The Twilight Zone (podmazivanje boš pumpe, lubrication of bosch pump)

Jedan kratak tekst pre ozbiljne i “teške“ teme o suštini proizvodnje (proizvođača) maziva (u Evropi, bar), o kojoj razmišljam da bude „no comment“ što bi većina stalnih čitalaca dobro razumela, ali zbog višestruko više povremenih, ipak ide uz (masne, debele) komentare.

Radni naziv ... menja se iz časa u čas, trenutno je „Ko vas hebe u motor –  zašto, koliko i kako?“.

Nakačiće mi se gomila tantuza i mamlaza ali ... „no more mr. nice guy“, retke ali i RETKE (ko proliv) komentare, diletanata, brišem u sekundi (čim ih spazim, za sada svega par za par godina a i to ću rasčistiti, čim budem stigao), naročito nepotpisane, a potpisane ostavljam neko vreme pa lete uz oznaku IQ-a (ispod 20, 0, negativna vrednost, minus beskonačno, imaginarna vrednost). Malicionzni lete, potpisani ili ne. Vređanje bilo koga pa i moje malenkosti neće biti dozvoljeno (više nikada; zašto da pljuje neko ko je školu posećivao u noćnim satima, posle večere, nekog ko je išao u jutarnjim satima, pre doručka?)

Dakle, šta vas još može sablazniti?

(osim teksta koji sledi)

Iako je nekoliko čitalaca (a još više „slobodnih mislilaca“ koji su tu u prolazu) zamerilo (delimično bejaše u pravu) nedovoljno konkretnosti u tektovima o gorivu, trebali bi da znaju ono što su tek pre mesec dana pročitali u novinama ili net-u (poznato mi bilo još tad).

Dakle, 110 kontrola od kojih 1/5 loše gorivo. 22 pumpe. A ja tvrdio da je gorivo bolje nego ikad?!

Dakle, gorivo jeste bolje nego ikad ali situacija je takva-kakva je. Iskreno sam očekivao tek 10% ali je bilo duplo više. Zašto?

Idemo od početka.

Rafinerijski bi verovatno prošlo 100% uzoraka (ionako sve ide iz NIS-a). Iz uvoza (već spada u distribuciju) bi kod zvučnijih imena bilo slično a sveukupno bi prošlo bar 95%. Međutim pumpe su već „kritično mesto“. Za veliku brojku su zaslužne velike kompanije koje su deo maloprodaje prepustile (manjim) privatnicima (franšizing). Gde se gorivo kvari? Pa od rezervoara distributera pa nadalje.

„Izveštaj“ NIJE NIŠTA BOLJI od mojih tekstova JER NIJEDNO (?!) IME  nije pomenuto (a ja da nešto kažem, pa nek kažu državni organi, što bi se oni bojali ... ). U prvim izveštajima nije bilo ni naznaka a kasnije su naveli gradove i broj pumpi na kojima gorivo nije bilo dobrog kvaliteta. Precizno, nema šta.

Osim toga u nedostatku laboratorije i usluga istih nisam u ravnopravnom položaju (ne računajući mogućnosti inspekcije prilikom uzorkovanja), ali bih od tih 110 našao bar 23 loša uzorka ne ispitujući „po slovu zakona“ (jasno je valjda). No i zakonska procedura nije toliko loša, samo kad bi se još neko time bavio (uzorak od 110 pumpi nije mali ali na 6 meseci ili godinu dana daleko od dovoljnog).

TNG nije bio „meta“ pa tu i nemamo podatke.

I tako iz dva-tri različita medija (iz istog izvora informacija) saznajemo (šturo) da na 22 pumpe gorivo (makar to bilo i lož ulje i u međuvremenu ukinuti D2) nije bilo dobro te da su podnete i 22 prijave. Pa u drugim novinama kažu 8 krivičnih (što bi značilo da je 14 samo prekršajnih, ili možda i ne). Pola će se kroz pravni sistem provući (makar jeftino, ako ne i bez posledica) pa od toga niko vajdu neće imati. Da li je izrečena mera zabrane rada (makar određeno vreme?). Tome se možemo nadati ali po svemu sudeći – NE. Od svih slučajeva 5 ili 6 su vezane za benzin (nije rečeno šta ali verovatno oktanski broj te sadržaj olova), srećnih 13 je u vezi dizela (o tome malo kasnije) a 3 se odnosi na lož-ulje, gde šteta ne može biti velika, makar sam pre 25 god. iskusio zapušenje dizni na furuni, a ko sipa u motor, zna se, sam je preuzeo odgovornost.

Takođe se navodi da je 35 tona D2 otpisano i poslato na reciklažu (ili možda rafinerijsku preradu, verovatnije) jer je klasifikovano kao OTPAD. Zamislite šta ovaj „otpad“ može učiniti motoru.

I na kraju se navodi (iz dobro obaveštenih izvora) da je dizel najčešće padao na utvrđenom dodavanju baznih (mineralnih) ulja. Dobro, nije baš kao otkriće Amerike, jer je ovo postalo „popularno“ još osamdesetih a naročito od '90 i opšte je poznato (kao paradoks viška baznih ulja pri preradi nafte). Naravno zvanično se to ne odobrava i uopšte je van zakona ali ko zna koliko hiljada tona su progutali motori u vreme lošijih goriva (pa čak i Euro 3). Od Euro 4 norme, common rail i pumpa-dizna (PD) motora, stvari se komplikuju pa iole više baznih ulja sigurno kvari ispunjenje norme čak je i sumpor postao stavka koja se ne ispunjava ali i cetanski indeks kao i drugi parametri. Skoro je da se pukne od smeha to što su bar boš-pumpe bile podmazne – samo tako.

