Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

четвртак, 06. септембар 2012.

Jeftina ulja III, Cheap Oils III


Nastavljamo sa USLOVNO jeftinim uljima (kao i u prethodnom tekstu).

LUKOIL
Da nema Kineza (Petrochina i (naročito) Sinopec) do sada bi se ukotvili na mestu br. 6 na svetskom nivou a odavno im je francuski Total “na nišanu“ za ostvarivanje misije TOP 5 (ali avaj, kako to u životu biva pojavi se neko treći da te unesreći).
Nema šta da se priča, velika kompanija, sa velikom proizvodnjom nafte i velikim kapitalom.
Šta još treba da bi osim što su postali lider na Ruskom tržištu (mada se i tu pojavio Gazprom koji im iz godine u godinu gricka udeo na tržištu) to postali i u regionu Jugoistočne Evrope (novi cilj i ambicije ovog proizvođača, i to srednjoročno)?
Sve su odradili školski, ruski menadžeri, srednjih godina (ka mlađim) školovani na Zapadu ili po istim kriterijumima, napravili su i takvu (tipično Zapadnu, za multinacionalke) strategiju osvajanja tržišta kako u oblasti goriva tako i maziva.
I onda sledi: „Kad ja tamo a ono međutim“.
Malo su se u toj igri preigrali. To je tako dobro preslikana strategija koju su koristili Shell, ExxonMobil i drugi, krajem XX veka da je to čudo jedno ALI tu i leži (IRONIČNO, zar ne?) i glavni problem nedovoljnog uspeha van Rusije i Rumunije (gde drže rafinerije). Čak i u Bugarskoj (gde im sa gorivom ide solidno) ulja i maziva ne idu baš kako bi se očekivalo (i po planu).
Dakle: to što su krenuli sa niskim cenama jeste bila O.K. strategija. To su možda mogli i da skrate a da marketinški jače odrade, no to je TEK problem no. 2, u celom nizu.
Problem no. 1
Toliko su se uživeli u ulogu Mobil-a ili Shell-a  (svetskog mejdžorsa) da su zaboravili da to JOŠ UVEK NISU. Naime, prodavati različita ulja (i različite kvalitete, po različitim cenama, prilagođenim tržištima) JESTE dugogodišnja USPEŠNA praksa velikih kompanija sa Zapada, ali oni su do togo došli posle više desetina godina na tržištu, posle izgrađenog brenda (brendova) i potvrđenog kvaliteta (koga posle mogu proizvoljno spuštati zavisno od tržišta).
Kada tako nešto pustite na „Fast Forward“ (premotavanje), to SAMO tako može i da izgleda (smešno). Dakle, glavni problem kod njih vidim u tome da tržištima Šljivrope nude lošije verzije ulja (sa manje odobrenja, i nižih standarda) po niskim cenama (doduše) i asortimanski prilagođene (previše čak) baš njima.
Mnogo je bolje da su (makar prodali 5 flaša mesečno) gurnuli „tešku artiljerilju i konjicu“ (sintetička 5W-30 ulja po cenama tek malo nižim od mejdžorsa, negde na nivou Total-a ali ne i Elf-a) i 5W-40 sa svim mogućim approval-ima.
Osim toga, nisu smeli da prepuste da industrijska ulja diluju za njih (nezainteresovani) „distributeri“ kao i da neka od kvalitetnijih čuvaju za Rusko ili Zapadno tržište.
Dakle prvih 10 godina od ozbiljnije pojave (negde 2007. ili 2008.) je trebalo ići na sva tržišta ravnopravno i to marketinški propratiti do nivoa da svi počnu da pevuše „lukoil ... tra-la-la“.
Osim toga, „apotekarska“ („mrtvački bela“) ambalaža je kasno zamenjena i to nedovoljno uspešno (dobra zamisao loše odrađeno pa je sad u statusu „groteskno“).
