Goriva, uticsi - Fuels, impressions

GORIVA U SRBIJI, GODINU KASNIJE – FUELS IN SERBIA, A YEAR LATER

Da se razumemo (na početku): bez analiza slabo ćemo znati ko je bolji a ni sa njima (osim velikog broja pa da bude statistički zasnovano, a i tad bi to bilo u nijansama koje ništa posebno ne bi rekle).

Ipak, biće ovo više od glasina – UTISAK. Utisak zasnovan i na nekim (neoborivim) činjenicama.

Ako sam pre godinu dana izneo stav da svi (veliki, koje pominjem) distributeri imaju potreban kvalitet za Euro 5 motore sada je to još lakše reći – jer IMAJU. Dakle, EN 590:2009 dizel i EN 228:2009 benzin nisu više „sanak pusti“ nego java (nad javama) i to posle nekog vremena u kontinuitetu stvara još i jači utisak „svakodnevne“ i „uobičajene“ pojave. Ostaje (pomalo) pitanje da li je i TNG (LPG) na potrebnom nivou (EN 589:2009). Uglavnom DA, mada je kod ovog goriva postao veći problem „novi atest“ nego kvalitet (pa i cena) ovog goriva.

Ovakva situacija će mnogim majstorima (a naročito „majstorima“) oduzeti privilegiju da za polovinu stvari koje „izbaci kompjuter“ (dijagnostika) okrive LOŠE GORIVO. Naročito će čišćenje dizni (neophodno ili ne, u većini slučajeva NE) početi manje da se radi (ili možda ne?).

Kako god, novouvezeni ili kupljeni novi automobili više ne bi trebali (da kažem i od pre par godina ali sad je „jasno k’o dan“) da pate (ili „pate“)  zbog lošeg (nam) goriva. Dakle, sada je više do toga da je neki deo „crk’o“ nego da je uzrok do (stravično lošeg) goriva.

Tačno da će još neki mesec u prodaji biti D2 i BMB 95 ali je NIS cenovnom politikom (izjednačavanjem cena sa „euro“ gorivima) potpuno destimulisao kupovinu ovih goriva, što je jedan veliki plus (uzet u kasnijim razmatranjima) za ovu kompaniju.

D2 ostaje za starije traktore kao i automobile tipa Golf I ili Kated „kocka“, a kasnije ED uz (preporučujem iako nije 100% obavezno pa nekad može i da se preskoči) aditiv koji se sipa u ED (mali procenat, ne utiče mnogo na cenu) kojih sada ima nekoliko na tržištu, čime je „kumovao“ sam NIS izbacivanjem istog (i koji je samim tim najdostupniji – na njihovim pumpama, svakoj većoj).

I da ne dužim (praznom) pričom, predočiću novu listu, koja nije napravljena (po ionako maloj razlici) po kvalitetu dostupnih goriva, već više po napretku u odnosu na prošlu godinu i opštem utisku o prodajnim objektima te distribuciji goriva.

1) NIS

Nema šta, utisak ili ne, ovo bi i objektivnija analiza (lako) dokazala.

Završetak rekonstrukcije rafinerije u Pančevu je zaista „kvantni skok“ u svakom pogledu pre svega u mogućnosti da NIS isporuču velike količine (više od potreba domicilnog tržišta) ED u punom kvalitetu („Euro 5“). Osim toga tehnološki će to biti moguće i za „Euro 6“ koji stupa na snagu sledeće godine. Isto važi i za benzin.

Nije da ni ranije ova goriva nisu ispunjavala standarde ali je (naročito kod benzina a manje kod dizela) to bilo „na mišiće“, uz muku („ceđenje suve drenovine“) i u ograničenim količinama. Ovde se pokazuje i ono što ponavljam kao papagaj, da je jedno standarde ispuniti a drugo je prevazići ih, što je sada očigledno slučaj, mada može i bolje i očekujem tako nešto. Osim toga, zbog dodatnog tretmana razlika u ceni u odnosu na D2 i BMB bila je poprilična. Sada smo u situaciji (potpomognutom i malim padom cene nafte) da su oba ova goriva od početka godine prilično pojeftinila, kod benzina je to i više od 10% (sa nekih 165 na 145 dinara).

