Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

уторак, 06. август 2013.

(asocijativni) tok svesti; Stream of Consciousness (narrative mode)


Optima ... moglo je i u tekst o novinama, mada nije bilo uputno jer se radi o „starinama“. Kako god, zgodno je nastaviti baš sada (a odavno gledam da udenem negde, prvobitna ideja za nastavak serijala „do meseca i nazad“ ali nikako da takav tekst napišem).
Zastava 101B iz ’77. sa pređenih nešto preko 200 hiljada km. Čovek moj kolega do prošle godine (on u penziji a ja promenio firmu). Znao sam da vozi Pasata 1.9TDI mlađeg od 10 god. pa sam se iznenadio kada me je prvi put povezao „žutom ’ticom“. Priča klasična: prirastao mu uz srce ... dobar i dalje za lokal i poslove u selu ... odbija da kapitulira, pod godinama i kilometrima. Koliko će još šasija izdržati, videćemo ali mi je ovde zanimljivija priča o motoru ovog young-timer(a).
Kako je održavan? „Crna“ Optima (Super Visk, 15W-40) od prvog do zadnjeg dana! Ulje menjano na 5000km ± 10% (više plus, retko ispod), jednom do dva puta godišnje. U početku vožen oko 10 hiljada km godišnje a kasnije oko 5000km pa sad i manje (godišnja izmena ulja). Filter ulja je (do skora) menjan na dve zamene ulja (10 hiljada km ili manje), a u poslednjih 10-tak godina ide uz svaku zamenu ulja. Frad, naravno!
Lepo radi, ne trese, ne troši ulje ... dobro vuče. Naravno, koliko je do Modriče a još je više do porekla jer je ovo jedan od poslednjih sa Fiat motorom (proizveden ’76-te). Ti su lako prelazili i svih 250 hiljada km a do toga se još nije stiglo (makar godine uticale kao da je svih 400).
Ništa posebno ne sugerišem, eto tako, zanimljivo je.
Kad smo već kod Zastave, a ono čovek mi u Bugarskoj (na moru) traži gde da kupi karburator za Skala GT 55. I mic po mic, ispriča mi on da ima taj automobil još od ’87. i da iako ima drugi ovaj ne menja jer ne posustaje („vi se šalite“, rekoh nekoliko puta, dok čovek prosto nije počeo da me vuće za rukav da vidim, što mi nije baš trebalo). Koliko je prešao? – pitam ja. Ne znam! – odgovara, na 170 hiljada sam mu stavio od Lade (kada se brojčanik pokvario) pa ne pokazuje isto, ali sam i taj „okrenuo“ ... negde oko 300 hiljada. A šta si mu od ulja sipao majstore?! Tu smo se tuc-muc razumeli ali prvih par godina „državno Bugarsko“ (ne sećam se više koje) pa i posle uglavnom njihovo (Insa i Prista) ali posle čak i Shell (i sa drugih pumpi, OMV na primer). Kako god, 15W-40 sipano isključivo. Za primorje drugo nije ni bilo za preporuku a moglo je i 20W-50 makar posle 100 hiljada km ali čovek je dosledan. Kako je karoserija izdržala (i šta je radio u vezi nje) nije mi poznato a toliko vremena ni on ni ja nismo imali.
Uf! Još malo pa tekst za Zastava forum što nije bila ideja. Osim toga intenzivno se preračunavam kao (i kad) da dopunim flotilu (ne prodajem crvenka, za pare koje mogu da dobijem ... ma nema šanse makar ga vozio još par godina) a stižu informacije o „besmrtnosti“. E ali ... niti je 2006. Ono što su bile 1987. a naročito 1977. a i tehnološka zastarelost je tolika da već pristajem i na bižuteriju koja neće raditi posle 15 god. i 250k km, auto treba i menjati (a i oba „svedoka“ imaju druge, modernije, automobile – što je pravo navaoručenije priče: čuvaj starudiju i koristi ali kao auto br. 2 ili 3).
Kad smo već kod odmora, nemoguće je zaobići pitanje goriva u susedstvu. Ovog puta (opet) Bugarska. Cene su „tu negde“. TNG je bio 1,18 (1,12 do 1,20) na magistralama i auto putevima, retko skuplji, a u naseljenim (gradovi srednje veličine) mestima i nešto manje (leva), 1,12-1,13. To je 0,58 do 0,61€ za litar ovog goriva (67 do 70 din. po kupovnom kursu). Dakle, isto ili neznatno manje nego u Srbiji. Kvalitet? Razlike su (moram da priznam) sve manje ali ostaje da je Lukoil TNG u Bugarskoj bar za nijansu bolji nego(li) ovde i da je Shell (makar bio i Vitogas) još uvek u nijansama bolji od svih. OMV je nekako dobar i tamo i ovde pa je taman negde između. Naravno ovo su samo utisci, pre svega po potrošnji ali i „vuči“ (što se oseća kod slabijeg automobila, krcatog „do krova“). Ovde je NIS nekako odigrao najbolje i (osim za zimski ... tek ćemo videti) kod TNG-a uspeo da se udene u (makar) (istočno)evropske tokove. Konačno i neopozivo.
O dizelu ne bih mnogo pričao jer (to) gorivo ne koristim. Za razliku od Makedonije i Grčke gde je (evro) dizel osetno jeftiniji od benzina, u Srbiji su cene iste ali je paritet u Bugarskoj još nepovoljniji pa je dizel za malo skuplji od benzina (2,61:2,53). Naravno, ima i aditiviranih dizel-a ali i kod nas se (sramežljivo) pokazuju (MOL ... Eko). Za razliku od Srbije tamo ih ima kod svakog većeg (internacionalnog) distributera gorivom.