Kako god, ovo su sada (još uvek) jeftina ulja. Ne baš kao u doba pojave na tržištima bivše Juge, kada je u Srbiji cena zaista bila povoljna a dok su se ljudi osmelili (posle par godina) da probaju, cene su porasle pa se većina odlučila da kupi neki drugi brend.
Posle povećanja cena sa 500 i kusur dinara na 687dinara za litar 5W-40 sintetičkog ulja, Lukoil je izgubio status „best buy“ i to je trajalo sve dok je evro bio cca. 100 dindži.
Sada su se lukavo (i pametno) setili da cene ne diraju te je 689 din. za isto ulje (5,8€) sada veoma povoljno. Mineralna ulja su uvek bila jeftina pa čak i kada nisu bila baš najisplatljivija ponuda.
Sadašnjih (dok traje) 395din. (3,35€) za Lux 15W-40 (API SL) na pumpama (maloprodajna cena) je zaista povoljno, iako ne baš da padnete u nesvest, kao i 335 (2,8€) za Super 15W-40 (API SG).
Litarsko pakovanje polu-sintetičkog Lux-a 10w-40 je 424 (3,6€) i to je veoma dobra cena (ne savetujem im da je povećaju više od 5% bar ne do kraja godine).
Polusintetički Lux 5W-40 je skoro zalutao u celoj toj priči jer sa 599 (5€) nije preskup ali zašto bi ga iko kupio imajući u vidu 5W-40 sintetičko ulje (tek malo skuplje) i prethodno (osetno jeftinije).
Teretni program (Avangard) je sa cenama konkurentan ali manje nego putnički program, a problem mu je što je loše „profilisan“ (za sve i svašta, niti je „surovo“ teretni niti je „mixed fleet“ a pokušava da bude oba). Osim toga glasine o promenjivom kvalitetu (makar i netačne) su sigurno uticale na manju popularnost.
Ovako ili onako Avangard i pored solidnog kvaliteta i dobre (iako ne odlične) cene nikada nije postao popularan.
Sav je nekako osrednji i u kvalitetu i u ceni te bolje nije ni mogao da prođe.
Eto još uvek jeftinog Lukoil-a koji troši dobre svote na sponzorstva od kojih vajde nema, svoje ljude ne obučava (ili ih samo ne šalje na teren) i slično. Sve u svemu deluje kao da mu do tržišta (makar Srbije) nije mnogo ni stalo a kad je tako bolje ne može ni proći.
Dok oni mudruju kako da osvoje pola Evrope, Gazprom je već obelodanio i strategiju za tako nešto. Da ali oni ulažu mnogo više, reći ćete vi, no može li drugačije? Mnogi su već „polomili zube“ u ovakvim pokušajima pa je bolje dobro se spremiti („calenzi pare“).
Uostalom (iako je tek daleka alegorija) i Atila je puk'o zbog loše logistike (na Marsovim poljima) a posle u istoriji mnogi koji nisu imali dovoljno resursa.
Dakle, veliki ciljevi – velika ulaganja.
Sve u svemu, nije loše i da se ispraviti (u hodu). Uostalom centrala je stvorila (kakve-takve) preduslove (između ostalog i članstvo u ATIEL-u) te ostaje da malo sredi (neke) svoje filijale jer jedno je prodavati gorivo a sasvim drugo maziva a i ljudi dobri za jednu oblast ne moraju biti i za drugu te iako vrh mora biti „predstavnik krupnog kapitala“ (i sve što ide uz to), moraju imati i jake timove. Na kraju krajeva, trebaju i naći ljude koji će „poginuti“ za kompaniju a ne samo za svoju (astronomsku) platu (bonuse). Treba smanjiti i igranje za sebe (grupu ljudi) no to ostaje na njima a pri svemu moraju znati da ljudi ni u Šljivropi (i okolini) nisu baš „sisali vesla“ te da su odrasli i uz Castrol i Texaco ali i jake državne kompanije koje su imale i bolji marketing (tada) nego Lukoil (ali i drugi) SADA.

