Shell - HX# serije (series)

Surprise (iznenađenje) !! (što bi rekao jedan od Štrumpfova)

Odakle sad pa Shell (ni manje ni više)?

Da me ne bi optuživali da sam rusofil? (kao da je to nešto loše)

Pa dobro, umereni – priznajem; mada sam što bi rekao pokojni teča odrastao uz Miki Mausa.

(ili drugačije rečeno: Sputnjikom, Gagarinom i Titovim su Rusi bili razbili Amere ali su ovi, ipak, prvi i jedini stigli na mesec, sa nekim novih herojima: Nilom, Bazom, Pitom ... Sve u svemu: afinitet prema zaslugama!!)

Da nisam zabrinut za pad čitanosti? Ne živim od ovoga niti imam (skoro pa nikakvu) korist od bloga (osim nekoliko poznanstava, koja vrede) pa sigurno nije zato. Zaista koliko god mi prijalo kad se više čita toliko mi to i nešto ne treba u poslednje vreme kada istog nemam (više posla, više pitanja ... čemu??), nemam reklame na sajtu čak ni google-ove.

Jedina dva razloga su: sveža tema da ne bi bilo monotono (ni čitaocima ni meni) ako bi napravio serijal bez ijednog mejdžorsa (a jeste, više se čitaju tekstovi o njima, mada ne u toj meri da bi bilo značajno, možda i zbog stranih čitalaca); drugi je to da će mi za Shell trebati manje vremena jer ću samo protrčani kroz ceo asortiman a zaustaviti se na kratkom opisu HX3 serije a detaljnije opisati samo HX6 i HX8 kao novitete (tri ulja, zapravo dva sa detaljima).

Naravno noviteti su pomalo bajati za Svet (kao i kod Lukoil-a oko godinu dana zakašnjenja, kod NIS-a više a kod Modriče ću se ispraviti sa tek par nedelja ili meseci) ali suština bloga i nije praćenje noviteta bar ne po svaku cenu i odmah (kao u novinarstvu).

Dakle, uvod će mi odneti trećinu vremena za tekst pa bolje da isti počnem što pre.

Shell noviteti i razlika od 2009.

Ovaj proizvođač je klasifikovao ulja po serijama što je mnogo lakše za snalaženje nego kada sam prvi put (2009.) pisao o Shell asortimanu. Doduše, dodao je veliki broj različitih varijanti pa je stigao do 33 različitih ulja (varijanti), ili čak i nešto više ako se uzme globalno tržište, što ni NIS nije uspeo da dostigne (sa desetak manje) ali o tome u sledećem tekstu.

Shell je ozbiljno shvatio ulogu no. 1 (makar po količini i ne sve pod svojim imenom jer je akvizicija Quaker State-a u USA doprinela tome) i (uz obilate resurse) rešio da „zavede red“ na globalnom tržištu. Kako je osim Ultra serije ostalo bilo manje prepoznatljivo, sasvim je uredu ono što je osnovna postavka (serije 3, 5 i 7 kao osnovne, doduše jako slično BMW-u) jer je (zapravo) veoma lako snaći se u velikom broju različitih ulja.

Stari „dobri“ crvenko (API SG/CD) je sada postao HX2 i promenio boju ambalaže (manje uočljivo) i ulje je za motore iz osamdesetih i samog početka (prve polovine) devedesetih. Ovim Shell naime ne želi da prepusti ni low-end tržište ili (verovatno i važnije) želi da ima jeftino ulje za nisko budžetna tržišta („banana, paradajz, šljiva ... republike“).  Inače čemu bi služilo jedno ovakvo ulje jednom „onakvom“ Shell-u. Serija je malo preterivanje jer u principu označava jedno ulje po kontinentu (u Evropi definitivno, 15W-40; U Aziji 10W-30; čini mi se da postoji i 5W-30 verzija ... verovatno za hladnije krajeve). Dakle dovoljno dobro za Golf I/II, Opel Kadet D i E, Zastava vozila starija od 10 god. i slično. Naravno već se i tu može sipati nešto bolje (makar i HX3) ali eto može i da se uštedi (čak i u odnosu na relativno, za Shell, jeftinu HX3 seriju).

