Ukupno pregledanih strana (Total Page Views)

уторак, 08. октобар 2013.

Proizvodnja (proizvođači) baznih ulja (Evropa i Svet) 1.0; Production (manufacturers) of base oils (Europe and Globally) 1.0


Da se vratimo na (pra)početak svega … big beng, geneza (dan drugi) ... proizvodnje maziva.
Ne, neće biti detalja proizvodnje, to je za studente pa neka čitaju iz drugih izvora.
Ovde ćemo samo o tome ko su TVORCI.
Ovde se kriju dve (stare) predrasude (mita) o ovome. U opštoj populaciji se ide u dve krajnosti:
bazna ulja proizvodi svega par kompanija u svetu ili njih proizvodi svaka (iole veća) rafinerija nafte.
Ni jedno ni drugo – NIJE TAČNO!
Istina je negde između. Što se same proizvodnje tiče, drugi mit je bliže istini a što se tehnologije tiče prvi, pa su i jedni i drugi „u pravu“ (u drugoj aproksimaciji).
Ne neću tabelarno dati proizvođače ... nije zanimljivo.
Primarno će se posmatrati Evropa (kao kontinent, sa Rusijom i Turskom, kao delom na teritoriji i obe više ili manje kulturološko-ekonomski deo nje). Međutim Evropa kao Evropa ne bi ni bila zanimljiva pa uz to ide i priča o EMEA regionu (Evropa-Srednji Istok-Afrika), jer je to praktično celina u „podeli karata“ globalnih kompanija (ne samo naftnih). Zato ne treba da čudi što kod nas na Balkanu ponekad završi „roba za (crnu, subsaharsku) Afriku“ ali to je već druga priča koju svi (na žalost) dobro znamo pa ovim završavam digresiju.
(Celih 200 reči i kusur, dosta za uvod; idemo pravo u „jezgro“)
Da ali ... odakle početi (a da ne bude previše zvanično ili oficijalno kako to na čistom maternjem jeziku pričaju novopečeni „intelektualci“ (znate ono, dve politike ili bazara i par izbubanih ispita ... milina).
Lično bih najrađe počeo sa (omiljenom) IV grupom (PAO, od koga ostade samo „jao pao!“) ili V („esteriška“) ali kako su one manje-više proterane iz motornih ulja (da, navodnici nisu potrebni, jer je preostalo spada više u statističku grešku nego nešto značajno, a tome smo kumovali SVI MI ... kupovinom jeftinih, jeftinijih i najjeftinijih ulja, ili makar jeftinijih ... ).
Da počnemo sa VRHA PIRAMIDE (mislim, kad možemo da se hranimo „po piramidi“ ...) zvanične (velike) industrije (i njenih udruženja, udruženih radi ugušenje „pobune“ malih proizvođača, i to „do poslednjeg i do poslednje kapi“ ... ulja).

BAZNA ULJA III GRUPE
Već sam pisao o ovome ... sintetička kao što je politika pošten posao, sve zavisi od ugla gledanja.
Sintetička ili ne (zapravo jesu proizvod sinteze ali nisu ono što bi sintetička ulja trebala da budu) ova ulja su trenutno VRH kvaliteta baznih ulja koja se koriste za motorna ulja i uopšte za maziva u automobilskoj (trensportnoj) industriji. Začinski estri, PAO i naftenska ulja su upravo postali to – mirođija u čorbi koja se ukrčkala (pa sve više liči na splačine ali dobar ukus je odavno deficitarna roba) da bi mi to (lepo upakovano) kusali ... to jest naši automobili. Par proizvođača koji više koriste „prava“ sintetička bazna ulja su ipak marginalni (po količinama iako ne i po uticaju i prepoznatljivosti), pre svih Motul (estri) i AMSOIL (PAO).

Kad kažem „proizvođači“ shvatite to u širem smislu (jer neki od njih imaju Gazde iznad sebe, direktne ili su u okviru raznoraznih holdinga) i to tako da će se koristiti imena koja su karakteristična za industriju maziva (makar Gazda (Bog i batina) bio, naravno, u Energetskom sektoru i posledično proizvođač nije samostalna kompanija ali je zadržala svoje ime, ili ako nije onda to promenjeno).