Benzin. O ovome će najviše biti reči. Prvo o kvalitetu. Ponavljam da je NIS konačno ustalio (celokupne količine) Euro 5 kvalitet (ovog) goriva (EN 228:2009). Ispunjava sve zahteve. Naravno posle godina lagarije većina će ovo prihvatiti tek u toku sledeće godine. Mnogi od vas (legenda) su sa druge strane sasvim u pravu kada kažu da je gorivo u Zapadnoj Evropi bolje. To niti sporim niti ću u skorije vreme. Jednostavno to je činjenica. Pa u čemu je onda stvar? Nis-ovo gorivo je jednostavno standardni kvalitet, ispunjenje zahteva i ništa više. Ovo garantuje da sa motorom neće biti problema i da će specifikacije porizvođača biti ispunjene (potrošnja, snaga, obrtni moment). Ali ovo je samo ulaznica u svet kvalitetnih evropskih goriva, i to je ono što se u Bugarskoj prodaje kao A95H. Da bar ima i A98H pa još i nekako ali – jok! Ima, doduše, kod EKO-a, čiji je 98 oktanski benzin upravo to: A98H. Cene su bile 2,53 i 2,66-2,72 leva (1,30 i 1,36-1,39€).
Naravno to su standardna ali skoro na svakoj pumpi je bilo i (dodatno) aditiviranih benzina. Počevši od onih sa 95 oktana (Ekto, Lukoila ili V-Power Fuel Saver Shell-a) sa cenama između A95H i A98H, Shell čak bliži prvim (imaju ih i Eko i Omv), preko „Blue Force“ od 96 oktana (i aditiviran) do specijalnih goriva od 100 oktana. Najčešće se radi o aditivima za čišćenje dizni ali još češće „multifunkcionalnim“ gde se osim toga obećava ušteda goriva i/ili veća snaga motora (uz bolje „podmazivanje motora“). Ovo ne mora biti netačno ali je caka u tome što se procenti od skromnih 1% (za snagi i obrtni moment) na nižim obrtajima penju na značajnih 5-7% tek na visokim obrtajima što većina (koja vozi penzionerski, makar zbog potrošnje) neće primetiti. Ušteda na gorivu je još skromnija i bar u reklami ide „i do 5%“ što je u stvarnosti 0,5-2% zavisno od uslova rada motora.
Skeptici bi rekli da je od svega toga slaba vajda, i da veća cena ne opravdava rezultate. Tu su donekle u pravu jer se na kraju u najboljem slučaju korist potre sa cenom, ali 3-5% veća cena nije toliko nedostižna ili preterana. Uvek ću glasati da imamo izbor, opravdan ili ne, svejedno. Lično mislim da je za većinu manja korist od štete ali da je kod starijih (i slabijih) automobila kao i sportskih dobro sipati „dorađene“ („dopingovane“) verzije. Takođe su (kao što sam pre par tekstova već rekao) visoko oktanski benzini dobra kupovina za motore sa visokim kompresionim odnosom. Čisto oktanima „zasićeni“ benzini su i najbolja kupovina (100 oktana) jer su sa cenom 2,70-2,75 (u to vreme, pre 10-tak dana) bili jako blizu A98H gorivu a jeftiniji od „nabudženih“ 98-ica.
Na kraju, ali ne i po značaju, kralj svih benzina (makar u pasivnim krajevima): Shell V-Power Nitro+ (sa min. 100 oktana). Cena ... prava sitnica: 2,99 (1,53€). Ali kada ste no. 1 cena uvek ide neproporcionalno (nelinearno, eksponencijalno) sa kvalitetom (ili kvalitet logaritamski sa cenom).
Ovo gorivo ima i hemijski sastav koji omogućava par % veću snagu, obrtni moment ... i garantovano veću potrošnju (iako i za to proizvođač navodi skromnu uštedu) jer ćete gaziti nemilosrdnije nego bez njega.
Da li sam odoleo da ne sipam ovaj benzin (iako sam išao na TNG oko 85% puta a bez toga bar 90)?
Ne, naravno. Desetak litara (na već pola rezervoara, oko 20lit.) donela su novi kvalitet ... jednostavno kada puni idete 110-120km/h uz 5-6% uspona (5. brzinom), sa 55ks i puni „ko oko“, ne treba vam laboratorija da bi dokazala da li se nešto dobija, dobija se itekako. Naravno, „ledeno hladna“ elektronika će kod većine automobila „ubiti“ ovakav užitak, ali bi smanjenje goriva moglo da bude u nekoj meri (par %), što neće opradvati cenu ovom benzinu ali će makar vratiti pola razlike u odnosu na standardno gorivo, taman koliko da se sipa i bez neke potrebe.
Gde su odmori tu je i leto, a gde leto tu su i visoke temperature. Sa visokim temperaturama ide i da poneki motor prokuva.  Statistički jako malo, možda tek 0,01% vozila (za ceo period). Ne, neću davati savet šta raditi kada se to desi (postoje razni saveti tog tipa na net-u), nego (naravno) kako to sprečiti.
To vam se neće desiti ako vam je ispravan termostat. I ako nemate taloga u rashladnom sistemu. Podrazumeva se ispravna pumpa za vodu i ventilator.
Zvuči prosto. Ali kako to primeniti u praksi.
Osim provere na razne načine (od uključenja ventilatora do provere na kojoj je to temperaturi) i uopšte posetu servisu (što starije vozilo to veća preporuka) ono što spada u preventivno održavanje a nije sve napomenuto u uputstvu vozila je:
1) Redovno menjajte RT (rashladnu tečnost). To je na 2 do 5 god.
2) Svake druge zamene RT-a promenite i termostat. Ovo je uopšteno pravilo i svakako ne toliko obavezno ali je činjenica da mnogi zanemaruju činjenicu da iako termostat može raditi 10 ili 15 god. bez problema (pa i više, a obično se nikada ne menja preventivno nego kad „crkne“), može otkazati (i obično je tako) bez najave (još gore ako smao ne radi dovoljno dobro). Što je stariji, verovatnoća se povećava.