Eko Hellenic
Ne bih dugo o njima. Ovo su vrlo uslovno jeftina ulja. Jeftina s obzirom na (doduše neprepoznat) kvalitet i s obzirom na položaj („pumpara“) koji imaju. Pumpari zapravo često prodaju svoja ulja skuplje (makar na svojim pumpama) jer tu dolazi do izražaja „all inclusive“ (prodaja na karticu uz benzin, hranu i druge potrepštine).
Kako god, osim najbolje ambalaže (među pumparima ali i uopšte jednu od boljih) tu je i kvalitet mada ne i najbolji asortiman. Asortiman je skroman. Ako je bio uporediv sa Lukoil-om i bolji od NIS-a pre dve godine sada ovo drugo ne važi a to što ni Lukoil nije proširio isti nije nikakvo opravdanje. Ako se žele prodati i ona najtraženija ulja (10W-40 polu-sintetika koju često hvalim) onda morate imati širu ponudu.
Cene nisu toliko niske da bi ova ulja nazvali jeftinim ali je 5€ za 10W-40 i nekih 3,5€ za 80W-90 dovoljno nisko na pumpi da bi to moglo uslovno i da se kaže. Za jednu zapadnu firmu iz zemlje (Grčke) gde je litar goriva blizu 2€ cene maziva zaista nisu velike. Osim toga prilično su ujednačene u regionu (osim domicilnog tržišta gde su više).
Šta reći? Marketing radi, nije da ne radi ali očigledno da maziva ne idu a goriva osrednje (šteta zbog baš dobrog kvaliteta, bar u poređenju sa drugima).
Kvalitet imaju ali on nije tako prepoznatljiv. Reklame idu samo za „avio dizel“ (dobro, fora im nije loša, ali šta dalje sa tim? One „stjuardese“ su im čist promašaj, jer na ženski deo populacije deluje odbojno a na muški neutralno, tako da i sama reklama, spot, nije bog zna šta). Benzin (dodatno aditiviran) nije nešto medijski propraćen (ili bar nije došlo do većine), a TNG je na osrednjem glasu (a trebao bi biti na dobrom) te uz visoku cenu nije baš najprodavaniji.
Izgleda da zbog krize u Grčkoj ne znaju ni sami šta će sutra biti pa im je koncentracija opala.
U svakom slučaju često previđeno, te ako nisu jeftini onda makar NISU ni skupi. Kvalitet sasvim solidan ako već ne i vrhunski. Marketing osrednji.