PROIZVOĐAČI III BAZNE GRUPE U EVROPI (evropski ili ne)
1) Neste Oil
kapacitetom i proizvodnjom ubedljivo prvi na kontinentu. Otprilike (i možda malo više) kao sledeća tri na listi zajedno, ili ako preskočimo drugog  na listi – kao svi ostali zajedno! (ili drugačije rečeno, s obzirom da EM nije evropski proizvođač, kao svi drugi evropski proizvođači zajedno) Njihov pogon u Finskoj čini oko 40% kapaciteta (proizvodnje) ovih (baznih) ulja na (starom) kontinentu.
Finci nisu samo Fini, već su i no. 1; tehnološki superiorni ... firma za uzor u svakom pogledu.
(nešto kasnije i o ulozi i mestu kao regionalnom, EMEA, i svetskom tržištu)
Na žalost (ili sreću) nisu proizvođači gotovih proizvoda u industriji maziva.
Na sreću (njihovu) što se ne moraju „prljati“ i sa „šibicarima“ peljati (isuviše su fini za tako nešto, ovako im je klijentela makar pismena).
Na žalost jer bi uživali u visokim standardima koje kompanija odavno postavlja za svoje proizvode.
Serija III bazne grupe je NEXBASE i obuhvata 6 ulja različitih viskoznosti. Ona dva najniže viskoznosti (slično i kod Modriče, vidi dalje u tekstu) tehnički nisu (baš) 100% III bazna grupa iako se proizvode po istom postupku i iste su „hemije“ (istog sastava); ovo zbog indeksa viskoznosti. Inače ova BU se dobijaju procesom vodonične izomerizacije (hydroisomerization) i „devoskiranja“ (kako god se to prevodilo), dewaxing. Tako da su ovo „hibridi“ (II+ bazna ulja proizvedena po tehnologiji III(+)), a ironija je veća obzirom da su tačke stinjavanja ovih ulja -45°C i -30°C. Kako god, ne koriste se (još) za motorna ulja već za hidraulična i transmisiona ulja. Nexbase obuhvata i ulja IV bazne kategorije (PAO).
Inače su kao i sva moderna ulja ove kategorije prozirna „kao voda“, što je milina gledati a kamoli sa time raditi i iskoristiti (za formulacije).
Koliko se koriste na Balkanu? Ne tako mnogo. Zvanično („priznali“ ali sa zadovoljstvnom i kao reklamu) neku manju količinu koristi Viskol.
2) Exxon Mobil
... jedini sa dva pogona u kojima proizvodi bazna ulja III grupe, čime se „došlepao“ do no. 2, inače pogoni u UK i Francuskoj imaju slične kapacitete i po veličini su (tek) na mestima 4 i 5.
Duga je priča o III baznim uljima ExxonMobil-a (već sam nešto i spominjao, tu i tamo) pa ću je ostaviti za kasnije ... mnogo kasnije (kada priču „uglobalimo“). Ovako „neslavno“ mesto nije tako ni strašno jer je sasvim izvesno da se neka količina III bazne grupe prebacuje preko „bare“, makar kada zagusti (u izuzetnim slučajevima) jer je EM veliki (najveći?) prodavac III BG u USA, što znači da im istih preostaje.
Ipak, izvesnije je prebacivanje II+ bazne grupe (kao nešto jeftinije) ali o tome nešto kasnije ...
100 hiljada tona u odnosu na mineralnih milion ... 1:10 – „lep“ odnos ali tipičan evropski. Na svu sreću veći deo mineralki se „uvaljuje“ u industrijski sektor, ali ... Ne EM nije najgori po ovom pitanju, čak je u „gornjem delu tabele“ (sve će biti jasnije ... uskoro).
I naravno, ovo nije evropska kompanija ali jeste “dobro instalirana“ na evropskom tlu.
3) Modriča (rafinerija ulja) ,
Kao pojedinačni pogon su drugi u Evropi (iza Finaca) a kao proizvođač su treći sa nekih 80 hiljada tona kapaciteta, pri čemu je možda (nemam toliko precizne podatke) bila i na mestu 4. prošle godine (2012.) koja će ostati ubeležena kao „crna“ za proizvođače BU sa nerealno niskim cenama. Tu su svi malo smanjili proizvodnju i iskorišćenje kapaciteta (koje je u 2011. bilo na nivou od oko 80-85%), pa su proizvođači sličnih kapaciteta možda i izmenili mesta. Kako god, ostaje da su treći evropski proizvođač i drugi pogon po kapacitetu (jedna godina se ne računa u ovakvim sagledavanjima). Proširenje kapaciteta ... o tome kasnije (i drugi ne spavaju).
„trafo baza“ te HC-3 i HC-4 ulja su tehnički II bazna grupa (zbog indeksa viskoznosti) a ostalih 4 (HC-5, HC-6, HC-7 i HC-8) su III bazna grupa.
4) Colas (grupa)
