Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

среда, 24. април 2013.

Koncept hijerarhije upravljanja otpadom, Waste Hierarchy Concept



Waste Hierarchy Concept
Koncept hijerarhije upravljanja otpadom

Although the waste hierarchy should not be seen as a rigid rule, the aim of moving
towards a recycling. In more general concept, the minimisation should be added between
prevention and re-use but it can be treated as the part of prevention. It could be said that
waste hierarchy in similar form is worldwide accepted. It is often called Resource
Conservation Hierarchy [7].
Managing waste engine lube practice is extraordinary example of making
compromises between different influences: technical and economy vs. environmental.
(with the rule "all against all", because they are all essentially opposed, with only a small part of a common denominator).
It is obvious then lube (oil) industry has not interest for extended oil drain intervals.
It found its interest with more expensive synthetic oils which equalized smaller quantities
of lubricants. But construction of engine was not ready for the possibilities of synthetic
lubes. Low share of market for the synthetic oils was obvious till mid-90 in XX century.
{I would like to remind you of a dilemma whether to pour synthetic oil in the engine for which was initially-recommended mineral oil; this really wasn’t a wise decision, in the '80s and even later but since then the both are changed: oils (additives) and construction materials; therefore for relatively newer car synthetics is always alternative solution while for older engine it does not have to be; unreadiness of engine manufacturer was reflected in  bad resolved issues such as: motors ventilation and other details that are prevented as prolonged service intervals and quantity reduction of lubricants; commentary brackets is not part of the work which is cited}
New ecological legislation gave the automakers difficult task to fitful them and they have
lot of technical problems in 90’s but after technical improvement in late ’90s the pressure
has moved on lubricant producers which has to adopt new formulations for the new
requirements which also reduced the quantity of lubricant in vehicles. Oil industry, also,
have no big interest in recycling waste engine oils. Virgin base oils are less expensive and
recycled oils are not competitive with them. The quality of recycled base oils is much
smaller problem, although is technically demanding one [8,9].
Legislation is important part of the waste oil management but can not solve the whole
problem. Same legislation often leads to different practice and results where EU is the best example.

Translation (Prevod):
Iako se hijerarhija upravljanja otpadom ne treba gledati kao kruto pravilo cilj je da se otpad tretira recikliranjem (kad god je to moguće).
U opštijem konceptu treba dodati minimizaciju između prevencije i ponovnog korišćenja ali se (s druge strane) može tretirati i kao deo prevencije. Moglo bi se reći da je H.O. (hijerarhija otpadom) u sličnoj formi opšte prihvaćen koncept u celom svetu. Često se naziva i hijerarhijom sačuvanja resursa (zapravo to su slični koncepti između kojih se u aproksimaciji može, čak, sataviti i znak jednakosti) [7, dato u literaturi rada].
Praksa upravljanja otpadnim motornim uljem je izuzetan primer pravljenja kompromisa između različitih uticaja: tehničkih i ekonomskih naspram zaštite okoline (uz pravilo “svako protiv svakog”, jer su svi u suštini suprostavljeni i tek u manjem delu imaju zajednički imenitelj).
Zbog toga je očigledno da industrija maziva nema interest za produžene intervale zamene ulja. Ona je našla svoj interest u tome plasiranjem skupljih sintetičkih ulja što uravnotežava gubitak na manjoj količini (prodatih) maziva. Međutim, konstruktori motora nisu u prvi mah bili spremni za mogućnosti sintetičkih maziva (mazivih ulja). (Stoga je) Očigledno nisko učešće sintetičkih (automobilskih) ulja (se zadržalo) do sredine 90-tih godina prošlog veka.
{ovde podsećam na čestu dilemu da li sipati sintetičko ulje u motor za koji je inicijalno preporučivano mineralno ulje; to zaista nije bila mudra odluka 80-tih pa i nešto kasnije ali su se u međuvremenu promenila i ulja (aditivi) i konstrukcioni materijali; zato je preporuka da za iole noviji automobil sintetika JESTE alternativno rešenje dok kod starijih motora i NE MORA da bude; nespremnost proizvođača motora se ogledala i u loše rešenom ventilacijom motora i drugim detaljima koji su sprečavali kako duže inervale zamene tako i smanjenje količine maziva; komentar u zagradi nije deo rada koji se citira}.
Nova ekološka pravna regulativa postavila je težak zadatak pred proizvođače što je rezultiralo mnogim tehničkim problemima u 90-tim ali posle tehničkih unapređenja kasnih 90-tih pritisak je prešao na proizvođače maziva i oni su morali da usvoje nove formulacije za nove zahteve koji su (osim produženja intervala izmene, vidi prethodni komentar) takođe smanjili količinu maziva u vozilima. Industrija maziva takođe nije imala veliki interes za reciklažu otpadnih motornih ulja. Sveža bazna ulja su jeftinija i reciklirana se ne mogu meriti sa njima (za istu upotrebu). Sam kvalitet recikliranih baznih ulja je mnogo manji problem, iako je tehnički zahtevan [8,9].
Pravna regulativa je važan deo upravljanja otpadnim (mazvim) uljima ali ne može rešiti kompletan problem (zar može u bilo kom slučaju?). Isti pravni okvir vodi ka različitoj praksi i rezultatima za šta je EU najbolji primer (mnogo zemalja sa mnogo različitih strategija; gde forsiranje reciklaže zapravo više prazni fondove, budžet(e), nego što je korisno, kako će se videti u nastavku teksta).