Tu ne mogu da odolim a da ne primetim da je 5% bio-dizela više nego dovoljno za nadoknađivanje „posnosnti“ (bio mit ili ne) ED goriva. Šta tek može učiniti 10% baznog ulja?

Na kraju, ako zbog 2 od 22 pumpe velikih proizvođača (distributera) cela stvar NE može u javnost, valjda je bar 49% jasno zašto se i sam ne izjašnjavam (uz nedostatak kompletnih informacija). Ostaje to da je (bar) onih 14 prekršajnih zapravo zbog problema sa distribucijom, verovatno zbog niže tačke paljenja dizela (benzin u njemu), što je i u BiH bio slučaj na više pumpi (u skorije vreme). Naravno sve se dešava zbog cisterni koje nisu samo za jedno gorivo ili rezervoara (još i gore). Ovo je bar lako „nanjušiti“ makar u stilu „sumnivo je“.

Ipak, sve je to podnošljivo. Skoro je lako sa 98% sigurnosti naći pumpu gde je gorivo iz rafinerije (ako vam se samo čini sumnjivom, izbegavajte a ako uliva poverenje onda je to, to; brend znači te iako nije 100% ima uticaj, po logici što jači (skuplji) to bolje, a Gazprom je trenutno vodeći (ne samo kao NIS+).

I to ne samo zbog toga što je pre 10, 15 ili 20 god. bilo kao u ogledalu (možda je 1/5 pumpi bilo O.K.) nego pre svega zbog toga što je i ono malo kontrole hrane sada sve više pod znakom pitanja.

Iako su gledišta saveza potrošača malo (uslovno rečeno, jer je osetljiva roba u pitanju, posle lekova verovatno najznačajnija) medijski našminkana i zvuče katastrofalno, istina nije daleko (od toga). Ako se par godina unazad ne radi unakrsna kontrola kvaliteta, sve je jasno. Nije ni toliko do srećnih okolnosti pre konzumiranja (kupovine) hrane (zvuči kao apokalipsa) nego je i do toga da proizvođači sa dobrom praksom dugoročno gube bitku jer kvalitet mora da košta a ako se nekvalitet prodaje u istoj kategoriji, posle par godina lošiji će zauzeti više tržišta pa kada i bude objavljeno istraživanje može biti kasno jer će nekoliko dobrih izgubiti od većine loših.

I tu dolazimo do maziva. Ako se hrana kontroliše ali samo na osnovne i osetljive stvari poput mikroorganizama (čisto da se ne zarazite istom) a i to nedovoljno, ako se gorivo kontroliše tako što se to radi na par (2-3%) isporuka goriva (nadam se da je toliko, jer je verovatno i manje) onda manje od 1% provera maziva (ako nije i 0%) je nešto što otvara mogućnosti da se mune šarža od pre 10 godina, propust u proizvodnji (reciklirati stotine tona košta, pa zamislite koliki je rabat moguć, uh, samo za vas još 5%, a biznismen koji još misli da zna sve o mazivima sav srećaj jer je za*ebao drugu stranu, ma šta će njemu stručnjaci, šta oni znaju, kakve analize, kakvi bakrači, oni bi kupili 10% skuplje, pa još ne bi ni prodali, samo cena znači prodaju, super brend po ceni bofl robe ... ma ide, kao podmazano.

Zvuči sarkastično ali ako se hranom još niste otrovali onda je bar 90% šansi na ni motor niste oštetili (negativno delovali) lošim gorivom. Nema dovoljno podataka inače bi se moglo izračunati statističkim metodama (vrlo precizno).

Ako niste kupili užegli zejtin ne znači da niste i motorno ulje ali za ovo drugo je jako teško reći sa koliko % ste sigurno sipali ono što na etiketi piše (piše i na tarabi) ili da li je to bar zaista ulje koje ste hteli da kupite pa makar bilo i za nijansu lošije od onog što treba da bude, što je mnogo, mnogo bolje nego naleteti na totalni otpad ili bazno ulje bez imalo aditiva.

Najgore u svemu je (ranije pominjano) to što se čak i sa sve analizama (makar rađen statistički značajan uzorak) možete slikati. Zakonski utvrđeno je tek da ulje liči na pravo, a kako će se ponašati u motoru posle 100rh ili da li zaista ispunjava bar nešto od onoga što piše na etiketi ... to ćemo kasnije dok u međuvremenu ljudima motori otkazuju, prevremeno se rade remonti (još ako se naleti na „smeće“ od goriva, eto „veselja“, bez navodnika za majstorski esnaf, onaj lošiji deo, većinski na žalost), menjaju skupi delovi (turbine, EGR ventili ...).

Mislite da je mnogo bolje na zapadu? Bolje jeste ali ne toliko zbog mnogo više analiza (i tamo se ne rade detaljne, osim u slučajevima kada je sumnjivo) nego zbog jednostavne činjenice da onaj koji muti mora da nadoknadi štetu, e tu bi se baš naštedeli sa dodavanjem ovoga ili onoga ili sa nižim kvalitetom. Noviji vozni park bi osetio svaku mućku u toku sezone, pa bi se brzo otpetljalo. Ne kažem da nije bilo ni tako, ali jednostavno ne može da opstane.

Dakle, nije više gorivo posebno bolje tamo zbog boljih rafinerija jer osim NIS-a i OMV ima super moderne rafinerije u regionu, slično i MOL sa par derivata dostojna najvećih i najboljih (samo ih kod nas nema), itd. Problem je u tome što solidno (po evropskim merilima) gorivo na putu do pumpe (i na njoj) doživi transformaciju pa od labuda postane ružno pače, od dr. Džekila – mr. Hajd, od vina – voda.