Sada je (iako i ranije ali ne toliko očigledno) NIS (definitivno) „alfa i omega“ tržišta goriva u Srbiji.

NIS je, osim toga, proširio i poslovanje na okolne zemlje, kako izvozom svojih maziva u par okolnih, tako i prodajom goriva. Naravno, najznačajnije je to što je u BiH otkupio distribuciju goriva (pumpe) od OMV-a, koji se polako ali sigurno povlači iz maloprodaje goriva.

Znači kvalitet je tu, bez ikakvih sumnji. Distribucija je na visokom nivou. Cisterne su uglavnom nove iako se u pasivnim krajevima još uvek pojavi pokoja „masna“ i „ružna“ (ružna, prljava, zla) cisterna iz nekog davno prošlog vremena. Još značajnije je da je NIS od prošle godine (pretprošle zapravo ali masovnije ipak nešto kasnije) krenuo u akciju podizanja kvaliteta svojim MP objekata (pumpi) i njihovoj unifikaciji (stilskoj) što je značilo (u većini slučajeva, mada je bilo i samo „kozmetičkih“ promena) njihovu potpunu rekonstrukciju.

Sada je očigledno da je po ovom pitanju ubedljivo na mestu jedan, i to ne samo u Srbiji već i u regionu, mada će pravi značaj biti u tome koliko će te (svoje, mada su neki i u zakupu) objekte i  održavati ali to ćemo videti tek za koju godinu.

Ima li se šta zameriti (osim praktično monopola) NIS-u?

Nepostojanje više vrsta goriva! Doduše konkurencija se nije ni potrudila da ih na tako nešto natera, i tek je od skora to i počela. Mislim da će u dogledno vreme (ali duže od godine) NIS možda i izbaciti nešto novo, makar i „standardni“ benzin 98 ako ništa drugo. Slažem se da nije mnogo profitabilno i da komplikuje stvari te da je korisno imati mali broj goriva (po jednu vrstu od svakog, uz dizel za poljoprivredu) pogotovu na početku nove (EN ###) ere. Lako je širiti ponudu kada par godina ljude naviknete na evropski kvalitet. U manjoj meri je to slučaj i sa dodatnom aditivacijom goriva (pre svega benzina) ali to košta a cena jeste bitan faktor. Sve je na tome koliko će konkurencija naterati NIS na obe stvari a za sada jedino OMV to čini, što nije dovoljno.

Logistički je NIS superioran tako da tu nema šta da se priča a po ovom pitanju je čak i u boljoj poziciji Dakle, pozicija i kapaciteti te činjenica da je imaju najnoviji pogon (i u nijansama superiorniji od većeg dela konkurenata) bi uz dalja ulaganja dovela do toga da NIS postane čak i regionalni lider ili da makar bude blizu toga.

Uzgred, treba pomenuti i otvaranje prve Gazprom pumpe (prošle godine, teritorija grada Beograda). G će takođe biti prisutan kao „NIS+“, premium brend po svakom pitanju. Naravno, G-enery ulja sada a ih negde i ima ali ih je retko ko video). Trenutno su neka od njih i na akciji tako da sve to ide koordinisano i solidno organizovano (naravno, uvek može i (bar malo) bolje). Medijski i šire gledano marketinški čak i nije dovoljno propraćeno ali je izbegnut i negativan efekat preterivanja.

Očigleno je ko je najviše napredovao, što sam i najavio pre godinu dana.

2) OMV

Nije čak ni da ih posebno gotivim, ali utisak je veoma jak. Objekti su im u najboljem stanju i još uvek izgledaju sveže. Čistoća na pumpama nije baš savršena ali jeste ispred ljutih rivala (naročito Lukoil-a) što nema direktne veze sa gorivom ali itekako znači u ocenjivanju po utisku.

Što se goriva tiče, čak i kad (su) ih nabavljaju(li) od NIS-a, uvek su gurali kvalitet, tj. da makar bude sa što većom razlikom u odnosu na minimalno ispunjeni standard.

Treba pohvaliti i to da su još prošle godine (mada nije bilo marketinški ispraćeno, a sada je to gotovo preterano) imali Maxmotion benzin, tada superioran a sada ne toliko (možda u nijansama). Radi se, naravno, o benzinu po EN228:2009 ali sa dodatnim aditivima (čak nije potpuno pokriveno standardom). Radi se pre svega o onima za čistoću ali i „podmazivanje“ delova motora.

