Jeftina ulja - dosta za sada, Cheap Oils - enough for now

Pomenuo sam robne marke u prošlom tekstu.

I više puta usput u raznim tekstovima i komentarima (kao i na forumima).

Neću se (mnogo) ponavljati. Ono što je bitno, već sam rekao:

Ne volim taj koncept (koji nije vezan samo za maziva; naprotiv) a rezultat može biti pozitivan (niža cena, laka prepoznatljivost za vlasnike određenih automobila (GM, Ford ...) i slično) ali i negativan (niži kvalitet od poznatih brendova u istoj klasi).

Kvalitet je obično takav da se zadovolji minimum standarda što i jeste cilj ali se obično štedi na baznom ulju korišćenjem jeftinih baznih štokova. Dalje, zavisno od klase, obično se koriste jeftiniji polimeri (za poboljšanje indeksa viskoznosti) ili ih ima manje (ili više zavisno šta se želi postići, tj. po kom osnovu više uštedeti) a i bazni paket je obično „standardni“ a ne premium, ITD.

Naravno ima i primera visokog kvaliteta (Honda OEM ulja, koja pravi neko od mejdžorsa, pre par godina u Evropi je to bio Total da bi ga zamenio Shell a sutra – videćemo). Osim toga unutar jednog imena (GM) može biti i ulja visokog nivoa naričito tamo gde to standard propisuje (ograničava varijacije) što kod pomenutog (donekle) važi za  GM Dexos2.

Kupiti u ovlašćenom servisu ... još i nekako (mada kako gde) ali postoji rizik da ćete kupiti ili falsifikat ili robu za „crnu Afriku“ (mada je i to relativno nekada tamo ide i bolje nego – znate već gde).

Sve u svemu ako je original niste mnogo ili nikako pogrešili a da može bolje – uvek može bolje.

Ponoviću ono što kaže Mobil (parafraza) – pravimo nebrojen broj robnih marki ali je ulje pod imenom Mobil uvek makar za nijansu kvalitetnije u istoj klasi.

Ko šta pravi je više detektivska priča a mnogo zavisi i od kontinenta. Fuchs, recimo, pravi ACDelco ulja (opet GM brend) u nekim krajevima sveta.

Čuvajte se „poznatih“ imena ili varijacija na njih kao što je npr. GMC i slično, jer često takvi proizvodi nemaju veze sa brendom automobila a koriste takva imena kao besplatnu reklamu sa implikacijom da se radi o filijali američke kompanije i jasnim asocijacijama na kvalitet (po veoma niskoj ceni).

Često robne marke prave renomirane kompanije kojima je to (često) jedini način da iz premium klase „siđu“ u ekonomsku pa čak i low cost bez da ugroze više godišnja (decenijska) ulaganja u premium brend. Naravno, očigledno se radi o degradaciji kvaliteta ali zavisno od slučaja do slučaja to ne mora biti čak ni za celu klasu (naročito kada je cena podnošljivo niska).

Ipak, bolje je izbegavati ovakve „kombinatorike“ iako bi za kraće intervale izmene te lake uslove vožnje ovakva ulja solidno odradila posao.

Ona najjefinija i potpuno „no name“ ulja IPAK izbegavajte jer je pitanje ispunjavaju li makar deo onoga što piše na etiketi pa čak i da li su uopšte blizu tome.

Poljski K2 bi mogao da dobije i tekst (poseban) što sam i najavljivao no nije izvesno da ću skoro naći toliko vremena. To je nešto što bi moglo biti zanimljivo i nešto što ima dobar odnos kvalitet/cena.

Naravno, između jeftinog, umereno jeftinog i umereno skupog – po pravilu treba birati umereno skupo!!

Manji nemački brendovi i bez velike tradicije su nikli kao pečurke posle kiše a prodaju se sasvim solidno. Nemci su uvek bili pedantni, tehnički na visokom nivou, a kao hemičari vodeći u svetu, međutim to ne znači i da ovi (obično tek umereno jeftini) brendovi trebaju da budu vaš izbor.

Mogu, ali ipak budite obazrivi. Iskustva su razna, i uglavnom neutralna ili umereno povoljna.