Serije HX5 i HX7 su glavna linija (main line) ponude i verovatno najprodavanija ulja (u slobodnoj prodaji) makar izostavivši najbogatija tržišta sa malom prosečnom starošću vozila (gde bi tu u tržišnom smislu Ultra morala da se pridoda).

HX5 je mineralno, 15W-40 u API SL/CF ali i ACEA A2 (veoma mudra odluka, makar nekada i na svoju štetu) u osnovnoj varijanti (HX5 bez dodatnih oznaka). Varijanti ima više, uključivši dizel i LPG tako da je izbor za automobile iz ’90-tih jako širok, a to je i ciljna grupa ove serije.

HX7 je polu-sintetička (full HC uglavnom) serija ulja, primarne viskozne gradacije: 10W-40. Namenjena je pre svega vozilima druge polovine ’90-tih prošlog veka ali i onima sa početka novog, kao i automobilima sa 5W-40 primarnim preporukama sa mnogo pređenih km. Centralno ulje ove serije (samo) HX7 je bilo prvo API SM ulje u 10W-40 (makar u Evropi a i dalje je retko po tom pitanju) a u novoj verziji ima čak i API SN. Kako poseduje i VW 502.00 spada među TOP 5 u 10W-40 (TOP 10 više nego sigurno) u Evropi (mada verovatno i globalno, mada ponegde ima i sintetičkih ulja u ovoj kategoriji). PS ulje ali verovatno potpuno HC (II/II+ bazna grupa ili čak kombinacija (više) II i (manje) III) i sa paketom aditiva poput savremenih 5W-40 ulja (i možda malo manje polimera ali slično jer čista III bazna grupa ima veći osnovni indeks viskoznosti). Postoji u mnogo varijanti ali tu ćete se već lako snaći. Samo da pomenem da ga ima i u 5W-40 varijanti gde je izvesno da je to (makar) mešavina II i III bazne grupe (značajniji udeo ove druge) te da je jeftina „sintetska“ (ili visoko kvalitetna PS) varijanta kojom se Shell suprostavlja klasičnim 5W-40 uljima (MB 229.3 i VW 502.00 nivoa) te cilja i na dobro očuvane motore iz poslednje decenije XX veka.

Ultra serija se bazira na 5W-30/40 uljima i predstavlja glavnu liniju za novije automobile.  Sada je osnovna verzija (ACEA A3/B3/B4, API SN, MB 229.5, BMW LL-01, ...) u verzijama 5W-30 i 5W-40, više nema 0W-40 varijante (korišćenje isključivo III i III+ bazne grupe). Tu su naravno i Mid-SAPS i Low-HTHS verzije pa sve i u diesel varijantama (5W-30), kao npr. Ultra Extra (ovo je skoro pa pleonazam ali marketing je čudo od „nauke“) sa sve VW 504/507. I kao šlag na torti, Ultra Racing u 10W-60.

Još par reči o HX3 (sada već vrlo specifičnoj) seriji pa da pređemo na prave novitete HX6 i HX8.

HX3

Ovo bi se moglo nazvati i serijom za stare motore (slično Maxlife-u Valvolina). Čak je u tom smislu ovo „Ultra serija“.

Osnovno ulje je zapravo „obično“ 15W-40, sa API SF/SG/SJ. Idealno za dobro očuvane (ili ako im vlasnici pridaju veću pažnju) automobile od sredine osamdesetih pa do sredine devedesetih. Idealno i za motore druge polovine devedesetih koji troškare ulje.

Na nekim (Južna Amerika) tržištima je ovo SAE 40 monogradno ulje.

