More viscous than less and API GL-5 vs GL-4 (Chicken's statement)

Odavno htedoh da ogovorim na dilemu iz naslova, pa par puta počeo i nikako da završim. Od jedne rečenice: zaboravite GL-4 do (opreznog) GL-4 kad prepručuje proizvođač, pa do dugačkih tekstova koji bi samo potvrdili da ništa ne važi 100%.

Sada ću biti negde između a neposredni štihfort dao mi je “Đunta” sa moto-foruma “BjBikers”.

“Nego, ajd malo o menjačkim uljima uopšteno. Na trkaćim getribama što ređe ili ispod nivoa, to zuji, pišti al ko te pita. Na mom BMW-u vozam ekstremno gusto, 80-140 i drastična je razlika u samom šaltanju. Recimo, sa standardnim uljem, 90, pri kočenju sam imao problem iz treće u četvrtu, ne uvek doduše al mi je smetalo jer po navici išaltavam skroz do prve. Pri sipanju viskoznijeg, to je potpuno nestalo, na stranu tiše šaltanje što je inače uslovna mana BMW suvog menjača, buka.(mada se tehnikom šaltanja ona skroz eliminiše).

Dalje, razlika GL 4 i GL 5, boljici i mane, odnosno kompatibilnost sa materijalima( žuto). Ja imam svoje zapažanje al ipak nedovoljno utemeljeno.”

Rekoh (tamo na forumu) da ću odgovoriti dovršavanjem davno počete teme, ali avaj, ovo sam morao iznova da pišem uz tek poneki deo iz dužeg teksta (pa možda ispadne i malo nepovezano, ali faktor vreme čini svoje).

Što se tiče menjača, stvari su tu potpuno jasne. I teorija i sabrana praksa kaže isto (a slaže se i Đunta):

Viskoznija ulja imaju deblji hidrodinamički sloj (film ulja) i bolja EP dejstva (posredno i AW) od manje viskoznih koje iste EP osobine postižu aditivima (naravno u situaciji kada imaju iste ili slične vrednosti testova za ove namene*).

* Ovde moram spomenuti "čuveni" (i najzloupotrebljavanjiji) test četiri kugle, ASTM D 4172. On služi za PRELIMINARNU PROCENU AW osobina tečnih maziva (upotrebljava se i za masti gde nije (toliko) relevantan). Često se zaboravlja da ne postoji korelacija između prakse i rezultata testa, tako da je on više kao neka orijentacija i svrstavanje u kategorije maziva, nego što će odgovoriti koliko će habanje biti u praksi. Test  D 2596 koji je "zadužen" za EP osobine je primarno za mazive masti pa je korišćenje za (menjačka) ulja još više pod znakom pitanja (što neki rade), a važi isto: ne postoji povezanost koja daje bolje rezultate za veću vrednost testa (iako je u grubim crtama tendencija takva, test je samo polazna tačka a ne služi za rejting listu maziva).

(nastavak) Viskoznija ulja će takođe dati bolje "dampovanje" od vibracija. Ono što je manje poznato je da bolje rezultate daju viskoznija mineralna ulja nego sintetička manje viskozna UKOLIKO SU TEMPERATURE U REDUKTORU (MENJAČU) UMERENE.

(čest slučaj u industriji).

Naravno, sada će dežurni kritičari reći:

1) Evo još jednog romantičnog branioca mineralnih ulja

2) A još upoređuje babe i žabe (nejednaku viskoznost ulja).

Ne tako brzo!

Prvo: mineralna (bazna) ulja su lošija od HC i sintetičkih ulja, kraj priče. Ali ne radi se o tome (vidi kasnije).

Drugo: nejednaka viskoznost? Moram podsetiti da viskoznost ZAVISI od TEMPERATURE. Uobičajeno je da se u jednom sklopu (reduktoru ili menjaču) koriste ulja koja PRE svega imaju sličnu (istu) viskozost na radnoj temperaturi (kod reduktora 65°C, u novije vreme oko 75°C, uglavnom ispod 80, a kod menjača 100°C) a koliko-toliko sličnu viskoznost na 40°C (što bliže to bolje).

Sintetička (pa makar i ona III bazne grupe) ulja imaju veći indeks viskoznosti pa će za istu viskoznost sa mineralnim na radnoj temperaturi biti manje viskozna na 40°C. Logično, zar ne?

Tako je čest slučaj da se proporučuju ISO VG 220 sintetička reduktorska ulja, gde idu ISO VG 320, što je opravdano samo ako je trajna temperatura između 65 i 80°C a povremeno ide i do 90°C. Naravno za uobičajene temperature 50-60°C (normalno opterećeni reduktori na ambijentalnoj temperaturi) mineralke obično ispadnu jeftinije a bolje. Uvođenje ISO VG 320 sintetičkih je moguće ali neisplativo.