Stroga administrativna pravila su često pogubna za praktične rezultate (kao što znamo) ali EU (za sada) relativno “dobro pliva” i često nalazi dobar balans, gde je ovo pitanje jedno od boljih primera. (pošto je dodato, prevod ide naknadno)
Strict administrative rules are often fatal to the practical results (as we know) but the EU still keeps it head above the water and often finds a good balance, where the issue is one of the better examples. (Since it was added, the translation is going after)

Srećnom okolnošću pravoslavni Uskrs pada u maju, što daje mogućnost da se spoji sa državnim praznikom (1. Maj) tako da će mnogi spojiti celu nedelju, te sa dva vikenda (i Uskršnjim pondeljkom) dođe celih 10 dana. Zavisno od mogućnosti, protegnite noge (sopstvene i vašeg “ljubimca” – automobila). Pokušajte makar sebi jedan izlet da dopustite čak iako ne putujete negde dalje.
Sam autor će biti odsutan nekoliko (pa, možda malo “više nekoliko”) dana, i bez interneta (ah, milina, makar posle “zaginuo”) pa će odgovori na pitanja kasniti (nemojte posle da ispadnem “uobražen” ili tako nešto).
Sve najbolje svim čitaocima (i njihovim porodicama), pa nastavljamo (aktivno) druženje (k’o ‘ajduci, posle Đurđevdana).

Author will take a few days off (Orthodox Easter), so that one week will not respond to questions. Please note this circumstance.

6 коментара:

  1. Veliki pozdrav autoru bloga i svim ostalim citaocima, sve najlepse za predstojece praznike...

    Ovo mi se svidja na kraju "k’o ‘ajduci, posle Đurđevdana" jer upravo posle Djurdjevdana i ja idem u haduciju cija tradicija je prevalila vec evo deceniju (13. godina za redom) od zavrsetka srednje skole... rec je o kampovanju u prirodi oko ljepotice Drine i po okolnim planinama Podrinja... To je pocelo kao "u inat" direktoru skole jer nas nije pustio na ekskurziju gdje smo mi htjeli...da skratim mi smo pobegli iz skole na kampovanje gril, hladna piva, i naravno Tata prase!!! i to evo traje i traje sa pravim drugarima... Skup cuvenog IV-1 elktrotehnicari njabolja generacija u istoriji skole po proseku ali brate pivo nas je vuklo van iz skole...Izvinjavam se svima zbog off-a ali ovom divnom prolecu nemogu da odolim a sve je povodom gore pomenute ajducije... Veliki pozdrav jos jednom i pobacajmo miseve i tastature i u prirodu...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa i nije daleko od teme (ekologija).
      Slogan "povacajmo miševe i tastarute i u prirodu" (makar jedom u mesec dana, a može i nedeljno) je dobar i podržavam.
      Za vikend ionako opada čitanost bloga za 20% a ni još toliko nije strašno za opštu korist čitaoca.
      Svi u prirodu, dok je još ima (a ima je i treba je čuvati).

