Kolaž, Collage

Možda bi od svake teme trebao da se napiše po jedan tekst ali onda ne bih stigao do Nove (2013.) godine.

Nije isključeno da će o pojedine teme biti i u posebnim tekstovima. Ima tu i nešto ispravki ili dopuna prethodnih tekstova. U svakom slučaju mala digresija od unapred zadatih tema.

Podsećam i da je vreme (sezona) antifriza pred nama kao i zimskih guma, te savetujem da ne čekate poslednji dan (iako je najavljen topao oktobar, čemu se i sam nadam) i pročitate tekstove kako o pneumaticima tako i antifrizima.

Prvo mala ispravka:

Nisotec 5W-40 pominjan u prošlim tekstovima nije Autoline već stari “sint” sa “samo” MB 229.3 i API SM (uz VW 502/505) te za 765 dinara (cca. 6,5€) nije posebno povoljna kupovina (već više neki prosek) i taman je pandan Lukoil-u koji (bar u provinciji) nema ni MB 229.3 već “samo” API SM (i koji košta 744 posle najnovijeg “usklađivanja kursa”).

MOTUL 6100 Synergie+ 10W-40

Odavno obećah sopstveno iskustvo sa istim, pa malo utisaka.

Subjektivno je ulje “strava” no kada se malo proanalizira, to je 10W-40 ulje (skoro) kao i svako drugo (od boljih). Dakle, oduševljava to da se ponaša slično 5W-50 uljima; pri startu bih da ne znam šta je u motoru rekao da je 5W-40, doduše ovo važi samo za temperature do umerenog mraza, recimo –5°C; ispod i nije probano jer je zamenjeno posle onog hladnog talasa kada je bilo i po –25°C.

Pri zagrejanom motoru liči na 15W-50 ulje. Ovo tek manjim delom podržavaju podaci o ulju (viskoznost na 100°C od 15 umesto uobičajenih 14 i 100 umesto 90mm2/s na 40°C).

Dakle, delom je i placebo.

Ovo je zaista jako dobro ulje ali je i jako skupo. Zaista ne bi trebalo žaliti nešto novca ali ne mogu ni zameriti ljudima koji ga ne kupuju zbog cene. Ne toliko zbog 10W-40 konkurencije koliko zbog (čak i boljih) 5W-40 koje možete kupiti jeftinije (čak i sam Motul).

Dakle, ako hoćete (jedno od) najbolje 10W-40 ne žalite novca ali ćete slično proći i sa boljim 10W-40 uljima (Shell HX7, Mobil Super 2000 i druga). Ako ćemo pravo, Optima HC Power je možda i ulje najsličnije ovom. Stvar je u tome da su ta dva ulja (Motul i Modriča), uz Shell, ulja koja imaju više od 50% sintetike u sebi (u modernom shvatanju te reči a to znači III bazna grupa HC ulja, SHC) iz prostog razloga što su HC-6 ulja zapravo ta sintetička komponenta i od baze čini 70-80% (nekih 55-60% ukupnog ulja) dok HC-4 čini ostatak (i II je bazne grupe).

Naravno teško je ovo nedvosmisleno tvrditi ali (bar) liči da je tako.

Može biti i HC-5 a kod Shell-a je verovatno HC-7 (i bar 50%).

Zbog toga su ova ulja malo skuplja ali i malo bolja.

Naravno, nije to baš za klasu, već za nijansu (i po).

Nećete pogrešiti ni sa drugim 10W-40 uljima, naročito ako imaju VW 502 i/ili MB 229.3, koja su verovatno slična gore navedenim (MOL, OMV). Tu je i INA koja ima manje sintetičke komponente ali PAO pa je na evropskom kontinentu verovatno jedina od kada to ne radi (čak) ni Mobil.

Kad sam već kod Mobil 2000, čini mi se da ostaje referentno ulje u ovoj klasi, baš zbog toga što je pri vrhu ali ima i malo boljih a po ceni je negde u sredini (i možda isplatljivije od Motul i Shell ulja, kao i OMV).

Šta je ono što od Motul 6100 možete zaista primetiti?

Moguća manja potrošnja ulja.

Ipak ovo nije nešto što će se 100% desiti niti je to toliko izraženo da (samo po sebi) može opravdati višu cenu.

I kolika je potrošnja?

Moram priznati jako blizu 1dl/1000km koliko je bila i sa Mobil-om ili 15W-40 uljima pa i 5W-40 (što sve samo govori da je to neka “normalna” potrošnja konkretnog motora).

Za svih (pređenih) 75000km potrošnja se kretala oko 1litar na 10 hiljada km.

Unutar 1000km bila je ili “nulta” (praktično neprimetna) ili do 3dl na toj relaciji.