Pogađate da je slično i sa menjačima u vozilima.

Kako se u automobilskoj industriji koriste mulitgradna ulja pa je situacija donekle (ali ne mnogo) drugačija ali u osnovi ista.

Tipičan primer je 80W-90 vs 75W-90.

Prva su mineralna a druga mogu biti PS ili sintetička.

Na 40°C prva su viskoznošću bliska ISO VG 150 uljima a druga ISO VG 100.

Dakle prvo je bolje?

Ne baš. Zavisi od uslova, konstrukcije menjača, itd.

Lično sam (vodeći se da su uslovi „umereni“) odlučio (zbog prethodnog) za 80W-90 no ne znači da bi 75W-90 bila lošija. Osim što su skuplja sigurno su bolja za veoma niske temperature. Osim toga verovatno mogu doprineti maloj uštedi goriva.

Kako god, sa zimama koje tipično imaju temperature do -15°C i tek par dana do -20°C (što je prehtodne zime izostalo) 80W-90 je itekako upotrebljivo.

Može li 75W-90 u menjač Zastave? Može ali od toga nema mnogo koristi (i skupo je).

Za većinu modernih automobila je pitanje viskoznosti zapravo više pitanje koliko vam je do čega stalo.

Uostalom uopšteno se može reći da je PITANJE IZBORA viskoznosti UVEK stvar kompromisa (balansa). Za SUV vozila bi 75W-110 ili 80W-110 mogla da budu i bolji izbor ali opet zavisi od upotrebe. Kako se moderni SUV-ovi više koriste salonski, možda je za većinu 75W-90 i bolji izbor. Za teške terene bi 75W-140 bilo bolje ali ... za teške terene se koriste drugačija vozila.

Stabilnost na smicanje je uglavnom uporedivo ili bolje kod sintetičkih ulja, ali je teško to generalizovati.

Dakle, viskoznija ulja kod starijih konstrukcija menjača mogu (i često tako bude) da budu bolji izbor od manje viskoznih pa makar i kvalitetnijih.

Treba imati na umu da viskoznost sama po sebi nema apsolutno odlučujuće dejstvo.

75W-90 je pak u većini slučajeva superiorno u odnosu na 80W-140 kada je zahtev SAE 90 ili 80W-90. I to je kod modernih automobila (menjača) tipična preporuka.

Da li 80W-140 može da bude bolje od SAE 90? Naravno. SAE 140 je malo širih margina pa bi preciznije bilo reći 80W-110 jer 80W-140 mogu biti i jako viskozna (moderna su bliža 80W-110 i često su zapravo u toj VG, ali i pored zahteva nekih proizvođača većina se drži starih SAE J306 specifikacija (lakše im je)).

I da malo konkretizujem na osnovu pitanja sa početka teksta:

80W-140 nije uvek viskoznije od Sae 90. Ono je viskoznije za veće temperature a manje viskozno kod manjih. Ipak, u radu motora (kad se zagreje) one jeste viskoznije i prednosti nastaju zbog toga. Ovo ne mora 100% da bude slučaj kod drugih menjača pa je uopštavanje nepreporučljivo.

Naravno upoređenje sa sintetičkim uljem je pre svega u odnosu na 75W-140. Sintetičko će (kao i u većini slučajeva) biti (verovatno) superiorno (tipična greška je upoređivati 80W-140 sa 75W-90 gde će ponekad, kao što je ranije navedeno, mineralno ispasti i bolje).

API GL-5 ili GL-4?

Uf!

Chicken's statement (zvanični stav) je: gde ide GL-4 ide to a gde GL-5 onda GL-5.

Pre svega za sam sklop menjača (kod automobila i teretnih vozila) i posebno podmazivanje diferencijala GL-5 nije neophodno i onda GL-4 ne samo da je dovoljno nego i idealno.

Za slučaj menjač/diferencijal:

Najkraće i najbrže: GL-5 u principu. Nezvanične GL-4/5 (ili GL-3/4/5, sada ređe jer je GL-3 praktično duže van upotrebe) i/ili Total Drive Line odrednice (navodi) su poželjni.

Zapravo:

EP aditivi su manje korozivni nego pre.

Inhibitori korozije su bitni i bolji su nego ranije (uslovno rečeno, često su i isti u drugim koncentracijama; ovde je koncentracija JAKO bitna).