3) Ne koristite čistu vodu, naročito ne „česmušu“, bez obzira što je leto. Iako je toplotni kapacitet vode veći od vodom razblažene RT, a i prelaz toplote je bolji (a i manje je korozivna od RT). Zašto? Za česmušu je jasno: stvoriće se talozi (karbonatni) pa ste nadrljali. Za destilovanu vodu razloga ima nekoliko: nema inhibitora korozije, tačka ključanja je niža, „strujanje“ tečnosti je manje izraženo (nema gasova, doduše nema rastvornih ni u dobroj destilovanoj ali se lakše rastvaraju u istoj tokom punjenja sistema, provere, ekspanzione posude ...) i slično. Minimalno koristite 30% (zapravo 33% vol. Ili 1:3) RT čak iako zimi ispuštate vodu ili dolivate po litar-dva 100% RT. Za leto (toplu klimu) je idealno koristiti nešto razblaženije RT (oko 40%), kao što za hladniju klimu treba 55-60% što se u većem delu Evrope (pa i Balkanu, naročito tu jer ima ekstrema koji su u kraćem trajanju kao kod obe vrste klimatskih zona) svodi na najbolji kompromis: 50% (za celu godinu).
4) Držite motor čistim, kao i hladnjak. I spolja i iznutra. Hladnjak se valja isprati prilikom zamene RT, a motor redovnom zamenom ulja.
5) Ulje koristite ili „year around“ (celugodišnju viskoznu gradaciju) ili malo viskoznije (ako dva ili više puta menjate isto u toku godine) ali ne preterujte. Manje viskozna ulja (čak) bolje hlade motor.
Otprilike je to ono najvažnije. Uz sve ovo da navedem specifične slučajeve motora koji „guraju“ visoke temperature a sve je ispravno. Ovde nije rešenje koristiti specijalne RT koje ključaju na preko 150°C a nikako obične 100%. Eventualno se sa 60-65% RT ovaj problem još ponajbolje rešava. Rashladni sistem (hladnjak) je pod nekim pritiskom (1,5-2bar) pa voda tu ključa na oko 115°C. 50% RT ključa (već) na oko 125 a malo više koncentracije i preko 130. Više od ovoga je na svoju štetu (i bez „kuvanja“ može se oštetiti glava motora i zaptivke). Još da pomenem i motore sa vazdušnim hlađenjem. To je posebna priča ali samo da pomenem par stvari. Prvo: ispravnost ventilatora (te električne instalacije) je od primarnog značaja, način vožnje je veoma bitan (to znaju oni kojima treba) i što se ulja tiče: ovde je ulje najbolje menjati pred leto i sa „taze“ uljem ići na odmor.
A osim motora pregreva se i vozač (putnici) pa je potrebno izvršiti servis klime (zajedno sa uljem za podmazivanje kompresora) ali to ćete ostaviti da uradi neki servis. Vaše je da (možete i sami) zamenite filtere klime i odete do servisa gde bi izvršili servis klima uređaja (što NE podrazumeva punjenje rashladnim fluidom, to je već intervencija i dodatno će koštati ali ako mora da se uradi, idealno je vreme pre polaska na odmor). Po potrebi uraditi i dezinfekciju istog, obavezno ako se osećaju neugodni mirisi iz klime a poželjno po planu servisiranja ili nakon 2-3 godine. Poželjno je takođe (osim zamene filtera) ovo uraditi i prilikom kupovine polovnog auta. E sad, ako idete u Francusku a menjate rashladni fluid, pazite da ne bude „stari, loši i zli“ R-134a da vam se ne desi isto što i kompaniji Mercedes-Benz čija su nova vozila „proterali“ iz te zemlje jer imaju upravo ovaj rashladni fluid a ne  R1234yf  koji je PROPISAN od strane EU birokrata (još 2011. Koliko razumem slučaj, ali naročito od 1. januara ove godine). Mercedes je nastavio sa „starim, dobrim“ R-134a i sada se njihovi novi automobili ne mogu registrovati u Francuskoj.
Šta reći? Smešno! (ne, nije žalosno, mada će biti uskoro). Kada su R-1x proglašavani dijaboličnim jedinjenjima koja uništavaju ozonski omotač* (osamdesete godine prošlog veka) pa devedesetih zamenjivani „ekološkim“ R-134a, onda se niko (od industrije) nije posebno bunio što je R-134a mnogo bliže R-1x nego R1234yf njemu (svega nekoliko puta manjeg efekta „staklene bašte“ od R-1x tipova a par stotina puta većeg od R1234yf, što se uništavanja ozona tiče ... tu se iznose posredni uticaji sa opet sličnim odnosima). Dakle, ekološki kada treba a neekološki kada se proizvodi i u poslednjem selu Afrike ili Azije. Sve je jasno ali je još smešnije što se Mercedes poziva na „sigurnost putnika“ (da nisu zabrinuti i svoje kupce zbog povećanih troškova?! Celih 40€ na 40 hiljada za neki model C klase). Ono što je činjenica je da se R-134a pali tek na 734°C a novi 1234 (da li sledi 12345...) već na „niskih“ 405°C, kao i da ne pravi eksplozivne smeše dok potonji ima donju i gornju graničnu koncentraciju (dobro utvrđenu). Ovo vodi ka tome da je sada (tek) posle dvadesetak godina došla ekologija u pravi prvi plan, a sigurnost je nešto drugo, ako ćemo tako onda su stari R-11 bio još bolje rešenje. U svakom slučaju ni Mercedes ni instituti za bezbednost vozila nisu stručni (makar akreditovani) za oblast hemije tako da će u svakom slučaju Honeywell (Dow Chemical, Du Pont ...) lako dokazati da su u pravu. To da li je propis na mestu (i da li je tajming za njega bio pravi) je takođe posebna tema, kojom neću da se bavim.