Zahvaljujući poznatoj rafineriji, SRD, Société de la Raffinerie de Dunkerque, posle rata BP-jevoj pa zatim 60:40 (BP i Elf) da bi posle ukrupnjavanja naftnih kompanija krajem XX veka bila 50% Mobil-ova, 40% Total-Elf-Fina (pre rata, II svetskog, originalno Fina rafinerija, pa se posle 50 godina „bumerangom“ deo vratio pod originalno vlasništvo) i 10% BP. Od 2010. 100% u vlasništvu Colas grupe. Ovi putari (glavni biznis, i najveći u Francuskoj pa i u Evropi ili bar „jedni od“) su rafineriju kupili prvenstveno zbog asfalta i bitumena pa im bazna ulja dođu kao „kamen oko vrata“. Ceo rafinerijski biznis (baš biznis za razliku od („poštenog“) POSLA) je svega 3% prihoda, ali i kao takva je u „nejakoj“ (i kilavoj) Evropi stigla do „pobedničkog postolja“, mesta broj 3 (kao pojedinačni pogon) i kao četvrti proizvođač sa gotovo jednakim kapacitetima kao i Modriča.
Da li su i naši putari (i gazda im, trenutno sa narukvicom) uvideli „veličinu ideje“ pa gotovo u isto vreme kupili FAM (i skoro ga potpuno upropastili za razliku od Francuza), ne bih znao, ali FAM je samo blendara a ne i rafinerija pa je možda samo savetnik bio onaj koji nije znao da uvek važi „malo znanja, najgora je stvar“ (ako vam je to posao) ili je bio menadžer (kome tehnički konsultat, jel' te, nije potreban, pošto SVE zna i prati svetske trendove) pa je prevideo ovu „sitnicu“. Uglavnom, odgovore na ovo nikada nećemo saznati, ma kako bilo zanimljivo (motiv za kupovinu).
5) Total
A ko (bi) drugi?
Doduše, prava je dika biti na pola kapaciteta jedne Modriče za ovako „sitnu“ kompaniju ali svetski trendovi su neumoljivi (a nisu ni jednini ni „najgori“ po ovom pitanju).
Total je do pre 5-6 godina čak i prodavao HC ulja ali ih od pojave bloga (otprilike) i reformulacije (ih, kad bih preveo u jednoj reči ne bih ostavio ovako „nepismeno“) svojih motornih ulja (2008./2009.), moderzniacije istih, toga više nema ni na sajtu ni u pravom životu. Očigledno je da koriste sva svoja ulja ovog kvaliteta a izvesno je da deo toga i kupuju. Uglavnom odnosom 1:13 (BG III prema mineralnim BU) teško da može da pokrije ni osnovne (Quartz) serije a kamoli modernu INEO.
6) Lukoil
Najnovije (uz obnovljene kapacitete Modriče) od svih nabrojanih postrojenja i netom završena. Možda čak još i ne radi punim kapacitetom kojim bi se postigao odnos 1:17 u odnosu na mineralna BU.
Kako god, dobar potez ovog proizvođača (iako zakasneo, idealno je bilo u vreme lansiranja „Nove Formule“ pre 6 god.) . Ipak, ovo je potpuno nedovoljno za ambicije koje Luk ima i kao i kod prethodnog zahteva kupovinu na slobodnom tržištu (zapravo „slobodnom“).
Proizvodnja ovih BU je u rafineriji u Volgogradu što je na samoj granici Evrope (ali unutar).
Kapacitet je nekih ¾ Total-ovog.
7) PKN Orlen (grupa)
Poljska kompanija sa rafinerijom u Češkoj (Paramo) svrstala se u „evropsku elitu“ makar sa polovinom kapaciteta Lukoil-a  i sa korišćenjem za sopstvene svrhe (Mogul) kod se MBU prodaju širom Istočne i JI Evrope. Poslovna politika grupe je prilično nestandardna (Unipetrol/Orlen) mada donekle podseća na Fina/Total, a to je tek za poseban tekst (ili dva, uzevši Mogul i Orlen ulja kao dva nezavisna entiteta kakvi se i pojavljuju na tržištu, makar za male i srednje kupce). Još je i izvesno da se čak neke količine III BG i kupuju sa strane (teško da je sopstvena proizvodnja podmiruje potrebe ).
8) Repsol
Sa 1/3 kapaciteta Lukoil-a ili ¼ Totala (to još nekako) Repsol ne može biti zadovoljan, niti da podmiri potrebe, te je u retkoj situaciji (za bilo koju firmu) da je tehnološki (daleko) iza marketinga, pogotovu u ova moderna vremena kada marketinga nikada dosta (i budžeta za isti, često bez povraćaja troškova a kamoli zarade, ali „tako to treba“). Izgradivši mitološku predstavu sa Repsol/Honda timom u motociklizmu, uz globalne ambicije, došli su u situaciju da „krpare“ sa skomnim kapacitetom za BU vrhunskog kvaliteta. No, svesni su oni toga već dugi niz godina te je potpuno novo „svemirsko“ postrojenje u Kartageni (Španija) na 12 do 15 meseci dok ne „potekne reka HC ulja II i III BG“.
 (izgleda da će „Rimljani“, TOP 5, ponovo početi da pričaju da „uostalom Kartaginu ...“ inače će im biti trn u oku). Doduše to je tek uslovno (manjinski) vlasništvo Repsola (i 0% „know how“). No o novitetima, otom potom.