Dakle, mala ali značajna (jer je skoro jedinstvena) razlika čime se OMV koliko-toliko odvaja od NIS-a i daje sebi neku (makar marketinšku) prednost.

Još značajnije je to što su počeli (za sada je kao Nesi, videlo ih par ljudi ali nije zaživelo u narodu) da prodaju i svoj benzin od 100 oktana. Ovakav benzin već duže vreme imaju u okolnim zemljama (Mađarska, Bugarska, Rumunija, BiH, Hrvatska). Imao sam priliku i da ga probam, više puta. Šta reći bez analiza i merenja na Dyno mašini. Po onome što znam (bez utiska koji jeste jak), ovo je ne samo visokokvalitetan (preko standarda) benzin već ima i nešto (par %) veću energetsku vrednost, znači nije „samo“ povećan oktanski broj (i to osetno) već je i sam sastav prilagođen, tako da (iako neprimetnih) 1-2% manje potrošnje i/ili veće snage jeste nešto realno.

Naravno, postavlja se pitanje: kome ovo treba? U eri kada većina motora idealno radi sa standardnim benzinom od 95 oktana, zaista maloj grupi korisnika. Tu su u prvom redu motori koji traže „super“ gorivo (98 oktana), kojih još uvek ima pozamašan broj (dosta starijih „japanaca“). Tu spada i Yugo (Zastava) koji definitivno bolje radi na 98 oktana (taman mešanje „lapo-lapo“ sa standardnim benzinom od 95 oktana). Naravno većina vlasnika, 95-99% km vozi na plin a dobar deo nema ni kompresiju da bi osetila razliku (i dodatno, „naštelovali su se na 95“).

Naravno tu su i svi oni koji vole sportsku vožnju i odu na Navak čim mogu. Osim ovih „pravih“ sportista tu su i vlasnici automobila koji naginju sportskoj vožnji, kao najbolji primer – BMW.

OMV-u se, dakle, mora odati priznanje da stalno napreduju (makar sitnim koracima) što nije odlika svih igrača na tržištu.

3) MOL, EKO i Lukoil

Verovatno po redosledu navođenja ali sa toliko malim razlikama da su praktično ista kategorija.

Ako se OMV polako povlači a radi sve da bi napredovao, šta reći za one koji se (bar nije najavljeno) NE povlače a ne čine ništa (ili jako malo) da napreduju.

MOL

Ako je i bolji, po napretku nije nimalo pa bi samo po tom kriterijumu mogao da bude i zadnji.

Goriva natprosečnog kvaliteta ne dovozi u Srbiju a kad se budu setili biće kasno. Ovako kako rade, oni baš stagniraju a malo bolje stanje objekata je ili zato što su kasnije otvoreni ili zato što je tako bilo i ranije. Jednostavno više se ne ističu a činjenica da je NIS napredovao krupnim koracima poništava sitne prednosti koje su imali.

Jednostavno, pravo razočarenje.

EKO

Po (geografskom) položaju bi trebali da se lavovski bore za ovo tržište ali kao da su digli ruke. U Makedoniji i Bugarskoj svakako prisutniji i konkurentniji.

Tačno je da imaju benzin 98 oktana ali imali su ga i prošle godine. Ovo je standardni benzin sa više oktana i ništa više od toga. Osim toga, cena mu je bila strašno visoka a i sad je mada je malo snižena (verovatno zbog OMV-ove stotke). Prošle godine su u Bugarskoj i Grčkoj (dobro to im je domaće tržište) marketinški izuzetno radili na promociji dve vrste benzina: jedna za manju potrošnju goriva, druga za čistiji motor. Dakle obe sa dodatnom aditivacijom. Ovde (Srbija) su to mlako radili i nije to bilo rafinerijski proizvedeno gorivo već „nešto između“ (NIS-ov evropremium uz (malo) dodatnih aditiva, za sve pomalo pa na kraju ništa).