Potrošnja Motul 6100 je nekih 6dl/8000km (može biti 5-8dl) što je nešto manje ali jako slično onome kolika je potrošnja bila sa Mobil 2000.

Zašto onda (skoro navijačka) tvrdnja o manjoj potrošnji?

1) Motor sa 67500km bi morao makar malo više trošiti ulja nego onaj sa 30.000km

2) Na “referentnoj” deonici (do mora i nazad) je potrošnja umesto 2dl/1000km bila negde duplo manja.

3) Maksimalna potrošnja nije prešla 2dl/1000km (letnje vreme, teški uslovi vožnje) za razliku od 3dl/1000km.

Ovo ipak ne znači da će se potrošnja prepoloviti (jer je sva prilika da se radi o 1l/10000km ± 1-2dl) ili da to nešto posebno smeta (lično čak više volim da malo češće dosipavam ulje ali priznajem da je lakše kada to ne morate raditi).

Dakle, neće vam motor postati “za klasu bolji” ili bilo šta slično ali prija kada (važi i za druga ulja) kada skupo ulje (makar ovo dobio gratis ljubaznošću firme “Mass d.o.o.”) nečim opipljivim opravda svoju cenu.

Za automobile poput Zastave (Yugo) sigurno je isplatljivije kupiti Motul 2100 (ili Modriču) ali bi za neki skuplji automobil 6100 mogla biti dobra kupovina, osim što je X-cess 5W-40 (osim kod onih sa preko 200 ili 250k km) sigurno još isplatljiviji.

4100 Turbo Light je povučen iz uvoza. Iako je idealan kompromis (i po meni “best buy” u seriji 2100/4100/6100), zapravo baš zbog toga. Kriza potencira uštedu sa 2100 a ko ne žali novac pre će kupiti 6100 koji se makar u nijansama razlikuje od drugih dobrih 10W-40 ulja za razliku od 4100 koje im je slično (i po ceni i po kvalitetu).

Kad smo već kod 10W-40 ulja, podsetiću na FAM BM Extra koje je zanimljivo i pored malo manjeg indeksa viskoznosti (upravo zbog toga), kao i na HC City Modriče koje ima tako dobru cenu da je pravi “best buy” a ulje je ciljano za veći deo tržišta jer većina nas vozi makar 60% u gradu (znači nisu samo taksisti ciljana grupa). I nemojte da vas zbuni naziv “City” jer je ulje odlično “i za grad” a vangradska vožnja (lakši uslovi) se podrazumevaju.

Pumpari se podrazumevaju kako zbog pouzdanosti originala tako i dobrog kvaliteta.

Jedna stvar na koju treba obratiti pažnju je to da uslovi skladištenja nisu baš idealni (metalni ormani, često deo dana i na suncu) pa birajte (bar) primerke unutar objekata (ali avaj ko kaže da nisu već bili “u izlogu”; zapazite i po etiketi u kakvom je stanju, jer ona obično odaje osunčane primerke).

I na kraju: šta je za DMB motor najbolje?

Po sopstvenom iskustvu (i nešto analiza), NEMA VELIKIH RAZLIKA između 5W-40, 10W-40 i 15W-40 barem kod iole novijih motora.

Od pominjanih pređenih 75000km za sada je otprilike po trećina (25000km) bila sa svakom od navedenih viskoznih gradacija.

MALA PREDNOST (IPAK) za 10W-40.

5W-40 je (naravno) superiorno zimi a leti (toplijih 8 meseci) je 15W-40 makar ravnopravno (ili blizu da se male razlike mogu zanemariti) sa skupljim alternativama.

Za celugodišnju upotrebu 10W-40 definitivno ima prednost.
Pri svemu ovome moram napomenuti da sa 5W-40 motor ne troši više ulja nego sa 10/15W-40, doduše ne troši ni manje, troši isto. Sve je to tu negde oko 1dl na 1000km.
Problem sa procurivanjem zaptivke na razvodniku paljenja je evidentan jer se desio oba puta pri korišćenju ovih ulja (5W-40) koja su se menjala na 10 hiljada km i 15000km (doduše uz obilato, "prisilno" dolivanje pri dve zamene uljnog filtera).

Za letnju upotrebu (ali “ciglih” 5-6 meseci) bi 20W-40 ili 15W-50 verovatno bilo i bolje (pa kombinovati sa 5/10W-40) ali bi za ovako nešto (da bi bilo isplativo) trebalo prelaziti 15000km ili nešto više u toku godine. Dobra (full HC) 10W-40 ulja su (kao kod autora) dobra za  mali prelet preko 10 hiljada km godišnje (obično uz jednu zamenu filtera ulja), taman do nekih 12000-12500km.