Međutim, sva ostala su za baš stare motore i to one koji imaju povećanu potrošnju ulja (mada može i iz predostrožnosti nakon 200 hiljada km, proizvođač navodi 100 hiljada km).

HX3 K je „teška artiljerija“ za ovu namenu (posle toga samo generalka pomaže) jer je 25W-60 ulje i kao takvo najviskoznije ... makar u Evropi. Ispunjava API SG/CD. Zbog toga je manje pogodno za automobile posle 1993. za razliku od „mlađeg brata“.

HX3 K Diesel je varijanta prilagođena dizel motorima. Ispunjava samo API CD i manje je viskozno (20W-50).

HX3 G je pak varijanta za TNG motore (i CNG) koji su prešli „ne zna se koliko“ kilometara. Takođe je 20W-50 (kao i dizel verzija) a ispunjava API SJ/SG.

HX3 C je 5W-30 (ili na nekim tržištima 10W-30) mineralno ulje za starije motore. Ispunjava API SJ/CF, SG/SF/CD.

„Pravi“ noviteti

HX6 (i Flex verzija)

Ovo je 10W-40 ulje ... ali zar nije i HX7?

Ovim Shell pokšava da bude konkurentniji u još uvek traženoj klategoriji. Nema direktne potvrde ali se podozreva da je bazno ulje na osnovu baznih štokova iz GTL postojenja iz Katara.

Ali zar to nisu III+ bazna ulja? Ne isključivo, zapravo ima i II+ pa je zapravo HX6 na osnovu njih.

·        Što se tiče standarda, Shell je tu malo kontroverzan, jer u TDS iz 2009. (pa prepisuje i u verziji 2012.) navodi API SL/CF, ACEA A3/B3/B4, MB 229.1, VW 502 00/505 00 što je logično i solidno (čak vrlo dobro). Na globalnom sajtu Shell-a navodi se: API SN/CF, ACEA A3/B3/B4, MB approval 229.1, VW 505 00. Skoro isto, SN deluje superiorno ali nedostaje VW 502.00 pa se stiče utisak da se radi o diesel varijanti (!?). Ovo nije baš sasvim izvesno. Verovatno je 502 izostavljeno ili makar 501.01 što bi ukazvalo na motore pre svega iz ’90-tih (što ima logike zbog pozicioniranja ove kategorije).

·        Šta više, logično bi bilo da je Flex verzija API SN jer je namenjeno pre svega gorivima sa visokim sadržajem alkohola (E85, 85% etil alkohola i 15% benzina) ili E10 (10% etil alkohola).

·        To bi trebala da bude jedina ali značajna razlika. Zanimljivo je da proizvođač za Flex navodi samo API SL i ACEA A2 što je u najmanju ruku kontroverzno.  Flex verzija prolazi novi  E-85 emulsion-retention test, što vam možda neće biti neophodno ali znači veliku otpornost (na kondenzovanu vodu, između ostalog; kasnije dodato, prim.aut.)  i povećanu TNG (LPG) ili metan (CNG) pogodnost ovog ulja.

·        Za Flex Shell krije podatke „kao zmija noge“.

·        Za HX6 se u pds (tds) dokumentaciji se navodi:

Osnovne karakteristike (tipične vrednosti):

Kinematska viskoznost (Kinematic viscosity) na 100°C, mm2/s: 14,4

Kinematska viskoznost (Kinematic viscosity) na 40°C, mm2/s: 92,1

Indeks viskoznosti (Index viscosity): 162 (preračunato, calculated)

Specifična gustina (Density) na 15°C, kg/m3: 880

Tačka paljenja (Flash point), °C: 220

Tačka stinjavanja (Pour point), °C: -36°C

Skromno navedeno, samo najosnovnije. Sve se uklapa u klasu, jedino je gustina malo čudna i više priliči mineralnom ulju ... ali.

HX8 (Serija -?)

Možda će i biti serija ali za sada je (bar u Evropi) samo jedno ulje. U 5W-40 viskozitetu.