* nikada sa jakIm dokazima, što je posebna priča, ali nešto što ima 4-5x veću gustinu da stigne do 25km i to tamo gde je pritisak atmosfere skoro nula (nekoliko stotina Pa) ... kako vam zvuči? Kao samoubistvo uz 117 uboda nožem u leđa? Pa tako nešto.

Propis je propis, pa Mercedes (na žalost, inače bih navijao za njih) nije u pravu. Gde su bili pre par godina pre donošenja propisa? Razlozi za ovakvo ponašanje su razni ali to nije tema ovog teksta. U svakom slučaju navijam za Mercedes i/ili nemačku auto-industriju zbog lobiranja da se posle 2020. zastane sa nerazumnim propisima za smanjenjem CO2 emisije kod motora SUS.
Zašto nerazumnim? Posena je priča (za ceo jedan, poseban, tekst).
Kako god, visoke temperature se podcenjuju a akumulatori (baterije), rashladni sistem i sistem podmazivanja su makar jednako opterećeni kao i na previše niskim temperaturama. Zapravo i više, jedino što je vozilo zimi teže pokrenuti zimi, zato i većina menja RT pred zimu (a mogla bi i trebala možda i pred leto), a takođe i akumulatore i ulje. Sve se može i preokrenuti. O promeni ulja (motornog, naročito) ću dopuniti tekst (odavno planiram, a komentar jednog, anonimnog, čitaoca će to ubrzati) „four seasons“ sa malo cepidlačenja oko te teme. Kod akumulatora je priča kraća, a promena u maju ili junu može biti mnogo bolje rešenje jer se mogu naći i netom proizvedene jedinice (mada kao i uvek treba proveriti datum prodaje, može biti i nerasprodatih količina od prošle zime, mada vam to i u toku jeseni ne gine, sa još negativnijim posledicama) te se od takve promene može i profitirati; osim toga, leti se više koristi vozilo pa će i akumulator biti dopunjen i dočekati zimu u „punoj formi“ a ne sa „polovičnom formom“.