Druga alternativa (o kojoj sve više razmišljam) je da se ulje menja dva puta godišnje pri čemu bi jedno od njih bilo 15W-40/50 (i naravno skuplja je varijanta).

Do 10k km godišnje stvari su (baš) proste:

10W-40 kod motora sa manje od 100 (80) hiljada km, ili neko kvalitetno API SJ ili SL 15W-40 ulje. Naročito ako se koristi TNG (LPG) pa neko “GAS” ulje.

Još bolje PS 15W-40 ulje, mada takvih nema mnogo (Modriča, Gazprom, Comma, Eneos …).

O ulju u menjaču se još nisam predomislio pa će verovatno poseban tekst.

Za sada, Motul 80W-90 HD, radi “kao blesav” (čak bolje od solidne kombinacije Valvoline + MoS2) ali se ne mogu oteti utisku da sam propustio (idealnu) priliku da (ipak) sipam 75W-90.

RED HAWK DOWN – PAD “CRVENOG JASTREBA”

Slučaj iz moje najbliže okoline sa poznatim detaljima.

Motorna testera. Lepa, mala i moćna. Crvena.

Sa samo 5kg Jonsered CS 2149 (ipak je CS 2150; primedba autora od 13.10.2012.) je u 90% slučajeva zamenila „staru, dobru Stihl-ku, 71-cu).

Ko će da koristi nešto od 15kg za pripremu ogreva?

Kako god, „stara pouzdana“ još radi bez generalke (i bez regular benzina od 88 oktana) i posle 30 i kusur godina.

„Ferrari“ je ispustio „plemenitu dušu“ za manje od 10 istih (godina).

Nije isključivo za temu maziva, već je pomalo i do onoga da se stvari ne prave kao nekad ili da nije nova tehnologija samo bolja, veliki broj obrtaja sigurno skraćuje i životni vek 2T motora.

Međutim, odnos 1:4 (ili više) u korist stare tehnologije je (zaista) previše.

Osim projektovanog i iz upotrebe neminovnog kraćeg životnog veka, teško da bar (još) DVA faktora nisu uticala na relativno brzo „zakucavanje“ klipa kod jedne (inače) kvalitetne motorne testere kao što je pomenuta.

1) Loš benzin. Definitivno. Ali ako već više godina nema onog od 98 oktana a tek od skoro ima Evropremiuma šta se pa i moglo uraditi? Da se ode pred sezonu u Burarsku (ili Rumuniju, a do skora je bilo da smo „bar od njih bolji“) i kupi kanistar nekog benzina od 98 ili više oktana, kao što u uputstvu piše. Ili da se koristi neki „octane booster“?U svakom slučaju „super“ od 98 oktana je korišćen prvih par godina a kasnije BMB 95 (šta drugo).

2) Ulje i priprema smeše. Iako postoji posebna „spravica“ za idealnu smešu, to je (davno) izgubljeno. Preporuka od 1:50 za tzv. „Jonsered“ PS ulje bi trebalo da bude bar 1:40 za sva druga PS ulja sličnog kvaliteta (ISO L-EGD).

O razlogu dva malo više.

Moju preporuku da se (makar i Jonsered ili Stihl ulja bila u pitanju pa makar i sintetička drugih proizvođača) koristi 1:40 pa i 1:33 (kod težih radova) nije (uvek) poštovana. Priprema smeše je bila solidno precizna ali ne i uvek (makar bila u korist „zauljenije“ smeše),

Šta je korišćeno?

U početku (ovo je zaista tragi-komično ali obično je tako) „jonsered“. Možda čak i ceo garantni period. Kasnije „Stihl“ polu-sintetičko, uz FAM (duotakt, mnogo češće duotakt skuter).

Kako je Stihl postajao sve skuplji a i pretakan iz buradi (te sve sumljiviji) prešlo se na FAM i Modričino sintetičko ulje. Ali avaj, kako drugog nije baš bilo a prvo je sa rafova nestalo posle privatizacije (mada se još neko vreme moglo naći na NIS pumpama).

Poslednje dve godine su se (ipak) nametnuli surogati (kako ih nazivam) u vidu tri manja privatna proizvođača. Imena ne bih navodio. Dakle, ne može se reći da su to baš loša ulja što nekoliko godina korišćenja i dokazuje, koliko da se (ipak) može desiti neujednačenost tih proizvoda sa pojedinim lošijim šaržama koje na duži rok dovode do skraćenja životnog veka motora.

Možda je tek par puta bilo tako a možda je smeša bila malo siromašnija (plus starija od mesec dana) pa se nekoliko sitnica pretvorilo u ozbiljnan problem.