Čemu ovo?! Verovatno su i ovde korišćena GTL bazna ulja a ako je tako onda verovatno kombinacija II+ i III+ (ne bi li imali konkurentnu cenu, koja bi trebala da bude između HX7 i Ultra serije, zar ne?).

Uopšte gledavši GTL base stock će ići, zapravo, pre svega u Ultra ulja (oni III+ kategorije) i to pre svega u ona koja idu na Zapadno tržište. Klasična bazna ulja (III grupa) idu za Istok (verovatno, šta bi sa njima). HX8 i HX6 se ionako čak i prošle godine nije moglo naći čak i u Istočnim državama EU (videćemo za ovu) pa je i tu verovatno sastav GTL ali sa učešćem ili isključivo niže kategorije.

Kako god, veoma zanimljivo ulje. Shell i tu navodi minimum podataka, a kako se oni poklapaju sa Ultra 5W-40 ... nešto tu nije (baš) u redu. Ono što se nameće je da se možda i isto ulje puni u dve različite ambalaže (?) bar dok se serija Hx8 ne „razradi“.

Ispunjava: API SM/CF, ACEA A3/B3/B4, BMW LL-01, MB approval 229.5, VW 502 00/505 00, Renault RN0700, RN0710.

Očekivano? Praktično identično sa Ultra 5W-40, bez Porsche-a i Ferrari-ja. Naravno i API je SN kod Ultre (mada se u tds proizvoda navodi i API SN za Hx8 kao i PSA B71 2296). Nekako se više ne uklapa, jer ako je HX7 klasično a Ultra moderno Normal SAPS i HTHS, šta bi trebalo da bude HX8? Po specifikacijama bliže je ultri a verovatno i po ceni. Zaista ne bih znao za sada koji je konačni cilj ali pustimo da Shell završi seriju pa da zaključimo (sada možemo samo nagađati).

Osnovne karakteristike (tipične vrednosti):

Kinematska viskoznost (Kinematic viscosity) na 100°C, mm2/s: 13,1

Kinematska viskoznost (Kinematic viscosity) na 40°C, mm2/s: 74,4

Indeks viskoznosti (Index viscosity): 179(preračunato, calculated)

Specifična gustina (Density) na 15°C, kg/m3: 840

Tačka paljenja (Flash point), °C: 215

Tačka stinjavanja (Pour point), °C: -39°C

HTHS viskoznost (viscosity), mm2/s: 3,68

Podaci su zanimljivi i ukazuju na modernu formulaciju. Viskoznost je podešena u stilu „5W-35“ i pravo bi čudo bilo da ostane u 5W-40 kod produženih intervala zamene (preko 15000km) što neka odobrenja dozvoljavaju. Jedan od najvećih indeksa viskoznost je uglavnom zbog nešto niže viskoznosti uopšte a delom i zbog baznih ulja koja se koriste a ne zbog više polimera. Gustina je rekordno mala i u nivou Castrol EDGE-a (0W-40) i indirektno ukazuje na takva bazna ulja (III+ grupe, iako bi mogli biti i estarska ulja, ali ne i u standardnoj ponudi). Tačka paljenja je relativno niska što ništa posebno ne znači ali može biti posledica korišćenja baznih ulja 4 i 5 (viskoznost na 100°C) bez šestice, čak pretežno HC-4 (kategorije). Tačka stinjavanja je „moderna“ i tipična za sintetska (III b.g.) ulja. HTHS vrednost je više nego dobra, i praktično ispunjava i 15W-40 zahteve (3,68 vs 3,70).

Ovo će značiti onima koji vole da malo „opale“ po pedali gasa, naročito za veće brzine kroz krivine (što se mora oprezno raditi da se ne ugroze drugi vozači, i samo na poznatom terenu, najbolje poligonu) i naravno za Track Day manifestacije.

Toliko za sada. Biće još o Mejdžorsima ali bi i oni morali da se potrude malo (da bi moglo da se piše duže od 1000 reči).