I to je sve. Od Evrope ... pa i mnogo je, iako bi još pre 20 godina rekli „malo je“.
Bazna ulja su bila kolateralna šteta u toku prilagođavanja novim pravilima igre. Mnoge starije rafinerije su zatvorene, a supermoderne rafinerije su pravljene (ili prepravljane) pre svega za goriva.
Viškovi kapaciteta mineralnih baznih ulja su ostavština iz prošlosti. Novi kapaciteti nisu (čak) ni najavljeni (u bližoj ili daljoj budućnosti).
Sa druge strane novi (supermoderni) pogoni su već na putu. Ekologija nije isključiva, ne treba da se zatvori svaki rudnik ili rafinerija (u Evropi). To ne rešava problem (ili ga rešava na primitivan način).
Postrojenja se moraju prilagoditi (strogim) propisima. Proces je upravo u toku.
Ipak, cena je skupo plaćena. Tridesetak godina „spavanja“ je plaćeno tehnološkim zaostatkom.
Jedno je imati postrojenje a drugo je imati TEHNOLOGIJU. Evropa je ovde u još nepovoljnijem položaju od kapaciteta. Ali i o tome drugi put (zapravo treći).

Takođe je zanimljivo da neke od pomenutih kompanija imaju velike kapacitete ovih (i/ili drugih) baznih ulja u EMEA regionu, a neki od velikih (i to Evropskih) igrača nemaju kapacitete na tlu Evrope ali imaju unutar EMEA, naravno to je za (upravo) sledeći tekst. I na kraju (ovog teksta), moraju se pomenuti glavni globalni igrači (vođe “čopora”) iz prostog razloga što im Evropa, kao veliki potrošač III BGBU a mali proizvođač, dođe “Meka” za sopstvene (kontinentalno predimenzionirane) kapacitete.

P.S.
Serijal ide sledećim tokom: posle kompletne III BG “izvrnute na postavu”, slede II pa I (možda i zajedno), te IV i V (sigurno zajedno). Nadam se da ću do kraja godine bar razviti temu (pošteno) ako je i ne završim.
Do petogodišnjice bloga bi trebao da predstavim i proizvođače kao što su: Amsoil, Yacco, Wolf Oil …
I još par njih, ali bar ove spomenute. Nastavak motociklističkih ulja je … neizvestan. Dosta o tome ima na bjbikers forumu pa preporučujem da skoknete tamo (gde sam kao i na CBC-u: expendable).
2T ulja … možda “jedan za sve” tekst ili jedan opšti a jedan sa proizvođačima “na gomili”.
Imao bih o čemu da pišem čak i puno radno vreme i do penzije, 20 godina od iste ali do tad će produžiti bar još dve, pa mu dođe dvadeset i dve, i tu i stižemo do “kvake 22” (sve manje vremena a sve više ideja, a od nečeg se mora živeti; ili u skladu sa knjigom, što više pišem sve je izvesnije da ću “crći od gladi” jer uljari su “srca kamenog” ni bankari im ravni nisu*).

