma, ali zvanično možete i kao fizičko lice) možete dobiti na uvid analizu goriva koje ste natočili na pumpi (ili makar poslednje isporuke, a točeno je obično mešavina makar dve isporuke).
    Kod većine drugih to se krije.
    E zašto se krije pitajte njih.
    Svi tvrde da su maksimalni evropski ("evropski") kvalitet, pa ko veruje neka sipa gde hoće i koliko hoće a čišćenje dizni posle par desetina hiljada km neka krivi "đavola" (zato je i izmišljen).
    Takođe ako vas odrape (prevoznike naročito) zbog viška sumpora u EU (pa i nekim zemljama koje to još nisu) proćićete više nego golgotu da preko fiskalnog računa dokažete da ste sipali loše gorivo.

    Važnije od svega je da li će rekonstrukcija (ili kako to već zovu) rafinerije Pančevo biti urađena u roku i da li će zaista od 2013. zaista biti ukinuti BMB 95, PBS ... (D2 - ?!).

    Činjenica je da po propisima imamo jedno od najlošijih goriva ne samo u Evropi nego i u svetskim razmerama.
    I činjenica je da imamo podnošljivo dobro gorivo ukoliko se takvo bira.
    I činjenica da od ukidanja NIS-ovog monopola nema ni pomena.
    I činjenica da je mal(k)o okrnjen NIS monopol pretvoren u OLIGOPOL (čist oligopol).
    I činjenica da sam NIS nije za to direktno kriv (i gazda mu G) nego ... zna se ko, onaj koji sve to odobrava (i to ne prećutno).
    Radi se naravno o "voljenoj" nam instituciji.

    Naravno ne treba biti Ajnšajn ili genije pa naći aktuelne standarde koji dozvoljavaju 65 i 1000 puta više sumpora, u benzinu i dizelu, respektivno, nego što je dozvoljeno u Evropi (kao prostoru sa najkvalitetnijem gorivom, naročito Nemačka, Holandija i Skandinavija).

    ОдговориИзбриши
  5. Анониман02. мај 2012. 18:10

    Koja je preporuka za benzin, na čijim pumpama sipati ?
    Da li ima ikakvih nagoveštaja kada će se i naši propisi usaglasiti sa svetskim i kada ćemo konačno imati normalan benzin?

    ОдговориИзбриши
  6. Prvo i prvo: sipajte Evropremium gde god da sipate.
    Čak i veća cena nije vredna razlike u kvalitetu.
    U tom slučaju nigde nećete proći loše.
    Mala prednost za Eko Hellenic-a pa zatim MOL a ostali su "tu negde" - na granici EN 228 (pa sad kako sa koje strane ali bez većih odstupanja).
    Zaboravljamo da je jedno ispuniti zahteve a drugo je premašiti ih (kao i kod maziva, ulja).
    Ako je benzin u Nemačkoj bolji od (jako dobrog) Italijanskog pogađajte da li možemo da se merimo sa njima.
    Visokooktanski benzini su sigurno kvalitetniji (i uvozni) ali kod većine automobila (ako nije propisano u uputstvu vozila, a kod većine novijih nije) nema koristi od viška oktana (mada neće ni smetati ali je skuplje).
    Nagoveštaja ima, a trebalo bi i da se ozakoni.
    Od sledeće godine (2013.) trebalo bi da imamo samo derivate po EU normama.
    E sad, da li će biti "do zelene trave" (kao više puta do sada) ili ne, videćemo.
    Uglavnom, EU i bogate zemlje Evrope koje nisu u EU imaju najoštrije norme za kvalitet goriva, Japan zaostaje (mada ne drastično) a USA zaostaje prilično (mada zavisi i o kojoj se državi radi).
    Za sad toliko, biće (tek) o benzinu.

    ОдговориИзбриши
  7. Inače po pravilu sipajte na prometnijim pumpama (ne moraju da budu velike) na autoputu (makar bilo malo skuplje) i većim gradovima (ako ste iz takvog ili okoline).
    Birajte urednije pumpe (makar ono što je spolja vidljivo), u smislu da su čistije i sređenije.
    Po pravilu gde se o opštoj higijeni vodi računa i o samim procedurama distribucije se vodi više računa.
    Gde stavljaju zaštitne naočare (za TNG) i rukavice (za TNG ili tanke za benzin ili takvih ima za samousluženje) sigurno da je bolje nego gde to ne rade.
    Tehnološka disciplina (i radna) je jednostavno lako uočljiva (čiste i nove uniforme, što da ne) i to (makar indirektno) znači da se procedure i uputstva poštuju po svim pitanjima (pa i prilikom pretakanja goriva, čišćenja rezervoara, itd.) što nije garancija ali nešto znači.