EP aditivi (i nekad i sad) korozivne osobine ispoljavaju (tek) pri visokim temperaturama.

Prosto je da se čovek (stručnjak) zapita čemu tolika buka kad 2x veća koncentracija nečeg korozivnog ne znači mnogo, zavisnost je (ionako) logaritamska.

ITD.

Praktično: GL-5 u većini slučajeva (preko 80%) može gde i GL-4, neće da smeta a biće i bolje.

Priča je duga i ima razne aspekte ali sada se mora skratiti (u igri nisu samo menjači, nego i diferencijali, sinhroni ...).

Posebna je priča motorna ulja u menjačima (ako je podmazivanje odvojeno od diferencijala ovo je veoma dobro rešenje, retko primenjivano ali zasnovano).

Zašto ne Gl-5 u GL-4 u 100% slučajeva?

Zavisi koji se paket aditiva koristi.

Često su GL-4 ulja korozivnija od GL-5.

Ne kao apsolutni odgovor na pitanje rezultati ASTM D-130 testa korozije bakra određenog ulja najbolje ukazuju na odgovor na ovo pitanje.

Po pravilu sintetička 75W-90 ulja imaju dobre rezultate na ovom testu (uglavnom 1b), dok mineralna GL-5 (pa i neka GL-4) imaju lošije pa je valjda (sad) sve jasno.

Ostaviću pitanje u kom obliku se nalazi rastvoreni bakar u ulju (da bi velika količina istog “iskorodirala” on mora da bude u rastvornom obliku u medijumu (vodi ili u ovom slučaju ulju). Kako god, pocrnela površina u gore pomenutom testu je dovoljno indikativna.

Test se izvodi na povišenoj temperaturi inače bi sva ulja lako prošla, a i time se simuliraju radni uslovi. Temperatura je viša od prosečne u upotrebi da bi se test skratio (sve hemijske reakcije imaju eksponencijalnu zavisnost brzine sa temperaturom)

Zašto onda mnogi proizvođači i dalje insistiraju na GL-4?

To je tek za posebnu diskusiju.

U većini će se slučajeva Gl-5 bolje pokazati, čak ni koroziono neće biti lošije.

Naravno, “čista” GL-5 treba izbegavati jer zapravo nemate dovoljno podataka da li “jeste ili nije”, pa je Gl-4/5 ono čemu treba težiti.

I na kraju ali ne i po značaju:

API GL standardi su prilično stari i isuviše uopšteni.

Dopune u vidu API MT-1 su takođe poželjne (uključuju ASTM D130 test korozivnosti) iako na prvi pogled ovaj standard nije relevantan za automobilske menjače.

Dakle:

API GL-(3)/4/5 uz MT-1 i sa TDL oznakom, su ulja koja bi trebalo koristiti za GL-4 fabričku preporuku. Takođe i API GL-4+.

Osim veće cene, u praksi ćete od toga imati koristi.

Postoje i u 80W-90 gradaciji i kao mineralna.

Sintetička i PS (ali naročito prva) najveću prednost imaju pri povišenim temperaturama i u dužem veku trajanja.

API GL-5 će duže održati osobine (ne samo EP) od GL-4.

Studije koje su upoređivale GL-3, GL-4 i GL-5 (sve odjednom ili kombinacije dve od tri) su uglavnom davale prednost GL-5 nad GL-4 i GL-4 nad GL-3 dok kod GL-3 preporuka GL-4 može biti i bolje od GL-5 (sasvim je dovoljno) ali je opet GL-5 često bilo bolje od GL-3 (naravno u zavisnosti od vrste GL-5, korozivnost nije bila zanemarljiva u nekim od ispitivanja, ali uz to da je GL-5 moglo i pored toga duže da se koristi; kada je moglo a uglavnom je moglo).

 I na kraju: FINALE

Situacija je često semantičke prirode i upoređivanja baba i žaba.

Zapravo najvažnije je što se na kraju krajeva prevede na PRAVNO pitanje.

U takvoj situaciji nijedan normalan inženjer a naročito kompanija neće da se izjašnjava po onome kako (u većini slučajeva) JESTE nego kako će proći u sudskom sporu (aj’ da vidim, osim časnih izuzetaka, koji će sudija presuditi na osnovu 80% verovatnoće).

Zbog toga: prelazak na bolje uvek nosi rizik i svaki ga od korisnika mora preuzeti na sebe.

TO JE SUŠTINA. Tupljenje tipa: “nema ničeg lošeg u poštovanju preporuka proizvođača” je samo to – tupljenje.

Ajd’ i ja onda da ga malo TUPIM.