      Избриши
    2. Ja sam već "istrčao" u "prirodu" prošle nedelje.
      Prija.

      Избриши
  2. Pozdrav za gospodina Stevu kao i za sve čitaoce, odnosno, bolje rečeno, korisnike bloga, jer mi to i jesmo.
    Javljam se retko pa zato sa velikim zakašnjenjem čestitam godišnjicu bloga, ali i unapred nastupajuće Uskršnje praznike i Đurđevdan.
    Ovaj komentar nema nikakve veze sa poslednjom temom (recikliranje motornih i drugih ulja), ali ću ga staviti ovde, jer, polazeći od sebe, smatram da se najčešće otvara poslednja tema sa komentarima koji je prate.
    Ne bih želeo da se ovaj komentar razume kao bilo kakva preporuka određenog proizvoda, već samo kao iskustvo koje sam imao i koje iskreno želim da podelim sa drugima.
    O aditivima za ulje imam jako rezervisan stav i do sada ih nisam koristio u bilo kom obliku, možda i zato što za tim nisam imao potrebe. Međutim, u zadnje vreme su se javili određeni problemi sa menjačem u Suzukiju Baleno 1,6 sa pređenih 130.000 km. Naime, pre oko 3 godine zamenio sam ulje u menjaču i ulio Modričino ulje 80w90. Kasnije sam na ovom blogu i u uputstvu za upotrebu vozila pročitao da je jako bitno da ulje u ovom menjaču ispunjva standard GL4. Kako je sipano ulje bilo GL5, ispustio sam ga i ulio ulje Comma 75w90 GL4 (polusintetičko i u svemu prema manualu). Posle nekih 5.000 pređenih kilometara počinju problemi sa težim ubacivanjem u III brzinu. Kontrolom je utvrđeno da su korpa kvačila i lamela u redu, kao i šalthebli. Ovde ne tvrdim da je do problema došlo zbog ulja. Najverovatnije je problem u menjaču jer ovaj automobil je poznat po malo slabijim menjačima. Zainteresovao sam se za aditive za menjačko ulje. I pored toga što sam hteo da kupim Resurs, prevaglo je Made in Germany i ulio sam 125 ml Wurtha koji je ružičaste boje, u vidu retkog gela i sa jakim mirisom. Verovao sam da će to biti još jedan promašaj i bačen novac. Međutim, već posle samo 50 pređenih kilometara primetila se razlika. Ručica upada u III brzinu mnogo mekše bez "osećaja zubaca", jeste da to nije kao kod novog menjača, ali je poboljšanje vidno .
    E, sad ja pitam g-dina Stevu šta će biti sa mojim zaptivkama kao i sa semerinzima na menjaču, obzirom da datiraju iz 1997. godine, kao i to da li će dodavanje aditiva promeniti viskozitet ulja u koje je usut aditiv (5% ukupnog ulja u menjaču).
    Takođe, molim prijatelje sa bloga koji se dobro razumeju u mehaniku da meni a i ostalima, jer verujem da će ovo interesovati i druge, objasne šta se u stvari u ovom slučaju dešava sa sinhronim prstenima te menjanje brzina postaje lakše i mekše nakon dodatog aditiva.
    Unapred hvala na odgovorima i svim komentarima na ovo.
    Još jednom molim da se ovo ne shvati kao reklama ili preporuka nekog proizvoda.
    Pozdrav od Save.