NIS(otec)
Da ne bude da su Rusi samo jeftini jer će u sledećem tekstu biti pomenuta makar dva (vlasnički) ruska brenda koja su sve samo ne jeftina (mada je to relativno, kako ću zaključiti na kraju ovog teksta).
Nisotec se pojavio kao „prerušeni“ Novolin te sa skromnim asortimanom koji je uz to bio i poprilično zastareo.
Gazde pune love nisu to mogli da tolerišu dugo te je pre (otprilike) dve godine izvršena korenita revizija asortimana. Sve pohvale za tako nešto. Sada je to već ozbiljna priča a učešće na tržištu solidno (iako sigurno manje od planova, koji su veoma ambiciozni).
Nisotec je krenuo kao jefin brend i predstavljen kao brend ekonomske klase. To mi je bilo malo čudno a vreme je pokazalo da sam bio u pravu jer je u međuvremenu isti dogurao do neke „srednje“ klase.
Dakle ovo su sve uslovnije jeftina ulja, jer sada zauzimaju nekakvu sredinu na tržištu. Tačno da je malo i stanje konkurencije povoljnije ali od „ekonomske“ klase ima sve manje. Mineralna ulja su (na pumpama) solidne cene a ni polusintetika  sa oko 500din. nije više nešto što bi nazvali jeftinim (makar i sa novim kursem evra od 118 din. za isti).
Ipak, 5W-40 sintetika sa (sve) ACEA C3 i MB 229.51 (svaka čast) je (bar do skora) imala cenu od 760 „i kusur“ dinara te je mnogo povoljnija od na primer Lukoil-ove koja jeste jeftinija na kasi ali uz nedostatak API SM i ACEA i svih ostalih odobrenja (makar i nivo odobrenja ako nisu sva zvanična).
Teretni program je tek „osrednje“ jeftin (na pumpama) ali je ITEKAKO jeftin za velike kupce a naročito kada su tenderi u pitanju. Dakle proizvođač daje velike rabate što trenutno rade SVI (osim par časnih izuzetaka ali su to male firme) i stvar je potpuno legalna. Naravno, očekuje se usklađivanje regulative sa EU i „zaštitom“ (jednakim tretmanom) kupaca ali to je duga i posebna priča.
Kako god, sada NIS ima svoju naftu, svoja bazna ulja (makar deo), ima načina i sredstava (preko Gazprom-a) da nedostajuće sirovine kupuje po dobrim cenama.
Sve ovo vodi ka dobroj profitabilnsti ali i mogućnosti da se na tržište izađe sa niskim cenama.
Ne kažem da bi trebali da se utrkuju sa najjeftinijima (što već i ne rade niti im to treba) ali bi mogli malo da smanje raspon svojih cena zavisno od toga kupujete li litar ili nekoliko bačvi.
Zato su i Nisotec ulja relativno jeftina u prvom i (baš) jeftina u drugom slučaju.
Kvalitet?
Trebao bi biti jako dobar. Par ljudi (mi) se žalilo na neujednačenost ali kako su neka pakovanja bila otvorena (bez zaštitne folije) pitanje je šta se izdešavalo od blendare do krajnjeg kupca (makar je odgovornost svakako na NIS-u jer je kupovina obavljena u njihovim objektima).
Naravno, ovo su (ipak) sporadični slučajevi te ostavljaju mesta sumnji pre nego što bilo šta dokazuju. Obzirom na ulaganja NIS sigurno ima i dobre formulacije i dobra proizvodni proces (i dobro kontrolisan). Malo padaju na ambalaži (izgled i kvalitet) a za zatvarače nemam šta da kažem jer se za dve godine nisu makli sa početne tačke. Curi sve živo, i ulja, i antifriz i demi voda. Možda sam i mali baksus ali od 5-6 (ili svih 10) proizvoda koje sam kupio (Nisotec) svaki drugi ili treći je cureo (što na pumpi nije baš lako primetiti a i nisam obraćao pažnju jer sam smatrao da sam prvi i drugi put izbaksuzirao maksimalno, pa da mi se to neće više desiti, ali posle trećeg slučaja, nema više šta da se kaže, isuviše da bi bila slučajnost).
Za ugled i ambicije (i kapital) koji imaju, isuviše.
Kako god, Gazprom ima i G-energy brend (tj. seriju „G“ brendova) ali o njima u sledećem tekstu.
Ovih dana je obelodanjeno da se rafinerija Novi Sad planira za proizvodnju baznih ulja (a ne goriva) te da će radovi početi 2013 i biti gotovi do kraja 2015.
Planirana je proizvodnja 180 hiljada tona (?!) što je ozbiljna količina i svakako za mnogo šire područje ne samo od Srbije nego i Balkana.
Osim naftenskih proizvodiće se i HC ulja (II bazna grup) po Chevron-Lummnis tehnologiji (vodećoj) što potvrđuje da je kupovina Chevron Italije bila samo deo većeg dogovora i strateških ciljeva ove dve velike kompanije.
Ovo je velika najava (ostaje da potvrdi upravni odbor G-ja, ako već nije) i svakako će uticati na tržište maziva ne samo u Srbiji nego i dobrom delu Evrope.
Gazprom najavljuje i proširenje kapaciteta gotovih maziva na 50 hiljada tona što nadmašuje celokupnu potrošnju u Srbiji pa je očigledno da će više od polovine te (planirane) proizvodnje ići u izvoz.
Ovo je nešto što će sigurno imati veliki uticaj na tržište mazivima ne samo na Balkanu nego i šire ali nije baš deo ove priče pa ću stati sa njom (ionako je tek plan).