Ako nećete preuzeti rizik na sebe (ni ja a ni niko drugi na svetu osim ako je serviser koji iza sebe ima više od 10 identičnih slučajeva, a i onda je pitanje, neće to za vas) ONDA definitivno poštujte preporuku proizvođača.

E tu dolazimo do čuvene floskule “kad ja tamo a ono međutim”.

Šta kada se takvo ulje ne može naći?

Tu će vas svi ostaviti na cedilu (osim mene i još par izuzetaka).

Ako baš ne možete naći API GL-4 80W, možete (naravno) i 75W-80 API GL 4+ (ili GL-4/5) ili 75W-85 API GL-4(+ ili /5).

Ako takvo nađete … pa uzmite ga, ništa mu (u principu) ne nedostaje (osim što se slabo proizvodi).

OVO VAŽI SAMO ZA API GL-# preporuke.

Odobrenja proizvođača koja prevazilaze API GL preporuke treba poštovati.

Naročito VW ovde prednjači, naravno G50 (501.50) se može menjati sa GL-4/5 ili “GL-4+” ali svi noviji se moraju poštovati (prvo nađite isto pa onda menjajte ulje).

Jasno?

Mož’ bit da, mož bit’ ne. Pretežno ne.

O.K.

U konkretnijim tekstovima i komentarima možda malo više razjasnimo.

Osnovni problem i jeste u nedovoljno preciznim odrednicama GL-# standarda.

Kritičari će reći “pa za menjače iz XX veka više i ne treba” što nije daleko od istine.

Kako su današnji paketi aditiva praktično univerzalni (GL-4 i GL-5) sve je teže naći ulje koje je GL-5 a nije pogodno i za GL-4. Konstrukcija menjača je takva da takođe forsira isto. Tako da je odgovor prilično jasan.

Samo specifična odobrenja imaju svoju zasnovanost (specifične konstrukcije).

LS ulja jestu GL-5+ i ima primera gde se mogu koristiti (diferencijali) i gde nisu neophodna ali za menjače (ili kombinaciju menjač-diferencijal) definitivno nisu.

Ovde se više treba naglasiti da ovo bez preke potrebe ne treba raditi (i bez jasno definisanog cilja zašto se to radi) jer inače nema mnogo smisla.

Uostalom, proizvođača možete oceniti (ako već ne po kvalitetu a ono po modernosti, shvatanja pre svega, kao i jačine tehničkog odeljenja) koliko su “pilići” (chicken, kukavice) baš po ovom pitanju.

Zvaničan stav je … samo to – chicken’s statement.

P.S.
"doživotno punjenje menjačkog ulja potiče od mogućnosti da mineralna ulja mogu da traju i 10 hiljada sati na umerenim temperaturama a sintetička i dvostruko duže. Ovo jeste istina ali je više primenjivo u industriji gde se ti sati "izvrte" za 2-3 godine. Vremensko ograničenje se (ipak) mora postaviti a to je 5, 7-8 ili 10 godina. Naravno postoje i izuzeci ali ... oni su tu da potvrde pravilo".

P.S.S.

Al’ ovaj davi ... (pomislih sam za sebe)

Pošto sa nekoliko puta obećao konciznost i jasnost, evo uprošćenog teksta (algoritamskog)

API nivo kvaliteta

1) Zahtev za vaš menjač (i/ili diferencijal) je API GL-3 ili GL-4.

Koristite API GL-4. Ništa osebno nećete dobiti sa „boljim“. Ako se entuzijasta, lako ćete preuzeti rizik i uzeti GL-5. Posebana preporuka za takve korisnike: API GL-4/5 ili GL-4+. TDL kao savet ekstra.

2) Zahtev je API GL-5, GL-4+ ili je neki od standarda proizvođača iz (poznih) devedesetih prošlog veka.

Koristite to što vam je rečeno. Ako nema baš identičnog u VG koji vam treba: TDL kao najbolje rešenje (API GL-3/4/5).

3) Nemate LSD (LS diferencijal) a (baš) hoćete (zapeli ste) takvo ulje. Uglavnom može, ali bez posebnog razloga ... nema mnogo svrhe. Razlozi? Više TD-a u sezoni, vučete neku prikolicu, vi ste drifter i slično.

Viskozitet

1) Preporuka je 80W šta još mogu da koristim?

75W-80, 75W-85 (u starijim menjačima, ponekad i 75W-90; nije primarni izbor)

2) Default je 80W-90, 85W-90 ili SAE 90 (monogradno)

75W-90 je u većini slučajeva dobra opcija za 80W-90. Prvenstveno sintetika osim kod veoma starih menjača (potencijalni, ali malo verovatni problem sa zaptivkama)

Principijalno se može koristiti i za preostala dva slučaja. Ipak, 80W-90 je u tim slučajevima bolje, a 75W-110 (ne znam za takvo) bi tek bilo „perfect match“ (što znači: izabrati 75W-140 sa što manjom viskoznošću na SAE 140, što bliže SAE 90).