    ОдговориИзбриши
  3. Možda Modriča i nije bilo tako loše rešenje. Možda ste trebali ostati na njoj.
    Proizvođači često daju GL-4 specifikaciju a u praksi se ispostavi da je potrebna GL-5 (zato ih na primer Fuchs ne zarezuje i "cepa peticu" i gde je GL-4 preporuka (pa posle ne trebaju aditivi).
    Možda i nije do ulja ali 75W-90 GL-4 obično ne štiti kao 80W-90 Gl-5 naročito ako je menjač star (zavisi mnogo i od konstrukcije menjača naravno).
    Moguće je i da je do samog menjača a moguće je i da preporuka proizvođača nije adekvatna (ni prvi ni poslednji put).
    Iskreno, nemam pojma šta je Wurth aditiv za menjače (Wurth kao sekundarni proizvođač, zapravo brend, mi nije u fokusu interesovanja).
    Osim toga, od "made in Germany" me sve više poizilazi jeza, jer se često koristi samo za marketing i visoke cene a nema veze sa kvalitetom a i kad ima nisu Nemci jedini (pa ni najbolji, bar ne svi, odnosno većina).
    Aditivi su obično modifikatori trenja (ne moraju uvek biti MoS2 pa ni "mazive keramike", tj. čvrsti aditivi) i smanjuju koeficijent trenja (donekle) i eventualno habanje (što je uglavnom posledica prethodnog uz EP efekat čvrstih aditiva).
    Sa zaptivkama ne bi trebalo da bude problema ali kako to iko može da vam garantuje? Uglavnom su aditivi rastvoreni u mineralnom baznom ulju pa ako je (uglavnom da) aditiv inertan ne bi trebalo da bude problema.
    Promena koeficijenta trenja uglavnom pozitivno utiče na rad menjača ali kod sinhrona može biti i kontraproduktivno (ispadanje iz brzine ili suprotan efekat, teže šaltanje).
    Zavisi od slučaja do slučaja pa zato neki budu oduševljeni aditivom a drugi ga pljuju.
    U više od 80% slučajeva (možda i više od 90%) smanjenje koeficijenta trenja za oko 20-tak % (uglavnom toliko ili manje) ne smeta sklopovima te je ukupan efekat pozitivan (lakše i mekše šaltanje).
    I dalje NE preporučujem ove aditive, naročito ne da se koriste napamet.
    Ako Ragazzoni stigne, može da me dopuni (pisaću mu ovih dana mejl pošto je retko na blogu).
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  4. Ma nešto mi ovo bilo poznato ...
    Odem (za vas gosn Savo) na google i nađem aditiv i tamo "OMC2" ... a meni nešto poznato ...
    Pre više od dve godine bilo je o tome na CBC-u (kada sam krajnej uljudno morao da hladim usijane glave, koje su pale na reklamu) link je:
    http://cbc.rs/archive/index.php/t-18827-p-4.html
    Ukratko:
    1) OMC2 nije hemijska formula već marketinški (trgovački) naziv i može biti bilo šta. Sam proizvođač navodi da je Mo(libdenovo) jedinjenje što bi značilo da je neki organo metalni kompleks koji se već koristi (više od 20 godina) u industriji maziva kao modifikator trenja (više u motornim uljima).
    2) Famozni OMC2 nije izmislio Wurth a i nije baš magičan. Od "Obnavlja istrošene površine" i naročito "Optimalno izglađivanje površine pomoću
    termoplastičnog izobličenja toka" (što mu dođe isto, majko mila šta je marketing) NEMA NIŠTA. To ne očekujte. Kad ovo pomenem stručnim ljudima (kolegama) gotovo se naljute na mene ("u stilu, jer ti to mene zezaš" ili "da li je ovo skrivena kamera") i ne znam da li su tu više alergični kolege metalurzi (verovatno) ili mašinci.
    Ovo je za zakonsku zabranu (da se tako reklamira) ali eto kod nas sve može pa i tako nešto.
    Dakle, manje trenja i šlus.
    Naravno nije da se ne proba naročito kod starijih menjača ali učinak je diskutabilan, uglavnom je po principu Ako Prođe Prođe ili "ne škodi, pa može i da koristi".
    Meni je drago da je vama pomogao ali to ne znači da
    će i drugima.
    Možda i nije bacanje para (ali uglavnom je to).
    Svaki će vam proizvođač menjača ili maziva reći da NI Slučajno ne koristite ali ja sam malo fleksibilniji.

    Za remetalizaciju bih možda mogao i da se upustim u dokazivanje (da nema veze sa životom) ali je u praksi teško time se baviti, bar bez velikih sredstava).

    Treba obratiti pažnju da aditiv NIJE za menjače (diferencijale) sa GL-5 zahtevima jer ispunjava tek GL-4 (što su lepo napisali pa ne možete ni da ih tužite a većina ne primeti to).

    ОдговориИзбриши