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман04. мај 2012. 21:24

    A na kojim pumpama je najbolje sipati TNG? Postavio sam vam i jedno pitanje na temi Godisnjica, pa vas molim da na oba odgovorite.

    ОдговориИзбриши
  9. Mislim da sam na ono u "Godišnjici" već odgovorio.
    Nije problem, odgovaram na sva pitanja jedino ne (uvek) brzo iako u većini slučajeva (a ovo je u istom danu što je pravo čudo, trenutno).

    O tome više u sledećem tekstu.
    Po meni je MOL ipak makar malo ispred drugih (dovozi iz Mađarske).
    Ostali su tu negde. Eko i OMV kupuju (bar dobar deo) od NIS-a, Lukoil uvozi (a skoro je promenjen distributer, na žalost nema NJIHOVOG TNG-a ili tek kao "začin"; iako čak i takav nije baš vrhunski jer je Shell jedno vreme u BG kupovao od njih ali su posle godinu dana raskinuli ugovor).
    OMV možda ima tek solidan kvalitet ali je veoma ujednačen, Eko je (bar do prošle godine) imao par lošijih isporuka (mada je stvar diskutabilna i procenjena je po potrošnji goriva nekih mojih prijatelja, dok se lično nisam uverio u to, čak bih rekao da su moji utisci potpuno drugačiji i usudio bih da ih stavim na no. 2).
    NIS može biti upravo isti kao prethodna dva, ali izgleda da neke pumpe imaju nešto lošiji kvalitet. Lukoil je sa ruskim TNG-om ... bio tu negde ... kao NIS ili čak lošiji (ne računam PBS) a sada sa TNG iz Mađarske bi mogao da bude i nešto bolji (no rano je reći, mada se navodi isti distributer kao za MOL).

    U svakom slučaju izbegavajte PBS i koristite samo TNG.
    Problem sa TNG često bude u nedostatku prelaznog ili korišćenje takvog u hladnijem delu godine (ili čak letnjeg).

    I naravno: kupujte na "boljim" pumpama, koje imaju veći promet ili recimo na Auto Putu (makar je tamo skuplji).
    Još bolje rečeno:
    kupujte tamo gde se TNG kontroliše (ovo je nekada i blef) a naročito gde možete imati uvid u analizu poslednje isporuke.
    Ko ne krije šta prodaje uliva (naravno) više poverenja od onih kojima ste "sitan kupac" (čitaj: izvor zarade bez napora).

    I na kraju krajeva, sve ovo uzmite uslovno, jer ako kvalitet istog (TNG-a) niko ne kontroliše, pogađajte koliko će se truditi da nabave vrhunski.

    U jedno sam sasvim siguran: u svim ili bar većini okolnih država (Mađarska, Grčka, Bugarska ...) TNG je kvalitetniji nego ovde (pogađajte zašto) ili je minimalan tamo, maksimalan (kvalitet) ovde.

    Za sada toliko, nije baš neki odgovor ali pouzdanih podataka zapravo nema, a činjenica jeste da naročito zimi nemamo evropski kvalitet ovog derivata.
    Čak i gore pomenuti SPRS iz 2010. (iako veliki iskorak u odnosu na pominjani JUS) prosto nameće to da svojom nekompletnošću prosto ne nameće pun evropski kvalitet.

    ОдговориИзбриши
  10. U skuteru 4t imam Shell advance scooter 10w40 sinteticko :-)Skoro promijenjeno prije 200km majstor uzeo ostatak nakon promjene e nece vise! E sad malo mi je prifalilo da li bih mogao da dolijem (oko100ml)Mobil 15w40 super 1000 x1 inace u scooter priblizno staje 0.7l . Pozdrav на ... ?

    Ovo sam pitanje našao ali ne i u kom je tekstu (malo sam listao pa odustao a "administratorski alat" ne kaže gde je, što se povremeno dešava).

    Zanimljivo pitanje.
    Može, nije da ne može ali nije dobro jer ste ulje skoro zamenili. Da se radi o tome da treba završiti putovanje, odgovor je - DA (naravno).
    Ovako, probajte da nađete bilo koje motociklističko ulje, PS ili sintetičko u 10W-40 viskoznosti i problema nema.

    ОдговориИзбриши
  11. Pozdrav Stevo, da li znate odakle je LPG na Petrolovim pumpama? Da li ga uvoze iz Slovenije ili je domaci?

    ОдговориИзбриши
  12. Petrol nisam (do sada) uzimao u analizu.
    Bilo bi dobro da LPG (TNG) jeste iz Slovenije ali vam to ne bi mogao potvrditi.
    Neka se javi neko ko ima pouzdanu informaciju.
    Nije izvesno, ali bi moglo biti.
    U svakom slučaju Petrol je ugledna firma sa visokim standardima.
    Naravno, ne pokriva veliki deo teritorije ali gde je prisutna zaslužuje pažnju.

    ОдговориИзбриши