Bez više informacija mogu samo da nagađam ali SVA imena kojih nema (bar za neka ulja) na zvaničnim listama OEM-a (MB, VW i drugi), standarda (API i ACEA), nisu za posebnu preporuku makar se prodavali desetak godina i u velikim količinama.

Od imena koja imaju vrlo dobar odnos kvalitet/cena a koja su (makar uslovno) jeftina, ne mogu a da ne pomenem FAM i Prista Oil. Dva jaka proizvođača. Prvi, koji je trenutno pod kapom države i sa kvalitetom koji je više nego solidan (onaj stari), drugi koji je sve manje jeftin naročito u matičnoj državi ali sa odličnim odnosom kvalitet/cena.

Oba proizvođača imaju potpuno automatizovanu proizvodnju , dobre laboratorije, veliki broj stručnjaka i veoma dobru (kompletnu) tehnologiju. Prista, naravno ima više obrtnog kapitala a FAM se i pored svega u oblasti čvrstih maziva drži u samom dvropskom (i svetskom) vrhu ( a tu su i neka industrijska ulja).

O RNB (Galax) ne bih znao da kažem nešto određeno (nisam ih zaboravio). I oni su u restruktuiranju (i pod državnom kapom) te bi trebalo da imaju (bar) solidan kvalitet. Jedino što ih skoro nema na tržištu i što sticajem okolnosti manje o njima znam te ne mogu dati tako jaku preporuku kao za FAM.

INA nikako nije jeftin brend ali sa izvoznim cenama (pa još akcijskim) može da bude te eto još jedne prilike za kupovinu jeftinog a kvalitetnog ulja.

Optima će se naći u sledećoj priči koja kazuje kako skupa ulja (na prvi pogled) i premium brendovi zapravo i nisu toliko skuplji kako se na prvi pogled čini i zašto vredi kupovati skuplje (ne i najskuplje, osim ako imate poseban razlog za tako nešto).

I na kraju ovog teksta, da Nas sve zajedno podsetim da će Srbija (i širi region) biti pod sve većim uticajem (velikih) ruskih kompanija. Rusi su sve ozbiljniji igrači (Optima je takođe postala njihov brend, a o Gazprom uljima sam već dva puta pisao a biće pomenuti i u sledećem tekstu).

Ruske kompanije objedinjuju proizvodnju sirovina (od sirove nafte) sa finalnim proizvodima, imaju veliki kapital, odličnu organizaciju i kvalitetan (sve kvalitetniji) kadar, tako da je samo pitanje vremena kada će u Evropi biti jako blizu Zapadnim brendovima, kako po osvojenom tržištu tako i po ugledu.

Tehnološki su jako blizu  tako da je sve manje razloga za razmišljanje da Rusi još uvek zaostaju.

Uostalom Gazprom ima Chevron tehnologiju (sa sve ljudima) u Italiji. Ko tu zaostaje?

Nestro će (preko Modriče) za godinu-dve biti i ispred većine velikih imena (ili makar na istom nivou, po svim kriterijuma, makar i cepidlačili) jer nova „state of art“ blendara samo što nije ugledala svetlo dana.

Lukoil je već pominjan, a izjasnio sam se i o tome da sam im „snizio rejting“ (u komentaru u tekstu Lukoil prvi deo). Ukratko, još su to solidna ulja, ali nedostatak odobrenja, više cene i još sijaset utisaka im ne idu na ruku. Ipak sve se to može brzo promeniti jer je Lukoil uložio više miliona € u modernizaciju blendare u Rumuniji, što bi trebalo da bude gotovo do kraja godine ili sredine sledeće.

Od aprila ove godine Lukoil je lansirao brend Genesis, ali više za potrebe GM-a u Uzbekistanu i za domicilno tržište. Posle proširenja i modernizacije rumunske blendare kreće pohod na Zapadno Evropsko tržište. Ako takav stigne i do nas a po dobro odmerenoj ceni (i marketinški propraćen) eto potpunog preokreta i od jednog koraka nazad, dva koraka napred.