I nešto mi (tok misli) kaže da je bolje da ovde stanem. Sledeći tekst (i naredni) biće mnogo konkretniji (naravno). Ovo je mali predah od velikih vrućina i obaveza koje pritiskaju (sa rokom za juče ili do kraja avgusta).

11 коментара:

  1. Hvala za 153. registraciju na blogu.
    Spasenović Vladan, ako se ne varam, mada mi zvuči poznato. Kako god, ko god bio: hvala!

    ОдговориИзбриши
  2. I za 154. ("ferarijevac") g. Miodrag Ćurčić registraciju, veliko hvala!

    ОдговориИзбриши
  3. Fin tekst za opustanje, dobro dosli sa odmora...

    ОдговориИзбриши
  4. E kako si dosao sa odmora baci pogled malo na ovaj forum gdje se savjetuje zaobilazenje FAM ulja u sirokom luku :) za upotrebu u Skodi 1.2 TSI. Only Castrol is recommended.
    http://forum.garaza.rs/viewtopic.php?f=31&t=1186&start=135
    Naravno pominju i tebe....sad ti vidi u kakvom kontekstu :).
    Veliki pozdrav i samo da napomenem da je potrosnja u mom Fordu smanjena sa koriscenjem Top Tec 4100 koje nije fuel economy deklarisano ulje ali izgleda da djeluje kao takvo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa i ovako i onako su me spominjali, hvala onima koji su bili razumniji (pa time i na mojoj strani), ali ionako nema veze, uvek će se praviti paralela mercedes-zastava i castrol-fam(nis) što nije isto.
      Što baš samo Castrol?!
      Od tolikih firmi. Ima valjda i Mobil-a, Shell-a ... Total i Texaco su više nego O.K.
      Induktivno zaključivanje (lični primer) ne može biti zasnovanije od onog na velikom voznom parku.
      Više desetina poslovnih automobila, baš TSI, (gde sam bio savetnik) su koristila Shell i Texaco, i lepo im je išlo (i pre mene, a i posle) bez Castrol-a. Inače brend su izabrali sami (uzevši i cene) na osnovu užeg izbora i preporuke za svaki pojedinačni model (vozni park ukupno više od sto vozila, pretežno sa VW motorima od kojih desetak ili više baš TSI-a).