* Ovo je doduše opravdano, muke su to Tantalove, sve ti na dohvat ruke a beži od tebe čim mu se približiš; da bi bilo jasnije: pastorče si najbogatije industrije … svi oko tebe “pucaju od para” a tebi uvaljuju “kosku” – da prodaš jedini višak proizvoda naftne industrije** i da se hebavaš sa svakom šušom, dok tvoje kolege “ne pregovaraju sa teroristima” i ne hebu ni državu a kamoli neku (bilo koju) firmu; ako hoćeš da se krećeš, platićeš … platićeš i to koliko ti tražimo; kartel je odavno podvukao crtu, gas i može da padne sa cenom ali nafta “ne pada”. Početak krize je bio samo iznenađenje “gerile”, Rim je ponovo ugušio pobunu, voziće se naši unuci sa drndavim motorima SUS … makar na biodizel i sintetički benzin iz uglja, to je jedino izvesno sve ostalo može i ne mora).

** I onaj koji se ne uvaljuje preko države … od goriva do asfalta (naročito asfalta) deo plate svi (poreski obveznici), ovako ili onako. Maziva su (verovatno) jedini proizvod iz nafte, široke potrošnje i pod slabom kontrolom država i kao takav je podložan tržišnim principima, kao cipele ili krpice. Ostalo se plaća “po tarifi” čak i ne kao monopol već kao nešto od čega ste zavisni i bez čega ne možete, zar ne?

(svaka sličnost sa drugim proizvodima te vrste, ako takvi postoje, je samo slučajna i nikako nije bila namera autora da pravi poređenja te vrste).

P.S.
Do petogodišnjice svakako idu i tekstovi o "Poljacima": Orlen grupi i Lotos grupi.
Da li sam samo i ja u "strahu" od Lotos-a kao i cela uljarska Evropa ... ne naravno, ali sam hteo još za četvorogodišnjicu da ih predstavim (odavno zaslužili) pa nisam stigao ... možda baš na 5 godina bloga ... taman kao izvninjenje za neopravdano kašnjenje.
I jedna i druga ulja zaslužuju (svu) pažnju a Lotos je već par godina "strah i trepet" na tržištima EU.
Zaista jako dobra cena za jako solidne proizvode, i u automobilizmu i industriji.
U svakom slučaju "Hard to beat" (odnos kvalitet/cena).

10 коментара:

  1. Imamo i novog člana a to je Marko Pejović. Hvala za registraciju.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Isto važi i za 163. člana (zahvalnost).
      Mislim da je to gospodin Zlatković.
      (nije ni bitno, ko god da je dobro došao je).

      Избриши
  2. Pozdrav dr Stevi i mnogo hvala za ove korisne informacije koje nesebično dijeli sa nama neznalicama. Čitao sam nešto po netu i na ovom sajtu http://www.machinerylubrication.com/Read/518/motor-oils
    u članku koji obrađuje temu Fuel economy vs Wear nađem ovaj pasus i mnogo mi se svidio.
    "Although thinner oils with less antiwear additive outperform more robust products in the 96-hour fuel economy test, it is not clear that such products save fuel over the useful life of the engine.

    Every fluid is a compromise. Oils recommended by the auto manufacturers seem to compromise protection from wear under severe conditions to gain fuel economy and catalyst durability. It is important to recognize that to use a product that offers more protection from wear will most likely compromise your warranty. Thicker oils also compromise cold temperature flow, which may be of concern depending upon climate and season.

    The best protection against wear is probably a product that is a little thicker (such as SAE 10W-30 or 15W-40) and has more antiwear additives than the oils that support the warranty. The best oil for your vehicle depends on your driving habits, the age of your engine and the climate you drive in, but it is not necessarily the type of oil specified in the owner’s manual or stamped on the dipstick."

    To je summa summarum onoga što sam i ovdje pročitao pa rekoh da podijelim s tobom i da vidiš da i drugi pametni ljudi misle isto, a fabrike nas fool around sa tom pričom oko uštede goriva. Uh kakvi su samo oni silogizmi majke mi ("mi smo mali al' smo bezveze").

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Аутор је уклонио коментар.