Sa Avio dizelom su dojadili i bogu i narodu. Ako ništa novo ne urade neće biti dobro po njih (a i nas sa njima). Dakle, Avio je sve više antireklama (a i reklame bi mogli da promene ako ništa drugo) nego reklama. Inače jeste nešto što uliva dodatno poverenje, jer se radi o filtraciji na licu mesta (doduše i drugi imaju slično mada za nijansu manje softificirano). Kada neko (NIS?) počne da radi pravu mikrofiltraciju goriva šta li će onda da leti? (pogađate).

Pumpe su im u delu bitnom za goriva u dobrom stanju ali same po sebi izgledaju izanđano, iz daleka neugledne (izbledelih reklama, tekstova, i ispranih boja, od sunca verovatno, nije samo zub vremena malo je i u slabijoj UV zaštiti (aditivi za plastiku)). Dakle, kao da su sto godina stare. Inače, kvalitet goriva im je solidan i kad sam u prilici (samo na daljem putu) volim da sipam gorivo kod njih.

Napredovanje – nula, ili možda i minus jedan (lošiji izgled pumpi, koje su sve manje ugledne i prosto odbijaju kupce).

Lukoil

Zapravo su možda i manje nazadovali od prethodnih (nula u odnosu na minus jedan) ali napretka nema. Slično (možda manji utisak) EKO-u, veći broj pumpi (naročito one starije) traži renoviranje, a čistoća na objektima i dodatne usluge (restorana) nisu na nivou OMV-a (ili novog NIS-a).

Cene su im u proseku više a bez posebnih pogodnosti da bi se to prenebreglo.

Logistički nisu u sjajnoj situaciji (Burgas daleko, čak i od istočnih krajeva Srbije a kamoli drugih, Rumunija tek za deo teritorije) ali to nije izgovor da ne dovoze (ionako deo ED-a jeste iz rafinerije Burgas, ako ne i sav, ne izjašnjavaju se pa je teško reći) bolja goriva. Ovde pre svega mislim na benzin. Za EKTO još nije kasno, naročito 98-otkanski. TNG im je dobar ali ništa naročito. Ovde su se (doduše ekonomski opravdano) više koncentrisali na konkurentnu cenu mada im ne uspeva da prate NIS (kao i EKO) tako da je zaista velika sličnost sa EKO po više osnova a naročito ovom.

Centralizacija cena (TNG) je došla u loše vreme kada NIS tu praksu napušta pa su u pojedinim krajevima bili poprilično nekonkurentni (Bor na primer) baš zbog ovoga. Tako da su tu nazadovali (pa su možda i oni bar za „minus pola“).

Guranje slabijih a jeftinih brendova na svojim pumpama ima donekle opravdanje (isticanje svog brenda, izbegavanje konkurencije sa samim sobom, tržište niske kupovne moći) ali dodatno doprinosi „jeftinom“ imidžu cele kompanije. Potpuno u suprotnosti sa onim čemu se globalno (na tržištu Zapande Evrope) teži. Doduše, (konačno) predstavili su i Genesis seriju (makar jednom vrstom) motornih ulja, što jeste plus koji moram da im zabeležim. Jest da nije direktno u vezi sa temom ali spominjao sam i kod drugih. Ovde odmah i kritika, jer u CG sintetika 5W-40 (Lux) košta oko 5€ a ovde 30% više, te se postavlja pitanje zašto i kako je to moguće.

Zapravo su ispred Eko-a ali već sam rekao, po mnogim pitanjima i ispred MOL-a ali sve je to ista „STAGNACIONA“ kategorija. Godinu dana je taman preriod za makar kozmetičke promene i zaista bi sve tri kompanije trebalo da razmisle da li je smanjenje troškova jedini način borbe protiv (očigleno) dominantnog NIS-a. Mislim da ne, i praksa je pokazala da je to najgori način koji dugoročno „sa garancijom“ vodi do loših rezultata iako u početku samanjuje pad profita.