      Ljudi nisu svesni nekih činjenica (ali daleko od toga da ću raspravljati o tome).
      Bitno je imati VW odobrenje (a imaju ih tamo popljuvani proizvođači). Ako imate odobrenje već možete uštedeti. Razlika u M.P. je često i dvostruka, a za velike vozne parkove se smanjuje na 10, 20 ili max. 30%. Da hvalioci Castrol-a (koji misle da je to nemački brend ... šta dalje reći) bi se osećali kao ošišane ovce kad bi znali kolika je razlika za velike kupce i njih (male, verne podanike). No dovoljna im je kazna i to. Za 20% razlike u ceni i sigurnost u originalnost (i Zapadni kvalitet) lako bih razumeo važnost brenda, i malu važnost jeftinijeg slabijeg.
      Castrol jeste vrhunski brend da se razumemo, a veliki vozni parkovi zaista dobijaju mejdžorse po cenama jedva malo većim od FAM, NIS Optime ili Priste, i tu je sve jasno.
      Za FAM stoji da su u lošem položaju ali ne znači da još uvek ne isporučuju kvalitetna ulja.
      Ostali su svi imali svoje crne dane (devedesetih) pa još uvek vuku loš glas iz tog perioda, što naravno ima svoju tržišnu težinu.

      No, već potroših mnogo reči bez potrebe.
      Fuel Economy je nešto što se (u teoriji) primećuje tek na godišnjem nivou (15k km, 250h rada motora) jer su uštede jako male.
      Ford svojim low HTHS 5W-30 konceptom podmazivanja osim ekonomije goriva šalje poruku "naši su motori moderniji od drugih" (što nije baš zasnovano, jer bi Honda mogla da kaže isto a i Peugeot nije daleko ... da ne idem dalje).
      Mercedes sa 229.52 bi mogao da ispadne i radikalniji s tim što oni imaju taj luksuz da mogu ići od low HTHS do Normal, jer za većinu SUV-ova i veće modele tih 1dl na 100km ne znači ništa.
      Pozdrav!

      Избриши
  5. Pa to je klasični konzumerizam na djelu po mom mišljenju. Samo neka je strano i samo neka je poznato jer niko drugo to ne umije da napravi.
    Evo gledam vijest da je Liqui Moly napravio 5w20 ulje za eco boost motore Forda i pitam se kako je moguće da se neko umiješa na teritoriju Castrol-Ford rafinerija ulja? Koliko je meni poznato samo Castrol pravi ulja za Forda (a i za ostale poznate automobilske marke) sa naglaskom na "samo", "jedino"...Dogma!!!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. "Well, now you do what they told you",
      "And now you do what they told you (now you are under control)" ... "C'mon!" - "Wake up!!!"
      "F.Y. ... I won't do what you tell me! .. M.F.!"

      Sve je lepo pesnik rek'o.

      What more to say?
      We are living in the land of hypocrisy.

      Избриши
    2. Ili (malo ozbiljnije), prelistavanjem zadnja 2-3 teksta ne dobija se prava slika. Aman, ako nisam (baš) za Castrol dao više desetina saveta, onda nisam ni jedan.
      Osim toga više puta sam ponovio (na CBC najeksplicitno) da baš kod 504/507 ulja nema baš tolike razlike kao kod nižih standarda (ni u kvalitetu ali ni u ceni, bar je razlika ozmeđu TOP, premium i standard brendova manja).
      Castrol EDGE je (kao i Mobil 1) zaista posebna serija, malko bolja od konkurencije (kako koje) i solidno skuplja. Ovakav luksuz mogu sebi dozvoliti samo najveći i najjači.
      Toliko za sada.

      Избриши
  6. Što se brendomanije tiče ... treba li još bilo šta reći posle ovoga:
    "Otvorena prodavnica H&M: Tuča zbog majice od 500 dinara!"
    Ljudi čekali od 5 izjutra za vaučer od 1500 dindži do 11h, istrpeli stampedo prilkom ulaza i još se pobili oko majci na sniženju od 20% !?
    Posle sličnima objašnjavati šta je brend i zašto košta i zašto se lepiš za isti ... čisto gubljenje vremena i živaca ...

    ОдговориИзбриши