Naravno Genesis (počevši od imena do odobrenja sve je urađeno na najvišem nivou) je „jeftin“ premium brend (nekada bio pleonazam a sada nije, kako to „uspešno“ demonstrira Total), čime je više za priču o (relativno) skupim uljima (sledeći tekst) no kako je za sada DALEKO od nas, to će ostati za neki drugi put; za sada samo (već poznato) da je na startu Genesis krenuo sa 5W-20 i 5W-30 verzijom (ovih treba biti više a slede i 5W-40 ulja). Oba su API SN a 5W-30 verzija je GM Dexos2 uz MB 229.51, ACEA C3-2010, itd. Sve po najnovijom modi što se mora pohvaliti. Naravno ne očekujem niske cene za ovako nešto (posebno za 5W-20) a ni tako brz dolazak na „Šlj“ tržišta (što doduše nije ni daleko od istine). Ovako koncipiran brend ide pre svega na ZAPAD, a za ostale šta preostane („Keba Pljeska“ u „Krabi“ za neke a za ostale „Kofa Pomijara“ kod Planktona).

I tako, dok Evropljani hrle u Kinu na sopstvenom terenu ih tuku (ili će ih tući) što Rusi, što Azijati kombinacijom prefinjenosti i dobre cene.

Kad smo već kod „Azijata“ ne mogu (na kraju ali ne i po značaju) da ne spomenem Petronas, koji se dobro „ukotvio“ u Italiji (kupovinom Selenia-e) i  Nemačkoj. I dok je tamo relativno jeftin kod nas je jeftin kao da se ne radi o poznatom brendu. Promotivni period? Možda, ali izgleda na „neodređeno vreme“ za razliku od armije zaposlenih tek na određeno i kojima svaki dinar znači. Izgleda da se tu ukrštaju interesi širom Evrope.

To je za ovu godinu sve o jeftinoći jer će o tome imati (tek) šta da se kaže u 2013. koja će po svim očekivanjima biti lošija za prodavce od (katastrofalne) 2012. koja je već treća ili četvrta „lošija od prethodne“.

Uprkos tome, pročitajte (bar) sledeći tekst i pokušajte da se oduprete naletu „jeftinoće“.  Gorivo će verovatno još poskupljivati i tu izbora nemate. Litar sintetičkog 5W-40 za  4 litara goriva je već stvarnost, zašto to ne zaokružiti na 5? Ionako ćete (makar u gradu) razliku za (taj litar) izduvati više za ciglih 20km, a razliku za  celu zamenu za („ogromnih“) 80-tak km (50-tak milja).

P.S.

Uspeo sam da tekst spakujem u 1500 reči. Uskoro ću i ja lakonski pisati tekst o jeftinim uljima na sledeći način - NASLOV: Jeftina ulja, TEKST: "Jesu". Trenutno sam mogao baš tako da skratim.

Uzgred, prethodni tekst je bio jubilarni 200.

A trebalo je da ih bude (maksimalno) deset puta manje.

P.P.S.
Nekoliko nepreciznosti mi nećete zameriti. Genesis postoji i u varijanti 5W-40.
Ali glavno je da nisam napomenuo to koji "mali" nemački proizvođači imaju priličan broj approval-a.
To je pre svega Mabanol. Ako gledamo samo teretni program treba pomenuti i Mannol ... možda i Emka-u.
Ipak, i dalje mi je "nemačka priča" sa niskim cenama ... ne toliko privlačna.
Imaju li išta jeftino? Automobile? Ako je Nemačko i kvalitetno (nekako) mora i da je skupo.
Dakako, ako vam treba approval koji neka od pomenutih ulja imaju ovo je možda previše oprezno.
Nije da su ulja loša (bar deo asortimana), a nisu ni skupa ... nisu doduše ni jeftina ... a nisu ni neki brendovi ... znate šta hoću reći - isuviše su prosečna (po skoro svim kriterijumima).
Poljski Lotos sam pomenuo, a da zaslužuje ceo tekst nema sumnje. Kao fenomen svoje vrste svakako. Ovo ime je "trn u oku" mnogim poznatim imenima, imaju "gomilu" odobrenja, imaju gomilu kapitala, a imaju i jako povoljne cene (širom Evrope). Isuviše dobro zvuči (da bi bilo istinito).
Kako god, možda su i (jedan od glavnih) uzrok(a) pada cene poznatih brendova, uz (naravno) invaziju Rusa ... i Petronas-a.
Ajd' i jedna šala (sa delom zbilje) ... ma poskupeće Lotos, samo dok pozatvaraju Mejdžorse ("pustio bih ja njega al' neće on mene").