      Избриши
    2. (prošli komentar je samo ispravljen zbog pravopisa)

      Hvala!
      Sajt (časopis) je sasvim o.k.
      Ponekad prelistam (dosta korisnih radova u osnovnoj tematici, industrijska maziva).
      Ne sećam se konkretnog teksta (nema mnogo o motornim uljima ali može se naći).
      Naravno, ima više sličnih, pa nisam ni ja "izmislio (pronašao) Ameriku", to je jednostavno nešto najbliže realnosti - da je fabrička preporuka samo dobar (nekada čak ni najbolji) kompromis navedenog (i nenavedenog).
      Može i kratko?
      Ali niti je ubedljivo niti je imuno na (oštru) kritiku.
      Iako je u osnovi citiran deo tačan, moglo bi se dosta toga prigovoriti, počevši od toga da se zapravo može dokazati manja potrošnja (ali da je dobitak jako mali, i najčešće neprimetan, oko ili manje od 1%).
      Još je bitnije to da lakotečljiva ulja postaju sve bolji izbor (kako se konstrukcije prilagođavaju "ceđenju suve drenovine", smanjenju potrošnje za neki procenat ili deo njega).
      Kako su na link-u koji si poslao (ruski sajt, uh o tome bi mogao neku rečenicu, ali ne stižem; dodali su još dva-tri teksta i prilično smo sličnih gledanja na stvari) pokazali kakve se stvari mogu desiti kada se vozi u velegradu (posledica loše cirkulacije ulja i lokalnog pregrevanja) kada lakotečljiva (0/5W-30) ulja, naročito Low HTHS, mogu biti bolji izbor (gde je to dozvoljeno).
      Sviđa mi se što je kratko i jasno ali nije puna istina ... stvari su (zaista) malo komplikovanije.
      Pozdrav!

      Избриши
  3. Pa dobro život i jeste stvar kompromisa na svim nivoima. Nema univerzalnog rješenja za sve. Ali generalno gledamo meni lično, naravno sa mog nivoa znanja i posmatranja stvari, zaista nije logično praviti specijalne konstrukcije motora i pri tome upotrebljavati više energije i skupih materijala da bi se uštedilo 1% goriva ili čak i toliko. Shvatam da je teško pomiriti krajnosti čak i u nečem takvom što je motorno ulje ali ja sam uvijek nekako težio jednostavnosti. Ako se recimo gume naduvaju jos 10% od preporučenog pritiska dobiće se znatna ušteda u gorivu, isto tako ako se prati saobraćaj i pravovremeno reaguje na različite situacije u kojima se možete naći takođe se može mnogo uštediti, vožnja u zavjetrini takođe donosi značajne uštede tako da mi sva ova veoma komplikovana priča oko 5w20 ulja ne zvuči dovoljno ubjedljivo da bi opravdala enormno visoke troškove koje iziskuje (ta ulja su koliko mi je poznato cijene preko 12 Eur po litri ako ne i više). Sve u svemu ta su ulja uvedena zbog ekologije i uštede što je za pohvalu samo po sebi, ali isto tako borba za ljudska prava današnjih sila je dovela do neviđenih kršenja istih. Isto kao što FE ulja imaju smisla u Fordu F150 koji je u stvari kamion sa V8 ili V12 benzinskim motorom!? Ili raznoraznim SUV-ovima koji se danas sve više voze. S tim u vezi da kažem da sam neki dan gledao kako se regeneriše jedan začepljeni DPF (koji je super sa stanovišta ekologije). Znači mora se usuti neka super skupa i baš ono otrovna tečnost i automobil se ubaci u taj mod ze regeneraciju (u pitanju je Focus 1.6 TDCi 2008. g.p.) u kojem radi oko 20 minuta na skoro pa 4000 obrtaja! Pa gdje je tu ekologija na koju se pozivate?
    Sve u svemu mislim da to sve na kraju nije ništa drugo nego marketing koji u realnom životu ima malo ili nikakvo dejstvo ili uporište. Evo ja već 30.000 km vozim sa 5w40 Top Tec 4100 koji si mi preporučio i prezadovoljan sam. Čak sam i uvjerenja da nekako ljepše ide i radi i kao da troši neki procenat manje goriva. A to nije FE ulje (dobro HTHS mu je 3,5 pa je na granici da bude).

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ma sve se slažem!
      Živeli!
      (Nadam se i uživo)

      Избриши
    2. Ma mora pasti piva uživo nema govora. :) Najbolje negdje uz kakav kotlić ili rotirajući rovokopač (krme na ražnju).

      Избриши
  4. Vrlo koristan blog za neupućene ljude. Puno hvala.

    ОдговориИзбриши
  5. Hvala "proizvođači".
    Posebno mi je drago ako je shvatljiv široj populaciji jer je njoj i namenjen. Principi struke i nauke su tu ali je nivo prilagođen i laicima u čemu se nadam da sam dobrim delom uspeo.
    Pozdrav!

    ОдговориИзбриши