Tema se otvorila i mogla bi ići i u više nastavaka ali će dobiti samo još jedan i to o onim (verovatno) suštinski jeftinim uljima koja imaju visoku cenu pri kupovini. Dakle ide priča o (skupo) jeftinim uljima, sa visokom cenom koja nije UVEK opravdana ali u dugoročnoj priči ne mora da bude nešto što će vam oteti velike svote novca, jer ćete makar deo povratiti na razne načine, čak iako ste veliki korisnik (pogotovu tu), dakle rukovodilac velikog voznog parka ili tako nešto. No, za najavu i više nego dosta, da ne počinjem tekst koji će biti na blogu u toku septembra (da se ne obavežem prvom polovinom do kada bi mogao da osvane).

P.S.

Da se (malo) ispravim. Pre teksta o skupim (a možda jeftinijim od jeftinih) uljima, biće jedan kratak osvrt na "privatne robne marke" (koje su poseban fenomen i širi od maziva, i što može biti i ušteda ali i ne ALI je sigurno zarada za lanac trgovina ili šire gledano vlasnika brenda).
Više puta sam se ogradio od ovakvih ulja jer je vrlo nepredvidljivo šta se iza njih krije. Ipak, tema jeste zanimljiva i dobro se uklapa u priču o jeftinim uljima.
Osim toga (u tom tekstu) moram pomenuti i još (bar) par proizvođača iz regiona (Jugoistočna Evropa) koja su uslovno jeftina te kao i druga (pominjana) imaju dobar odnos kvalitet/cena.
U svakom slučaju završavam sa premium brendovima ili bolje rečeno sa premium cenovnom klasom.
07.09.2012.

P.P.S.
"Karamba, ala ovde brzo pada noć!" - što bi rekli u crtaću.
Lukoil je u (nekom) međuvremenu (ali nije ažurirao na sajtu) podigao cene svojih ulja (maziva).
Sada je 5W-40 sintetičko ulje 744rsd za litarsko pakovanje (6,30€). PS je preko 600 din. (nisam zapamtio cifru), PS Lux je 514 a mineralno 15W-40 celih 465rsd (bezmalo 4€). Avantgard Ultra je 492rsd (10W-40) a ostala ulja su takođe procentualno skuplja (premda Standard i Avangard Extra još uvek deluju, relativno, jeftino).
Dakle, Lukoil je još uvek jeftin ali je sve "relativnije jeftin" i sve manje konkurentan. 
Dakako, ovo je tek usklađivanje zbog kursa dinara i to ne potpuno (zapravo tek pola razlike u kursu od početka godine). To nije preterano ali bi za kurs do 120 dinara moralo da ostane tako.
Jer (kao što je u tekstu naznačeno) ovo je prilika da se bude jeftiniji bez pojeftinjenja (u dinarima) što bi moglo da se tumači smanjenjem kvaliteta.
Kako god, sada je ovo manje privlačno od Nisotec-a, bar dok i oni ne podignu cene.
Sve u svemu, cena nafte se vratila i "stabilizovala" na oko 90€ po burencetu.
Kurs dinara je takođe manje-više oko 118rsd. 
Bazna ulja su takođe stala sa rastom (cene), mada zavisi i od vrste, jer I bazna grupa malo i raste dok II pada, pa je (opet) situacija da su HC ulja (nižeg kvaliteta) jeftinija od mineralnih (još nižeg).
Osim toga, pogrešio sam sa cenom III bazne grupe u Evropi jer sam uzeo podatak iz drugog perioda.
Naime po pravilu skuplja u Evropi ova ulja su sada jeftinija nego u USA (gde sam naveo cene koje jesu a trenutno su oko 1800$ po toni).
Situacija je TRENUTNO da u Evropi cena III bazne grupe (SHC) iznosi jedva (ili čak i ispod) 50% više od Solvent Neutral-nih (mineralnih, I bazne grupe).
Pogađate zašto?
Jako se malo traže (i troše). Drugim rečima, masovno se menjaju uljima II+ bazne grupe ili čak II bazne grupe, svuda gde je moguće (polu-sintetička ulja, ako se koriste mineralna uz dodatak "sintetičkih", pa čak i "sintetička" nižih kateorija i standarda). Naravno zahtevni standardi (VW 504/507, MB 229.5/229.51 i slični) se ne mogu bez njih ni postići pa tu još uvek ostaju ova ulja kao isključiva za osnovu ovih ulja. Svuda drugde ... i kod VEĆINE proizvođača ... zabušavanje je u toku i naveliko (kako drugačije to reći).
Nije više dovoljno otvoriti "četvoro očiju". Ne pomažu ni kožne gaće (kako kaže narod) a kako god se okrenete zadnjica vam je pozadi.
Strategija?
Ili kupiti jeftinija (ali ne i najjeftinija) ulja iole renomiranog proizvođača (sa idejom da ni veća cena ne znači zaštitu od ove vrste "optimizacije") ili (još i bolje) skuplja (iako ne najskuplja) renomiranih (ali neizvikanih) brendova sa nadom da kod njih "optimizacije" troškova nema ili ne u meri koja je postala uobičajena.
"Sačuvaj bože i sakloni"?
Ne. Tražili ste (jeftinija ulja, poznatih proizvođača i jakoh brendova) - gledajte.
I uživajte.
Gorivo ćete platiti makar bilo i 5€ po litru (a biće makar za desetak godina) ali je 5€ za litar maziva (uvek bilo) mnogo. 
Vaš motor, vaš izbor. 
Više nego ikad NE treba verovati brendu, reklami, pričama ovih ili onih. 
Kome verovati?
Kako ko i kako gde ...