A možda je motoru jednostavno došao kraj. Kako god, ovako ili onako, na ulju ne treba štedeti.

Čak i da sa uljem nema veze, renomiraniji brendovi bi davali veću izvesnost u dijagnozu – „opšta istrošenost zbog starosti“.

Sve u svemu: preciznost u izradi smeše, ako je propisano „od – do“ odnos ulja i goriva idite na onaj u korist ulja, eventualno sipajte još ulja (ali bez preterivanja, tek za „jedan stepen“) i na kraju (ali ne i po značaju) – što kvalitetnije ulje. Nije toliko skupo. Ako je odnos 1:40 cena ulja od 1000rsd za litar u odnosu na ono od 500rsd poskupljuje smešu tek za 7% a evropremium za još 2-4% te se stiže do 10% veće cene. Naravno zavisi i koliko se testera koristi, ali 100 do 150€ za „generalku“ nije za potcenjivanje kao i izgubljeno vreme (u sred sezone).
(prim.aut. od 13.10.2012. - u ovom slučaju je bilo 140€)

O 2T uljima nisam (baš) pisao na blogu ali ima ponešto na bjbikers forumu pa možete i tamo pročitati više (koristite „search“ za koji morate biti član).

2T ulja nemaju klasične Anti Wear aditive (protiv habanja) ali su detergenti i anti korozioni bespepelni aditivi ti koji imaju funkciju AW. Nisu ni sva 2T ulja ista a pogotovu je bitno šta je sintetička komponenta. Skupi (bezdimni) PIB teško da će se naći u jeftinijim PS uljima.

I na kraju ali meni i najzanimljivije:

Malo ću parafrazirati tekst sa bloomberg-a.

Otprilike se radi o velikim proizvođačima iz Evrope koji su zapali u teškoće. Od profita ni korova prodaja pada i jedino diskonti od po 30% na uobičajenu cenu (što dovodi do gubitaka od 5 do 10%) koliko-toliko održavaju istu (prodaju). Onda se kaže da je to na duži rok neodrživo i objašnjavaju uzroci kao i koraci koje će proizvođači preduzeti. Neminovnost je smanjenje produkcije (makar smanjilo broj zaposlenih) da bi se održale realne cene.

Ne, ne radi se o proizvođačima maziva već automobila.

Ipak, svaka sličnost NIJE slučajna.

Kao što VW, Fiat, PSA, Renault i drugi, moraju da daju popuste i cene čak i ispod realnih troškova, slično (trenutno) rade i veliki proizvođači maziva. Što su veći to su podložniji tome.

Gde je tu slobodno tržište? Zaštita od monopola? Jednaki uslovi za manje proizvođače? Prava konkurentnost? Do not be naive!! Kada je nezaposlenost veća od 10% vlade (čak i EU država) će zažmuriti samo radi održanja broja zaposlenih (što u praksi znači samo manje otpuštanja).

Veliki duže mogu da izdrže ovu igru pa će po Evropi mnogi manji propasti. To će zapravo dovesti do veće nezaposlenosti nego kod velikih ali su bankroti manjih firmi manje bolni. Neće preko noći oboriti cenu svih akcija na berzi, neće smanjiti prodaju državnih obveznica i (najvažnije) neće dovesti u pitanje zasnovanost „podrške privredi“.

Dugoročno – velika greška. Bez novih ideja sve je uzalud. A u industriji maziva kao da je vreme stalo. Nije da baš niko ništa ne radi ali sve promene su bile iznuđene (što zbog ekoloških zahteva što zbog „ceđenja suve drenovine“ u vidu smanjenja potrošnje što je delom opet ekološki namet a delom i realna reakcija na sve skuplju naftu).

O standardima da i ne pričamo; više služe, naravno, za ubijanje inventivnosti nego za garanciju kvaliteta, zapravo jedino što garantuju je da će sve raditi kako treba. Počinje da liči na građevinske standarde gde npr. cigla treba da izdrži pritisak od x Pa po standardu a svaka iole bolja može 3-4 puta više (pa mu standard više služi kao pokriće za lošiji kvalitet nego zahtev za visokim).

Uzgred ... na istom Bloomberg portalu, pre sedmicu ili dve, beše jedan tekst o tome da Total rasprodaje imovinu u vrednosti od oko 20 milijardi evra. Da bi akcionarima (konačno) doneli veće (čitaj: uopšte neke) dividende i povećali profitabilnost.

Lepo, nema šta. Krize (kao da) nema. Jedino što nisam našao u tekstu to je da li to obuhvata i hiljade tona maziva koja su ostala neprodata iz prethodnih kvartala (pa postali „imovina“).

Toliko za sada, nije baš tematski ali je možda i zanimljivije od čisto „tehničkih“ tekstova.