Nadam se da sledeće godine nešto mora da se promeni i kod njih. Možda sam najstrožiji bio prema Lukoil-u ali oni su posle NIS-a drugi igrač na tržištu (makar po prometu a naročito broju pumpi) sa ambicijama da budu prvi (i regionalno, pre svega). Ovako to neće ići. Tržište jeste skromno i jeste malo, ali ili JESI ili NISI. Lukoil je isuviše velika i ugledna kompanija za „hoću-neću“ pristup. Shell je to rešio tako što je TOTALNO nezinteresovan za tržište pa ga i nema. Bolje za njih, lošije za nas (ali – „tražili ste – gledajte“). A uz prisustvo u Mađarskoj, Grčkoj i Bugarskoj imao bi razlog da bude tu. Ipak, ili jesi ili nisi. Ne može Shell da vegetira (mada u Bugarskoj je skoro tako ali i za to ima razloga; naravno duga je priča). U Grčkoj su najskuplji, najsjajniji (fensi) i sve nekako „naj“ (bar u severnom delu) a ni to nije tržište „golemo“.

Još jedan razlog zašto Gazprom dobija pohvale. Ponašaju se u skladu sa onim što jesu (globalna kompanija) te gledaju da svuda budu u nivou sa najboljim.

Lukoil je takođe globalna kompanija i iako manja ne toliko da ne bi imali iste principe (ironično, čak ih i imaju). Problem jeste domaće tržište (Srbije) gde su ušli na mala vrata (umesto velika kako dolikuje).

Pretpostavljam da sada na tako nešto ne bi pristali ali kupovina „bez rizika“ i po povoljnoj ceni je u tom trenutku (mislim na Beopetrol i sve što ide uz to, i INA poreklo te nedovoljno rašišćeni računi u vezi sa tim, mislim i na sudski postupak, gde je rizik na državi a ne Lukoil-u) bila (verovatno) neodoljiva.

Kako god, sva tri igrača (a naročito Luk) mogu i bolje te zaista im mesto tri pripada samo zato što nema drugih (internacionalnih igrača).  

Petrol se može pomenuti ali niti je dovoljno velika kompanija (a sledi im i delimična, 50%, privatizacija ako već nije) a još važnije je da nisu dovoljno prisutni (naročito teritorijalno).

Oni imaju sasvim dobar kvalitet goriva ali ne znam detalje pa ne bih više o tome.

Pohvalno je što imaju već duže vreme benzin 98 oktana, koji je (ako ništa drugo) uvek bio jeftiniji od EKO-ov. Pumpe im jesu čiste i uredne ali osim što ih je malo i same su male (bar one koje sam video).

Širenje na Istok je vrlo teško tako da ne mislim da će igrati iole veću ulogu na prostoru Srbije, od ove koju već imaju (makar solidan procenat tržišta).

Pre će biti da će i to malo biti teško održati jer dolazak još jednog jakog igrača (a jeste u izgledu) učiniće im samo održanje teškim da će isplativost toga biti pod velikim pitanjem.

Toliko za sada. Rad o reciklaži ulja ću završiti u toku juna uz još (bar jedan, u planu dva) neki tekst ali morao sam da razbijem monotoniju a tekst u celini je ionako dostupan.

Dakle, sledi pre svega tekst o tržištu maziva Balkana ali i šire Jugoistočne Evrope, sa naglaskom na Ex Yu, gde je velika gužva (mala bara a mnogo krokodila). Proizvođači su jaki i veliki da bi samo na sopstvenim prostorima ostvarili svoj potencijal, tako da širenje (na sve strane, kao i ceo univerzum) ostaje jednina opcija što „domaćinima“ pruža nešto što sami po sebi ne bi dobili.

Zaključak:

Kvalitet goriva u Srbiji (a naročito okolini) je (već neko vreme ali sada je „zakucan“) u potpunosti u skladu sa evropskim normama (za Euro 5 motore). Kako to nije sporno a razlika u kvalitetu minimalna (i neprimetna bez instrumenata), ostaje Vam (nam) da se ponašate kao (pravi) razmažen kupac.

Kupujte pre svega na prometnijim pumpama (to ostaje osnovno pravilo). Kupujte tamo gde je čistije, gde su uslužniji (ne moraju biti servilni, to može i da nervira), tamo gde su povoljniji a naročito gde imaju veći izbor goriva (i ostalih sadržaja). Ako vam treba kvalitetnije (sa više oktana) gorivo, ne oklevajte sipajte gde ga ima (ali i uopšte, recimo u drugom automobilu) i gde nije „dranje“ (visoka cena). I uživajte. Gorivo nije jeftino, niti će ikada više biti, ali mali pad cena (i pored povećanja akciza) prija, kao i činjenica da kvalitet više nije problem.