8 коментара:

  1. Podneću izveštaj na ovom mestu:

    Kada sam pozvao predstavništvo Total Srbija, uputili su me na AP Sport pošto nemaju svoju maloprodaju. U AP Sportu Total Q7000 10W-40 košta 480 din./l (korektna cena). Zatim sam pozvao Technolub kao jedan od uvoznika za Total, i kod njih je isto ulje 720 din./l. Previše...

    Mobil Super 2000 X1 kod Oilgroup-a (takođe uvoznika) na Starom Sjmištu košta 490 din./l. Ovo mi pa zvuči malo...

    U Slodesu litar Selenije Gold 10W-40 košta 610 din. Previše, zaista.

    I na kraju, HC Power u kući ulja košta 500 din.

    Ova ulja su ušla u uži izbor za Yuga 1.1 na TNG, nakon što ste mi objavili listu preporučenih ulja na jednoj od tema. Kako sam u svim slučajevima kontaktirao samo ovlašćene uvoznike, jer samo kod njih planiram da ubuduće kupujem ulja, zanima me kako su na Totalu uspeli da postignu ovoloku razliku u ceni, i kako je Mobil ovako jeftin?

    Selenia je otpala zbog svoje velike cene, za koju baš i nema neko posebno pokriće. Skuplja je od Shell-a, Liqui Moly-a... a to po meni nema smisla.

    HC je takođe otpao ukoliko su Total i Mobil originalni, a kako se radi o uvoznicima, verujem da jesu. Možda je ovo malo nepravedno... A otpašće i mobil ukoliko vidim da je iz Turske.

    Pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Total sve više postaje totalna enigma.
      Mislim da ni oni sami više ne znaju na koju će stranu, tj. da li će biti low cost brend (pa još da drže Elf kao Ultra low cost) ili da ostanu premium brend. Sa ovim cenama pre će biti ono prvo.
      Kako su Total i Mobil tako jeftini?
      Što manje znate, manje i patite.
      Veliki su takvi kakvi su i ostaće.
      Zašto više ljudi ne kupuje njihove proizvode u (voljenoj nam) Šljivropi?
      1) Skupo.
      2) Pita se (raja) jesu li originalna.
      No problemo, sredićemo oba!
      I tako, uvek su korak ispred (svih) nas. Originalnost? No problemo. Cena? Prava sitnica!
      Dok mi shvatimo šta oni rade, bude kasno.
      No to je domen ekonomije, "slobodnog" tržišta i ostalo te bolje da stanem - SAD.
      Lukoil 10W-40 Lux je preko 500din.
      Total 10W-40 je 480din. (2,2€ do max. 2,5 iz magacina u Francuskoj).
      Ko je tu lud?
      Ne znam, osim da svi mi to treba da ispadnemo po principu "tamnog vilajeta", kupio ili ne kupio Total (Mobil) - kajaćeš se.
      No, šta da se radi, ni coca-cola nije posebno zdravo piće pa je svi (većina) pijemo!
      (opšta popularnost pića nastala posle I svetskog rata po povratku vojnika koji su je na frontu dobijali besplatno, ovo nećete naći ni u Wikipedia-i).
      Kupite Total, stvarno je jeftin (ako već ne volite Turske serije, inače bolje mi zvuči Turski Mobil po 490 nego bilo koji drugi Mobil po toj ceni).
      Jedino nemojte žaliti ako sutra bude 399 dinara (a prekosutra 999) ili ako čujete da se isto ulje deli za Џ (makar negde gde ima njihovih pumpi) uz kupljen rezervoar goriva (ako se već ne dešava ovog trenutka).
      Izgleda da je sudbina automobilskih maziva baš takva. Tužno ali (izgleda) nezaustavljivo - "Resistance is Futile".
      A.S. "It is inevitable ... Mr. Anderson"
      (E jesi je za*ebo Smith, on ti se zove Neo, i s*ebo si se u narednih par minuta (godina) Matrix-a).
      Ne nisam zastranio, Mobil iz Turske? Pre 20 godina bi Vas proglasili ludim, Total jeftiniji (u Srbiji) od NIS-a, Lukoil-a, FAM-a, Modriče ...
      Pre 5 godina bi vas strpali u ludaru (izvinjavam se ustanovama tog tipa, ovde je samo u kontekstu ne može se bolje objasniti).

      Избриши
  2. I još samo ovo i neću više.
    Mobil je jeftin. Ovo baš liči na Sunđer Boba kad mu ukleti Holanđanin drži predavanje:
    "Ja sam strašan, pauci su strašni ali TI, ti nisi strašan".
    Sledeća scena 'Olanđanin beži izbezumljen od straha (S.B. "podšišana" glava te mu viri mozak).
    Svaka sličnost je (verovatno) slučajna.

    ОдговориИзбриши
  3. Na osnovu vaših preporuka da TBN bude između 6 i 8, a sadržaj pepela oko 1%, suzio sam izbor na pomenuta 3 ulja. Cena za sva tri je 500 +/- 20 din. za litar. Ali i dalje mi ne ide u glavu da su Mobil i Total jeftiniji od Optime... S obzirom na to da se radi o ovlašćenim uvozncima ne sumnjam u originalnost, ali cene ova dva poznatija brenda dovode do toga da sumnjam u kvalitet.

    Yugo je idealan za testiranje bilo kojeg od navedenih ulja. TNG, kratke relacije, urađena generalna, polusintetika umesto mineralnog... I mene baš zanima kako će da se ponaša.

    Suština je da hoću da se vežem za jedan brend koji mogu da nabavim po relativno povoljnoj ceni, a da pritom ima odgovarajući kvalitet, kako bi različite gradacije istog brenda mogao da koristim i kod ostalih automobila (Fabia 1.2 TSI i Florida 1.4 HDI). Drugim rečima, hoću da nađem "svoju" prodavnicu ulja, da je više ne menjam, i da o ulju više ne razmišljam (kvalitetu, originalnosti...). Ne bih ni da idem u krajnost pa da litar Marly Gold 10W-40 plaćam 1200 din.

    Hvala Vam na odgovorima!

    Pozdrav!