Monogradna ulja u toplijim krajevima mogu da budu i jednako dobra (ili čak bolja) opcija ali retko na evropskom kontinentu (osim za teške terene ali to su posebni slučajevi, tada je uglavnom 85W-90 opcija da bi ulje ostalo celugodišnje).

3) Podrazumevana vrednost je 75W-90, mogu li koristiti 80W-90?

U principu da, ali ne i za zahtev za sintetičkim uljem jer takvih u 80W-90 nema. Mineralna su lošijeg kvaliteta i jedina opcija su za izuzetno stare menjače koji nemaju predviđen rok više od 5 godina.

4) A šta sa 75W-80?

Sada je ponuda tolika da je lako naći ovakva ulja. Sve su više sintetička mada mogu biti i PS.

Nije za svaki menjač ali ovo često može da se zameni sa 75W-90, sa 75W-85 u 90% slučajeva bez ikakvih posledica (pa čak i onih 0,5% uštede goriva nećete izgubiti).

Razno:

Mogu li se ulja mešati?

Da ali kod menjačkih to treba izbegavati. Eventualno iste vrste ulja i iste gradacije.

Da li sintetičko ako je PS preporučeno a ista je VG?

Da, naravno.

U hitnim slučajevima mogu li se različita mešati?

Da. U svakom slučaju bez ulja NE voziti (nećete baš daleko stići ili možda i hoćete ali menjač možete baciti).

Ne znam šta mi je u menjaču a treba da dolijem par dl. Šta da sipam?

Najbolje PS 75W-90 (pokriva najviše kombinacija)

Šta nije rečeno?

Kombinacije viskoznosti i kvaliteta su brojne pa nisu da se baš sve navedu. Snaći će te se ako pažljivo čitate.

DODATAK

 I šta je (pa sad) odgovor na pitanje sa početka teksta?

Korišćenje 80W-140 ulja je mogućnost kod SAE 90 preporuke.

Čak se može voditi i kao adekvatna zamena a ne korišćenje viskoznijeg ulja.

Naravno ako je SAE 140 (radno, na 100°C) bliže nižoj granici ove viskozne kategorije (obično jeste).

Ovako se mora reći jer je ranije (npr. SAE J306 iz '98.) bilo:

SAE 90 od 13,5 do 24,0mm2/s

SAE  140 od 24,0 do 41,0mm2/s

Po novijem (SAE J306 iz 2005.):

SAE 90 od 13,5 do 18,5mm2/s

SAE 110 od 18,5 do 24,0mm2/s

SAE 140 od 24,0 do 32,5mm2/s

SAE 190 od 32,5 do 41,0mm2/s

Ovim je SAE 140 podeljeno u tri VG kategorije, baš da bi se bolje definisala viskoznost i mogućnost zamene monogradnih ulja (i naravno drugih multigradnih).

Dakle ako je ulje 80W-140 viskoznosti ispod 30 (može biti i čest je slučaj) onda je situacija slična kao kad SAE 30 menjate sa 15W-40. Isto važi i za (mineralna, prethodna su obično PS) 85W-140.

Naravno i 80W-140 i 85W-140 su približno ISO VG 320 u odnosu na ISO VG 220 (SAE 90) pa je prethodni primer sa motornim uljima nepotpuna analogija (kod njega su viskoznosti na +40°C slične).

Tako da se može reći da 80/85W-140 JESTE viskoznije ali može da ide (za sportske namene i starije menjače).

80W-110 je već potpuni analog za SAE 90 i to ne samo zato što je SAE 110 bivša gornja granica za SAE 90 već i zato što je viskoznost na 40 cel. bliska onoj za SAE 90 (često i manja ali oko 200mm2/s).

U apsolutnom smislu, oba (SAE 90 i 80W-110) su bliska SAE 50 monogradnim uljima i često ispunjavaju odobrenja za transmisiona ulja SAE 50 (CATerpillar i Komatsu).

Slično je i za 80W85 ili SAE 85(W) ulja u odnosu na SAE 30.

I naravno 80W-90 ili 85W-90 (i „ređa“ SAE 90), koja su ekvivalent za SAE 40.

No to je tek duga i druga priča.

Za kvalitet, kako je rečeno u tekstu: GL-4 ili GL-5? Naravno, GL-4/5.