    ОдговориИзбриши
  4. Poštovani g. Predraže,
    Nemojte pogrešno da me shvatite.
    Vi veoma racionalno razmišljate i tu nema(m) dileme.
    Kako i sam veoma cenim Total (a naročito Mobil) veoma mi je teško da bilo šta kažem protiv ova dva velika brenda (ovo podseća na slučaj Fetel i Šumaher, pa poštovao ne poštovao kao profesionalac je ovaj mlađi tukao ranijeg idola kao dete zvečku; jedino što još nisam profesionalac i u drugom timu od ova dva).
    Sva TRI brenda vam uspešno mogu pokriti sva tri vozila.
    Ipak ...
    Baš zato što dugoročno hoćete da nađete dobavljača ulja (za sve vaše automobile) bolje ćete proći sa jakim i renomiranim regionalnim (čvrsto vezanim za ovaj regio) proizvođačem kao što je Modriča (može biti i FAM, NIS ...).
    Ako pogledamo 5-6 godina unazad, ova ulja imaju skoro konstantnu cenu u evrima (ili čak sada manju nego pre nekoliko godina), kvalitet je konstantan i uporediv sa svetskim imenima (u svim kategorijama).
    Mobil se pravi i u Turskoj (ili nema tako povoljnu cenu), postoji više uvoznika a još više distributera, a čak nema ni svoju kancelariju kod nas. Dakle, sve (od cena do kvaliteta) je podležno promenama a kod cene je očigledno (i može drastično da ide i naviše).
    Total jeste otvorio Total Srbija ("filijalu") ali ona je više "nedonošče" regionalne u Mađarskoj.
    Osim toga kao i Mobil ni Total nije imun na Tursku.
    Dakle ako sada (još) nije Total iz Turske, sutra (već) može biti. Zapravo kod Total-a je verovatnija opcija da to bude Total iz Rumunije.
    Još je jeftinija (proizvodnja), logistički je povoljnije a Total ima svoju blendaru u Rumuniji.
    A zašto već sada ne bi bio? (možda kao kod Mobil-a morate odlepiti nalepnciju ispod koje se krije "svet iza ogledala" - tužna realnost, krupnog kapitala). Ako i nije već sledeću zamenu će biti.
    Uostalom, razlika između dva Total-a je "totalno" nenormalna, a ne verujem da iko uvozi po lošim cenama ili bez nade za plasman.
    Dakle, "nije zlato sve što sija", a vi sami odlučite šta ćete dalje.
    Marly je zaista prava krajnost, Motul je nešto bolje rešenje ali bliže ultimativnom (i skupom).
    Dakle, ako Motul (ili Kroon), Marly i drugi manji proizvođači imaju nešto što veliki nemaju (jedno mesto proizvodnje) to imaju i neki proizvođači koji su mnogo bliže i mnogo su pristupačniji.
    Multinacionalke ne mogu (i NEĆE) dugoročno da Vam garantuju potpuno identično ulje (ni samo mesto proizvodnje) jer smo mi tek tačkica na mapi njihovih tržišta te smo uvek u "paketu" sa još nekom državom regiona (kao "sitan kusur").

    ОдговориИзбриши
  5. Za FAM sam čuo sve najbolje, sa više mesta. Kao vlasnik autoservisa, imam odlična iskustva sa vozilima koja koriste Optimu. Čak mnooogo bolja nego sa Mobilom. Ipak, u svoja vozila sipam Marly, i to sintetiku, jer po onome što mogu da vidim, to me na kraju puta ipak košta NAJMANJE.
    Svaka čast autoru, da se neko pozabavi i ovom problematikom, jer vidim da veliki proizvođači na naše tržite gledaju sa priličnim omalovažvanjem, da nam se svašta uvaljuje, i zloupotrebljava poverenje ljudi u brendove, koji su nekada davno bili sinonim kvaliteta.

    ОдговориИзбриши
  6. Vidim da slično gledamo na stvari.
    U najavi (jednog od) sledećeg teksta sam već naveo da (na više načina) skupa ulja mogu biti jeftinija na duži rok.
    Multinacionalke nesumljivo imaju kvalitet ali je on podložan promenama (zavisno od tržišta).
    Za FAM i Modriču (Optima) potpisujem da nisu ništa lošiji od Premium brendova (svetskih).
    To je (doduše manjim brojem analiza) zasnovano i na nedvosmislenim rezultatima eksploatacionih ispitivanja.
    Naravno, za neku jaču tvrdnju (da su ista ili bolja) treba više "čvrstih" dokaza ali meni je dovoljno da iskažem da su (bar) ista klasa i da su razlike u nijansama (iako naravno zavisi i od vozila i svakog ulja ponaosob, tako da mi se "sličnog kvaliteta" čini izjavom koju bih mogao da potpišem).
    Slobodno nastavite sa Optima uljima (i čestitam na izboru) a i sa FAM-om nećete pogrešiti (recimo da dopunite asortiman).

    ОдговориИзбриши